Treba vam poboljšan vid SMS poruka? Stiže modernija verzija – RCS

SMS poruke se bez obzira na sve svoje nedostatke i dalje koriste, što je navelo velike kompanije da se udruže sa mobilnim operaterima kako bi se ovaj vid komunikacije modernizovao. Naslediće ga nova usluga – Rich Communication Services (RCS) – koja spaja Facebook-ov Messenger, Apple-ovu aplikaciju iMessage i WhatsApp u jedinstvenu platformu.

Rich Communication Services (poznat i pod nazivima Advanced Communications, Joyn i Message+) je protokol koji predviđa znatno napredniju platformu od današnje. Nastao je saradnjom više kompanija 2007, da bi ga godinu dana kasnije usvojila organizacija GSMA. Universal Profile, set specifikacija za RCS, koji je GSMA objavila prošle godine, kaže da ćemo novi sistem moći da koristimo za deljenje svoje lokacije s drugim korisnicima, šaljemo fotografije, i audio, i video snimke visoke rezolucije, pravimo i arhiviramo grupe za razgovor, i uklonimo pojedine učesnike iz njih. Biće moguće uključiti potvrdu primanja poruke, i saznati kad je neko tačno pročitao poruku. RCS će podržavati internet video pozive i audio poruke nalik na Skype, kao i privatne razgovore dvoje sagovornika. Poruke će biti enkriptovane (šifrovane), moći ćemo da ih koristimo na bilo kojem uređaju i softveru, i to putem Wi-Fi-ja. Sve ovo i još neke usluge, moći ćemo da koristimo bez potrebe za stvaranjem korisničkog naloga i logovanja. Nekoliko Jibe-ovih funkcija namenjeno je poslovnim korisnicima. Jibe (servis za razmenu poruka) od početka ove godine nudi program Early Access, u okviru kojeg kompanije mogu da uče i grade svoje RCS servise na toj platformi. Na primer, zahvaljujući RCS-u bi aviokompanije mogle putnicima, umesto običnog SMS-a , da šalju poruku kojom bi mogli odmah da obave check-in, dobiju propusnicu za ukrcavanje (boarding pass), uputstva kako do terminala za ukrcavanje, i slično.

Do ove godine tek je nešto manje od 49 telekom operatera prihvatilo i pokrenulo RCS u Evropi, a među njima su: Deutsche Telekom i Vodafone. Od proizvođača opreme i uređaja, na podršku novoj platformi su se obvezali: Alcatel, Asus, HMD Global, HTC, LG, Lenovo, Samsung, Sony, i ZTE. Kada je reč o velikim proizvođačima softvera za sada su se odazvali samo Google i Microsoft. Google RCS vidi kao otvorenu platformu, koja će zameniti zatvorene sisteme kao što je iMessage, koji funkcioniše samo na Apple-ovim uređajima. Osim novog standarda, platforma podržava i stari SMS i MMS, druge mreže za RCS i softvere za različite pametne telefone i mrežne operatere. Google ističe da će budući pametni telefoni s Androidom dolaziti s ugrađenom podrškom za RCS.

Izvor: Digital Trends

Prihodi IBM-a padaju već pet godina zaredom

Prema poslovnom izveštaju, neto dobit IBM-a pala je u drugom ovogodišnjem kvartalu na 2,3 milijarde dolara, što je 7% manje nego u istom periodu prošle godine. IBM je ostvario u proteklom tromesečju prihode od 19,3 milijarde dolara, što je 4,7% manje u odnosu na isti period prošle godine. Najveća globalna uslužna tehnološka firma, s više od 350.000 zaposlenih u svetu, je duže vreme u tranziciji pa joj prihodi padaju već 21. kvartal zaredom.

Restrukturiranjem žele da se reše delova koji donose manju zaradu ili gubitke, i da preusmere svoje poslovanje prema cloud-u i uslugama mobilne sigurnosti. Prihodi od sektora koje uprava smatra „strateškim imperativima“, a to su cloud, veštačka inteligencija, analitika podataka, društveni i sigurnosni softver, porasli su u proteklom tromesečju 5% na godišnjem nivou. To je sporiji rast nego u prethodnim tromesečjima, pa i dalje nije dovoljno da bi se nadoknadila slabost poslovanja drugih delova, uslužnog i hardverskog segmenta, ove 105 godina stare kompanije. Zbog slabijih poslovnih rezultata nego što su analitičari očekivali, cena deonice IBM-a pala je za 3%.

Da se podsetimo IBM je 2005. prodao svoj biznis sa kompjuterima kineskoj kompaniji Lenovo, 2014. su najavili prodaju serverskog sektora takođe Lenovo kompaniji, a 2015. kupovinu Merge Healthcare-a i sva digitalna sredstva The Weather Company-ja, uključujući Weather.com, kao i Weather Channel mobilnu aplikaciju.

Izvor: SEEbiz

Lenovo predstavio nove naočare za virtuelnu realnost

Ovo je nešto što sigurno niste očekivali od kompanije Dizni – VR naočare za novu Jedi Challenge igru. Lenovo i Lucas film su prikazali u tizeru naočare, koje koriste Lenovo pametni telefon da približe svemir stvarnom svetu. Jako malo se trenutno zna o hardware-u (čak ni datum izlaska), ali se zna o igrama koje će se igrati.

Lenovo i Disney su najavili za početak igricu holografski šah, ali takođe će biti i bitke u stvarnom vremenu kao i Jedi Challenges zbog koje ćete, naravno, morati da držite svetleći mač. Ovaj set za virtuelnu realnost će najverovatnije imati makar jednu kameru za praćenje pokreta i svetleći mač, dok će koristiti pametan telefon kao ekran. Ukratko, svi ljubitelji Ratova Zvezda će moći da ožive svoje snove.

Izvor: Engadget

Data centri i digitalni cunami

Da bi odgovorili na zahteve za obradu i čuvanje sve većih količina podataka uz visoku pouzdanost, graditelji savremenih data centara su shvatili da prosto skaliranje nije dovoljno – potrebna su inovativnija rešenja. Mnoga od njih videli smo i na našim prostorima, u modernim data centrima.

Ako ste ikada poslali ili primili mail preko Gmail‑a, postavili poruku na Facebook, gledali neki video na YouTube‑u ili proveli veče uz Netflix, znajte da ste koristili cloud servise. Svi podaci koji nisu uskladišteni lokalno, na vašem računaru, eksternom disku, u memorijskoj kartici telefona, smešteni su negde daleko, u ogromnoj mreži udaljenih i korisniku obično nevidljivih servera koju nazivamo oblakom. Cloud je zapravo generičko ime za nešto na šta se danas oslanjaju milijarde računara, telefona i prenosivih personalnih uređaja.

Glad za podacima

Treba ipak imati na umu izreku koja kaže: „Oblak ne postoji – to su samo nečiji tuđi računari“. Koliko god u svakodnevnom životu na to zaboravljali, svi ti naši podaci zapravo su smešteni i obrađuju se na nekom računaru „od krvi i mesa“, bolje reći od metala i silicijuma. A to „negde“ su veliki data centri, s farmama servera gigantske procesorske snage i ogromnim prostorom za skladištenje podataka.

Kako se globalno informaciono društvo razvija, tako raste i naša glad za podacima. Nekada smo putem informacionog auto‑puta preuzimali podatke, ali sa ogromnim količinama sadržaja koji generišu sami korisnici, bilo voljno kao što su slike i video, ili nevoljno poput statističkih informacija vezanih za korišćenje servisa, količina podataka je porasla za nekoliko redova veličine. Ako tome pridodamo video visokog kvaliteta (UHD), virtuelnu realnost, Internet‑of‑Things, telemedicinske i telekonferencijske servise, što je sve deo budućnosti koja već čeka iza ugla, apetiti za podacima samo će se pojačavati. Pre par godina, Jason Medenhall, tada jedan od čelnih ljudi američke kompanije Switch, lidera u oblasti data centara, izneo je procenu da će prosečan čovek za života generisati oko 4,3 EB (egzabajta) podataka.

Ne znamo kako su tačno Switch i gospodin Medenhall došli baš do te vrednosti, ali da zastanemo na trenutak da nam se to slegne. Egzabajt… Koliko je to? Megabajt, gigabajt, terabajt i petabajt… Svaki hiljadu puta veći od prethodnog, dakle milijardu gigabajta. Sve što je čovek ikada napisao i nacrtao, od kada je nastalo prvo pismo pa naovamo, na svim mogućim jezicima, procenjuje se da bi zauzelo oko 50 PB. Ta količina podataka uopšte nije nezamisliva za moderne data centre. Upravo je Switch samo za kompaniju eBay imao rezervisano dva puta toliko u svom data centru. Facebook je još 2013. čuvao više od 100 PB slika i videa na svojim serverima, a digitalna plima od tada stalno raste: podaci iz 2012. govore o više od šest milijardi poruka koje generišu oko 8 TB novih podataka samo na Facebook Messenger‑u svakoga dana, dok je oko 300 miliona slika dnevno dodavalo još 30 TB podataka dnevno.

Još tada su se ukupne količine podataka merile stotinama petabajte, a u međuvremenu se povećala količina video‑materijala, pojavile panoramske slike itd. Procenjuje se da se na YouTube svakog dana slije čak 24 TB novog video‑materijala, ali kad se uzme u obzir da ovaj Google‑ov servis svaki video obrađuje u četiri različita kvaliteta (ili čak pet, ako je originalno u 4K rezoluciji), ova vrednost se učetvorostručuje, pa stižemo do 0,1 PB. Svakog dana!

Video‑sadržaji zavređuju posebnu pažnju. Dok je predviđanje u svetu tehnologije po pravilu teško, evo i jednog izuzetka od tog pravila: budućnost Interneta leži u video‑sadržajima! Samo na Netflix otpada više od 35 odsto Internet saobraćaja u Severnoj Americi, a kad dodate YouTube, prebacili ste 50 odsto. Smatra se da će za svega nekoliko godina 80 odsto svetskog Internet saobraćaja činiti video‑sadržaji. Dodatan podsticaj ovom trendu daće industrija igara, virtuelna i proširena stvarnost koja dodaje sloj virtuelnog na svet oko nas (sećate li se ludila sa Pokemon Go igricom?). U video‑servise glavačke se bacaju čak i potpuno neočekivani igrači – British Telecom strimuje fudbal i ragbi, Amazon pravi online TV program i već je izbacio svoj prvi film, a Alibaba je jedna od najvećih kineskih filmskih kompanija.

Ukroćeni digitalni cunami

Kako izgleda data centar koji bi mogao da izdrži ovaj digitalni cunami? I šta je uopšte data centar? Da parafraziram jednog poznanika koji je na slično pitanje odgovorio sa: „To ti je fensi naziv za svu ovu opremu“ – data centar je povelika zgrada sa hrpom servera za obradu i storage servera za skladištenje podataka. Da, baš kao što je i trkački auto „šasija sa četiri točka i motorom“…

Zgrada o kojoj je reč namenski je građena, geografski locirana na mestu gde je mala šansa da dođe do neke prirodne katastrofe, dobro osigurana, s nekoliko nezavisnih i autonomnih sistema za napajanje i klimatizaciju. Obuhvata mrežnu infrastrukturu adekvatnu za međusobno povezivanje servera, višestruko redundantno povezivanje s drugim habovima, korisnicima, Internetom…

Đavo je u detaljima, a da bi odgovorili na zahteve za obradu i čuvanje sve većih količina podataka uz visoku pouzdanost, dostupnost i bezbednost, nije dovoljno ići metodom grube sile – prosto skaliranje data centara u sve veće i veće titane brzo se pokazalo kao neefikasno.

Kako raste data centar

Microsoft cloud danas čini više od 200 online servisa kao što su Bing, Azure, Office 365, Xbox Live, Skype, Dynamics CRM, Outlook, OneDrive, Yammer… njih svake godine koristi preko milijardu pojedinačnih i 20 miliona poslovnih korisnika u 70 zemalja širom sveta. Rastom ovih servisa, rasle su i potrebe za data centrima, pa je ova kompanija poboljšala njihov dizajn. Prvi Microsoft data centar druge generacije otvoren je u državi Vašington još 2007, a danas zauzima veličinu preko 10 fudbalskih igrališta sa desetinama hiljada servera (storage i procesiranje) u high‑density rekovima. Taj data centar ima klasičan dizajn s podignutim podom, hladnim i toplim zonama za klimatizaciju, poseduje uređaje za neprekidno napajanje s baterijama (UPS) za kratkotrajne prekide napajanja i generatore za dugotrajne nestanke struje, kao i fiber optičke konekcije s drugim habovima i Internetom.

U Čikagu je 2009. otvoren data centar treće generacije sličnih dimenzija, ali modularnog dizajna – Microsoft je iskoristio standardne brodske kontejnere u koje je unapred spakovao više od 2400 servera i dopremio ih spremne i instalirane na krajnju lokaciju, gde su oni samo povezani na infrastrukturu za napajanje, vodu (koja služi za hlađenje) i komunikaciju.

U četvrtoj generaciji Microsoft data centara prešlo se na IT packs – prefabrikovane, vazdušno hlađene modularne komponente koje mogu da se proizvedu bilo gde u svetu i samo isporuče, dok je spolja samo jednostavna zgrada koja štiti od vremenskih uslova i usmerava vazduh. Takav dizajn skraćuje vreme izgradnje data centra s dve godine na jednu. Ti data centri imaju neprekidan nadzor i upravljanje s trenutnim odgovorom na incidente, servisnu podršku i backup kroz geografski distribuirani Microsoft NOC. Microsoft‑ov cloud povezuje jedna od najvećih optičkih i CDN mreža na svetu koja umrežava data centre i procesorske edge nod‑ove – obodne delove cloud‑a smeštene blizu korisnika da bi se obezbedilo malo kašnjenje i georedundansa.

Potrošnja energije

Energetska efikasnost data centara značajna je i zbog ekoloških principa i korporativne odgovornosti, ali i zbog cene održavanja. Smatra se da je ICT sektor globalno odgovoran za oko dva odsto svetske emisije ugljen‑dioksida. Od toga 15 odsto otpada na data centre, a jedna trećina od toga su veliki data centri. To znači da na velike data centre otpada čak 0,1 odsto svetske emisije CO‑2‑, a to nije malo.

Google je godinama poboljšavao energetsku efikasnost, tako da data centri ovog giganta danas troše upola manje energije od tipičnih data centara. Energetska efikasnost meri se odnosom ukupne utrošene energije i energije utrošene na rad ICT opreme (PUE količnik) koji je 2006. tipično iznosio 2, da bi Google već 2011. uspeo da obori ovu vrednost na 1,16. Ta kompanija pri izgradnji zgrade ugrađuje mernu opremu koja meri ove vrednosti i nadgleda cele godine.

Posebna pažnja posvećuje se upravljanju toplim i hladnim vazduhom unutar data centra – od visokotehnoloških rešenja koja koriste kompjuterske modele iz dinamike fluida da bi predvideli kretanje vazduha, pa do jeftinih trikova kojima se vazduh kontroliše limenim vratima i trakastim zavesama preuzetim direktno iz hladnjača mesne industrije. Jednokratnom investicijom od 25.000 dolara u materijal za kontrolisanje vazduha u jednom data centru, Google je uspeo da ostvari godišnje uštede od čak 65.000 dolara.

Google je pažljivo izučio specifikacije opreme i zaključio da u data centru uopšte ne mora da bude baš onoliko hladno koliko izgleda svi misle, pa je temperaturu podigao sa 22 na 27 stepeni Celzijusa i uštedeo velike pare na rashlađivanju. A za klimatizaciju se koriste sve pogodnosti prirodnog ambijenta, pa se Google‑ov data centar u Belgiji hladi pomoću posebnih evaporativnih tornjeva u kojima se hlađenje postiže isparavanjem vode, dok se u Finskoj oprema hladi pomoću morske vode. Ovako velika kompanija može sebi da priušti i servere po sopstvenoj meri, pa tako Google ne koristi UPS‑eve, već ima servere sa ugrađenim baterijama i na taj način izbegava energetske gubitke koje unose klasični UPS‑evi s dvostrukom konverzijom.

Stroga kontrola

Vrlo mali procenat zaposlenih ima pristup čak i kampusu s data centrom, a još manji samim serverskim salama koje su zaštićene fizičkim i tehničkim obezbeđenjem, biometrijskim čitačima oka, čak i laserskim senzorima u podu za detekciju upada. Oni koji imaju legitimna posla u sali koriste trotinete kako bi lakše i brže prelazili velika rastojanja u ogromnom data centru – rešenje tipično za Google. Bezbednosti podataka posvećena je velika pažnja: diskovi koji se zamene prvo se brišu, a zatim se fizički uništavaju industrijskim seckalicama.

Neprikosnoveni kralj društvenih mreža, Facebook, prvobitno je iznajmljivao tuđe kapacitete, ali ubrzo su ušli u posao s data centrima i izgradili svoj prvenac u Oregonu, a zatim u Severnoj Karolini, Ajovi i Švedskoj. Trenutno grade nove u Teksasu, Irskoj i Nju Meksiku, ali i dalje iznajmljuju neke u Americi i izgleda u Singapuru, što ne čudi kad se sagledaju brojke o stalnom rastu podataka na ovoj društvenoj mreži. Prema nekim posrednim informacijama, može se zaključiti da je Facebook 2010. imao barem 60.000 servera dok ih danas sigurno ima na stotine hiljada.

Facebook, začudo, uopšte ne krije koji hardver koristi, već javno objavljuje detalje – oslanja se na Intel‑ove i AMD‑ove procesore s po meri pravljenim pločama i šasijama koje im isporučuje Quant Computer s Tajvana i drugi OEM proizvođači. Kablove i konektore drže s prednje strane servera kako bi osoblje uvek radilo u hladnoj zoni umesto u vrućoj zoni sa zadnje strane servera. Imaju i posebna AC napajanja koja rade na naponu direktno iz električne mreže da bi izbegli gubitke na snižavanju napona, ali su odustali od ideje s baterijama na serverima kakve ima Google.

Facebook‑ov data centar u Oregonu ima skoro 30.000 kvadratnih metara, sa 7.000 km optičkih kablova, 30 MW instaliranog električnog napajanja i 14 dizel‑generatora od po 3 MW za slučaj nestanka struje. Za hlađenje se koristi hladan atmosferski vazduh koji se filtrira i meša sa toplim da se podesi temperatura dok fine prskalice regulišu vlažnost. Ovaj data centar i dalje raste, dešava se da im stignu hiljade novih servera dnevno.

Microsoft, Google, Facebook i druge globalne kompanije raspolažu velikim resursima, ali to ne znači da oni drže tapiju na data centre. Ako se vratimo onoj definiciji po kojoj je to zgrada (ili prostorija) sa hrpom servera, jasno je da ih imaju i mnoge manje kompanije – telekomunikacioni operatori imaju sopstvene data centre, a to važi i za mnoge druge ICT kompanije. U Srbiji ima data centara koji svoje kapacitete iznajmljuju na otvorenom tržištu, neki pripadaju stranim kompanijama i pružaju usluge stranim klijentima.

Na našim prostorima

Anexia poseduje data centre u 69 zemalja sveta, a jedan je u Beogradu. Oni nude iznajmljivanje CPU kapaciteta, prostor za storage, memorijske resurse, virtuelne servere, usluge kolokacije itd. U Nišu se nalazi NiNet data centar koji pruža usluge hostinga i skladištenja, povezan je linkovima s tri domaća provajdera, opremljen HP, Cisco i Dell serverima i pokušava da se nametne, kako kažu, svetskim kvalitetom po srpskim cenama.

Domaći operatori oslanjaju se na resurse u sopstvenim data centrima kako bi obezbedili cloud servise svojim korisnicima, ali ih neretko kombinuju sa cloud servisima globalnih provajdera, jer ponekad nema svrhe izmišljati rupu na saksiji, kada je lakše ponuditi postojeće usluge kroz neki veleprodajni model. SBB Solutions nudi usluge data centara u Beogradu, Sarajevu i Ljubljani za zakup prostora za smeštaj IT opreme, usluge povezivanja, Remote hands servise, usluge hosting‑a na Linux ili Windows cloud serverima, kao i razne managed servise uz odgovarajući SLA. MTS u ponudi, pored telehousing‑a, hosting‑a i managed servisa, ima i cloud servise Pantheon X ERP za vođenje, upravljanje i razvoj preduzeća, kao i Office 365. Telenor ima sopstveni cloud servis po imenu Telenor Space koji omogućava korisnicima da svoje podatke čuvaju u Telenor data centrima, ali pruža i Office 365 uslugu s dobro poznatim Microsoft Office aplikacijama, mail‑om i prostorom za čuvanje i deljenje dokumenata. Sličan pristup ima i Vip Mobile koji pod imenom Vip Biz Cloud korisnicima nudi nekoliko paketa usluga s mail‑om, prostorom za smeštaj podataka, Office aplikacijama, SharePoint‑om ali i Skype for Business servisom. Orion Telekom nudi usluge hostinga dok Beotel Net nudi i virtuelne privatne servere (VPS) koji korisnicima daju mogućnost da odaberu konfiguraciju servera prema svojim potrebama, kao i da kasnije proširuju kapacitete kako im rastu potrebe za resursima.

Najprodavaniji serveri 2016:

  1. HPE
  2. Lenovo
  3. Cisco
  4. IBM
  5. Super Micro Computer
  6. Intel
  7. Dell
  8. Oracle

(NPD Group, a Port Washington, N.Y.‑based market research firm)

Bojan Milosavljević

(Objavljeno u PC#244)

Mixed Reality na Computex-u 2017

Na prošlogodišnjem sajmu Computex, Terry Myerson i Alex Kipman iz Microsoft-a pozvali su partnere da zajednički prave uređaje koji će “miksovati” stvarni i realni svet. Već na ovogodišnjem Computex-u. Acer, ASUS, Dell, HP i Lenovo predstavili su svoje uređaje koji treba da se pojave na tržištu do kraja godine.

Sva je prilika da će se uređaji pojaviti pred novogodišnje praznike, a do tada i Microsoft obećava da će završiti i standardizovati platformu koja obezbeđuje jedinstven i konzistentan korisnički interfejs, standardizovane ulaze i platformu za developere koji će dalje razvijati aplikacije.

Za one koji muku muče s terminologijom, Mixed Reality vas neće odvojiti od pravog sveta kao što to čini Virtual Reality. Svaki od ovih uređaja na prednjoj strani ima par kamera koje snimaju stvarni svet oko nas, a na ekranima koji su u kacigama prikazuje se slika realnog sveta obogaćena raznim virtuelnim dodacima koje će generisati računari, telefonoi ili neki treći gadžeti koje ćemonositi u džepu.

Potencijalne primene su zaista raznovrsne. Zamislite, na primer, turističko razgledanje u kome je realna slika obogaćena mnoštvom informacija s TripAdvisor-a. Verovatno ne možete da zamislite ni bolji uređaj za prikaz GPS navigacije tokom vožnje – barem dok to radimo sami i dok ne nabavimo samovozeće vozilo. Nadamo se da ipak neće sve otići predaleko i da romantične reči “imaš predivne oči” neće zameniti muvanje tipa “baš mi se ‘đa tvoja kaciga”.

Lenovo i Google do zajedničkog VR-a

Kompanija Lenovo danas je objavila da će ponovo sarađivati sa kompanijom Google na zajedničkom projektu. Ovog puta, saradnja se odnosi na VR uređaj koji je kreiran za krajnje korisnike.

Kompanija Lenovo odlučila je da korisnicima da kratak uvid u samostalni Daydream VR set koji planira da predstavi. To će biti jedan od prvih uređaja sa ugrađenom WorldSense tehnologijom koja će korisnicima omogućiti da se slobodno kreću i istražuju virtuelna okruženja kao da se zaista nalaze tamo, pa će tako moći da se saginju, mašu i skaču, što će im obezbediti još intenzivnije virtuelno iskustvo. Ovaj proizvod predstavlja želju obe kompanije da virtuelno iskustvo podignu na viši nivo. Tokom 2016. godine, predstavljen je Lenovo Phab 2 Pro, prvi pametni telefon sa ugrađenom Tango tehnologijom, i dok je Phab 2 Pro imao tu sposobnost da omogući brojna AR iskustva na mobilnom telefonu, ovaj VR set je kreiran isključivo za intenzivna VR iskustva.

Šta je samostalni VR set?

Drugi slični VR uređaju zahtevaju složen sistem koji se oslanja na eksterne senzore (samostalni setovi imaju ugrađene senzore). Ovaj samostalni set će pojednostaviti VR iskustvo: sve što korisnici treba da urade jeste da stave set na glavu i uživaju. Međutim, on se razlikuje od Daydream VR uređaja za pametne telefone, budući da WorldSense tehnologija donosi Worldprirodne pokrete u 3D okruženje korisnika. Oni će sada biti u mogućnosti da se saginju u igrama koje to od njih zahtevaju ili da se sklone u stranu kako bi izbegli napad neprijatelja koji im se približavaju.

Obični potrošači će uskoro biti u mogućnosti da pristupe intenzivnoj virtuelnoj realnosti. Kreatori sadržaja će sada biti u mogućnosti da otključaju opcije koje većina korisnika nije imala prilike da iskusi.

Budućnost u ruci

Sa više od 108.000 posetilaca, ovogodišnji MWC nastavio je trend rasta i ponovo postavio rekord u posećenosti, a kako stvari stoje, uskoro će morati da traži novi dom – Fira Barselona polako ali sigurno postaje tesna za industriju mobilnih uređaja.

Slogan ovogodišnjeg Sajma MWC – The Next Element – najbolje je opisao novu ulogu pametnih mobilnih uređaja u svim sferama naših života. Od trenutka kad otvorimo oči dok ih ne zatvorimo, gledamo u ekran pametnog telefona i tableta, koji svakim danom postaju pametniji. Bilo da se radi o hardverskim ili softverskim inovacijama, svakodnevno viđamo neke promene. Akcenat ovogodišnjeg Sajma bio je na novim tehnologijama, boljoj i kvalitetnijoj komunikaciji, ali i unapređenjima na svim bitnim poljima. Novi uređaji polako ali sigurno prate rast tržišta mobilnih uređaja, a evidentno je da ukoliko u svakoj generaciji ne predstavite nešto revolucionarno – poješće vas moćna konkurencija ili nezadovoljni korisnici.

S porastom upotrebe mobilnih uređaja (posebno telefona), evidentan je pad kupovine i korišćenja tableta, a povećanje prodaje telefona s velikim dijagonalama – takozvanih fableta. Trend je uzeo toliki mah da svaki proizvođač svoju najbolju liniju telefona nudi u „regularnoj“ i „plus“ verziji s većim ekranom, obično blizu dijagonale 6 inča.

Činjenica da sadržaj (vesti, multimediju, društvene mreže, neformalne komunikacije) konzumiramo mnogo više putem telefona nego računara i televizora, uticala je na to da evolucija prati mobilne uređaje. Dobar primer su društvene mreže, koje su za pet godina potpuno transformisale tržište reklama kojim je već 70 godina dominirala televizija. Reklame sada stižu do pažljivo ciljane publike, u odabrano vreme, sa specifičnim sadržajem… sve to televizija nije mogla da omogući.

Živimo u vremenu kada je pažnja korisnika desetostruko smanjena, a skraćenica TLDR (Too long – didn’t read) najčešća kada nekom želite nešto da objasnite. Korisnici žele „sažvakane“ informacije, odmah. Kašnjenje od nekoliko minuta pravi astronomske razlike, a tu se opet vraćamo na komunikacije i uređaje na kojima konzumiramo sav sadržaj koji smo pomenuli. Svi žele brze uređaje, velikih ekrana, na brzim mrežama, i to je trend koji gura čitavu industriju napred. Pametni telefoni sve su pametniji, a evolutivni koraci jasno se vide: modularni telefoni, 3D, snimanje u 360 stepeni i virtuelna realnost postaju sve bolji i bliži korisnicima, taman dok na red ne stignu revolucionarne stvari, kao što su upotrebljivi savitljivi ekrani ili prostorni hologrami.

Sinergija brzih uređaja i brze komunikacije otvorila je vrata nizu novih primena. Tako je većina izveštača sa MWC‑a umesto velikih DSLR aparata i mnoštva objektiva sa sobom nosila pametni telefon i prenosivi računar. Više smo viđali 360 kamerice nego masivne kamere, a punjači su svima virili iz džepova. Prvi put imali smo priliku da vidimo pravu primenu virtuelne realnosti (a da nisu samo igre i zabava), pred kojom puca horizont novih mogućnosti, posebno kada smo nezvanično čuli da jedan od velikih „igrača“ ima spremnu verziju VR kompleta koji ne zahteva kablove za povezivanje s računarom.

Tempo IT industrije, posebno njenog mobilnog segmenta, znatno je ubrzan, a korisnici od svakog novog uređaja očekuju nešto revolucionarno. Proizvođači su zbog toga u vrlo nezgodnoj poziciji, a najveću korist imaju upravo kupci jer je hardverska snaga njihovih džepnih računara ekvivalentna nekoliko godina starim desktop mašinama. Zasad su jedina ograničenja ekran i baterija, i to su polja na kojima u narednim godinama treba da očekujemo tehnološke proboje.

Ne treba zaboraviti ni bezbednosni aspekt mobilnih komunikacija, koje su zbog svoje prirode podložne malicioznim napadima, a ni činjenici da 90 odsto korisnika nema nikakav antivirusni softver na svom pametnom telefonu/tabletu iako ih koriste za mobilno bankarstvo, beskontaktno plaćanje i čuvanje šifara za esencijalne naloge.

Osvežavajuće je naći se pred velikim brojem snažno motivisanih izlagača koji nude svoje viđenje sutrašnjice, posebno kada se radi o mobilnom segmentu, a mi se nadamo da smo uspeli da vam prenesemo barem deo te uzavrele atmosfere.

Nokia 3310 2017.

Najveća prašina na Sajmu MWC 2017. podigla se oko predstavljanja moderne verzije ikone mobilne telefonije – telefona Nokia 3310. Potrebno je nešto manje od 50 evra da evocirate uspomene iz mladosti i kupite ovaj telefon koji se baš i ne može nazvati previše pametnim. Nokia 3310 2017, kako joj je puno ime, poseduje ekran dijagonale 2,4 inča rezolucije 320×240 piksela, 16 MB interne memorije i kameru rezolucije 2 Mp. Operativni sistem podseća na one kod nešto starijih modela iz perioda kada je Nokia počela da pravi pametne telefone. Za komunikaciju se brine i Bluetooth, a telefon ne podržava 3G mrežu. Baterija će biti izdržljiva i veoma će podsećati na onu starog modela, pa ćete se s punjačem družiti jednom nedeljno. Sve u svemu, zanimljiv uređaj koji pre svega puca na nostalgiju.

LG – šesta sreća

Najprijatnije iznenađenje dočekalo nas je već na prvoj konferenciji, na kojoj je LG otkrio svog naslednika prestižne serije G. LG je, očekivano, odustao od koncepta modularnog telefona (G5), a novi G6, iako nije imao lak zadatak, prevazišao je i optimistička očekivanja. S novim odnosom stranica 2:1, izuzetno malim okvirom oko ekrana, minimalističkim dizajnom i jakim hardverom, G6 je zasigurno najprijatnije iznenađenje Sajma. U prelepom aluminijumskom telu, izbalansiranih dimenzija, LG je smestio 5,7‑inčni ekran QHD+ rezolucije (2880×1440 piksela), Snapdragon 821, 4 GB memorije i opcije sa 32 i 64 GB internog skladišta proširivog microSD karticama. Na zadnjoj strani su dve kamere rezolucije po 13 Mp, dok je prednja širokougaona od 5 Mp. LG se hvali i kućištem otpornim na vodu i prašinu, kao i velikom baterijom kapaciteta 3300 mAh, koja bi trebalo da omogući odličnu autonomiju, posebno jer telefon koristi izbalansirani Snapdragon 821 čipset.

Huawei – P10 u bojama prirode

Huawei je predstavio dugoočekivani P10, zajedno sa P10 Plus, ako i novi pametni sat Watch 2. P10 i P10 Plus imaju Leica kamere (Plus verzija nešto bolju – sa brzim Leica Summilux – H sočivom), i dolaze sa ekranima dijagonale 5,1, odnosno 5,5 inča i Gorilla Glass 5 zaštitom. Hardver koji ih pogoni čine osmojezgarni Kirin 960 sa 4 GB radne i 64 GB interne memorije i moćne baterije kapaciteta 3200 i 3750 mAh. Primarna kamera sastoji se od dva zasebna sočiva: jednog od 12 Mp i jednog od 20 Mp (crno‑belo) i oba podržavaju optičku stabilizaciju sa hibridnim autofokusom. Huawei je ove godine predstavio svoje nove modele u veoma živopisnim bojama, a posebno izdvajamo zelenu i plavu koje deluju veoma interesantno. Detaljan test novog P10 telefona pročitaćete u ovom broju „PC“‑ ja.

Sony i Samsung bez mnogo pompe

Samsung je iskoristio konferenciju da govori o velikoj 5G ofanzivi, ali i o novim tabletima, u trenutku kada tržište tableta polako ali sigurno opada. To ih nije omelo da novi Tab S3 bude impresivan. Veliki ekran dijagonale skoro 10 inča i QXGA rezolucije (2048×1536 piksela) pokreće moćni Snapdragon 820 čipset u saradnji sa 4 GB RAM‑a i 32 GB internog skladišta, proširivog microSD karticama. S obzirom na dimenzije, ovaj tablet raspolaže dobrim kamerama (13 Mp nazad i 5 Mp napred), a tu su i AKG zvučnici, masivna baterija kapaciteta 6000 mAh, te S‑Pen olovka. Veliki metalni Galaxy Book 12 je „tabletoliki“ prenosivi računar sa SAMOLED ekranom dijagonale 12 inča i rezolucijom 2160×1440 piksela.

Sony je hteo da zadivi posetioce novom linijom Xperia, ali to im baš i nije pošlo za rukom. Perjanica je novi premijum XZ model koji se hvali 4K HDR ekranom. Dok ne stigne na tržište, serija Xperia X osvežena je XA1 i XA1 Ultra modelima. Iznenađenje je što oba telefona pokreće MediaTek Helio P20 čipset, sa 3 GB kod XA1 i 4 GB RAM‑a kod XA1 Ultra. Glavne kamere na oba telefona imaju 23 Mp, a prednje se razlikuju tako što XA1 ima 8 Mp, a XA1 Ultra čak 16 Mp. Ekrani se prilično razlikuju, pa manji ima dijagonalu 5 inča, a Ultra 6 inča, što ga svrstava u kategoriju fableta. Cena je otkrivena samo za XA1, koji će se naći u prodaji krajem marta za oko 300 dolara.

Lenovo Šareno, moderno i inovativno

Nakon velike ofanzive njihovog modularnog Moto Z telefona, Motorola je i ove godine pripremila nekoliko iznenađenja.

Ovogodišnji nastup kompanije Lenovo pokazao je pravu transformaciju brenda na kojem se radilo poslednjih nekoliko godina. Pored logotipa koji je nedavno redizajniran, primetne su žive boje po kojima se štand ove kompanije upadljivo izdvajao od svih ostalih. Lenovo želi da ostavi utisak moderne kompanije kako u tehnološkom, tako i u vizuelnom identitetu, posebno okrenute mlađim korisnicima koji cene i tehnologiju i moderan pristup.

Lenovo je bio strpljiv s predstavljanjem novih uređaja, pa su na MWC 2017 bili izloženi skoro svi noviteti. Pođimo od Tab 4 tableta u verzijama sa 8 i 10 inča, uz Plus verzije oba modela s nešto boljim ekranima i hardverom. Slabije Tab 4 verzije imaju HD ekran i pokreće ih Snapdragon 425 sa 2 gigabajta RAM‑a, dok Plus verzije imaju Full HD ekran i Snapdragon 625, u paru sa 4 GB RAM‑a. Sve Tab verzije namenjene su radu s više korisnika, a tu su i specifični dodaci, kao što su šarena zaštitna futrola za decu i zaštitna futrola s tastaturom.

Yoga porodica pojačana je 720 serijom u verzijama 13 i 15 inča sa 4K ili Full HD ekranima te Core i7 procesorima, 16 GB memorije i PCIe SSD‑om do 1 TB. Sve to u ultratankom kućištu, s baterijom koja daje osam, odnosno deset sati autonomije kod 15‑inčnog modela, ili 9,5, te 10,5 sati kod „trinaestice“, u zavisnosti od toga imate li FHD ili UHD ekran. Ako vam dimenzije dva pomenuta modela ne odgovaraju, tu je Yoga 520 sa 14‑inčnim ekranom, koji skoro ni po jednoj stavci ne zaostaje za serijom 720, a nudi i hibridno skladište kombinacijom PCIe SSD‑a i regularnog HDD‑a. Sve to u metalnom kućištu, i kao i na Yoga 720, sa senzorom otiska prsta za dodatnu bezbednost.

I modularni MIIX se ponovio, pa verzija 320 nudi 10,1‑inčni ekran, Intel Cherry Trail T3 CPU, mogućnost dodavanja 4G modula, te do 4 GB štedljive DDR3L memorije i 128 GB eMMC skladišta u kućištu debljine 9 mm (17,5 mm s tastaturom). Sve to s baterijom koja garantuje da vas neće izdati bar deset sati svakog dana.

Nakon velike ofanzive njihovog modularnog  Moto Z telefona Motorola je i ove godine spremila nekoliko iznenađenja za publiku. Pored svog udarnog modela koji nastavlja Moto nasleđe, predstavljeni su uređaji namenjeni onima koji ne žele da na nov pametni telefon potroše dve srpske prosečne plate. Moto G5 i Moto G5 Plus su pristupačni modeli srednje klase, a osnovna razlika ogleda se u dijagonali ekrana: Moto G5 ima ekran dijagonale 5, a Moto G5 Plus 5,2 inča, sa Full HD rezolucijom na oba modela. Moto G5 pokreće Snapdragon 430, s verzijama od 2 i 3 GB RAM‑a te 16, odnosno 32 GB interne memorije koju je moguće proširiti microSD karticama. Zadnja kamera je 13 Mp f/2.0, a prednja 5 Mp f/2.2, dok se za autonomiju brine baterija kapaciteta 2800 mAh. Sve to radi pod operativnim sistemom Android Nougat. Slabija verzija sa 2 GB RAM‑a i 16 GB internog skladišta trebalo bi da košta oko 200 evra.

Kod većeg modela hardver je pojačan, pa srce kuca u ritmu odličnog Snapdragon 625 procesora i možete birati verzije sa 3 ili 4 GB RAM‑a, odnosno 32 ili 64 GB internog skladišta plus microSD. Baterija je većeg kapaciteta nego na G5 (3000 mAh), a kamere daju 12 odnosno 5 Mp slike. Cena je najavljena samo za verziju sa 3 GB RAM i 32 GB skladišta i iznosi 280 evra.

HTC Šutiranje dinosaurusa i hodanje po dasci

Trenutak kada dinosaurusi kreću da skakuću oko vas i da vas grickaju veoma je napet i treba ga doživeti, posebno jer deluje komično iz ugla posmatrača.

Jedna od kompanija koja se nije previše hvalila novitetima na ovogodišnjem MWC sajmu – HTC – i te kako je imala zabavnog sadržaja za sve posetioce koji su se našli u blizini. Dva velika štanda jedan naspram drugog pokrivala su različitu tematiku, jer je jedan brendiran kao HTC, a dok su na drugom preovladavali Vive logotipi.

Velika gužva uvek nagoveštava dobru zabavu, pa smo iskoristili priliku da se još jednom poigramo sa U Play i U Ultra telefonima, ali i da vidimo HTC Desire 650, najnovijeg predstavnika porodice Desire. Bez mnogo pompe, HTC je predstavio dodatak porodici uređaja Vive – Vive Tracker, koji služi za praćenje objekata ili delova vašeg tela zarad jednostavnijeg mapiranja i više realizma u virtuelnoj realnosti. Pravu primenu Tracker dodataka videli smo kada su nam stavili jedan oko pojasa, po jedan na svaku nogu i dali kontrolere, uz upozorenje da jedan služi kao pištolj, a drugi kao nož. Nismo ni stigli da se objasnimo kako se menja okvir, a na nas su krenuli talasi krvožednih dinosaurusa. Od malih, koje zahvaljujući Tracker‑u možete jednostavno da šutnete, preko velikih u koje morate isprazniti ceo šaržer, do T‑Rex‑a za kojeg je potrebna nebeska pomoć. Ako ne reagujete brzo, kao što vaš autor nije, dinosaurusi će vas pojesti bez obzira na veličinu kamena iza kojeg ste se sakrili. Realističnost je na visokom nivou, a trenutak kada dinosaurusi kreću da skakuću oko vas i da vas grickaju veoma je napet i treba ga doživeti, jer deluje veoma komično kada gledate sa strane.

Nakon jurnjave po preistoriji, autoru ovih redova bio je još strašniji VR demo oko kojeg se pravila najveća gužva – hodanje po dasci na ivici solitera. Stavite VR kacigu na glavu, uzmete kontrolere u ruke, pritisnete dugme u liftu i popnete se na krov gde vas čeka daska, a vetar opako fijuče oko glave. Da stvar bude gora, nestabilna daska po kojoj hodate je realna i specijalno je montirana za ovu priliku, samo se nalazi na 2 cm od poda, a ne 150 metara iznad zemlje. Ako se bojite visine, osećaj je zastrašujući i ne preporučuje se onima sa slabim srcem, jer vaš mozak ovo percipira kao stvarnu situaciju, a zvuk, realna daska na kojoj se klatite i HTC Vive čine iskustvo gotovo realnim i veoma strašnim. Za trenutak se setite Petra Pana kojeg je Kapetan Kuka terao da šeta po dasci, samo ste možda na malčice višoj poziciji… jedno 147 metara višoj.

Pored zanimljivih demoa konačno smo imali priliku da iz prve ruke isprobamo HTC Vive u realnoj primeni koja ne obuhvata samo igre. HTC Vivedu je virtuelna učionica koja koristi VR kako bi polaznike učila stvarima koje su po svojoj prirodi nezgodne (skupe, opasne, teške…). Jedna od takvih jeste i učenje farbanja vrata. Umesto da potrošite tone boje i uništite stotine vrata, virtuelni pištolj sa farbom je odlična alternativa. Pride, tu su alati koji koriste informacije kako bi analizirali ono što vi radite i dali sugestiju šta treba da promenite da biste bili efikasniji. U našem slučaju, problem su bile brzina i razdaljina, dok su ostali parametri ulivali veru da bismo se lepo snašli u auto‑farbari.

Iz ove perspektive Vivedu je veoma interesantan i koristan segment u kojem Vive može da doprinese savladavanju prepreka kao što su poslovi visokog rizika, skupe obuke, teški zadaci, nezgodna okruženja (svemir), ali i analiza mikro i makro sveta putem virtuelne realnosti.

Marko Nešović

(Objavljeno u PC#242)