Jagodrom konferencija – Unapredite svoje poslovanje

Svi znamo da se uloga predstavljanja firmi na tržištu menja brže nego ikada. Ono što je u ovom trenutku važno jeste da firme moraju da reaguju na vreme i ispune sve veća očekivanja klijenata. Kanali komunikacije se menjaju a društvene mreže danas su postale relevantan kanal koji će pružiti klijentima najbolje.

Ove godine će se u Jagodini održati prva IT konferencija pod nazivom Jagodrom. Konferencija je zakazana za 13, maj, a organizuje je udruženje SmileCode u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija. Projekat je namenjen kako malim privrednicima, tako i velikim kompanijama koje žele da unaprede svoje poslovanje, a cilj konferencije je informisanje i podizanje svesti o značaju pozicioniranja na internetu kada je u pitanju savremeno poslovanje.

Akcenat će biti na unapređenju poslovanja, kroz maksimalno korišćenje sopstvenih potencijala na internetu. Teme koje će biti pokrivene su:

  • Nastup kompanije na društvenim mrežama (Facebook, Instagram i druge…)
  • Blog – kako da privučete više klijenata korisnim tekstovima?
  • Online prodaja
  • Email marketing
  • Google pozicioniranje
  • SMS marketing
  • Reklamiranje za Google i Facebook
  • Pravne začkoljice kod online prodaje
  • Budućnost digitalnog marketinga

Na navedene teme predavaće Ivan Bildi, Petar Vasić, Žarko Ptiček, Aleksandra Petrovski, Dimitrije Ostojić, Nusret Nuhanović – Nuca, Branimir Cigale i Željko Crnjaković. Oni će preneti svoja znanja iz oblasti korišćenja društvenih mreža, bloga i online prodaje u savremenom poslovanju, a sve kroz seriju kraćih predavanja i više konkretnih praktičnih primera.

Događaj se održava 13. maja ove godine, u Kulturnom Centru Jagodina (Kneginje Milice 25). Na konferenciju se možete prijaviti na zvaničnom sajtu – www.jagodrom.com, a sve novosti možete pratiti i na zvaničnoj Facebook stranici konferencije.

Sve(t) je marketing

Marketing je nesumnjivo u centru digitalnog sveta, ali to odavno nije marketing opisan u knjigama… Evo deset načina na koje je digitalna tehnologija promenila marketing.

Lazar Džamić, kreativni strateg
  1. Nema više „digitalnog“

Sve je danas digitalno: mediji, automobili, javni saobraćaj, sprave koje koristimo u modernom životu… Digitalizacija društva napredovala je do te mere u modernim razvijenim društvima da se izraz „digitalno“ više ne koristi kao oznaka da bi se nešto razlikovalo od „ostatka sveta oko nas“.

Svaka stvar sada je kompjuter i skoro sve je povezano barem na jednu mrežu. Nekada je, kada se pokvari auto, majstor dolazio s klještima u rukama, danas dolazi s laptopom. Televizore sve više koristimo da bismo izlazili na Net. Kafići su nekad služili kafu, danas prevashodno Wi‑Fi. „Digitalno“ je postalo četvrta komunalija: struja, voda, grejanje, komunikacija. Zato se sve češće u razvijenim zemljama kaže da taj svet živi u postdigitalnom dobu. Niko danas više ne govori o „električnim“ uređajima; nema čak više ni referenci na e‑biznise. Sve je postalo električno i elektronsko, dakle digitalno

  1. Digitalizacija se pretvara u kognitizaciju

Sve je postalo digitalno, ali i više od toga: ako je većina stvari i okruženja oko nas digitalizovana, sada sve više toga postaje „kognitizovano“ (u čuvenoj frazi koju je smislio tehnološki optimista Kevin Kelly). Drugim rečima, sve više stvari i okruženja počinje da misli za nas. Mašinsko učenje i veštačka inteligencija počinju da bivaju sveprisutni i čak očekivani u mnogim prostorima i uređajima gde je ljudska odluka do sada bila jedini način da se definiše buduća akcija. Algoritmi vladaju u većem delu modernog, digitalnog marketinga.

U modernom marketingu, digitalne crne kutije neumorno, neprestano, štrikaju verzije oglasa, milione odluka u sekundi oko toga gde da postave oglas, koje signale iz digitalnog prostora da povežu u kontekstualne scenarije koji će povećati relevantnost, odziv potrošača, saobraćaj na kompanijsko digitalno prisustvo i, konačno, prodaju. Brojke jure ekranima, mereći desetine parametara koji ukazuju na najbrži, najefikasniji i najefektivniji način da se marketinški budžet upotrebi. Marketing je dobio automatskog pilota.

  1. Signali potrošača su gorivo za motor marketinga

Svako od nas, kao običan korisnik, iza sebe u digitalnom prostoru ostavi oko 20.000 signala mesečno: gde smo išli, šta smo gledali, kada i koliko dugo, da li smo na nešto kliknuli ili se pretplatili, kupili… Sve veći deo naših života sada je online, puneći beskrajnu biblioteku namera u realnom vremenu – biblioteku čija su najveća odeljenja Google, YouTube, Facebook, Twitter i slične platforme.

Ta biblioteka govori o nama: šta nam zaista treba ili nam je važno, kakvi bismo voleli da budemo ili da nas ljudi vide, šta volimo i šta mislimo. Za jednu kompaniju koja se takmiči na tržištu i njen marketing tim, te informacije predstavljaju zlatni rudnik. Kompanije koje bolje čitaju ovu biblioteku namera imaju konkurentnu prednost, brzinu, dubinu, nijanse na svojoj strani… Imaju mogućnost da nas bolje razumeju, u realnom vremenu, dok živimo naše živote. Ali, imaju i mogućnost da nas više manipulišu, da nas nadziru i špijuniraju. Izbor je stvar etike, zakona i reputacione štete koja može da nastane ako se ovaj moćni novi prostor zloupotrebi.

  1. Marketing postaje usluga

Ako se biblioteka namera iščitava konstruktivno, tradicionalni marketing pretvara se od „glamuroznog monologa“ (kako ga je nazvao jedan od mojih klijenata) u beskrajno korisnu uslugu. Brendovi postaju autentično korisni. „Veliki brat“ transformiše se u mnogo male braće koja nam pomažu gde god nam zatreba.

Treba vam savet kako da ispletete tu posebnu pletenicu koju nosi Serena Williams? Dva klika na YouTube‑u i imate video s detaljnim objašnjenjem, koji je sponzorisao ili čak kreirao poznati brend šampona. Hoćete da naučite kako da pišete? Mnogi poznati izdavači imaju serije blogova njihovih poznatih pisaca o tome kako pristupiti različitim aspektima teksta. Hoćete da se obezbedite u slučaju da vam se izgubi pas, da se pronađe što brže? Samo preuzmite mobilnu aplikaciju jednog poznatog brenda hrane za kućne ljubimce, koja mobilne oglase u vašoj geografskoj oblasti pretvori u oglasni apel sa slikom i imenom vašeg kućnog ljubimca.

  1. Marketing je i masovan i direktan

U digitalnom prostoru može se istovremeno pričati i s milionima i s pojedincima. Ili, najčešće, s milionima pojedinaca, znajući njihova interesovanja, istoriju poseta sajtovima i drugo ponašanje u digitalnom prostoru. Čak i ime. Marketing je postao masovno direktan.

Digitalni prostor inherentno je direktan prostor: link kao sredstvo reakcije bio je ugrađen u sistem od samog početka. Za razliku od televizije ili štampe, u digitalnom prostoru reakcija (ili njen izostanak) odmah se vidi; sve se može meriti, pa se zna kako je svaki uloženi dinar radio (ili nije).

  1. Živimo u „doba takođe“

Sve je danas marketing kanal, na zadovoljstvo ili užas građana. Pre samo dvadesetak godina marketing timovi radili su samo sa pet‑šest marketing kanala: TV, radio, novine, bilbordi… danas je svaka sprava, svaka platforma, svaki prostor istovremeno i marketing kanal. Po nekim kalkulacijama, moderni marketing direktor mora da orkestrira 70 do 100 marketing kanala, pri čemu je skoro svaki od njih digitalan. Ovu situaciju Richard Saul Wurman, koga nazivaju „ocem informaciona arhitektura“ (inače jedan od osnivača TED konferencija), nazvao je „doba takođe“. Imamo TV i takođe Facebook i takođe YouTube i takođe mobilne telefone i takođe… Tehnologije i platforme stalno dolaze, a vrlo malo njih odlazi, što kreira pomenuti kompleksan ekosistem modernih marketing kanala.

  1. Hiperinflacija marketinga

Zbog inflacije (digitalnih) marketing kanala, zbog permanentne, neumoljive komercijalizacije digitalnog prostora, ljudi su počeli da se isključuju. Jedna trećina korisnika globalno blokira oglase na njihovim ekranima. U tom i takvom mentalnom prostoru, brendovi se suočavaju sa ultimativnom dilemom: ili si relevantan ili te nema na ekranu. Moderni (i digitalni) marketing funkcioniše u svetu lakog ignorisanja.

Postoje samo dva načina da se u njemu uspešno funkcioniše, bez obzira na budžet. Jedan je „emotivna rezonanca“, pristup koji emocionalizuje poruke i navodi potrošače da plaču ili od smeha ili od emocija. Emocija je jedna od najboljih reakcija koju možemo dobiti kao brend. Drugi je „korisnost za nameru“: kako brend može da bude koristan potrošačima u svakodnevnom životu, u momentima koji su važni potrošaču, tu i tada – gde god i kada je to.

  1. Marketing je sada permanentan i trenutan

Marketing danas mora da se dešava stalno, bez prekida, postao je always on. Kampanje se nikad ne završavaju. S druge strane, brend mora da bude prisutan i relevantan u svakom digitalnom trenutku važnom za potrošača, dok se dešava: marketing je postao real time. To zahteva novo razmišljanje i novu vrstu organizacije.

  1. Izmešane su realna i virtuelna stvarnost

Pošto je sve danas digitalno, sve postaje i digitalno predstavljeno. Naša realnost dobija digitalni sloj koji je „obogaćuje“ u realnom vremenu: pogled kroz kameru mobilnog telefona ili specijalne naočari ili vizire, zgradama oko nas dodaje cenu i planove (ako su na prodaju), slika u muzeju dobija dodatnu multimedijalnu priču o svom nastanku, panorama grada dobija dodatnu istoriju…

A onda se to pretvori u potpunu virtuelnu realnost u visokoj rezoluciji, ako odlučimo da taj realni sloj isključimo. Ali i tu ima brendova i marketinga; tako se delom i finansiraju. Nova granica za brendove postaju izmišljeni svetovi.

  1. Marketing je mobilan, marketing je video

Mali ekrani, velike ideje i dobro pripovedanje. Tehnologija je samo faktor. Priča je kralj.

(Objavljeno u PC#240)

Brend i autoritet su ključni za dobar marketing

Cold, warm i hot traffic posete sajtu su već dobro poznata i višestruko obrađivana tema. Međutim kada je marketing u pitanju, strategije koje “podgrevaju” posete pretvarajući “hladne” u “tople” i “vruće” su višestruke. Međutim u dinamičnom vremenu u kojem sada živimo mnogi korisnici investiraju svoja sredstva na pogrešan način.

istok

Zbog čega su bitni autoritet, brend i tradicija naspram prostog ulaganja u posete vašem sajtu vrlo jednostavno je objavio Istok Pavlović u svom blog postu. Naime, iako mislite da imate dobar proizvod i ciljate dobru publiku, “zagrevanje atmosfere”, koja do vašeg sajta dovodi publiku sa unapred zagolicanom maštom je mnogo bitnija od prostog plaćanja sponzorisanog sadržaja ili dovlačenja poseta na vaš sajt.

Uostalom, pročitajte tekst i sami i uverite se da je mnogo bitnije i efikasnije “zagrejati” publiku preko autoritativnog medija (je l’ neko rekao PC Press? 🙂 nego Fecebooku plaćati skretanje “hladnih” poseta na vaš sajt.

Predstavljen Marketing leksikon

Na IAA konferenciji održanoj u petak, 12. juna, u Beogradu, predstavljena je beta verzija Marketing leksikona. Ova online baza znanja i iskustva domaće marketing industrije za početak će korisnicima pružiti mogućnost da na svim svojim uređajima pretražuju pojmove iz široke oblasti marketinških komunikacija.

unnamed

Naime, projekat Marketing leksikona iza koga stoji asocijacija IAA Serbian chapter je i pre svog završetka postao globalan, pa se očekuje uskoro da se verzije Leksikona pojave najpre i na engleskom, a zatim i na ostalim svetskim jezicima.

Kako kaže Andreja Milkić, Account director u agenciji Leo Burnett, “vođeni idejom da ispred asocijacije uradimo nešto što će unaprediti struku i one koji su budućnost naše profesije, Marketing leksikon smo namenili svima onima koji počinju da se bave marketingom, bilo da su u pitanju kompanije u FMCG ili industriji usluga, kreativne, medijske, research agencije, one koje se bave digitalnim komunikacijama ili su specijalizovane za btl aktivnosti.”

Ivan Živković, Managing director agencije Pioniri, objašnjava da je “glavna ideja ovog projekta bila da pored doprinosa edukaciji u marketingu, pokušaju da vrate kul momenat advertajzingu, sa čime se bori ne samo domaća, već i globalna marketing industrija.”

Ono što će ovaj priručnika razlikovati od ostalih sličnih izdanja, jeste da je vrlo relevantan, jer je nastao zahvaljući brojnim profesionalcima iz struke, bilo da se marketingom bave svakodnevno u nekoj od agencija ili za neki brend. Iza velikog posvećenog rada na prikupljanju i obradi preko 500 najaktuelnijih odrednica stoji IAA Young Professionals sekcija zajedno sa koordinatorom projekta Mirkom Bunčićem.

Kako je najavljeno na predstavljanju Marketing leksikona, trenutno je dostupna online verzija na marketingleksikon.rs, ali uskoro se očekuje i puštanje mobilne aplikacije za android i iOS telefone, kao i štampano izdanje priručnika u sledećoj fazi.

U jaslama digitalnog marketinga

 

Erom novih medija, klasičan advertajzing dobija jedan veliki Seen od publike, a lojalni potrošači teže se stiču jer nisu više tako lakoverni. Da ne budemo u zabludi, kod nas televizija još uvek ima najjači uticaj prilikom odluke o kupovini, a digitalni marketing samo je jedno dugme na košulji advertajzing plana. Možemo i bez njega, ali nekad je dobro da ga zakopčamo.

Photo: mhkmarketing/Flickr
Photo: mhkmarketing/Flickr

Dok u svetu digitalni marketing i budžeti rastu svake godine u proseku za 10 do 17 procenata, kod nas je on još uvek na klimavim drvenim nogama, ali recimo da svake godine pomalo raste kako kompanije postaju svesnije da im je potrebna integracija kanala, kao i činjenica da smo među vodećim zemljama u regionu po učestalosti korišćenja interneta. Naravno, gde je veća publika, tamo su i veći budžeti, tako da možda i nije opravdano previše se nadati da će kod nas ulaganja u digital nešto mnogo rasti.

Ego mišljenje

Pojavom društvenih mreža svako je razvio sposobnost da daje mišljenje koje može biti: argumentovano, neargumentovano, zasnovano na znanju, ali i na neznanju. Možda je najčešći oblik mišljenja na društvenim mrežama „ego mišljenje“ ili u prevodu „daj da i ja nešto kažem na tu temu, nema veze što nisam previše upućen, ako ne kažem, verovatno će onaj smak sveta konačno doći“.

Lakoća izražavanja svakakvih mišljenja uticala je na brendove da se ne ističu na mrežama kako ne bi izazvali bujicu komentara koje je nemoguće ili teško kontrolisati. Za razliku od ego mišljenja, tu su i oni potrošači ili korisnici usluga koji stvarno znaju šta pričaju jer im je internet, ako ne škola, omogućio da saznaju mnogo, te je teže formulisati advertajzing kampanju za pametne potrošače koji će lako pronaći nedoslednost u onome što ste mu prećutali.

Danas je mnogo teže da lažete potrošače i skrivate sitna slova, mada i dalje uspeva. Iako su mnoge kompanije konačno skinule rezu s vrata digitalnog marketinga, i dalje ne žele da rizikuju, pa idu na masovne sajtove, umesto da se pozabave svojom ciljnom publikom i ulažu tamo gde znaju da će oni koji su im bitni nešto čitati ili gledati. Ipak, to su sajtovi s malim posetama, šta će im to? Publika? Ma, kakva publika, daj mi brojke.

Prodaja i digitalni marketing

Borba Davida i Golijata, gde dobro znamo ko je David, a ko Golijat:

  • I šta će meni taj lajk da donese?
  • Bolje da te pare poklonim našim kupcima i da znamo kako će njih 10 kupovati naše proizvode nego da dajem na Google, ko zna kakva je to špijunaža.
  • Ko su uopšte ti ljudi na internetu? Oni verovatno i ne postoje.
  • Šta znače te impresije?
  • Kako ja da budem siguran da će neko ko je video reklamu na nekom sajtu doći kod mene da kupi taj proizvod?
  • Ubedili ste me, ali i dalje sam skeptičan. Možda samo da damo mrvicu i vidimo hoće li prodaja porasti?

 

Story(telling)making

Storytelling je termin koji je postao nezaobilazan u skoro svim digitalnim kampanjama. Dok kod nas postaje sve popularniji, u svetu polako jenjava… Umesto storytellinga, sada na scenu stupa storymaking: brendovi pomažu pričama koje ljudi stvaraju i dele među sobom. Umesto zastarelog modela pričanja priče u jednom pravcu, storymaking radi upravo suprotno – pomaže ljudima da pokažu šta im je zaista važno i na koji način se povezuju sa brendom. Staviti se u položaj kupca izgleda da je najteža matematika.

Činjenica je da smo na ulaznim vratima ditigalnog marketinga i da će još mnogo godina proći dok on ne postane važno dugme na košulji advertajzinga. Iako u ovom tekstu nije obuhvaćen ni deo onoga što predstavlja digitalni marketing, nadam se da će bar neki od vas shvatiti da se ljudi više ne dele na kupce i online publiku, već su vaši kupci online publika. Možda će, ako se potrudimo, uskoro doći vreme kada nećemo samo pričati i pisati o ditigalnom marketingu, već ćemo iz jaslica preći u neku malo stariju, ali još uvek mladu i zelenu grupu.

Autor: JovanaVu

Prasak društvenih mreža

Marketing nije ono što je bio pre deset godina, što je više zasluga revolucije društvenih mreža, nego reklamne industrije koja je naprosto morala da se prilagodi. Kako je social media marketing obrnuo naglavačke advertajzing industriju?

PrasakIako je prvobitna misija Facebooka bila da pomogne ljudima da ostanu u vezi s prijateljima i porodicom, njegov današnji biznis‑model i prihodi koje ostvaruje nedvosmisleno pokazuju da je to bila samo usputna stanica razvoja. Društvene mreže postale su ozbiljan kanal komunikacije s potrošačima i nezaobilazno sredstvo za postizanje poslovnih ciljeva.

Sveža istorija social media marketinga

Facebook je nastao 2004. godine i nije najstarija društvena mreža, ali su se prvi oblici planirane social media komunikacije pojavili upravo na Facebooku. Pre samo desetak godina sve je bilo nekako jednostavnije: napravili biste TV reklamu, print rešenje, neki bilbord, možda Web sajt i pokrenuli kampanju.

Društveni mediji promenili su sve: ne samo da su diverzifikovali kanale komunikacije, već su u potpunosti izmenili način komuniciranja s potrošačem. Komunikacija je sada mnogo brža, neposrednija, preciznija i pre svega dvosmerna. Da ne govorimo o efikasnosti i ulaganjima u odnosu na tradicionalne medije. Pre samo par godina, kod nas je sve počelo kao pomodarstvo: „Zar ne bi bilo dobro da naš brend izađe i na Facebook?“, a danas imamo ozbiljne strategije prisustva neke kompanije i njenog brenda na svim društvenim mrežama s jasno definisanim ciljevima, zadatim KPI‑jevima i postignutom konverzijom.

Šta je zapravo social media marketing?

Koliko je ova mlada grana marketinga još u razvoju, govori i to da na Internetu jedva možete da pronađete sveobuhvatniju definiciju. Ipak, uz neke dopune i prilagođavanja, ova bi bila najrelevantnija: „Social media marketing je forma digitalnog marketinga koji koristi društvene mreže kao marketinški alat sa ciljem da kreira i plasira sadržaj kako bi kompanija povećala vidljivost brenda i doseg ka potrošačima, ali i ostvarila blisku i dvosmernu komunikaciju sa njima“.

Tri bitna elementa social media marketinga su: community management, content marketing i social ads. Samo u kombinaciji sva tri možete kreirati uspešnu komunikaciju na društevnim mrežama. Community management je neophodan kako biste komunicirali sa zajednicom, što je kod mnogih brendova i produžena ruka korisničke podrške. Ali to nije dovoljno, pošto vaši fanovi i pratioci traže neki sadržaj od vas. To je odlična prilika da kroz sadržaj, tj. content marketing, brend prenese sve svoje prednosti, ali i vešto plasira prodajnu poruku. Na kraju, neophodna vam je podrška oglašavanja – social ads, kako biste svom brendu proširili uvek ograničeni „organski“ domet.

Zašto morate biti prisutni?

Nema jednostavnijeg odgovora na pitanje zašto vaša kompanija ili brend danas moraju biti na društvenim mrežama: vaši potrošači su tamo. I to jasno pokazuju statistike za Srbiju, koja ima 3,8 miliona naloga na Facebooku i oko 300.000 Twitter naloga (nezvanična informacija). A ako vaša kompanija nije tamo da odgovori na pitanja i zahteve potrošača, konkurencija jeste. I verovatno će „uzeti za ruku“ vašeg potrošača ili korisnika i odvesti ga kod sebe.

I kada vaša kompanija krene u ovaj vid komunikacije, ako već niste, ne zaboravite da se povežete sa svim vašim potrošačima i korisnicima, jer to je suština. Kako Angela Ahrendts, potpredsednica kompanije Apple zadužena za prodaju, tvrdi: „Morate se potpuno povezati sa svima koji koriste vaš brend. Ukoliko to ne uradite, ne znam kako će izgledati vaš poslovni model za pet godina“. Za kraj, podatak za razmišljanje, a ujedno i najava teksta u sledećem broju: 80% firmi sa ovogodišnje Fortune 500 liste najvećih svetskih kompanija ima Facebook stranicu, a 83% njih aktivan Twitter nalog. Bitnije od brojki jeste to kako te stranice i naloge zapravo koriste…

Ivan Živković je kreativni i izvršni direktor agencije Pioniri Communications | pioniri.com

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Moderno upravljanje prodajom

COMING, inženjerska kompanija bez negativne reference već 23 godine, ispituje probleme poslovanja i nudi IT rešenja koja podržavaju rast i razvoj firmi i efikasnije poslovanje. Za njih je ulaznica u CRM svet Microsoft Dynamics CRM… naravno, prilagođen lokalnim potrebama.

09_bigstock-Crm-Concept-47312290

CRM je akronim od Customer Relationship Management, što znači sistem za upravljanje komunikacijom s postojećim i budućim korisnicima. IBM je osamdesetih godina prošlog veka pokrenuo telemarketing program za prodaju, prvi strukturiran program ove vrste u svetu. Ideja je bila da se agenti prodaje obuče da rade svoj posao telefonom.

Danas smo svedoci primene ovog koncepta širom sveta: osiguravajuće kuće, prodavci posteljina, kozmetike, lekova, knjiga, usluga servisa klima, automobila, turističke ponuda i mnogi drugi. Kako je vreme odmicalo, uspeli su oni koji se teleprodajom bave „pametnije“ od drugih. U igru su ušle komunikacione veštine, doslednost, tačnost. Danas je teško pronaći tržište na kome nema konkurencije ili na kome je moguće ostati dugo monopolist. Svi zahtevi tržišta teraju nas da pamtimo rođendane, godišnjice kompanija, svaki razgovor i detalje svakog e‑mail‑a. Klasičan telemarketing i prodaja gube tlo pod nogama.

Danas skoro da nema proizvoda bez prateće usluge, a najčešće su transport, dostava, prijem reklamacije, izlazak na teren u slučaju zastoja, brzina odgovora na zahtev, evaluacija i drugo. Za CRM rešenja odlučuju se kompanije koje žele da se izdvoje na tržištu pravovremenom i podrškom visokog kvaliteta.

Ideja CRM‑a je da uz pomoć automatizacije obezbedimo svojim korisnicima brz odgovor na zahtev koji prati i kvalitet. Iskustvo u COMING‑u s korisnicima CRM‑a govori da oni posebnu prednost na tržištu ostvaruju zbog mogućnosti pamćenja istorije poslovanja sa svojim partnerima, pa mogu da im reše problem ne osvrćući se na prošlost, tj. bez gubljenja vremena na ispitivanje zašto je do problema uopšte došlo. Kompanije koje ovo mogu da ponude svojim korisnicima imaju veliku šansu za stvaranje dugoročnih partnerstava, što dalje utiče na stabilnost prihoda.

Jedno od rešenja nove generacije jeste i Microsoft Dynamics CRM 2013. Osnovu rešenja čine tri poslovne funkcije: prodaja, marketing i usluge. Microsoft je prepoznao neraskidivu vezu ove tri usluge, pa je i CRM rešenje posledica ove doslednosti. Kako se radi o rešenju nove generacije, govorimo o server‑klijent aplikaciji zasnovanoj na IIS Web aplikacijama. Moguće mu je pristupiti uz pomoć Internet Explorer‑a, Chrome‑a i Firefox‑a. Rešenje je podržano na srpskom jeziku, a dostupno je preko mobilnih telefona i Android aplikacije. Preko 40.000 kompanija širom sveta, s više od četiri miliona korisnika, oslanja se na ovo rešenje, naravno prilagođeno svakom korisniku i njegovim konkretnim zahtevima. Ovo rešenje je sastavni deo COMING‑ovog portfolia.

Prodaja

U odeljku „Prodaja“, rešenje nudi agentima prodaje mogućnosti rada u timu, kreiranje poslovnih kontakata, tj. kompanija s kojima postoji saradnja i ličnih kontakata, odnosno forme za evidenciju podataka o ljudima s kojima se komunicira. Takođe, tu su i potencijalni klijenti, mogućnosti za poslovanje, konkurencija, ponude, porudžbine, proizvodi, izveštaji…

Zamislite kada bi se kompanije u komunikaciji s klijentima oslonile samo na pamćenje agenata o prilikama, tokovima komunikacije, obavezama prema postojećim i potencijalnim korisnicima. Bilo bi veoma teško poslovati na ovaj način, a nezamislivo ako se radi o prodajnim timovima. Izveštavanje je posebna prednost korišćenja ovog rešenja. Česta praksa je dugo čekanje i naporan rad prodajnog osoblja kako bi se sastavio i najjednostavniji izveštaj za nadređene.

sales-1

Automatizacijom procesa kroz Microsoft Dynamics CRM prodavci se mogu poslužiti generisanim izveštajima ili formama izveštaja kreiranih po želji kako bi u par klikova dobili rezultat. Tako mogu svoje dragoceno vreme da ulože u servisiranje kupaca. Takođe, menadžeri imaju alat koji im omogućava da za nekoliko sekundi dođu do željenog izveštaja. Posebno je interesantna interakcija preko grafikona i tabela, koje alat generiše na osnovu zahteva korisnika. Ovako prikupljeni podaci u prodaji mogu detaljno da se analiziraju, što će svakako pomoći u definisanju ključnih odluka u nastupu na tržištu.

Marketing

Kroz modul „Marketing“ moguće je kreirati kampanje, marketinške spiskove, proizvode… Tako možete da ispratite pojavljivanje ljudi na vašim skupovima, na skupovima na kojima ste bili gost i da planirate marketinške targete bilo koje veličine. Na jednu kampanju moguće je povezati više lista u par klikova. Na primer, ukoliko pravite marketinšku kampanju pod nazivom Gosti na godišnjoj konferenciji, možete joj dodati listu svih postojećih ali i potencijalnih korisnika, listu gostiju od prethodne godine, listu s poslednjeg skupa u Privrednoj komori i sl. Marketinška kampanja daje i listu iteracija, među kojima su telefonski pozivi, mail‑ovi… Alat ne dozvoljava da mail‑ovi odu u spam primaoca. Dakle, alat daje mogućnost praćenja kampanje hronološkim redosledom svih aktivnosti na kampanji, pa menadžment može s lakoćom da prati dešavanja.

Usluge

Korisnost modula „Usluge“ ogleda se u mogućnosti kreiranja velikog broja entiteta, kao i stvaranja veza između njih. Tu su poslovni kontakti, predmeti, redovi, članci, ciljevi, izveštaji i mnogi drugi. Modul se prilagođava specifičnostima poslovanja, pa nalazi svoju primenu u svakom vidu pružanja usluga. Čest način da se modul iskoristi jeste takozvani tiketing sistem za korisnički servis koji omogućava intenzivnu interakciju korisnika sa servisom. Ovako iskorišćen, modul postaje platforma za brze i efikasne odgovore korisnicima koji se obrate za pomoć ili žele neki odgovor. Svaki zahtev postaje interakcija u sistemu koja se vezuje na prethodnu komunikaciju, tako da automatski daje zaposlenima potrebne informacije kako bi brzo reagovali.

Sa cloud tehnologijom pojavljuje se mogućnost korišćenja Microsoft Dynamics CRM 2013 kao usluga u računarskom oblaku. COMING je prva kompanija na našem tržištu koja svojim korisnicima pruža ovu mogućnost. Praksa govori da se kompanije za CRM u oblaku odlučuju pre svega zbog velike razlike u investiciji. CRM u oblaku korisnici plaćaju na mesečnom nivou, u skladu s potrebama pri čemu je i korišćenje licenci uključeno. Kao deo mesečnog računa za cloud uslugu, licence za Microsoft Dynamics CRM 2013 više nisu značajna investicija u procesu implementacije i korišćenja ove aplikacije.

crm

COMING je u tekućoj godini počeo saradnju s kompanijom New Idea iz Moskve, koja odnedavno koristi Microsoft Dynamics CRM 2013 kao uslugu u COMING računarskom oblaku. Ova saradnja je dokaz da stručnost i ozbiljna infrastruktura daju rezultate. S druge strane, ona dokazuje da s raspoloživim resursima mogu da se postignu vrhunski rezultati, čak i ako je korisnik udaljen više hiljada kilometara.

Era telemarketinga se završava, ali era CRM rešenja uz potpuno okretanje potrebama korisnika tek počinje. COMING je kompanija koja prepoznaje ovaj trend. Kako je telemarketing u svoje vreme „progutao“ tradicionalni način prodaje, tako će i novo vreme i zahtevi tržišta doneti svoja globalno prihvaćena rešenja. CRM je budućnost, ali i sadašnjost koja izdvaja brze od sporih, pouzdane od nepouzdanih, tačne od onih koji kasne, one koje „bije dobar glas“ od onih za koje niko nije čuo…

www.coming.rs

Milovan Blagojević i Katarina Đurić

(Objavljeno u časopisu PC#215)