eBay će uskoro omogućiti kupovinu uz pomoć fotografija i linkova

Online sajt za elektronsku trgovinu eBay je objavio dva nova načina za pretragu kojim kupci mogu da izlistaju njihov katalog i pronađu proizvode koje su videli u prodavnici, na nekom sajtu ili na društvenim mrežama. Nova tehnologija koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje koje eBay već koristi na svom sajtu, pomoću čega će kupci pronalaziti proizvode na osnovu fotografija koje su slikali pametnim telefonima ili su podelili link sa nekog web sajta.

Dve nove opcije Image Search i Find It On eBay će biti dostupne od jeseni na mobilnim uređajima. eBay tvrdi da će do datuma izlaska opcija Image search biti podržana i na Androidu i na iOSu, dok će Find It On eBay biti samo za Android uređaje, makar samo na početku.

Prva opcija, nazvana Image Search, će omogućiti korisnicima da slikaju ili iskoriste već sačuvanu fotografiju nekog proizvoda koji žele da kupe i eBay alikacija će da traži vizuelno slične predmete.

Kombinujući ovo i mašinsko učenje, budućnost prepoznavanja pomoću slika će se poboljšati vremenom i moći će da nalazi bolje i tačnije rezultate.

Druga opcija, nazvana Find It On eBay, omogućava korisnicima da dele link slike sa bilo kog sajta ili društvene mreže kao što je Pinterest na eBay i aplikacija će tražiti spisak proizvoda sa slike.

Sa skoro 1,1 milijarde dostupnih spiskova u bilo koje doba, eBay se nada da će primena veštačke inteligencije i tehnologije mašinskog učenja ubrzati proces pronalaženja proizvoda koje ljudi žele da kupe.

Izvor: CNBC

Oprema za treći svet

Da li proizvođači elektronske opreme pre isporuke odvajaju na jednu stranu proizvode za bogato tržište Zapada, a na drugu robu „za ostale“, u koje i mi spadamo? Mnogi će u nedostatku dokaza to proglasiti za urbanu legendu, a ja ću, bez namere da sugerišem zaključak, izneti svoj primer…

Mrtav piksel je vrlo neprijatna stvar, mada ovaj nije bukvalno „mrtav“ – suviše je „živ“, čak i kad to ne bi trebalo da bude

Hardver vremenom zastareva, pa ga na svakih nekoliko godina treba obnoviti. Pošto je u našoj kući i to stiglo na red, sa sinovima sam razgovarao o unapređenju njihove kompjuterske opreme. Jedan se bavi 3D modelovanjem i animacijom, a drugi uči front‑end i back‑end programiranje, pa im trebaju „jake mašine“. Govorili smo o desktop kompjuterima, jer smo manje‑više saglasni u tome da je u njihovim oblastima interesovanja ozbiljan rad moguć samo sa hardverom na kome se ne štedi na prostoru. Ovaj stav je za diskusiju, ali ćemo tu temu ostaviti za neku drugu priliku, a ovoga puta će biti reči samo o naizgled banalnim problemima nabavke opreme.

Lista za kupovinu

Krenuli smo po obrnutom starosnom redosledu, pa je u prvoj turi trebalo da mlađi sin dobije novi hardver na kome će raditi svoje 3D modele i animacije. Predložio sam da iskoristim jedno od svojih čestih putovanja u USA i da komponente kupim tamo, jer su, posle odluke naše „mudre“ vlade da računare tretira isto kao svu ostalu robu široke potrošnje, kompjuteri na našem kontinentu znatno skuplji nego preko okeana. Stariji sin je imao drugu računicu: on će se opredeliti za domaće tržište jer je, mada su cene ovde nešto više, lakše ostvariti prava koja proističu iz garancije, pa se ta prednost potire.

Komponente spremne za put preko okeana

Meni za rad nije potreban brz hardver, ali sam morao da kupim novi laptop, jer sa deset godina starim više nije moglo da se radi. Nerado sam ga kupio u Srbiji, ali mi nije bilo druge – pre polaska na put trebalo je instalirati puno programa i postaviti projekte koji će mi biti potrebni u Americi.

Kad mi je laptop stigao, doživeo sam neugodno iznenađenje. Kutija nije bila originalno zapakovana, a odmah mi je bilo jasno da je na njemu neko već radio. I ne samo da je radio, nego mi se učinilo da je jeo burek na TFT ekranu i tastaturi, toliko su bili zamašćeni i prljavi. Osim toga, oznake na pakovanju i na poleđini laptopa se nisu slagali što, istini za volju, može da bude i moje nepoznavanje načina obeležavanja proizvoda. U svakom slučaju, posle nekoliko telefonskih urgencija i dva odlaska do kancelarije prodavca, dobio sam originalno zapakovan laptop. Ostale su samo instalacije operativnog sistema i programa, za šta sam potražio pomoć nekoga ko je u tome mnogo iskusniji od mene. Bio je to Voja Gašić, koji je to uradio bez greške, u poslednjim danima pred polazak na put.

Kupovina tamo…

Nisam ljubitelj kupovine preko Interneta, jer pripadam „staroj školi“, koja voli da pažljivo pogleda i opipa robu pre kupovine. U Americi to, nažalost, ne funkcioniše na taj način. Robu naručiš danas, a vidiš je tek sutra, kad ti stigne i kad si je već platio. Srećom, zakon veoma dobro štiti prava kupaca, pa se sve reklamacije brzo i lako prihvataju. Moguće je bez objašnjenja vratiti robu i dobiti novac nazad, prosto zato što vam se uređaj ne sviđa ili što ste se predomislili. Ovako dobra zaštita kupca ima svoje praktične posledice: u interesu prodavca je da mušterija bude maksimalno zadovoljna, pa čini sve da do tog povraćaja ne dođe.

Dva monitora potpuno jednakog tipa, a različitih osobina. Nije baš zgodno kada se koriste jedan pored drugog

Moj položaj je bio za klasu nepovoljniji, jer nisam bio u mogućnosti da proverim ispravnost komponenata koje sam kupio. Čak i da sam to hteo, ne bih imao sve što mi je potrebno za instalaciju, jer desktop kućište i monitor nije lako nositi kad se putuje avionom, pa sam taj deo kupovine ostavio za posle povratka kući. Spakovao sam Core i7 procesor s 6 jezgara, brzu grafičku karticu, matičnu ploču, 32 GB memorije, veliki hladnjak i SSD, a onda zaboravio na sve to jer me je čekalo puno posla.

Nekoliko dana pred glavnu prezentaciju projekta, moj novi laptop je počeo da pokazuje ćudi koje me nisu baš obradovale. Odbijao je da otvara programe, ili je jednostavno prekidao rad programa uz primedbu Windows‑a da ne može da pronađe neki od DLL fajlova. Ovaj fajl nikada nije bio isti, a ručna provera je uvek pokazivala da je on zapravo na svom mestu. Rad je bio neugodan jer sam morao da pravim česte backup‑e, ali je nekako ipak išlo… barem do dana kad je trebalo prezentovati dotadašnji rad „važnim momcima“, koji odlučuju o strogo poslovnim pitanjima, dakle o finansiranju projekta.

Petnaest minuta pre zakazanog termina za sastanak laptop je potpuno otkazao. Operativni sistem (koji nije piratski nego legalan) počeo je da pravi preduge pauze u radu, a programi (takođe legalni ili besplatni, bez piratskih kopija) nisu hteli da se otvore. Trebalo je da demonstriram svoj kontroler, dakle na prvi pogled mi laptop nije ni bio neophodan, ali bez njega nisam mogao da programiram aktuelnu verziju firmvera na tom kontroleru, a postojeća verzija je bila samo za test nekih periferala, što je bilo neupotrebljivo za demonstraciju.

Zbog svega toga sam debelo zakasnio na sastanak, što je u poslovnom svetu na Zapadu nezamislivo, a umesto prezentacije sam mahao rukama po vazduhu i na lošem engleskom jeziku opisivao kako bi moj kontroler lepo radio kad bi mi laptop dozvolio da ga programiram.

Začudo, i pored najtrapavije moguće demonstracije, projekat je veoma dobro prošao i dobio sam sva očekivana odobrenja, pa sam, uz gorak ukus u ustima, nastavio rad…

I kupovina ovde

Šta se dogodilo sa laptopom? Pod sumnjom je bio moj pokušaj da instaliram svoju verziju „srpske tastature“, sa različitim rasporedom YU znakova od standardnog. Nikada mi neće biti jasno zašto ne postoji verzija rasporeda tastera koja ima karaktere sa dijakriticima (ČĆĐŠŽ) a da su svi znaci interpunkcije na istom mestu kao na engleskoj tastaturi. Ovaj raspored sam uvek morao sam da pravim, što sam i ovoga puta uradio. Nisam imao razloga da sumnjam u svoj rad, ali ni da okrivim bilo koji drugi softver, jer su doslovno svi bili legalni i bez greške instalirani.

Što se reinstalacije tiče, ovoga puta sam rešio da se poslužim još jačim oružjem: Dejan Ristanović je prihvatio moju molbu da mi instalira sve što je potrebno. Sigurno je sigurno. Ali, hajde da skratim priču: posle nekoliko dana, sve se ponovilo, po istom scenariju, mada nisam ni pokušao da instaliram svoju verziju tastature.

Vrlo pojednostavljena skica preseka TFT monitora. U dnu postoji niz belih svetlećih dioda, koje služe kao izvor belog svetla.

Nikada nisam sa sigurnošću saznao šta je bio razlog za sve to. Pod sumnjom su bili BIOS i hard‑disk, a prvi od ta dva faktora sam eliminisao kad sam se uverio da na Netu niko nije imao primedbu na tu verziju BIOS‑a. O reklamaciji kod našeg prodavca nisam ni razmišljao, jer ne mogu ni da zamislim sve muke kroz koje bih morao da prođem da bih dokazao kvar kome je potrebno nekoliko dana da se uopšte pokaže, a kamo li precizno dijagnostikuje.

Ugradio sam novi hard disk (ovoga puta SSD) koji sam ranije kupio u USA, i ponovo zamolio Dejana da mi pomogne u instalacijama, jer sam tako bio najsigurniji. Ovoga puta, uz malo strepnje i puno rezerve u izvođenju zaključka, moglo bi se reći da je sve u redu. Već više od mesec dana moj laptop radi kako treba.

Puštanje u pogon

Sa komponentama kupljenim u USA nije bilo nikakvih problema. Ovde sam kupio kućište i 27‑inčni monitor i sistem je odmah proradio. Moj strah vezan za neisprobane komponente i predaleku reklamaciju pokazale su se kao neosnovane. S monitorom, nažalost, stvar nije išla tako glatko. Dobro je radio, ali je imao jedan „mrtav“ piksel, koji je uvek bio jarko crven. Piksel manje‑više, reći ćete, ali ovaj je bio tačno na sredini i jako je smetao, naročito kada je podloga bila tamna. Nekada se podrazumevalo da TFT monitor mora da ima nekoliko mrtvih piksela, ali je to vreme davno prošlo. Sada je i jedan piksel dovoljan razlog za reklamaciju.

Trebalo mi je nekoliko telefonskih razgovora i još tri nošenja monitora u prodavnicu da bih ga zamenio. Prodavci su bili ljubazni, ali su prvi put samo konstatovali neispravnost, poručili novi monitor iz magacina i rekli da dođem sutra. Kada sam došao, sačakala me je vest da istih monitora više nema, i da mogu da sačekam da stigne ili da uzmem neki drugi tip. Opredelio sam se za ovo drugo, ali je trebalo da dođem još jednom, kad monitor stigne iz magacina. Došao sam i treći put i od tada je sve u redu.

Uzgred sam kupio još jedan 27‑inčni monitor za sebe, kao drugi ekran, jer su mi za rad bila potrebna dva. Kod uvoznika sam ga poručio krajem prošle godine i čekao dva meseca da stigne, jer sam hteo da bude potpuno isti kao onaj koji već imam. Kada je konačno stigao i kad sam ga stavio pored prvog, bio sam prilično razočaran. Slika na njemu je bila znatno svetlija, naročito kad se gleda s desne strane. Naprosto nije imao ispravnu crnu boju, nego plavu umesto nje. Nikakva podešavanja nisu pomogla. Zvao sam uvoznika i on mi je ljubazno rekao da razume moje nezadovoljstvo, ali je tražio da fotografišem oba monitora zajedno, kako bi to poslao globalnom distributeru za Evropu. Onda je tražio da odnesem monitor u servis, da bi se kvar stručno konstatovao.

Meni je, inače, odmah bilo jasan razlog ovakvog rada monitora. TFT kolor ekran radi tako što ima tri osnovna sloja: zadnji sloj je izvor belog svetla, što su nekada bile neonske cevi, a u novije vreme bele svetleće diode. Ispred izvora se nalazi staklena ploča sa „svetlosnim prekidačima“, malim površinama koji sa dva polarizatora, tečnim kristalom i providnim TFT (Thin Film Transistor, tankoslojni tranzistor) rotira polarizacionu ravan u tečnom kristalu, čime se svaki piksel može načiniti providnim, neprovidnim ili delimično providnim. Ovih svetlosnih prekidača ima tri puta više nego piksela, jer je za svaku tačku potrebno doziranje crvene, zelene i plave boje. U trećem sloju, ispred svega toga, postoji filter sa crvenim, zelenim i plavim površinama koje, uz TFT matricu, mogu da načine kompletan spektar boja za svaki piksel ponaosob.

To je gruba teorija, ali je i iz nje jasno da RGB filter mora da bude savršeno dobro pozicioniran u odnosu na TFT matricu, jer će, u protivnom, imati različite osobine kad se gleda iz različitih uglova. Jasno je da je na mom monitoru RGB filter pomeren za neki delić milimetra ulevo, pa kad se gleda zdesna, slika je beznadežno loša. Gledano sleva, ona je još bolje poklopljena i izgleda dobro.

Vraćam se na komunikaciju sa uvoznikom i servisom. Uvoznik je uvažio reklamaciju i poručio novi monitor. Iz nekog razloga, poluispravni monitor je morao da stoji u servisu pa nisam mogao da ga koristim, ali mi je uvoznik lično doneo kući zamenski monitor, manji od poručenog, tek da pokaže dobru volju i ljubaznost. Posle još dva meseca čekanja, stiže novi monitor koji, pogađate, ima istu grešku kao prvi! Pruženo mi je nekoliko (polu)izbora da se problem reši i ja sam, bez trunke strpljenja, prihvartio poluispravni monitor, koji je prvi stigao. Sad radim sa dva lepa 27‑inčna monitora, od kojih levi ima savršenu sliku, a desni… pa dobro, ni ona nije loša, naročito kad se gleda s leve strane.

Šta zaključiti?

Posle svega neću navesti zaključak, ali ću nabrojati činjenice: sve što sam kupio u inostranstvu, radi bez i najmanje greške, a sve što sam kupio ovde, bilo je dobro samo za zagorčanje života. Istina je da su se naši prodavci uglavnom trudili, ali ostaje osnovana sumnja da su neispravnosti bile puka slučajnost. Ovo naročito važi za probleme sa monitorima, jer su oba kvara bila jasno vidljiva još u toku proizvodnje i redovna kontrola proizvoda je svakako morala da ih detektuje.

Jedino pitanje koje preostaje jeste šta je proizvođač uradio sa proizvodima koji očigledno ne pripadaju kategoriji koja je u skladu sa cenom po kojoj se prodaju. Jedino pitanje na koje ne mogu da odgovorim jeste da li naši uvoznici kupuju na veliko robu koja se tretira kao škart (uz cene koje su u skladu s takvom deklaracijom) ili su i oni beznadežno hendikepirani zbog naziva države iz koje kupuju.

Sećate li se kada sam rekao da se stariji sin opredelio da komponente za svoj kompjuter kupi u Srbiji? E pa, posle svega, i on se predomislio.

A ja sam u nabrajanju svojih iskustava načinio jednu nepravdu, koju moram da ispravim. Rekao sam da je sve kupljeno na Zapadu bilo ispravno, a sve kupljeno ovde neispravno. Propustio sam nešto: kućište za desktop PC je, mada kupljeno u Srbiji, bilo potpuno ispravno. Čak je imalo sve četiri noge! Triput sam brojao.

(Objavljeno u PC#243)

Kako se u Srbiji kupuje poslovni hardver

Često pišemo o važnosti ulaganja u informacioni sistem preduzeća i u softverske alate koji pomažu produktivnosti zaposlenih. Ipak, sav taj softver mora na nečemu da se izvršava, pa vam ovoga puta skrećemo pažnju na koren iz koga će sve ostalo izrasti – servere i radne stanice u vašem preduzeću.

European-contemporary-office-furnitureIako se o investicijama u hardver retko govori, činjenica je da se u domaćim firmama lavovski deo ICT budžeta troši na opremu. Ipak, stvari se i tu menjaju – tokom prethodnih godina neke tehnologije su, zahvaljujući drastičnom padu cena, izbile u prvi plan, ali je glavno pitanje ostalo: kako što efikasnije potrošiti novac. Već godinama se govori da je vreme desktop računara prošlo, ali oni nekako i dalje opstaju. Prenosivi računari imaju svojih prednosti, a barem jedna od njih jeste to što omogućavaju da se radni prostor i radno vreme prošire izvan kancelarije; za neke profesije to je od suštinskog značaja. Ipak, radi se o relativno malom broju poslovnih aktivnosti u kojima je laptop neophodan – u njih sigurno ubrajamo sve koji svoj posao tokom dana obavljaju na više mesta, a računar im je osnovni alat. U svim ostalim situacijama desktop računar se pokazuje kao pravo rešenje.

Dve prednosti desktop‑a jasno se izdvajaju. Prva je udobnost rada: velika tastatura i monitor neprikosnoveni su kada je ergonomija u pitanju. Unos i praćenje podataka na ekranu lakši su nego na laptopu, ma koliko on skup i kvalitetan bio. Druga prednost jeste cena – i to ne samo nabavke već i troškova održavanja i upravljanja tokom životnog veka računara. Za IT budžet jednog preduzeća to nikako nije zanemarljivo.

Desktop računari su i dalje nezamenljivi u obavljanju poslova koji su neposredno povezani s performansama. Koliko god se prenosivi računari upinju da budu što brži (i u tome prilično uspevaju), nisu stigli desktop‑e koji takođe napreduju. Naročito je to vidljivo ako uporedimo računare slične cene. Pretražujući sajt jednog domaćeg prodavca računara, a tražeći desktop i laptop koji mogu da se porede po performansama i udobnosti u radu, dolazimo do zaključka da u najvišoj klasi razlika u ceni ide i do fantastičnih 2.000 evra.

Uvek u blizini

Prenosivi računari dugo su već nezamenljivi alat svih koji dobar deo svoji radnih aktivnosti obavljaju van kancelarije ili, što je sve češće, uopšte i nemaju kancelariju. Broj takvih zanimanja sve je veći, a komunikacija s poslovnim partnerima i saradnicima skoro neprestana pa je pitanje koliko se mož razdvojiti poslovno od privatnog.

Istraživanja trendova u IT industriji pokazuju još jedan razlog zbog kojeg su laptop računari poslednjih godina u velikom zamahu. Mogućnost da radite na laptopu dugo je bila velika privilegija i, na neki način, pokazivala je koliko su važne vaše aktivnosti za prosperitet preduzeća. S drastičnim padom cena laptopova smanjio se taj jaz između zaposlenih i stoga se sve češće srećemo sa situacijom da je laptop nezaobilazni poslovni alat, čak i kada za tim nema objektivne potrebe. Pritom, koriste se računari koji nisu ni blizu tako udobni kao desktop, a kako nikada i ne napuštaju kancelariju, opremljeni su velikim monitorom i tastaturom kako bi se rad učinio udobnijim i efikasnijim. To što košta više i radi sporije uopšte nije bitno; važno je da je na stolu laptop.

Laptop

Minijaturizaciji tu nije kraj – istražujući upotrebu mobilnih računara, utvrđeno je da se najveći deo vremena provodi u komunikaciji preko elektronske pošte. Na drugom mestu je pretraživanje Interneta, a na trećem rad u poslovno‑informacionom sistemu. Aplikacije poput Word‑a i Excel‑a takođe su zastupljene i to pre svega da bi se pročitao dokument primljen putem elektronske pošte, pa tek onda da bi se nešto napisalo ili izračunalo. U takvoj raspodeli poslova pun smisao dobijaju pametni telefoni i tableti. Menadžeri sve ređe sa sobom nose laptop, jer su im sve esencijalne informacije i kanali komunikacije dostupni na pametnom telefonu. A za mnoge kompanije pravi izbor za terenske komercijaliste sve češće je tablet umesto laptopa.

Kada se sve sabere i uporedi sa Spiceworks‑ovim ispitivanjem na uzorku od nekoliko stotina kompanija u Severnoj Americi, dolazimo do zaključka da su na polju personalnih računara najnoviji trendovi zapravo – stari trendovi. Najveća stavka IT budžeta za hardver ide na desktop računare (26 odsto), dok se za laptopove odvaja 14 odsto.

Jedan za sve

Hteli to ili ne, bez servera se danas ne može – za razliku od personalnih računara, ovi „zajednički za sve“ kompjuteri su veoma zahtevni. Poslednjih godina cena servera drastično je pala, pa konfiguracije sasvim dovoljne za mala preduzeća i radne grupe mogu da se kupe za manje od 1.000 evra, a njihove performanse i mogućnosti skladištenja podataka su izuzetni. Obično imaju dva diska od po 4 TB, naravno postavljena u RAID 1 radi optimalne bezbednosti, te 8 GB RAM‑a, što može da se proširi do 32 GB za skroman dodatak.

Za veće zahteve – posebno ako počnete da razmišljate o domenu – trebaće vam dva, tri, možda i više servera. Tu na scenu stupa virtuelizacija: umesto gomile računara upotrebićemo samo par njih, naravno moćnijih od onog kojeg smo netom pomenuli, a na njima ćemo virtuelizovati više servera – svaki za određenu vrstu posla. I umesto da kupujemo „performanse za svaki slučaj“, hardver ćemo optimalno koristiti dajući svakom virtuelnom serveru onoliko procesorske snage, memorije, prostora na diskovima koliko im u određenom vremenu treba. Optimizacija resursa ovde je ključna igra.

Cloud je noviji trend i od virtuelizacije. Posle početnog nepoverenja u cloud, s vremenom su prednosti ove nove filozofije računarstva došle do izražaja i već ih mnogi od nas koriste ili se spremaju da koriste u bliskoj budućnosti. Posle e‑mail servisa, od kojih neki, poput Gmail‑a ili Outlook.com, pružaju svu udobnost i efikasnost, što će reći da su vam dostupni zajednički imenici, kalendari i slične „sitnice“, na scenu stupaju integrisani sistemi s veoma interesantnim funkcijama za zajednički rad i razvoj brojnih aplikacija u funkciji efikasnijeg obavljanja posla. Office 365 je upravo takav cloud servis – na jednom mestu Exchange, Sharepoint i veliki prostor za skladištenje podataka.

I sada se pitate kakve cloud ima veze sa hardverom. Zapravo, vi ovde ne kupujete (samo) softver – pre svega iznajmljujete hardver i tehničku ekipu koja će sve to da održava u pogonu, a sve to za razumno male pare, naročito ako uzmete u obzir da dobijate operativni sistem i barem dva serverska softvera koji nimalo nisu jeftini kada ih kupujete.

Dakle, serveri u kući su sve jeftiniji, a serveri u oblaku sve pristupačniji. Kombinacija jednih i drugih je prava stvar.

Domaće PC tržište: Šta kaže statistika?

Domaće tržište personalnih računara, sa isporučene 97.172 mašine u poslednjem tromesečju 2014. godine, zabeležilo je pad od 11,2 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. To je već dvanaesti kvartal u nizu kako isporuke PC‑ja beleže pad, pri čemu su skoro svi segmenti PC tržišta smanjeni. Veliki uticaj na ovakav trend imaju brzo rastuće isporuke tablet i smart uređaja, kao i ponuda mobilnih operatora koji su pomerili fokus sa notebook na tablet uređaje.

Isporuke (kom) Udeo (%) ’14 Q4 / ’13 Q4 (%)
Lokalno sklopljeni desktop 35.527 36,6% -11,0%
Internacionalni desktop 8.517 8,8% 4,9%
Notebook 52.135 53,7% -12,7%
x86 Server 993 1,0% -8,8%
Ukupno PC 97.172 100,0% -11,2%

U četvrtom kvartalu prodato je 52.135 notebook računara, što predstavlja 53,7 odsto ukupnih PC isporuka. Slede isporuke desktop lokalno sklopljenih računara, koji sa 35.527 prodatih jedinica drže 36,6 procenata tržišta. Usled tradicionalnih tenderskih nabavki na kraju godine, u porastu je bio segment desktop računara internacionalnih proizvođača, sa 8.517 isporučena desktop‑a, dakle za 8,8 odsto tržišta. x86 serveri sa 993 uređaja drže 1,0% tržišnog udela.

Promenio se udeo vodećih proizvođača PC‑ja. Lenovo se, zahvaljujući dobroj prodaji i notebook i desktop računara, po prvi put u jednom kvartalu probio na vodeću poziciju ispred HP‑a. Slede ih Dell, ASUS i Acer.

Struktura PC tržišta po vrednosti, a prema vrsti računara, je stabilna i nije se značajnije menjala u poslednje dve godine. Tržište je podeljeno na notebook segment (oko 50%) i desktop računare (45%). Serveri zasnovani na x86 arhitekturi, sa preostalih 5%, zaokružuju domaće PC tržište.

Untitled-1Kriza u razvoju domaćeg PC tržišta se nastavlja, tako da ono ostaje daleko od svog punog potencijala. Potencijal srpskog PC tržišta treba sagledavati prema standardima zapadnoevopskih zemalja gde se, od zemlje do zemlje, godišnje isporučuje između 100 i 150 personalnih računara na 1.000 stanovnika. Domaće tržište je zastalo na manje od 50 PC‑ja na 1.000 stanovnika i trenutno nazaduje.

“Tablet groznica“ je uticala na smanjene domaće PC prodaje, kao što je to učinila na tržištima zapadne Evrope, a prvo popuštanje ovog uticaja može da se očekuje ove godine, jer su tablet isporuke već značajno premašile notebook. Očekivano je da tržište lokalno asembliranih računara bude neznatno manje i da će se stablilizovati na godišnjem nivou oko 100.000 jedinica. Desktop brend PC računari će se verovatno prodavati u okviru standardne godišnje kvote od oko 30.000 mašina. Notebook isporuke su najveća nepoznanica – na godišnjem nivou će ih biti više od 150.000, ali koliko više, zavisi od mnogo faktora. —Milovan Matijević

Milovan Matijević je direktor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnološka
kretanja u IT sektoru. Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza.
Za 2014. su korišćeni podaci dobijeni do 31. januara 2015. godine

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#219)

Pametni šoping uz Ušće mobilnu aplikaciju

Da li ste razmišljali o tome da najbolji saveznik u kupovini može da vam bude upravo vaš pametni telefon?

Dovoljno da je na svog džepnog mezimca instalirate UŠĆE aplikaciju i bićete u prilici da se veoma jednostavno i brzo informišete o svim akcijama i popustima, pogledate bioskopski repertoar, ili čekirate najnovije aktivnosti UŠĆE Shopping Centra.

Slobodno zaboravite na papiriće i blokčiće, jer u aplikaciji imate mesta i za pravljenje sopstvene šoping liste. Interaktivna 3D mapa pomoći će vam da se orijentšete kada dođete u Ušće, te da svoju šoping rutu organizujete na pravi način. Nesvakidašnja mapa omogućava prikaz svih nivoa Centra koje je moguće jednostavno rotirati i zumirati, a ako niste sigurni kako da odete do željene prodavnice,potrebno je samo da kliknete na mesto gde se nalazite i unesete naziv objekta do kojeg želite da stignete.

Više nema ni lutanja po parkingu, pošto vam aplikacija pomaže da bez muke pronađete svoj automobil u garaži. Ako se ne snalazite najbolje u saobraćaju, jednim klikom saznajte i kako da stignete do UŠĆE SC iz svih delova grada koristeći različita prevozna sredstva. Aplikacija je dostupna za Android i iPhone uređaje, pod imenom UsceSC.

Kupovina i robotska posla

Prošle nedelje u Bostonu je održana konferencija robotike pod nazivom “RoboBusiness Conference” i predstavljeni su razni noviteti i prototipi. Jedan od njih je Budgee, lični asistent koji je tu da vas prati dok obavljate dnevnu kupovinu.

Untitled

Iz kompanije polaze premisom da je najpotrebnija pomoć hendikepiranim i motorički ograničenim osobama, te je ovaj verni pratilac prvenstveno namenjen njima. Ali pored toga, može da služi svakome ko ne želi da nosi stvari po rukama.

Težak je desetak kilograma, ali može poneti i preko dvadeset. Ako u nekom trenutku ubrzate korak, on će vas obavestiti i ljubazno zamoliti da usporite. U svakom slučaju, simpatično rešenje koje će naći put do svojih kupaca.

U Oregonu kupuju opremu za nadzor, na Floridi tablete

eBay blog je objavio zanimljiv infografik koji pokazuje šta koja država, odnosno korisnici iz te države najviše kupuju.

Infografik pokriva samo američke države, ali se, recimo, može saznati da se u Kaliforniji najviše kupuje ženska odeća, na Floridi smartfoni i tableti, a na Havajima vitamini.

Oprema za nadzor najtraženija je roba u Oregonu, dok najviše kupaca gejming opreme ima u Pensilvaniji.

Audio oprema karakteristična je za kupovinu u državi Vašington.

Kompletan infografik pogledajte ispod.

ebay

 

 

 

 

Telefonom kupi sve što poželiš

Već smo utvrdili da naši telefoni polako postaju e-novčanici. Izdavajamo Android aplikacije koje nam olakšavaju odabir artikala i kupovinu, a značajno štede i vreme.

Pametan šoping uz UŠĆE mobilnu aplikaciju

usce appDa li ste razmišljali o tome da najbolji saveznik u kupovini može da vam bude upravo vaš pametni telefon? Dovoljno da je na svog džepnog mezimca instalirate UŠĆE aplikaciju i bićete u prilici da se veoma jednostavno i brzo informišete o svim akcijama i popustima, pogledate bioskopski repertoar, ili čekirate najnovije aktivnosti UŠĆE Shopping Centra. Slobodno zaboravite na papiriće i blokčiće, jer u aplikaciji imate mesta i za pravljenje sopstvene šoping liste. Interaktivna 3D mapa pomoći će vam da se orijentšete kada dođete u Ušće, te da svoju šoping-rutu organizujete na pravi način. Nesvakidašnja mapa omogućava prikaz svih nivoa Centra koje je moguće jednostavno rotirati i zumirati, a ako niste sigurni kako da odete do željene prodavnice, potrebno je samo da kliknete na mesto gde se nalazite i unesete naziv objekta do kojeg želite da stignete. Više nema ni lutanja po parkingu, pošto vam aplikacija pomaže da bez muke pronađete svoj automobil u garaži. Ako se ne snalazite najbolje u saobraćaju, jednim klikom saznajte i kako da stignete do UŠĆE SC iz svih delova grada koristeći različita prevozna sredstva. Aplikacija je dostupna za Android i iPhone uređaje, pod imenom UsceSC.

 

Donesi.com

donesi appNova Android aplikacija popularnog Internet servisa Donesi.com omogućuje brzo i jednostavno naručivanje hrane za kućnu dostavu.
Najveća prednost Donesi.com Android aplikacije je ta što su svi restorani u gradu koji vrše dostavu hrane na jednom mestu. Nakon što odaberete oblast dostave, u realnom vremenu se prikazuju svi restorani koji dostavljaju hrane u datu oblast, sa ažurnim cenama i detaljnim opisom jela.
Moguća je i pretraga restorana i hrane, kao na sajtu Donesi.com, te razni filteri i sortiranja koja olakšavaju pretragu. Donesi.com je na novoj Android aplikaciji omogućio i prijavljivanje preko Facebook ili Google naloga, tako da je svim novim korisnicima za registraciju potrebno svega par sekundi.
Još jedna novina je pisanje utisaka i slikanje hrane direktno iz aplikacije, tako da ćete na veoma jednostavan i zanimljiv način moći podeliti vaša iskustva sa drugim korisnicima.
Preuzmite, dakle, besplatnu Donesi.com Android aplikaciju i naručite hranu iz najboljih restorana u gradu. Prijatno!

 

IDEA Online prodavnica

idea appUbrzani tempo života često ne ostavlja previše vremena za odlazak u kupovinu, a svakom doma­ćinstvu je potrebno mnogo toga… Zato je IDEA Internet prodavnica odlično rešenje.
IDEA je razvila mobilnu aplikaciju koja omogućava naručivanje i plaćanje proizvoda iz asortimana od preko 12.000 artikala. Besplatna mobilna aplikacija za Android i iOS platforme može se brzo i lako preuzeti na App Store-u ili Google Play-u, višejezična je i omogućava pregled svih aktuelnih akcija, naručivanje proizvoda i izbor termina dostave na kućnu adresu. Dodavanje proizvoda u online korpu moguće je i skeniranjem barkoda željenog artikla.
Osim porudžbine za sopstveno domaćinstvo, kupovina putem IDEA Internet prodavnice posebno je zgodna kada želite da iznenadite svoje najbliže ili da umesto njih obavite kupovinu. Online kupovina takođe omogućava i bolju kontrolu troškova, budući da u svakom trenutku pruža uvid u sadržaj i cenu korpe.
IDEA Online prodavnica raspolaže širokom ponudom hrane i pića, kao i bogatim asortimanom svežih proizvoda: voća i povrća, mesa, pekarskih i mlečnih proizvoda, kao i svih potrebnih artikala iz segmenta kućnih potrepština, lepote, nege i dečijeg sveta.