Akcija besplatne digitalizacije – Set-top boksevi za 5000 korisnika

Kompanije SBB, KDS, JET TV i Beogrid koje posluju u okviru regionalne United Grupe, sa svojim platformama Total TV, D3 i D3i, od 3.11.2014. pokrenule su akciju besplatne digitalizacije. U okviru ove akcije, najbržih 5000 građana koji žele da pređu na digitalnu televiziju dobiće besplatno set top boks uređaj na korišćenje.

Digitalizuj-se-lako-TVPored akcije pokrenuta je i besplatna info linija 0800-400-400 i web sajt digitalizujselako.rs na kojima svi građani Srbije mogu dobiti detaljne informacije o digitalizaciji u Srbiji, da li je potrebno da se oni digitalizuju, koja je najbolja opcija za njih, kao i da se prijave za akciju.

Akcija se odnosi na sve građane Srbije, kao i na postojeće korisnike SBB, KDS, JET TV osnovne ponude.

Odgovore na sva pitanja u vezi sa digitalizacijom, korisnici mogu dobiti svakog radnog dana od 8.30 do 20.30 časova na besplatan broj 0800 400 400 za pozive sa fiksnih mreža, 011 400 1 400 za pozive sa mobilnih mreža ili posetom sajta www.digitalizujselako.rs

Prednosti digitalne televizije

U nekoliko navrata smo već pisali o prednostima digitalne televizije. Podsećamo, pored boljeg kvaliteta slike i zvuka, digitalna televizija koju pružaju ove kompanije ima još niz prednosti: veći izbor kanala u digitalnoj ponudi, kao i najveći broj HD kanala u Srbiji na D3 i D3i platformi, elektronski programski vodič koji omogućava korisnicima lako pretraživanje sadržaja sa programom 7 dana unapred, slikama i opisom, napredne funkcije kao što su video klub (ponuda velikog broja najnovijih blockbuster filmova), TV unazad 72 sata, snimanje i pauziranje programa, radio kanali i D3 GO – mogućnost gledanja televizije putem računara, tableta, smart telefona.

SBB, KDS, JET TV i BEOGRID pozdravljaju odluku o digitalizaciji

Kompanije SBB, KDS, JET TV i BEOGRID, koje posluju u okviru regionalne United Grupe, sa svojim platformama za digitalnu kablovsku televiziju – D3, digitalnu satelitsku televiziju – Total TV i digitalnu televiziju preko interneta – D3i, pozdravljaju odluku države da pređe na emitovanje digitalnog signala i usaglasi ovu oblast sa regulativom Evropske unije.

Radni dorucak

“Naša grupa ima preko deset godina iskustva u pružanju digitalnog signala svojim korisnicima. Ponosni smo na činjenicu da smo prvi u Srbiji, još 2003. godine, uveli kablovsku digitalnu televiziju, a 2005. godine, lansiranjem Total TV-a, i digitalnu satelitsku televiziju, čime smo postavili standard u pružanju najsavremenijih servisa u oblasti distribucije TV signala”,  istakla je Dragica Pilipović-Chaffey, direktorka SBB-a.

Svi korisnici SBB, KDS, JET TV, BEOGRID, Total TV, D3 i D3i televizije, ne treba da brinu da će nakon procesa digitalizacije koji Srbiju očekuje polovinom 2015. izgubiti mogućnost da prate TV program. Dakle, program će moći neometano da prate kao i do sada, bez potrebe da nabavljaju dodatnu opremu i izlažu se dodatnim troškovima.

Međutim, svi korisnici, bez obzira da li su postojeći, ili potpuno novi, treba da iskoriste priliku i izaberu neki od novih digitalnih paketa koji će se pojaviti u ponudi od 15. septembra i na taj način počnu da koriste sve prednosti digitalne televizije.

Novost je i da je po nepromenjenoj ceni pretplate, svim SBB, KDS i JET TV korisnicima osnovne kablovske ponude, koji poseduju televizore sa ugrađenim DVB-C tjunerom, omogućeno gledanje 16 digitalnih kanala bez kupovine i instalacije dodatnih uređaja. Pored kanala iz nacionalne inicijalne mreže (RTS1, RTS2, RTS Digital, RTS HD, B92, Studio B, RTV1, RTV2, Pink, Prva, Happy), biće dodatno omogućeno i gledanje digitalnih kanala Prva Plus, SK1, Ultra, Cinemania i Grand.

RATEL: Tržište telekomunikacija

ratelRepublička agencija za telekomunikacije danas je predstavila godišnju publikaciju “Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji za 2008. godinu”.

“Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije je u 2008. godini iznosio 1.611 miliona evra, za 9% više nego u 2007. Učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu je 4,87%, što predstavlja porast od 15% u odnosu na 2007. Najveći prihod je ostvaren u mobilnoj telefoniji, 61% od ukupnog prihoda. Na drugom mestu je fiksna telefonija sa 25% udela”, izjavio je dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.

Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2008. godini dostigao 3.084.872, što predstavlja penetraciju od  41,14%, uz stepen digitalizacije od 95,52%. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije je bio 413 miliona evra.

Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2008. godini dostigao 9.618.767, što predstavlja penetraciju od 128,27%. Ukupan prihod od usluga mobilne telefonije je bio 980,45 miliona evra, uz 240,27 miliona evra investiciranih u mobilne mreže u 2008. Treba naglasiti i da se broj pretplatnika 3G mreže skoro utrostručio u odnosu na 2007. godinu i dostigao cifru od 750.026.

Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa trenutno u Srbiji pružaju 74 provajdera, koji su u 2008. ostvarili ukupan prihod od 60,7 miliona  evra. Broj pretplatnika KDS usluga je 860.787, uz značajan porast od 11% u poređenju sa 2007. Pri tom, u poslednje dve godine preovlađuje upotreba hibridnih mreža, što utiče na porast kvaliteta usluge kablovske distribucije.

Broj registrovanih Internet provajdera u Republici Srbiji je 197, a broj pretplatnika 1.619.711, što predstavlja penetraciju od 21,6%. Ukupan prihod od pružanja usluga Interneta je dostigao 107,58 miliona evra. Uočava se da tehnologije koje obezbeđuju širokopojasni pristup beleže stalni rast (pre svega ADSL i kablovski modem). Takođe je interesantan pristup Internetu preko mobilne mreže treće generacije, 3G.

Po  okončanom Javnom konkursu Republičke radiodifuzne agencije (RRA) za regionalne radio i televizijske emitere, završeno je izdavanje dozvola za: 5 televizijskih i 5 radio-mreža (257 predajnika) sa nacionalnim pokrivanjem, 6 televizijskih i 14 radio-stanica za teritoriju grada Beograda, 1 televizijsku i 1 radio-stanicu za teritoriju Vojvodine, 24 televizijska i 21 radio-emitera u FM opsegu sa regionalnim pokrivanjem, 91 televizijskog i 234 radio-emitera u FM opsegu sa lokalnim pokrivanjem.

Od 1. septembra 2008. RRA i RATEL sprovode postupak gašenja televizijskih i radio stanica koje emituju program bez dozvole. U kontrolno-mernim centrima “Dobanovci” i “Niš” dnevno se prate radio-stanice u radio-difuznim frekvencijskim opsezima sa fiksnih lokacija, a vrše se i periodična merenja na celoj teritoriji Republike Srbije iz vozila za kontrolu frekvencijskog spektra.

Praćenje stanja na tržištu telekomunikacija uključuje i analizu stepena slobodne konkurencije. Tržište mobilne telefonije, sa jednim domaćim i dva inostrana operatora, je potpuno slobodno. U cilju liberalizacije tržišta fiksne telefonije, sprovedena je procedura javnog nadmetanja za fiksni bežični pristup (FWA) za teritoriju Republike Srbije u CDMA tehnologiji, gde se prijavilo 8 potencijalnih ponuđača za 2 licence. Licence su 17. juna dodeljene preduzećima Telekom Srbija i Media Works, uz obavezu da počnu sa pružanjem komercijalnih usluga u roku od šest meseci po dobijanju licence.

Krajem 2008. godine, donošenjem neophodne regulative, učinjeni su važni koraci u procesu liberalizacije velikoprodaje Interneta, tako da su do danas izdata: 24 odobrenja za javne telekomunikacione mreže, 17 odobrenja za međunarodno povezivanje, 31 odobrenje za usluge prenosa govora putem Interneta (VoIP), što je za posledicu  imalo sniženje cena međunarodnih poziva.

U oblasti kontrole cena prepoznata su dva tržišta na kojima postoje operatori sa značajnim tržišnim udelom: javna govorna usluga i kablovska distribucija radio i televizijskog programa. Cene usluga na tržištu ograničene konkurencije se formiraju primenom troškovnog principa i uz saglasnost RATEL-a. Akvizicijom parametara ostalih telekomunikacionih tržišta i njihovom analizom omogućiće se prepoznavanje novih tržišta koja zahtevaju kontrolu i donošenje odluka o operatorima sa značajnim tržišnim udelom.

“Od ubrzanog razvoja širokopojasnog pristupa i, pre svega, e-servisa očekuje se da omoguće brži razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, pa će ta oblast informaciono-komunikacionih tehnologija biti među prioritetima Republičke agencije za telekomunikacije”, izjavio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora RATEL-a.