Digitalni nomadi kombinuju posao i slobodu kretanja

Ako su vam dosadili zidovi poslovnog prostora u kojem boravite svakog radnog dana, a često i vikendom, te vam grad postao mali, vreme je da se pridružite plemenu digitalnih nomada. Za ove građane sveta radno mesto može da bude bilo gde – od plaže u Brazilu do kafea u Sijetlu, a sve zahvaljujući rastućem trendu ‘rada na daljinu’.

Za mnoge je ovo prilika da kombinuju posao i putovanje, a dovoljno je da pored sebe imaju laptop i dobar Wi-Fi signal. Termin ‘digitalni nomad’ se previše koristi, pa ga često povezuju sa osobama koje putuju u potrazi za jeftinim smeštajem, te sitnim poslovima od kojih će zaraditi dovoljno da prežive, ali je sve više profesionalaca koji dokazuju da je moguće kombinovati ozbiljnu karijeru sa slobodom kretanja.

Neki od najcenjenijih poslova koji odgovaraju ovakvom načinu života su oni poput profesora engleskog jezika, freelance pisaca, blogera, marketing menadžera, web developer-a, grafičkih dizajnera, online prodavaca, ličnih trenera, fotografa, te stručnjaka za konsultacije u različitim oblastima, a u prvih 10 gradova koji su najbolji za ovakav način zarađivanja su Budimpešta, Berlin, Bangkok, Kijev, Majami FL, Ričmond VA, Moskva, Ho Či Min, Dalas TX i Bafalo NY.

I domaći poslodavci se sve više vode profitom, odnosno smanjenjem troškova i povećanjem efikasnosti, te će sigurno i oni više pratiti trendove koji se dešavaju na globalnom nivou. Tako da možemo da očekujemo širenje prakse angažovanja saradnika umesto zapošljavanja, te outsourcing, ‘iznajmljivanja’ radnika i svega drugog što karakteriše savremeno globalno tržište radne snage.

Što bi rekao Konfučije: Izaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš ni dana u životu“, a danas bi možda dodao još: “I pronađi dobru Wi-Fi konekciju”.

Izvor: webworktravel

Uber traži ženu za CEO poziciju. Među kandidatima CEO HPE Meg Whitman

U pokušaju da popuni liderski vakuum, Uber traži novog CEO. Među kandidatima je, prema Bloombergu, Hewlett Packard CEO Meg Vhitman. Vhitmanova se prema njihovim navodima nedavno susrela sa rukovodstvom kompanije. Uber je, kako se izveštava, napravio kratku listu od manje od šest kandidata za mesto CEO, u nadi da će naći adekvatnu osobu za ovu poziciju do početka septembra. Za sada se ne zna ko su drugi kandidati.

 

Potraga za novim CEO je počela nakon ostavke Uberovog osnivača Travisa Kalanicka u junu 2017. Do tada, kompaniju je potresao niz skandala, uključujući bojkot i tvrdnje o sistemskom seksualnom uznemiravanju, što je dovelo do otpuštanja više od 20 zaposlenih. Od tada, neki kritičari su komentarisali da bi Uber trebalo da zaposli ženu kao CEO. Među potencijalnim CEO Ubera spominjali su se i  COO Facebooka Sheril Sandberg, osnivač Thrive Global Ariana Huffington, bivši CEO Yahoo CEO Marissa Maier, kao i CEO Forda Mark Fields i bivši CEO General Electric Jeff Immelt.

Drugo pitanje je ko bi od njih bio zainteresovan za ovu ulogu. Portparol HPE je izjavio Bloombergu da Vhitmanova ne žuri da napusti kompaniju: „Kao što je Meg već nekoliko puta rekla, potpuno je posvećena HPE-u i planira da ostane sa kompanijom dok se njen posao ne završi.“

Međutim, ko god nasledi ulogu CEO Ubera, moraće da se nosi sa nečijim buntom. Izgleda da istraga o seksualnim uznemiravanjima još uvek traje. U međuvremenu, Uber će morati pažljivo da se ponaša, jer pokušava da zaposli više žena, koje trenutno čine oko 22% rukovodstva kompanije.

Istovremeno, Uber i dalje funkcioniše bez CFO, COO, generalnog savetnika i više drugih rukovodilaca kompanije.

 

Izvor: Fortune

Povratak u Nordeus, zemlju igara

Tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke novosti iz Nordeus kreativne radionice. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta. Možda je vreme da im se pridružite…

Nordeus je nezavisna gejming kompanija sa sedištem u Beogradu koja okuplja ambiciozne ljude sa svih strana sveta. Bez obzira na razlike u jeziku, ljude u Nordeus‑u povezuje isti cilj: uspešna budućnost igara na kojima rade, kao i budućnost mnogobrojne (i sve veće) kreativne družine.

Top Eleven je igra zbog koje je Nordeus postao svima zvučno i prepoznatljivo ime. Za sada ima preko 150 miliona registrovanih korisnika međutim, Top Eleven ne prestaje da svakodnevno osvaja srca igrača širom sveta.

U međuvremenu, u zemlji igara

U poslednjih 14 meseci u Nordeus‑u je bilo prilično uzbudljivo! Timovi su svu snagu uložili u razvijanje novih ideja za igre, a to nije ni lak ni brz posao. Pored igre Top Eleven, najuspešnije online sportske igre na svetu, Nordeus tim radi na još jednom projektu. U pitanju je Spellsouls – MOBA igra koja je trenutno u soft launch fazi u nekoliko zemalja širom sveta.

Spellsouls će oduševiti ljubitelje akcije, strategije i PvP igara. Pored konstantnog rada na usavršavanju Top Eleven igre i rada na još uvek svežem Spellsouls‑u, tim Nordeus‑a ne prestaje da aktivno osmišljava i testira i neke potpuno nove koncepte, tako da možete očekivati još neke zanimljive novosti iz Nordeus kreativne radionice.

Naravno, sve je još uvek obavijeno velom tajne.

Kako se pravi igra?

Kako kažu u Nordeus‑u, prvi korak je uvek u kristalisanju ideje za samu igru odnosno, u pravljenju koncepta. Rezultat nije baš uvek izvestan, jer se nekada ceo proces baš ovde i zaustavi, a dešava se i da stari koncepti posluže kao temelj za neku novu i inovativnu igru.

U drugom koraku se razvija prototip kako bi se navedeni koncepti testirali. Pravljenje igara je delom nauka, a delom umetnost. Potrebno je veliko umeće da bi se napravio pravi balans između toga. Kako je cilj tima za razvoj igre da stvore zabavnu igru za milione korisnika širom sveta, uvek se trude da mišljenje igrača uvaže što ranije u samom procesu razvoja, te se prvi prototipi nove igre testiraju interno među zaposlenima u Nordeus‑u, ali i eksterno, među gejmerima u našoj zemlji i širom sveta.

U narednim koracima u razvoj nove igre se uključuje veći broj ljudi. Programeri, dizajneri, artisti i mnogi drugi. Broj ovih ljudi zavisi od kompleksnosti same igre. U ovoj produkcionoj fazi, svaki član tima ima specifičnu ulogu, a dobar timski rad i saradnja nephodan su uslov da se igra uspešno razvije i u okviru planiranih rokova.

Ništa bez testiranja

Testiranje je veoma važna aktivnost u razvoju svakog softvera, pa i video igara. Greške u igrama mogu dovesti do nezadovoljstva igrača i njihovog napuštanja igre. Upravo zbog toga je veoma važno otkriti sve greške što ranije i ukloniti ih. Testiranje je danas u Nordeus‑u aktivnost koja je važna kao i sam rad na programiranju igre, te razvojni tim čine, rame uz rame, inženjeri za razvoj i inženjeri za testiranje igara. Proces testiranja je prilično složen i prate ga ozbiljni planovi, struktura test tima i metodologija rada. Pored manuelnog testiranja igara, koje neizostavno uključuje i uživanje u samom igranju igre, uloga testera je i u osmišljavanja načina za što opsežnije automatsko testiranja softvera.

Planiranje predstavlja prvi korak u svakom procesu rada, pa i kada je u pitanju testiranje softvera. Planiranje je priprema za ceo proces testiranja i služi da test tim sagleda šta je sve potrebno uraditi i na koji način. Tokom planiranja se definiše koje vrste testova će biti sprovedene (testovi funkcionalnosti, opterećenja, sigurnosti), koje metode testiranja će biti primenjene (ručno, automatsko, regresivno), kakve strategije (crne kutije, bele kutije), kao i kriterijum završetka testiranja.

Svi znamo da se softverski proizvod beskonačno dugo može razvijati i popravljati, ali mora se definisati trenutak kad je on dovoljno dobar da izađe na tržište. Kada se definiše šta je potrebno uraditi, kreira se skup test slučajeva i procedure koje će biti korišćene tokom testiranja sistema. Poslednju fazu predstavlja samo izvršavanje testova (testiranje) kao proces konkretne primene specificiranih test slučajeva i test procedura u skladu s usvojenim planom i dizajnom.

Razvoj igara kroz razvoj ljudi

U Nordeus‑u, vole da kažu da su njihovi zaposleni ujedno i njihova najvažnija igra, što dovoljno govori o tome da su zaposleni na prvom mestu. Odatle i trud se da radni prostor sadrži sve što bi jedan game developer mogao da poželi: najmoderniju opremu, hardver i softver, ergonomski nameštaj, kantinu sa zdravim obrocima i svežim voćem, prostor za igru i brainstorming, te obezbeđeno privatno zdravstveno osiguranje. Takođe, Nordeus posluje po modelu kliznog i otvorenog radnog vremena za koje nije bitna sama satnica provedena na radnom mestu već rezultati i zacrtani ciljevi.

Pored navedenih materijalnih beneficija, ono čime se Nordeus posebno ponosi i što im je naročito u fokusu, jeste saradnja sa zaposlenima, rad na njihovoj kontinuiranoj edukaciji, napredovanju i postizanju određenih individualnih i timskih ciljeva. Od prvog radnog dana u Nordeus‑u svaki novi član dobija svog mentora s kojim određuje sopstvene ciljeve i zadatke u kompaniji. Njihovo uspešno rešavanje omogućava zaposlenom dalje napredovanje, bolje uklapanje u specifični tim ili, u zavisnosti od želja i afiniteta, prelazak u neki od ostalih timova. Odlasci na sve relevantne konferencije u gaming industriji, velika godišnja team building putovanja, stalne zajedničke sportske i zabavne aktivnosti – sve to je deo beneficija koje imaju za cilj da zaposleni budu zadovoljni dok rade na novim izazovnim projektima i zajedno ostvaruju nove uspehe.

U Nordeus‑u se analiziraju i individualne i timske potrebe zaposlenih pa se na osnovu toga pravi individualni razvojni plan za svakog zaposlenog. Pored odlazaka na sve relevantne konferencije i sjajnih treninga koji se organizuju u samom Nordeus‑u, postoji i mala ali bogata biblioteku. Svako može da poruči knjigu koja bi na bilo koji način doprinela profesionalnom ili ličnom razvoju. Ipak najviše učimo jedni od drugih. Zaposleni imaju priliku i podršku da biraju projekte na kojima rade kao i da stalno isprobavaju nove stvari i uče, kako na svojim uspesima, tako i na svojim greškama, ali i jedni od drugih. Jednom nedeljno se organizuju Open Door prezentacije na kojima zaposleni dele nove ideje, aktuelna dešavanja na projektima, ali i probleme i prepreke na koje su naišli. Svake druge nedelje art tim Nordeus‑a organizuje speed painting radionice na različite teme. Interni hakatoni u timovima ili celom Nordeus‑u takođe su česta aktivnost u kojoj svi zaposleni učestvuju. Neke od najboljih ideja izrodile su se upravo tokom ovakvih dešavanja.

Saradnja sa zajednicom i deljenje znanja

Pored razvoja svojih zaposlenih, Nordeus veliku pažnju poklanja i razvoju zajednice. Najveći deo zaposlenih, posebno inženjera za razvoj i testiranje igara, dolazi upravo iz domaćih škola i fakulteta. Nordeus s ponosom ističe da naša zemlja svake godine proizvede veoma veliki broj stručnjaka u oblasti razvoja softvera, a naši mladi talenti priznati su ne samo u zemlji već i širom sveta.

Nordeus se trudi da kroz deljenje znanja, stalna predavanja, praktičnu nastavu, opremanje IT laboratorija i kabineta, kao i organizaciju takmičenja u pravljenju igara podrži mlade ljude da se još tokom studija oprobaju u različitim oblastima game development‑a i da, pored teorijskog znanja, steknu i praktično znanje u ovoj oblasti.

Plan je da se i u budućnosti nastavi s ovim naporima, pri čemu će Nordeus snažno podržati fakultete da nastave da školuju što veći broj mladih stručnjaka, kao i da im se omogući da u svojoj zemlji imaju priliku da rade u što boljim uslovima, s najmodernijom opremom i da učestvuju u kreiranju budućnosti radeći na rešavanju nekih od najaktuelnijih izazova u oblasti softvera, veštačke inteligencije i virtualne realnosti.

Da parafraziramo poznatog pisca: sve prosečne kompanije su slične, a sve izuzetne su izuzetne na svoj način. Drago nam je da je Nordeus naš – i izuzetan na više načina.

Nordeus tim je tre­nu­tno u po­tra­zi za ta­len­to­va­nim ljudima, pa uko­li­ko že­li­te da se pri­klju­či­te ti­mu po­ša­lji­te svo­ju pri­ja­vu na:
http://www.nordeus.com/careers.htm

Nordeus – zemlja čuda

Ako i niste čuli za kompaniju Nordeus, sigurno ste čuli za igru „Top Eleven“ koju igra više od 140 miliona ljudi širom sveta. Čudo srpske IT industrije nastalo je 2010. godine u prostoru od 16 kvadratnih metara, bez prozora, u katakombama starog tržnog centra. A danas…

IMG_9354

NORDEUS

Nordeus se trudi da svaki zaposleni ima svoj put razvoja karijere koji zavisi od njegovih interesovanja, a na kompaniji je da obezbedi odgovarajuće okruženje i stimulativnu atmosferu.

Oni koji znaju šta je Nordeus žarko žele da rade tamo, pa zato nije loše da priču o poslu u ovoj kompaniji počnemo pričom o njenom nastanku. Priča je pomalo bajkovita, poput ostalih priča iz ranog perioda IT industrije, ali je dokaz da takve priče postoje i kod nas i da mogu da imaju srećan kraj. A nadamo se i mnoge nastavke.

„Nordeus je počeo kao san tri momka da prave igre koje će svi voleti da igraju. Radili su, jeli i spavali u tom prostoru i ništa nije moglo da ih zaustavi u ostvarenju ovog sna. Prve godine, uzeli su samo jedan slobodan dan – za Božić“ – kaže Milena Dulanović, menadžerka za HR i nastavlja: „Tim je ubrzo narastao na 12 ljudi, ali svi su bili veoma posvećeni tome da Nordeus uspe. Mnogi su radili i bez plate, a sa sobom su doneli vrhunske veštine iz oblasti front‑end i beckend razvoja, provere kvaliteta, Web razvoja, inženjeringa i mnogih drugih oblasti. Nordeus je tako dobio elitni tim ljudi koji su verovali u isti cilj i rezultat nije mogao da izostane. Igra je najpre lansirana na Facebook platformi, a zahvaljujući tome što je gotovo trenutno postala vrlo popularna, brzo smo je prilagodili pa je sad raspoloživa praktično za sve platforme u realnom vremenu“.

IMG_9336

Gol iz prve šanse

„Naravno da smo znali šta hoćemo, ali daleko od toga da smo imali iskustva ili da smo dobro znali kako dostići cilj. Ono što je jako bitno, ako počinjete nešto gde su šanse protiv vas, je da imate ljude koji će takođe da istraju u tome. To što vredi i što je istrajno, uvek pobedi.“ – kaže Branko Milutinović, jedan od tri osnivača i generalni direktor kompanije Nordeus.

Na pitanje u čemu je tajna dobrog tima, odgovara: „Mislim da je ego generalno problem ambicioznih ljudi i ljudi koji imaju dobre rezultate iza sebe. Dakle, onih koji su, manje‑više, sve što su naumili u životu, uspevali da ostvare ili dobiju. Ono što je zanimljivo je da to nestaje u situaciji kad se zajedno okupi više ljudi koji su uspešni. Verovatno zato što to onda nije ništa specijalno. Veoma je zanimljiva situacija kada nam dođu klinci s fakulteta koji su tamo bili studenti generacije, pre toga osvajali nagrade i medalje na takmičenjima, od republičkog do vanzemaljskog. Zanimljiva je njihova transformacija od njihovog ‘podignutog nosa’ do veoma konstruktivnih i prijatnih mladih ljudi kada shvate da su ljudi s kojima oni sada rade – isti takvi. Samo su to bili pre njih.“

Uz takav duh, nije čudno, što je Top Eleven za pet godina postala najpopularnija sportska igra na svetu i što je, po trenutnim statistikama, igra preko 140 miliona ljudi iz doslovno svih zemalja sveta.

IMG_9328

I ubedljiv rezultat

Kroz kompaniju nas provodi Marija Beslać, vodi tim za odnose s javnošću i korporativnu odgovornost. Ona ima čime da se pohvali na oba polja, a prostori kroz koje prolazimo ni najmanje ne podsećaju na prvu Nordeus kancelariju. Veliki, svetli i veseli prostori su na sve strane, a razgovaramo u „kafeu“ koji je ujedno i ogroman prostor za odmor, ali i trpezarija u kojoj se redovno serviraju doručak i ručak koji se upravo postavlja. O namirnicama nećemo mnogo, a izbegavali smo i da ga slikamo – jer bi nam pozavideli svi na Instagram‑u.

Kancelarije su personalizovani prostori koje zaposleni mogu da organizuju onako kako žele. Tako ćete naići na bezbroj raznih rekvizita, od neizbežnih fudbalskih lopti, do krajnje neobičnih sprava, retro mašina za igranje ili bilo kakvih predmeta koji će baš tom inženjeru pomoći da se oseća bolje, opusti ili da mu pruži dodatnu inspiraciju za rad.

„Mi zapravo nemamo klasičnu korporativnu hijerarhiju.“ – kaže Branko Milutinović i nastavlja: „Ali smo veoma dobri u ohrabrivanju zaposlenih, trudimo se da ih ohrabrimo, osnažimo i nagovorimo da preuzmu dodatnu odgovornost, čak i kada su uplašeni od toga. Na kraju budu srećni. Niko nikada nije otpušten, čak ni previše kritikovan zbog greške. Kad nešto radite prvi put, teško je očekivati da ćete to uraditi perfektno. Kad smo počinjali, bila je to sasvim nova oblast za sve. Time se bavilo samo nekoliko pionira rasutih po svetu, i to je bilo sve. A onda smo se, s velikim uspehom igre, našli u potpunom haosu. I počeli smo da sagledavamo šta smo dobili i kako da obuzdamo taj haos.“

IMG_9371

Kako u Nordeus

Kako postati deo tog neodoljivog haosa, ponovo nam objašnjava Milena Dulanović. Najpre, i dalje se trude da održe startup atmosferu iako je sada preko 170 zaposlenih u tri zemlje sveta. Pored sedišta u Beogradu koje broji oko 120 zaposlenih, kancelarije su u Dablinu i Londonu, a isti duh deli dvadesetak različitih nacionalnosti. Iako se trude da Top Eleven tim održe svežim i motivisanim, radi se i na drugim igrama koje osmišljavaju timovi na osnovu onoga u šta veruju i afiniteta.

Da se ne radi samo o zapošljavanju, potvrđuje i činjenica da Nordeus na prvo mesto brige o zaposlenima stavlja njihove mogućnosti za usavršavanje, pa i otkrivanje novih veština i talenata. Često se ide na razmene mišljenja ili usavršavanja u neku od kancelarija u inostranstvu. Kažu da je dovoljno samo da iznesete želju, sačekate malo, a HR tiim će već naći način da vam omogući to što ste poželeli.

„Mi ovde često kažemo da ništa nije nemoguće, pa ako postoji konferencija u Čileu koja će pomoći zaposlenima da razvijaju svoje veštine i da se uzdignu na novi nivo – obezbedićemo im kartu za prvi let. Takođe se trudimo da svaki zaposleni ima svoj put razvoja karijere koji zavisi od njegovih interesovanja, a naše je da obezbedimo odgovarajuće okruženje i stimulativnu atmosferu. Uvek smo u potrazi za talentovanim ljudima koji će raditi u malim timovima, a jedan od ključeva uspeha je i stalna razmena znanja i iskustava među timovima. Ovi mali timovi praktično sami pronalaze tematiku kojom će se baviti da bi unapredili igru ili doveli do nove igre“, kaže Milena.

IMG_9364

Od praktičnog do korisnog

Aktuelnu ponudu poslova možete da nađete na adresi www.nordeus.com/jobs, ali daleko od toga da je to jedini način da dođete u Nordeus. Prateći moto da „ništa nije nemoguće“, s dobrom idejom, dobrim duhom i energijom možete da im se obratite i direktno, čak i ako ono što želite da radite nije nabrojano u listi trenutno traženih zanimanja. Takođe, „radi“ i preporuka, pa ako imate radove ili ideje za koje mislite da bi mogle da ih zanimaju, slobodno im pišite, programirajte, crtajte, komponujte…

Od Marije Beslać saznajemo još značajnih, insajderskih informacija. Nije tajna da bi mnogi s IT obrazovanjem želeli da rade u ovakvoj kompaniji. Termin „mnogi“, mogao bi da se opiše brojkama koje kazuju da ih je od 200 koji su se javili na prethodni konkurs za plaćenu studentsku praksu u oblasti Data Science-a, u prvoj grupi izabrano četvoro.

Drugi, odličan način da vas Nordeus primeti je da se prijavite za Nordeus Hackaton koji se svake godine održava u Beogradu. Učešće je besplatno, a takmiči se u dizajnu igara, grafici i zvuku. Zadatak je da se za 24h napravi igra „od nule“. Ne treba naglašavati da su mnogi pobednici hakatona sada članovi Nordeus timova.

Najzad, zbog specifične problematike, Nordeus stalno traži talentovane umetnike u oblasti slike, zvuka, videa, te konceptualnog osmišljavanja igara za koje praktično ne postoji škola u Srbiji. Čak i ako samo želite da sašijete dosad neviđene dresove za neki Top Eleven tim, Nordeus vas ohrabruje da ih kontaktirate.

A kad se jednom postanete deo Nordeus‑a, vi ćete nama pričati kako je tamo. Mi smo bili kratko, jer su se upravo spremali na sedmodnevni teambuilding – na neko ostrvo u Grčkoj. Iako nam je to iskomplikovalo proizvodnju ovog teksta, uspeli smo da osetimo miris koji donosi Nordeus duh i uspeh. I ostali smo opijeni njim…

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#233

Merit Solutions: Znanje kao pomoć klijentu

Jeste li nekada poželeli da radite u evropskoj centrali globalne kompanije čije su poslovne aktivnosti usmerene ka onima od čijeg rada zavisi zdravlje čovečanstva? U firmi koja, zahvaljujući velikom akumuliranom iskustvu, može za sate ili dane da reši probleme razvoja projekata koji druge muče mesecima? Nećete morati da putujete daleko – kompanija se zove Merit Solutions, a njena evropska centrala nalazi se u Beogradu

merit

MERIT SOLUTIONS

Osnovana: 1999.

Sedište: Wheaton, IL, USA

Sajt: meritsolutions.com

Delatnost: Biznis proces, konsultanti i sistem integratori

Merit Solutions je multinacionalna kompanija bazirana u SAD koja se bavi end‑to‑end konsultantskim i development uslugama za rastuće globalne organizacije. Svojim klijentima Merit pruža usluge procene, implementacije, kastomizacije i podrške za ERP sisteme, kao i razvoj mobilne strategije. To podrazumeva kreiranje i implementaciju cross‑platform mobile & cloud aplikacija integrisanih sa mission‑critical back‑end poslovnim sistemima.

U svom radu kompanija Merit Solutions veliku pažnju posvećuje postizanju vrhunskog kvaliteta i visokom zadovoljstvu klijenata tokom celokupnog razvoja rešenja, kao i nakon završetka projekta. Kompanija tesno sarađuje sa Microsoft razvojnim centrima u SAD na razvoju novih proizvoda, uz korišćenje savremenih tehnologija.

Doprinos kvalitetnom životu miliona ljudi

Pored kancelarija širom SAD, Merit Solutions ima i evropsku centralu koja je smeštana u Beogradu. Danas tu radi tim koji trenutno zapošljava 34 stručnjaka – softverskih inženjera, konsultanata i specijalista za istraživanje tržišta. Za ovu godinu je planiran rast od 25%, pa će osam novih ljudi postati članovi tima. U strukturi zaposlenih preko 90% je visokoobrazovanih, pre svega sa diplomama Elektrotehničkog fakulteta (ETF), Fakulteta organizacionih nauka (FON) i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prosečna starost zaposlenih je 27 godina. Polovinu zaposlenih čine žene. Jedan broj stručnjaka koji radi u Beogradu se ovde doselio iz SAD, tako da se radi o pravom internacionalnom i multikulturalnom okruženju.

Naši domaćini su Marija Gagić zadužena za ljudske resurse, Bojan Panjević koji vodi tim zadužen za razvoj mobilnih tehnologija i senior softverski inženjer za AX platformu Radovan Miodragović. Dok nas vode kroz prostorije u poslovnoj zgradi na Novom Beogradu i pokazuju smart i ekološke aspekte okruženja, pričaju nam o kompaniji za koju rade. Kažu da je beogradski ogranak veoma značajni deo čitavog sistema jer, pored toga što se odavde brine o klijentima širom sveta, u Srbiji rade timovi zaduženi za razvoj aplikacija bez kojih bi rad njihovih klijenata bio daleko teži.

„Često se ljudi sa kojima smo u kontaktu pitaju čime se bavimo i zašto je to važno. Mi u Merit Solutions‑u smo itekako svesni da naš rad doprinosi uspešnosti kompanija koje se bave poboljšanjem kvaliteta života na globalnom nivou. To su firme koje rade u oblastima kardiovaskularne hirurgije, istraživanja lekova protiv kancera, auto‑imunih bolesti i bolesti centralnog nervnog sistema, očnih oboljenja, mentalnih bolesti i unapređenje terapije dijalize, genetskih istraživanja. Ponosimo se time što svojim radom pomažemo našim klijentima da budu uspešni“ s ponosom nam pričaju domaćini i dodaju: „Mi im pomažemo da kvalitetno i efikasno završe mnoge poslovne procese, a posebno ističemo one koji se tiču izuzetno rigorozne zakonske regulative u Americi. Naš rad doprinosi kvalitetnijem životu miliona ljudi širom sveta, i toga smo u svakom trenutku svesti. Ponosni smo na to i znamo da najviše možemo da učinimo ako se držimo visokih profesionalnih standarda u onome čime se bavimo. Ili, kako to u Merit‑u ističemo, mi nećemo pronaći lek za rak, ali imamo realnu mogućnost da, kroz pružanje svojih usluga, pomognemo onima koji su u stanju da to učine“.

IMG_9169

Šest nivoa napredovanja

Mi smo se pre svega interesovali za najveći kapital ove kompanije, a to su njeni ljudi. Marija Gagić nam kaže da je pravilo firme da se rast pažljivo planira i da svako ko postane deo sistema stalno oseća brojne pogodnosti rada u Merit‑u: „Mi smo kompanija koja raste uvek koliko je to potrebno i to isključivo kroz izbor ljudi koji mogu da dele naše vrednosti“. Saznajemo da u kompaniji praktično nema fluktuacije: neki softverski inženjeri i konsultanti su deo Merit Solutions tima već preko 8 godina, što je prava retkost u IT industriji. Što, naravno, ne znači da nema mesta za promene – prostora za napredovanje ima na pretek, kako u organizacionom tako i u stručnom smislu.

Merit Solutions je konsultantska firma koja radi sa globalnim kompanijama čije su centrale uglavnom u SAD, pa zaposleni često putuju preko Atlantika kako bi se, kroz direktan rad sa klijentima, ubrzalo rešavanje poslovnih problema, dizajn i implementacija celokupnih rešenja. Kroz saradnju i treninge klijenata, u stručnom smislu napreduje i sam konsultant, razvijajući svoje sposobnosti iz godine u godinu. Za one koji to požele, u okviru firme su otvorena vrata za nastavak karijere u SAD.

„Mnogima u Merit‑u ovo je prvi posao posle studija“, kaže nam Bojan Panjević. „Za zaposlenje nije najvažnije sa kakvim iskustvom dolazite jer postoje razrađene onboarding procedure uvođenja u posao, bez obzira na to da li ćete da se razvijate u pravcu pružanja konsaltinga ili razvoja softvera. Veoma je važno što su jasno definisane putanje razvoja zaposlenih po timovima i pozicijama, tako da svako od samog početka rada vidi dugoročnu perspektivu sopstvenog razvoja unutar kompanije“. Saznajemo i da ocene koje daju klijenti utiču na bonus zaposlenih angažovanih na projektu, što je dodatni motiv za predani rad.

Marija Gagić dodaje da se kod zapošljavanja novih stručnjaka uvek gleda gde bi ta osoba mogla da bude za dve i za pet godina. Insistira se na tome da zaposleni napreduju u skladu sa svojim željama i mogućnostima. Postoji šest nivoa napredovanja, a za svaki su definisani treninzi i uslovi, odnosno karakteristike, za prelazak na viši nivo. „U tome da napredujemo i da se razvijamo u profesionalnom domenu kompanija nam pomaže ne samo kroz ohrabrenje da to činimo, već i kroz konkretne aktivnosti koje se ogledaju kroz stručna usavršavanja na treninzima i konferencijama, uglavnom u SAD, čime ujedno stičemo stručne sertifikate“, kaže nam Radovan Miodragović.

Tako stečena znanja kompanija rado prenosi u lokalnu zajednicu kroz predavanja stručnjaka Merit Solutions na regionalnim konferencijama i fakultetima gde se promovišu najnovije tehnologije za razvoj softvera, a među članovima tima je i Microsoft MVP za Windows platformu, jedini u Srbiji.

Zaposleni u Merit‑u uživaju niz beneficija, od kojih posebno izdvajamo dopunsko zdravstveno osiguranje koje važi i za članove njihovih porodica, dotirano dobrovoljno penziono osiguranje, organizovane termine za rekreaciju na sportskim terenima i u teretani, pa i „sitnice“ kao što je obezbeđeno garažno mesto u zgradi.

IMG_9144

Otvorenost i društvena odgovornost

Dok obilazimo prostorije Merit Solutions‑a u jednoj od modernih poslovnih zgrada na Novom Beogradu, saznajemo da su u osmišljavanju i dekorisanju prostora učestvovali zaposleni i da je prostor skrojen tako da svima bude prijatno, kako dolazak u kancelariju ne bi osećali kao opterećenje. Centralni deo je namenjen zajedničkom boravku i komunikaciji, dok su staklenim zidovima odvojene kancelarije za 6 do 7 ljudi. Tu su i odvojene prostorije u kojima se vode razgovori ili gde inženjer, kad mu je to potrebno, može da radi u miru, koncentrisan na problem koji rešava. Na zidovima su whiteboard‑ovi za podsticanje saradnje sa kolegama, a postoji i odeljak za odmor i relaksaciju.

Iako je poslovno okruženje napravljeno tako da se ljudi osećaju što bolje, Merit Solutions nije rigorozan kada je u pitanju boravak u kancelariji. Radno vreme svako prilagođava navikama, a kada je to potrebno, može i da radi i od kuće. Ovde se primenjuju agilne metode razvoja, što podrazumeva transparentno praćenje radnih zadataka i progresa projekta.

Transparentnost je još jedna od odlika kompanije Merit Solutions. Nema hijerarhije sa brojnim nivoima rukovodilaca – tim lideri koordinišu rad na projektima, a uski tim rukovodilaca upravlja kompanijom, pri čemu svaki zaposleni uvek može da komunicira s vodećim ljudima firme. Kompanija ceni inicijativu zaposlenih, ne samo kroz realizaciju ideja koje doprinose kvalitetu rada firme ili nekog njenog dela, već i kroz bonuse za sve dobre ideje. Kada je u pitanju razvoj kompanije i postizanje dobrih poslovnih rezultata, svi su ravnopravni.

Da je Merit Solutions poslodavac koji ima veliko razumevanje za svoje zaposlene pokazuju još dve stvari. Prva je da se svako ko radi u kompaniji oseća slobodan i siguran da može, kada oseti potrebu za tim, da iskaže želju za promenom radnog okruženja u okviru kompanije. I to ne samo na nivou prelaska iz jednog u drugi tim, već i iz jedne u drugu „vertikalu“ – na primer sa pozicije softverskog inženjera na poziciju konsultanta ili na leadership poziciju. Dodajte tu i već pomenute nivoe napredovanja i dobijate veliki broj mogućnosti da se u okviru kompanije oprobate pred raznim profesionalnim izazovima. Druga stvar je društvena odgovornost: na svaka tri meseca zaposleni odvajaju izvesnu sumu novca za učešće u raznim akcijama od značaja za zajednicu u kojoj žive a kompanija ih u tome ne samo podržava, već na svaki dinar koji zaposleni prikupe daje još jedan i time udvostručava sumu za donacije.

Nama je na kraju ove posete ostalo samo da zaključimo kako smo bili u gostima internacionalne kompaniji koja je u svakom pogledu okrenuta dobrom i kvalitetnom životu.

Milan Bašić

Objavljeno u časopisu PC#233

Comtrade: Karijera po meri inženjera

Ova velika i razgranata kompanija ne samo da vam nudi niz poslova, usavršavanje u brojnim informatičkim oblastima i mogućnosti napredovanja, već može i da vam olakša izgradnju ozbiljne internacionalne ICT karijere

Comtrade zgrada iz vazduha

COMTRADE

Osnovani: 1990

Sedište: Srbija

Više od 900 zadovoljnih klijenata, 16 kompanija u 11 zemalja (Evropa i SAD,), 1.500 poslovnih i IT eksperata, više od 1.000 softverskih inženjera

Comtrade je sistem IT kompanija koje posluju u polju softverskih rešenja, sistem‑integracije i distribucije hardvera. S više od 900 zadovoljnih klijenata i kancelarijama širom Evrope, SAD i u Aziji, sa 16 kompanija u 11 zemalja, Comtrade je danas prepoznatljivo ime na globalnoj IT sceni. Osnovan 1990. godine, trenutno zapošljava preko 1.500 poslovnih i IT eksperata, od čega više od 1.000 softverskih inženjera. Sa ostvarenim rezultatima i uspesima u oblasti IT rešenja i usluga koje olakšavaju rad i smanjuju troškove poslovanja, Comtrade je prepoznat kao pouzdan partner i podrška onima koji gledaju u budućnost.

S obzirom na to da su informacione tehnologije svakako najdinamičnija tehnološka oblast, Comtrade grupacija je fleksibilna i izuzetno brza u odgovorima na zahteve tržišta klijenata i partnera kao što su Microsoft, Cisco, IBM, Intel, HP, Citrix, Fujitsu, EMC i mnogi drugi. Comtrade‑ovi probrani stručnjaci razvijaju pionirske tehnologije za kompanije sutrašnjice kao što su Citrix, CERN, Ryanair, Paysafe Company, HMH, Vanderlande i mnoge druge, a zahvaljujući njihovoj vrhunskoj ekspertizi, uspeva da isporuči izuzetne i zahtevne proizvode za veoma kratko vreme.

Tim stalno jača i raste

Kao međunarodna kompanija, Comtrade raste u svakom aspektu poslovanja, bilo da je reč o širenju portfelja proizvoda, visini profita ili stručnosti i iskustvu zaposlenih. Talentovane i vredne osobe će ovoj kompaniji uvek naći mesto za učenje, prostor za kreativnost i put kojim će napredovati.

Comtrade tim raste iz godine u godinu, a kao primer navode da su od početka ove godine do danas svakog drugog dana zaposlili po jednog novog kolegu inženjera. Takav trend su imali i prethodne godine, a plan je svakako i dalje snažan rast njihovog tima.

Comtrade svojim zaposlenima nudi još jednu, veliku komparativnu prednost. Uvek novi projekti donose mogućnost razvoja na različitim stručnim poljima i priliku da se upoznaju najnovije tehnologije. ICT univerum ne prestaje da se širi, a u mnoštvu različitih timova, svako može da pronađe oblast u kojoj pruža najviše i da nastavi da se razvija, ne menjajući kompaniju u kojoj je zaposlen.

„Naša grupacija ima posebnu korporativnu kulturu i izuzetno vodimo računa o selekciji budućih zaposlenih kako bi se lako ukloplili u novo radno okruženje, jer mi volimo da kažemo da smo jedna velika porodica, posebno kada je reč o međusobnoj podršci. Naravno, nakon dobrodošlice zaposlenom zadatak našeg HR tima tek počinje, jer novozaposlene treba uvesti u kompanijske radne procese na pravi način kako bi dobili jasan karijerni plan, a veliku ulogu u tome upravo igra mentor“ – kaže Tanja Perić, direktorka Odeljenja za ljudske resurse u Comtrade grupaciji.

Comtrade tim je mlad. Najveći broj zaposlenih ima između 30 i 45 godina, ali naravno ima i mlađih, s tek završenim fakultetom, kao i „seniora“ koji su u kompaniji Comtrade od početka karijere, gde su se zaposlili kao studenti i ostali do danas, tako da sada imaju i više od 25 godina iskustva; neki od njih su danas top‑menadžeri u kompaniji. Inače, više od 90 odsto zaposlenih fakultetski je obrazovano.

„Jedna od osnovnih odlika kompanije Comtrade jeste ulaganje u usavršavanje zaposlenih. Svesni smo da je ulaganje u naše zaposlene jedini način da budemo među najboljima u IT svetu, jer rast i napredak svakog zaposlenog predstavljaju i rast Comtrade‑a. Pored toga što imamo standardne sertifikacije, različite tehničke treninge, kao i konferencije na kojima su naši zaposleni izuzetno aktivni, jedna od naših najvećih vrednosti jeste knowledge share unutar kompanije, posebno kroz inicijative kao što su Smart Days, TM breakfast, PM Coffee Talk, kao i mnoge druge koje se održavaju na nedeljnom i mesečnom nivou.

Pored toga, Leadership days, Business Day i Delivery Days višednevni su godišnji kompanijski događaji na koje dovodimo svetske stručnjake iz različitih oblasti biznisa, a naši zaposleni drže prezentacije na visokom nivou, u skladu sa standardima kompanije. Naši inženjeri govore jedan ili više stranih jezika, imaju mogućnost da se opredele da rade na projektima on‑site, kao i da putuju i rade širom Evrope, u Americi i Aziji. Na taj način oni stiču dodatna iskustva u radu s klijentima i imaju priliku da upoznaju različite kulture i druge načine poslovanja.“ – dodaje Tanja Perić.

Beneficije i napredovanje

Jedna od najvažnijih motiva za svakog inženjera, posebno kada govorimo o napredovanju i daljoj karijeri, jeste rad na kvalitetnim i izazovnim internacionalnim projektima, u najnovijim tehnologijama i sa svetski poznatim klijentima. Upravo ovaj pristup omogućava da Comtrade iz godine u godinu iznenađuje projektima koje uspešno sprovodi i standardima koje iznova postavlja. Najbolje se uči i napreduje kroz svakodnevne izazove na poslu, a upravo to Comtrade može da ponudi svakom od zaposlenih. Konstruktivni feedback i otvorenost koju neguju unutar kompanije pomažu im da u svakodnevnom radu odmah isprave potencijalne greške, da se brzo prilagode, usvoje nova znanja, potraže pomoć kolege ili mentora i nastave dalje mnogo jači i spremniji za nove izazove. Zaposleni imaju mogućnost da usmere svoju karijeru na više načina: tehničku (Software architect, Lead engineer…), sa biznis fokusom (Product manager, Business developer, Account manager), ili Project management Quality.

S obzirom na to da Comtrade posluje kroz 16 kompanija u 11 zemalja, svaka zemlja ima neke svoje specifičnosti kada su u pitanju pogodnosti za zaposlene, a briga o njima je na prvom mestu. Zbog toga je obezbeđeno privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene kao i za članove njihovih porodica. Za sportske aktivnosti u kompaniji postoje multifunkcionalni sportski tereni, gde se veoma često organizuju sportski turniri i takmičenja, a za one koji više vole rekreaciju tu je trim‑staza, kao i teretana s ličnim trenerom. Tim bildinzi su nezaobilazni deo svake radne godine, a tu su i kompanijske žurke za zaposlene, Family Day za porodična druženja, razna takmičenja i dečji događaji, predstavice za najmlađe, dodela paketića…

Okruženje i radno vreme

Ambijent Comtrade‑ovih tehnoloških centara u regionu dosta je sličan. Svaka poslovna zgrada ima jedan ili više kafea, IT Club za goste i partnere, Fun‑room gde zaposleni mogu da naprave pauzu, odmore se, odigraju partiju bilijara, stonog tenisa ili stonog fudbala s kolegama ili jednostavno da uz kafu i besplatno bezalkoholno uhvate trenutak predaha, u prijatnom okruženju koje podstiče kreativan rad.

Radno vreme inženjera je fleksibilno, što je ključno. Oni rade s timovima i klijentima u različitim vremenskim zonama, pa strogo propisano radno vreme nije moguće. Timski rad veoma je važan i podstiče se uspeh timova, ali i svakog pojedinca. Pored standardnih načina nagrađivanja, svaki zaposleni može da pohvali kolegu kroz Kudo Box i tako mu javno zahvali na dobijenoj pomoći. Takođe, postoje i godišnje nagrade za različite kategorije koje međusobno biraju sami zaposleni, kao što su „najbolji kolega“, „najbolji tim menadžer“, „najbolja inovacija“, „najbolji ambasador kompanije“…

U kompaniji rade i strani državljani: CEO je iz Venecuele, finansijski direktor iz Amerike, a Advisory Board čini nekoliko uvaženih, svetski poznatih IT stručnjaka. Ovde u Srbiji pridruže im se ne retko inženjeri iz Meksika, Rusije, Portugala drugih zemalja. Uz poboljšan i rad s klijentima širom sveta, ova raznolikost donosi bolje upoznavanje različitih kultura i podstiče fleksibilan, kreativan način razmišljanja.

EDIT i Fabrika znanja kao deo CSR-a

Comtrade ima du­go­go­di­šnje is­kus­tvo u edu­ka­tiv­nim pro­jek­ti­ma, po­se­bno kroz ma­ni­fes­ta­ci­je kao što su Fa­bri­ka zna­nja i bes­pla­tna Le­tnja IT ško­la EDIT ko­ja ove se­zo­ne obe­le­ža­va 20 go­di­na pos­to­ja­nja. EDIT se si­mul­ta­no o­drža­va u Lju­blja­ni, Ma­ri­bo­ru, Sa­ra­je­vu, Ba­nja­lu­ci, Be­o­gra­du, Kra­gu­jev­cu, a ove sti­gao je čak i do Da­bli­na. Comtrade ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­je svo­joj dru­štve­no­ko­ri­snoj ulo­zi, stva­ra­ju­ći po­volj­ne u­slo­ve – ne sa­mo za i­zvoz zna­nja iz re­gi­ona Ju­go­is­to­čne Ev­ro­pe već i za mno­go sna­žni­ji ra­zvoj in­for­ma­tič­kog sek­to­ra na do­ma­ćem tlu.

Sop­stve­ni sis­tem ško­lo­va­nja za naj­tra­že­ni­ja za­ni­ma­nja da­na­šnji­ce

Od 2010 pod krovom Comtrade‑a su Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije ITS, prva akreditovana privatna visokoškolska ustanova u oblasti informacionih tehnologija u Srbiji, kao i srednja škola ITHS, koje čine jedinstven sedmogodišnji obrazovni sistem. Pored vrhunskih uslova učenja i studiranja, najsavremenije opreme i visokostručnog kadra, ovde se osposobljavaju đaci i studenti za najtraženija zanimanja današnjice, kroz praktičan rad na živim projektima u struci još u toku studiranja, uz realne šanse za posao. A sve to uz akreditovanu diplomu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Objavljeno u časopisu PC#233

 

ITdating: U digitalnom raju

Softverskog inženjera u Srbiji posao očekuje čim izađe iz fakultetske klupe, a možda i pre toga. Kako da odaberete radno mesto na kome će ceniti vaše sposobnosti, ali i koje će vam dati priliku da te sposobnosti unapredite?

ITDating

Ako iko u našoj zemlji može da radi u uslovima koji karakterišu uspešne kompanije u razvijenom svetu i da za taj rad bude veoma dobro plaćen, onda su to softverski inženjeri. Naši saradnici su obišli nekoliko velikih firmi koje se bave razvojem softvera i konsaltingom u oblasti ICT‑a i vratili su se impresionirani onim što su videli. Udobne, prostrane kancelarije koje inženjeri uređuju prema svom ukusu, zajedničke prostorije za odmor i rekreaciju, fleksibilno radno vreme, razne beneficije, česta putovanja u bliske ili daleke krajeve, kursevi za stručno usavršavanje… O platama je, naravno, nepristojno pitati, ali se stiče utisak da nisu male. Gomila dobrih razloga da programeri zaključe kako su odabrali pravu profesiju.

Ozbiljan posao…

Ako malo oslušnete šta oni koji su odabrali neke druge profesije kažu o programerima, utisak će biti nešto drugačiji. Čućete da se radi od jutra do sutra, da se po čitav dan nepomično sedi ispred računara, da svi ti lepi radni prostori služe samo da bi ljudi što više sati dnevno radili, da rad od kuće znači da više niste na poslu 12 nego 18 sati dnevno, da nemate subote, nedelje ni praznike, da je džabe tolika plata kad nemate vremena da je potrošite… ukratko, da programeri „nemaju život“. Došli su jednom u Matematičku gimnaziju, naučili da tamo nema druženja ni žurki („Žurka u MG? Ponesite digitron“), zatim su otišli na Softversko inženjerstvo na ETF‑u, čak su i Elektrijade preskočili, i onda su se već na trećoj godini studija zaposlili u nekoj stranoj firmi gde će ih iscediti kao limun. Takve priče sadrže priličnu dozu „kiselo grožđe“ sindroma i uglavnom stižu od raznih kafanskih filozofa koji sede po kladionicama i nadaju se premiji na Lotou, ali koliko god bile zlonamerne, mora biti da u njima ima i neko zrno istine.

Posao softverskog inženjera je, istini za volju, vrlo težak. Pre svega zato što, kao uostalom i u drugim inženjerskim disciplinama, stvar mora da se dotera do kraja. Program koji je „samo malo pogrešan“ je potpuno neupotrebljiv – ili dobijate željeni rezultat, ili morate da se vratite na početak i pokušate ponovo. Svaka greška u razmišljanju se negde ispolji, i što se to kasnije desi to ju je teže otkriti i ispraviti. Dolazak do neke nove ideje i, naročito, njeno pretvaranje u upotrebljiv proizvod zahteva veliki intelektualni napor i značajno vreme, bez garancije da će stvar uspeti, a naročito bez garancije da će je tržište prihvatiti. Zato se toliko radi i zato je sve uvek neizvesno.

Treba znati i to da je vreme kada je jedan čovek mogao da napiše program davno prošlo. Bil Gejts je gotovo sam napisao prvi bejzik interpretator, Dan Bricklin i Bob Frankston su za dva meseca napisali VisiCalc i tako stvorili kompletnu klasu programa (spreadsheet), osamdesetih godina su se klinci u Engleskoj obogatili pišući igre za Spectrum, ali danas je svaki program rezultat timskog rada. Staro vreme je nakratko zaživelo bumom mobilnih aplikacija, ali je i njima ubrzo zatrebala grafika, muzika… i eto opet potrebe za timom. Rad u iole većem timu donosi dodatne izazove, periode „mrtvog hoda“ kada se čeka ovo ili ono, osećaj da svi kasne a na kraju samo vi, kao poslednji u lancu, ispadate krivi, razne trzavice, povremene svađe i nerviranja. Što, uzeto zajedno, čini posao još težim.

…koji volite

Tako težak posao ljudi mogu da rade samo ako ga vole. Čak ni plata od 3000 (ili više) evra mesečno neće vas naterati da radite 15 sati dnevno, sedam dana u nedelji, niti poslodavac ima pravo da očekuje takav angažman, bez obzira na radne uslove koje nudi. Stvar je u tome što pravi programeri vole svoj posao, i gotovo da ga i ne smatraju poslom. Što bi rekao Mark Tven u legendarnoj sceni sa farbanjem ograde iz „Doživljaja Toma Sojera“, reč rad se odnosi na ono što se mora učiniti, a reč igra na ono što žudimo da učinimo. Programer, sedeći ispred svoje tastature, stvara nešto novo, a stvaranje donosi veliko zadovoljstvo i predstavlja ogroman intelektualni izazov. Virtuelni svetovi nastaju po pravilima koja su se formirala u umu programera, zatim se ti svetovi razvijaju, menjaju i poprimaju konačnu formu u kojoj će mnogi korisnici uživati. Takav izazov je vredan velikog rada koji se mora uložiti u njegovu realizaciju, i svaki programer će ga upravo tako shvatiti – kao izazov, a ne kao posao.

Da bi se došlo do dobrih ideja moraju se osmatrati i ideje drugih, i baš zato većina softverskih inženjera obožava nove uređaje, gedžete, mobilne telefone… Tako se na pitanje „Šta će ti M10 kad on nije bitno upotrebljiviji od M9 ili čak M8?“, odgovara kontra pitanjem „Kako neko može da koristi M8 ili M9 kad zna da postoji M10?“ (a eto i prilike da se troši plata). Programeri su izgradili oko sebe geek kulturu koja podrazumeva i nizove „relikvija“ kao što su Star Wars svetlosni mačevi i Avengers figure, ili „besmrtne“ diskusije na temu šta je Han Solo mislio kad je rekao da je „Millennium Falcon prešao Kessel Run za manje od 12 parseka“ iako je, barem u našem univerzumu, parsek mera za udaljenost. Pametan poslodavac zna da programeri stvaraju oko sebe svet u kome se dobro osećaju, i da će u tom svetu, sa kolegama sličnih interesovanja, biti najproduktivniji.

Veliki problem koji muči većinu mladih softverskih inženjera – i to problem koji je utoliko ozbiljniji što ga oni i ne primećuju, živeći u srećnom okruženju drugih programera – jeste odnos s korisnikom. Programer stvari gleda iz svoje perspektive, umesto da zamisli korisnika kome je proizvod namenjen. Već je legendaran slučaj beogradskog programerskog tima koji je pažljivo proučio projektni zadatak, modelirao bazu podataka, relacije i izveštaje, a onda kada je projekat predat, ispalo je da uopšte ne postoji mehanizam kojim bi se podaci unosili u bazu; nikome od programera nije palo na pamet da je tako nešto uopšte potrebno. Programeri koji su sposobni da, kroz stalnu komunikaciju, razumeju potrebe korisnika i onda te potrebe transformišu u specifikacije onoga što program treba da uradi, i najzad koordiniraju realizaciju tog programa, prolaze najbolje, zarađuju najviše i, što je najvažnije, pripremaju se za karijeru posle programiranja.

A sutra?

Da, karijeru posle programiranja… Ma koliko im danas lepo bilo, programeri treba da razmišljaju i o sutrašnjici. Jedino što je u svetu developera konstantno jesu promene – tehnologije dolaze, traže da ih upoznate i onda začas nestaju, da bi bile zamenjene nečim drugim, čak ne nužno boljim. Niko danas ne očekuje da će 40 godina živeti od znanja koje je stekao na trećoj godini studija, ali su za programere promene drastično brže. Sva je prilika da već dve godine posle studija nećete koristiti ni jedan programski jezik ili okruženje koje ste upoznali na fakultetu, a sve to što je novo treba prepoznati na vreme i osvojiti u što kraćem roku. Zato i jeste ključno da programer razume načine kako se problem rešava, a konkretni alati su nešto što će dolaziti i prolaziti. Velika je greška „zakopati“ se u jednu tehnologiju – treba umesto toga upoznavati i alternative, da bi se kasnije primenile one koje najviše odgovaraju konkretnoj situaciji.

Sve moderne firme su itekako zainteresovanje za permanentno obrazovanje svojih softverskih inženjera – rado će ih upućivati na kurseve, snositi sve troškove njihove sertifikacije za primenu novih alata i korišćenje novih uređaja i davati im slobodne dane potrebne za spremanje ispita. Uostalom, zapošljavanje određenog broja sertifikovanih stručnjaka je često uslov za viši nivo partnerstva s vendorima, što kompaniji donosi razne beneficije. S druge strane, stekli smo utisak da kompanije nedovoljno stimulišu inženjere za nastavak školovanja, tj. da nisu svi spremni da plaćaju troškove master i doktorskih studija koje bi izdigle inženjera iznad stručnog rada i usmerile ga ka tehnološkim inovacijama.

Stalno obrazovanje i podizanje na viši stručni nivo je ključno za uspešnu karijeru – ne želite da u četrdesetim ili pedesetim godinama ostanete neko ko „samo“ piše kod, suočen s „nekim novim klincima“ koji će u tom poslu verovatno biti znatno efikasniji. I upravo je to glavni kriterijum na osnovu koga ćete ceniti ponude koje dobijate – zapitajte se da li u firmi koja vas poziva, osim odličnih uslova rada i visoke plate, ima uslova za napredovanje, za sticanje iskustava i dostizanje pozicija na kojima ćete voditi nove generacije programera putem koji ste tokom prethodnih decenija prešli.

U zemlji ili inostranstvu?

Mnogo je softverskih inženjera pravo iz školskih klupa otišlo u SAD, Kanadu, Australiju, Nemačku, Švajcarsku… Neki od njih su se tamo odlično snašli, drugi su se prilično brzo vratili, a ima i onih koji su uspostavili most između domaćeg i stranog tržišta, pa ugovaraju poslove koje ovdašnji programeri onda realizuju. Mogućnost da se ode u svet, gde su plate još veće, uvek je privlačna i svaki mladi inženjer je pažljivo razmatra. Novac svakako ne treba gledati kao apsolutni iznos, već se vredu raspitati o cenama stanovanja, transporta, osiguranja, kućnih potrepština, hrane, dečijih vrtića… lako se može pokazati da s nominalno dva ili tri puta većom platom u Švajcarskoj zapravo živite lošije nego ovde. A činjenica da ste tamo stranac, odvojen od porodice i prijatelja, svakako neće biti olakšavajuća okolnost.

Čak i ako ste rešeni da se otisnete u inostranstvo, nema razloga da žurite – zaposlenje u nekoj od vrhunskih domaćih firmi omogućiće vam da steknete iskustvo, verovatno ćete u okviru svog posla putovati po razvijenim zemljama, upoznavati kolege, a možda i dobiti priliku da vam firma obezbedi posao u nekoj drugoj ekspozituri, što je mnogo bezbedniji i lagodniji način da se ode u svet. Najzad, par godina iskustva će obogatiti vaš CV i omogućiti vam da konkurišete na poslove koji su daleko bolje plaćeni od početničkih.

Mnogo je, dakle, razloga da prelistate sledeće stranice našeg časopisa, kao i tekstove koje ćemo objaviti u narednom broju (da, ekspedicija po domaćim IT firmama se nastavlja) i da na njima potražite prvi (ili možda sledeći) korak vaše karijere.

Dejan Ristanović

Objavljeno u časopisu PC#233

 

Ovaj uvodni tekst je deo serijala koji je započet u časopisu PC Press #233, a ostatak tekstova možete pročitati uskoro na linkovima ispod:

 

Comtrade: Karijera po meri inženjera

Endava: Živeti IT san

Merit Solutions: Znanje kao pomoć klijentu

Noredus: Zemlja čuda

OSA, dom za najbolje

IT insajder