Apple završio drugi kvartal 2017. sa profitom od 8,7 milijardi dolara

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u utorak 1. avgust 2017, čista dobit Apple-a iznosila je u proteklom tromesečju 8,7 milijardi dolara, što je 11,8% više nego u istom periodu prošle godine. Apple je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 45,4 milijarde dolara, 7,2% više nego u istom periodu prošle godine, a kako je snažno porasla i dobit, cena deonice tog tehnološkog diva dostigla je istorijsku visinu.

Zahvaljujući rastu prodaje najvažnijeg Apple-ovog proizvoda iPhone-a, rast prihoda porastao je za 1,6% na godišnjem nivou, na 41,03 miliona uređaja. Pri čemu su prihodi od prodaje tog pametnog telefona porasli za 3%, na 24,8 milijardi dolara. Svetlu tačku u Apple-ovom izveštaju predstavlja i rast prihoda od usluga kompanije, koje među ostalim uključuju aplikacije Apple Music, Apple Pay, App Store i iCloud, za 22% na godišnjem nivou, na 7,3 milijarde dolara.

Apple je, takođe, izvestio kako je prodaja iPada porasla za 28% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su prihodi od prodaje tableta porasli za 2%, 4,9 milijardi dolara. S druge strane, pali su prihodi kompanije od prodaje na kineskom tržištu, što je drugo najveće Apple-ovo tržište nakon američkog. Poseban pad ze zabeležen u Hong Kongu i Tajvanu. Prihodi s tog tržišta pali su u proteklom tromesečju za 9,5%, na osam milijardi dolara. To je, ipak, manji pad u odnosu na drugi kvartal kada su prihodi pali za 14% na godišnjem nivou.

Slabljenje potražnje za iPhone-ima u Kini posledica je velike konkurencije jeftinijih pametnih telefona proizvođača iz tog regiona. Zahvaljujući boljim, nego što se očekivalo, poslovnim rezultatima, cena deonice Apple-a u utorak 1. avgusta 2017. je porasla oko 6%, na rekordnih 159 dolara. Stoga je tržišna kapitalizacija najvrednije svetske kompanije premašila 830 milijardi dolara.

Izvor: SEEbiz

Ekonomski uspeh Trumpove administracije zavisi od Apple-a

Izvršni direktor kompanije Apple, Tim Cook, obećao je da će izgraditi tri velika proizvođačka postrojenja u Sjedinjenim američkim državama, navedeno je u Wall Street Journal-u koji je citirao američkog predsednika Donalda Trump-a.

“Razgovarao sam sa Cookom i obećao mi je tri velike fabrike – jako, jako, jako velike,” rekao je Trump novinarima iz Wall Street Jurnala-a. Nije se potrudio da precizira gde će fabrike biti izgrađene, ili kada, pa pretpostavljamo da te informacije nisu od naročitog značaja.

Cook je u maju 2017. godine izjavio da Apple planira da uloži milijardu dolara u američke kompanije koje se bave proizvodnjom novih tehnologija, te u edukaciju koja bi osposobila pojedince da se bave programiranjem i pravljenjem aplikacija za pametne telefone.

Trump je tokom izborne kampanje često napadao Apple, jer većinu svojih uređaja proizvode u Kini. “Nateraćemo Apple da te đavolje kompjutere pravi u svojoj zemlji”, rekao je Trump u januaru 2016. godine. Iz Aplle-a su, sa druge strane, pokušavali da objasne na koje sve načine doprinose otvaranju novih radnih mesta u Americi. Cook je u februaru 2017. godine izjavio da je Apple tokom 2016. godine potrošio pedeset milijardi dolara na domaće dobavljače, te otvorio oko 2. 000 000 radnih mesta u zemlji, od kojih je 80. 000 u samoj kompaniji.

Trump se neko vreme nije bavio kompanijom Apple, da bi se u utorak, 25. jula, preko Wall Street Journal-a obratio izvršnom direktoru kompanije: “Sad ti kažem, Tim, ako ne počneš da praviš te fabrike u ovoj zemlji, moja administracija će doživeti potpuni ekonomski neuspeh.”

Iz Apple-a nisu odgovorili na ovaj komentar, a Trump je dodao kako pouzdano zna da će Foxconn, najveći Aplle-ov dobavljač, i sam izgraditi jednu fabriku u Americi, najverovatnije u Viskonsinu.

Izvor: fortune.com

Kina koristi veštačku inteligenciju kako bi predvidela buduće zločine

Kina se koristi tehnologijom i veštačkom inteligencijom kako bi pomogla vlastima da spreči zločin pre nego što je počinjen. Prema Financial Times-u, vlasti koriste tehnologiju za prepoznavanje lica i tako istražuju šablone kretanja mogućih počinilaca zločina. Svi podaci koje sakupe, koriste se kako bi dali policiji određene podatke o osobi koja je sumnjiva. Firma iz Guangzhou-a, Cloud Walk testirala je prepoznavanje lica koja beleži kretanje osobe. Zasniva se na tome gde neko ide, kada, i tako se izračunava potencijalni rizik.

Softver ove kompanije povezan je sa preko pedeset gradova i prefektura, i može pratiti sve osobe koje izgledaju sumnjivo. Kina nije prva koja koristi ovu tehnologiju, takva tehnologija za predviđanje zločina godinama postoji u Los Angeles-u i Milan-u. Ali, ovaj razvoj događaja u Kini je zanimljiv zato što vlada koristi arhive podataka svojih građana kako bi predvidela ko bi mogao počiniti zločin.

U Kini postoji 176 nadzornih kamera i očekuje se da se taj broj poveća. Cloud Walk će isto tako obeležiti ljude koji su imali prethodne sukobe s vlastima. Tehnologija će pratiti pojedince visokog rizika i obavestiće policiju kad se pojave na ključnim mestima. Ova tehnologija uveliko zavisi od veštačke inteligencije koja se koristi kako bi se prepoznali šabloni i izdvojili sumnjivi ljudi iz grupe. Druga kineska kompanija UniView tvrdi da može da izdvoji sumnjiva lica na osnovu bihevioralne analize i alarmira policiju ukoliko se pojavi osoba sa crne liste. Kina uveliko koristi tehnologiju prepoznavanja, da identifikuje pešake koji prelaze kada je crveno svetlo. Ovo nas podseća na Minority Report.

Izvor: Mashable

Od igre do veštačke inteligencije

Kina je u četvrtak predstavila plan da do 2030. godine postane lider u razvitku veštačke inteligencije, sa ciljem da potisne svoje tehnološke rivale i izgradi domaću industriju vrednu 150 milijardi dolara. Prema državnom savetu, ova politika je izjava namere iz visokih redova kineske vlade da pospeši ekonomiju, koja je druga najveća ekonomija na svetu. Plan dolazi od toga da Kina priprema multimilijardersku nacionalnu investiciju pod nazivom “moonshot” projekat.

Dok administracija Donalda Trampa smanjuje ulaganja u veštačku inteligenciju u Kini veštačka inteligencija je u povoju. Dva profesora koja su se konsultovala sa vladom u vezi veštačke inteligencije su rekli da poraz Lee Se-dol 2016. godine, mastera igre Go, od Google-ove igre koja se bazira na veštačkoj inteligenciji AlfaGo je dao podstrek Kini da krene u tom smeru. Onda je u maju Google ponovo doneo igru u Kinu gde je najbolji igrač Ke Jie izgubio. Ovo je jedan od momenata kada je Kina shvatila značaj veštačke inteligencije. Njihovo razumevanje samog pojma ide do distopijskog, tj. distopijske budućnosti. Kina hoće da integriše veštačku inteligenciju ne samo u medicinu, agrokulturu već i u naoružanje, cenzurisanje Interneta i predviđanje zločina. Peking polako ulaže novac u neke od  firmi SAD-a koje se bave veštačkom inteligencijom.

Kina veruje da će u finalnom momentu ona biti svetski inovator, kada se radi o veštačkoj inteligenciji. U junu vlada Tianjina, koji se nalazi istočno od Pekinga, planira da uloži pet milijardi dolara u industriju veštačke inteligencije. Tako je kineski pretraživački džin Baidu najavio da će otvoriti novu laboratoriju u saradnji sa vladom u cilju razvoja veštačke inteligencije.

Izvor: The New York Times

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile, zapadni analitičari slažu se da Peking i Moskva neće razmenjivati ozbiljne tajne zanata svojih specijalnih timova za sajberšpijuniranje, ali hoće da se upravljanje internetom promeni, a dominacija SAD smanji.

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

Rusija i Kina potpisale su prošlog meseca sporazum o virtuelnoj bezbednosti i „međusobnom nenapadanju“, po kome će se zajedničkim snagama suprotstavljati tehnologijama koje mogu da im „destabilizuju unutrašnju politiku, društvo i ekonomiju, remete javni red i mir i mešaju se u unutrašnje stvari“.

Tom Kellermann iz Nacionalnog odbora za informacionu bezbednost (National Board of Information Security Examiners Panel for Penetration Testing) i američki ekspert za sajberpretnje i odbrambene tehnologije, procenjuje da je to prirodan razvoj ekonomskih i vojnih odosa koje Rusija i Kina imaju od potpisivanja Šangajskog ugovora 2001, ali i da ovaj pakt treba shvatiti vrlo ozbiljno. „Ako oni kažu ’mi više ne ciljamo jedni na druge’, onda su cevi uperene na neku drugu stranu“, kaže on.

I dok analitičari lupaju glavu da li je rusko‑kineski sajberpakt reakcija na pretenzije Japana, podržane od SAD, da promene pacifistički ustav i angažuju se izvan zemlje, što znači i rat u sajberprostoru, činjenica je da je prošlog meseca američko Ministarstvo odbrane najavilo novu sajberstrategiju, obelodanivši usput da su ruski hakeri vršljali njihovom internom mrežom, a Ministarstvo pravde zvanično izjavilo da SAD neće dati „slobodan prolaz“ sajberkriminalcima, bez obzira na to da li se radi o pojedincima ili državama. Po Kellermannu, ovaj savez Moskve i Pekinga je „način na koji ove dve zemlje stvaraju zajednički front prema SAD“.

Nema sumnje i da su sankcije zapadnih zemalja Rusiji zbog krize u Ukrajini doprinele ruskom okretanju Istoku, te preispitavanju oblasti u kojima je ova država bitno zavisna od Evrope i SAD. Ne treba zaboraviti ni da je ruski predsednik Putin u maju prošle godine optužio kompanije Google i Microsoft da sakupljaju podatke i daju ih CIA, preporučivši građanima Rusije da ih izbegavaju, jer se sve prati, izjavivši i da je internet vojni program u čijem su središtu CIA i službe.

Tome treba dodati i zakon koji je u Rusiji stupio na snagu 1. januara ove godine, po kome su kompanije u čijem su vlasništvu online pretraživači, servisi i društvene mreže obavezne da sve podatke arhiviraju unutar granica Rusije. Zakon je nazvan „Putinovim zakonom“, jer je ruski predsednik rekao da je internet, uprkos ogromnim dimenzijama, i dalje vojni program, da je strano špijuniranje pretnja o kojoj treba brinuti, te da želi da se u Rusiji spovode nova pravila.

“Ako kompanije ne budu čuvale sve podatke na lokalnim serverima, ne može im se verovati“, dodao je on. Ruski zakonodavci odmah su se založili za jaču kontrolu virtuelnog neba i premeštanje ključne internet infrastrukture iz inostranstva u Rusiju.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je tekst sporazuma o sajberbezbednosti Moskve i Pekinga objavljen na web sajtu ruske vlade, dok Kinezi o tome nisu ni zucnuli. Kina je prošlog meseca samo najavila promenu zakona o bezbednosti, pa bi pokretanje sajbernapada, sajberkrađe i širenje sadržaja koji se smatra nezakonitim i štetnim, ubuduće bilo protivzakonito.

James Lewis, direktor američkog Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da je teško reći koliko je blisko ovo partnerstvo. „Znaćemo kad se pojavi u kineskim izvorima, a oni do sada nisu ništa objavili“, kaže on i objašnjava: „Rusi su pokušali da utiču na kineski stav o ovim pitanjima, Kinezi su se pridružili zato što bilo šta što se suprostavlja Americi ne može da bude loše“.

James Lewis misli i da su Rusi objavili tekst sajberpakta da bi iritirali SAD. „Mi stalno tražimo saradnju u oblasti sigurnosti. Ima li boljeg načina da nas iritiraju nego da sarađuju s nekim drugim?“ Obrni‑okreni, sporazum je definitvno najnoviji znak da dve velike sile žele promene u upravljanu internetom, što bi umanjilo dominaciju SAD. A da je Rusija pripremila akcioni plan u slučaju da ruski internet bude ugašen spolja, ministar komunikacija Nikolaj Nikiforov najavio je još prošle godine.

Međutim, iako su se Rusija i Kina dogovorile da će njihove institucije zadužene za sprovođenje zakona razmenjivati informacije i tehnologije i zajedno brinuti o bezbednosti informatičke infrastrukture, zapadni analitičari su puni skepse. Richard Bejtlich, viši saradnik Instituta Brukings, ne misli da će razmenjivati malvere, „u svakom slučaju ništa značajno“.

“Možda će razmeniti nešto jednostavnije, tek da pokažu dobru volju“, kaže on. „Ove zemlje neće razmeniti ozbiljne tajne zanata zato što imaju specijalne timove za sajberšpijuniranje jedni drugih i ne očekujem da će se to promeniti samo zato što su se dogovorili da se uzajamno ne hakuju“, ubeđen je Bejtlich: „Mislim da će norma biti, ne napadati kritičnu infrastrukturu onog drugog“, jer je „definicija informacione sigurnosti ovih zemalja bliska informacionoj kontroli, uključujući cenzuru i praćenje“.

U prevodu, ugrožavanje „javnog reda“ podrazumevaće „razmenu tehnologija za unapređenje praćenja ili unapređenje automatske cenzure koja se u Kini uglavnom sprovodi manuelno“. U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile James Lewis procenjuje „da se njihove taktike unekoliko razlikuju, jer su Kinezi koncentrisani na cenzuru, dok se Rusi bave aktivnim praćenjem i skloniji su intervencijama“.

Eksperti se slažu da je rusko‑kineski sporazum politički potez i odgovor na novu sajberstrategiju Ministarstva odbrane SAD, koji se tumači i kao hladni internet rat i bitka za virtuelni suverenitet, u kome Rusiji i Kini uopšte ne pada na pamet da odustanu od međusobnog špijuniranja. Ili, kako je to slikovito opisao Tom Kellermann: „Gospodine američki ministre odbrane, vi skidate rukavice? Sada nas je dvojica i šta ćemo sad?“

Napad na banke

Stručnjaci firme Root9B upozorili su prošlog meseca da grupa ruskih hakera poznata po napadima na vojne ciljeve, vlade i medijske kuće priprema napad na SAD i druge države. Pripreme uključuju pisanje novog malvera, registraciju domena sličnih onima koji se napadaju i postavljanje komandno‑kontrolne infrastrukture. Grupa je aktivna od 2007, poznata po imenima APT28 i Pawn Storm i veruje se da je povezana s ruskim obaveštajnim agencijama. Navodno planiraju da napadnu brojne ciljeve, među kojima su Međunarodna komercijalna banka, Banka Amerike, TD Canada Trust, UNICEF, Commerzbank i drugi. Finansijske institucije trebalo bi da budu na oprezu i pažljivo ispitaju sve e‑mail‑ove kako bi sprečili pokušaje spear phishinga.

Kineski hakeri

Kineski hakeri, za koje američke vlasti veruju da su povezani s vladom u Pekingu, ukrali su 50 terabajta poverljivih informacija o dizajnu američkog borbenog aviona F‑35, što je Kini uštedelo „25 godina istraživanja i razvoja“. Oni su ukrali i podatke (brojeve socijalnog osiguranja, adrese, datume rođenja i brojeve telefona) o 4,5 miliona pacijenata iz mreže američkih zdravstvenih ustanova Community Health Systems, koji mogu biti iskorišćeni za krađu identiteta. Istraga kompanije CyberESI pokazala je da su sajberkriminalci iz Kine krali planove i o izraelskom antiraketnom sistemu Gvozdena kupola, a sumnja se i da su se dokopali informacija o bespilotnim letelicama, balističkim raketama i presretaču raketa Arrow 3. Za incidente se okrivljuju kineski hakeri iz grupe Comment Crew za koje se sumnja da su povezani s kineskom vojskom.

Vesna Knežević Ćosić

(Objavljeno u časopisu connect 53)

Windows 10 besplatan za sve korisnike u Kini

Nadogradnja na Windows 10 biće besplatna za sve korisnike operativnih sistema Windows 7 i Windows 8, najavljeno je iz Microsofta na konferenciji u Šenženu, Kini.

blue-wallpaper_windows_10_hd_2880x1800

Ono što je posebno zanimljivo je da će prelazak na novu verziju biti besplatan za sve korisnike pomenutih verzija, bez obzira na to da li se radi o licenciranim primercima ili ne.

Kako prenosi Rojters, ovo je najveći korak u borbi protiv piraterije na tržištu Kine, kojim će stotine miliona računara dobiti legalan Windows.

Inače, Windows 10 biće globalno dostupan tokom leta.