Aplikacija koja vaš dom pretvara u scenografiju iz spota za pesmu ‘Take On Me’

Kultni spot grupe A-ha za pesmu ‘Take On Me‘ je, u vreme kad je napravljen, bio rezultat velikih napora – bilo je potrebno 16 nedelja da se uradi ono što u spotu vidimo kao mešavinu stvarnog i nacrtanog. Danas vam je potreban samo iPhone, pa da sami napravite ovu atmosferu – iz Trixi Studios su predstavili aplikaciju za iOS koja putem proširene stvarnosti projektuje ‘Take On Me’ scenografiju direktno u vaš dom.

U vreme kada se pesma ‘Take On Me’ pojavila, niko nije čuo ništa slično. Mnogi su pokušavali da je kopiraju iz godine u godinu, te da naprave animaciju koja će tako spretno spojiti fantaziju sa stvarnošću onih koji gledaju i slušaju.

Aplikacija još uvek nije dostupna javnosti, a predstavljaće još jedan od pokazatelja za to koliko virtuelna stvarnost sve više postaje deo naših života.

Izvor: engadget.com

Pirati sa internet okeana

S početka dvadesetprvog veka svi veliki muzički i filmski studiji uplovili su u doba panike. Uspon online programa za deljenje fajlova, poput Napstera, zapretio je da ugrozi industriju, budući da nikada nije bilo lakše da jedan filmski ili muzički fajl stigne od jednog korisnika do drugog.

Heavy metal grupa Metallica nedavno je tužila Napster, poredeći krađu intelektualne svojine sa krađom automobila, a sve pod devizom: “Piraterija je zločin!! Muzička industrija, koja je odlično poslovala devedesetih godina prošlog veka, krenula je silaznom putanjom upravo zbog ovakvih praksi.

Neki drugi muzičari, poput Amande Palmer, misle kako bi muzika trebalo da bude dostupna svima, te da je kriminalizacija online deljenja muzičkih fajlova ravna ludilu. Palmer kaže kako od početka karijere ohrabruje svoje fanove da besplatno skidaju i dele njenu muziku, te da nema nameru da sa tim prestane, a da joj se energija koju je u rad uložila na kraju uvek vrati, bilo u vidu novca ili dobre volje.

Industrijski strah od piraterije nikada nije postao realnost do kraja. Uspon legalnog skidanja MP3 fajlova sa iTunes-a, praćen uslugama sa servisa za live stream, poput Spotify, postao je zgodna alternativa ilegalnim programima i servisima, a kvalitet dobijenog proizvoda je daleko bolji. Internet piraterija je u Britaniji dostigla svoj najniži nivo tokom 2016. godine, a taj trend se nastavlja.

Na kraju bi možda bilo zanimljivo navesti da je serija Igra prestola jedan od najčešće piratizovanih proizvoda u istoriji filmske i internet industrije. Uostalom, čekate li premijeru večeras na HBO ili na ThePirateBay?

Izvor: Telegraph

Google Play Music predstavlja radio stanicu po meri svakog od nas

Novost koja nam stiže iz Google Play Music je nova, personalizovana radio stanica, koje će puštati vašu omiljenu muziku, na osnovu već preslušanih muzičkih numera. Ova radio stanica, nazvana New Release Radio će praviti dnevnu listu na osnovu pesama koje ste već puštali. Svaki dan će pratiti vaš muzički ukus i u skladu sa tim praviće miks sličnih pesama.

Život u današnjem vremenu podrazumeva pregršt informacija koje obrađujemo na dnevnom nivou. Uz razvoj tehnologije i društvenih mreža svi delimo lične informacije javno, često ne razmišljajući ko sve ima pristup i koliko su naši podaci zaštićeni. Ako koristimo Google mail, pretragu, slušamo muziku i gledamo video na YouTube, zamislite samo sa kojom količinom informacija o svakom od nas raspolaže Google. Ova novina za Google Play Music ne treba da nas čudi, jer su konkurencija, kao što su Spotify i Apple Music, već uveli sličnu opciju ranije.

Izvor: NextPowerUp

Srđan Branković (Alogia) o muzici i računarima

Novi album grupe AlogiA “Elegia Balcanica” pod etiketom “Miner Records” osvojio je glavnu nagradu u kategoriji “Najbolji svetski metal album” i prema rečima američke institucije The Akademia Music Awards, ostavlja bez daha. Priznanje dodeljuje eminentna američka institucija „The Akademia Music Awards“ iz Los Angeles-a.

ALogia 4a

AlogiA je pocela sa radom 2002. godine i za sobom ima četiri studijska, jedan “uzivo” album i DVD, kao i 2 objavljena albuma na Engleskom jeziku za elitne strane rock etikete – SPV i Locomotive music.  U dosadašdnjoj karijeri nastupali su širom Balkana, učestvovali na svim većim festivalima kao revijalni bend (Metal Days Slovenija, Exit, Beer fest, Zaječarska gitarijada, Nisomnia…), gostovali na koncertima veličina kao sto su Whitesnake, Apocalyptica i Savatage. Održali su puno solističkih koncerata, od kojih je jedan i snimljen za potrebe DVD-a, u velikoj sali SKC-a.Saradjivali su autorski sa imenima iz grupa Riblja Čorba, Divlje Jagode, Aca Celtic, Sladjana Milošević, Kerber…

Slika 02

U drugoj polovini prošle godine, pod etiketom “Miner Records”, objavljen je i njihov četvrti studijski album “Elegia Balcanica”, nakon čega je usledila turneja koja je obuhvatila gradove u Srbiji, Sloveniji, Italiji i Bugarskoj. Kao kruna dosadašnjeg uspeha, usledile su nagrade i proglašenja za najbolji album godine na mnogim sajtovima, a svakako su se najviše izdvojile dve nagrade:

Prvu su dobili u Rimu, gde su proglašeni za “oktrovenje godine”, pa su povodom toga pozvani da prime internacionalnu nagradu i uzmu učešće kao revijalni bend na festivalu “Festival Dei Castelli”, koji se svake godine održava na trgu, u centru grada.

Novi album “Elegia Balcanica” osvojio je prošle sedmice glavnu nagradu u kategoriji “Najbolji svetski metal album” i prema rečima američke institucije The Akademia Music Awards, ostavlja bez daha. Priznanje dodeljuje eminentna američka institucija „The Akademia Music Awards“ iz Los Angeles-a. Konačnu odluku o nagradi, i glavnu ocenu o kvalitetu albuma doneo je żiri, sastavljen od šest vodećih svetskih izdavačkih kuća, kao i veterana muzičke industrije. Glavni član żirija je Ken Wilson, poznat po radu sa legendama, i muzičkim zvezdama, kao što su Beyonce, Alicia Keys, Whitney Houston, Mariah Carey, Michael Jackson, Seal, Sade, George Michael…

Slika

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Nova era je pružila ogromnu šansu mnogim muzički netalentovanim ljudima da ubede naciju da su zapravo umetnici. Tako da je danas neretka pojava zamenjenih pozicija, gde su netalentovani i prosti izvođači postali poznati i prihvaćeni, a talentovani umetnici zaboravljeni. Kompjuter je “oslobodio” cirkus, koji će uvek biti zabavniji ljudima, od prave umetnosti. Muzika je danas retko umetnost, a sve češće cirkus.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund nikada nije bio zastupljen kao sada. Šund se na lukav način zavukao ispod “maske umetnosti”. Nekada je postojala jasna razlika, dok se danas šund muzičari predstavljaju za umetnike. A, ljudi ne prave više razliku, nažalost. Danas je umetnost “u šatoru”, a “šator u Arenama”.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ja mogu da čujem razliku, ali ne mislim da je ta razlika važna, posebno ne mlađim fanovima.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Naravno da svi kolekcionari pate za vremenima kada se muzika slušala sa ploča. Ta vremena sa sobom nose neki svoj predivan duh i strast. Gubitkom fizičkog nosača zvuka, nestao je i temeljni pristup preslušavanju muzike. Jasno je da je muzika sa te strane izgubila dosta, kao i muzička industrija. Sa druge strane, digitalizacija je donela i boljitak, jer je pomogla da se mnogo lakše i kvalitetnije ozvuče koncerti i usnimi muzika. I to može biti sjajno, dok ne pređemo određenu granicu – a granicu smo prešli onog trenutka kada smo shvatili da više nije potrebno da budemo muzičari, da bismo se bavili “muzikom”.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ja uvek mogu da “osetim” dobrog i lošeg gitaristu. To je ta razlika koja čini da prepoznate Yngwie Malmsteen vibrato (recimo) već posle druge sekunde. To je ono što dobrog gitaristu čini prepoznatljivim. Kompjuter ne može da “napravi” nečiji karakter. Isto važi i za pevače. Naravno da je sada puno lakše snimiti vokale bez falša (uz pomoć modernih programa), ali ja ipak osetim razliku između onih koji zaista pevaju i ovih drugih. Ipak, potražnja jeste mnogo smanjena, ali je to dobrim delom zbog toga što se od muzike više i ne očekuje kvalitetna meolodija, emocija, kvalitetno sviranje i umetnički pristup. Već, cirkus, a za cirkus je dovoljan i jedan robot.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve zavisi od vrste muzike. To je sve individualno. Ja sam ipak tradicionalan tip muzičara i koristim pojačala, gitarske glave, mikrofone i prave bubnjeve. Važna mi je ta “živa osnova”. Ipak, mislim da moderni “plug-in”ovi mogu poprilično verno zameniti velike prostorije.

Alogia 2a

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Mislim da spoj ekeltronske muzike i pravog sviranja može biti zanimljiv. Inače, ja zaista ne mogu da priznam one koji su u muzici, a ne znaju sviraju, niti znaju da pevaju. Umetnost je produkt mašte, nešto što dolazi iz glave i što reflektuje emociju jednog živog bića. Emocija se ne “programira”, niti se pesma komponuje tako što ćete uključiti program koji vam po “random” opciji ređa akorde. Mislim da je to unakazilo umetnost i kao što već rekoh, pružilo šansu muzički netalentovanim i muzički praznim ljudima da dođu do izražaja i čak potisnu talentovane. To je tragično i za jedne i za druge. Prvi su u zabludi (jer su promašili zanimanje), dok su drugi nepravedno obezvređeni.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običan slušalac često ne može da primeti ništa u prvom mahu. Mislim da je napravljena “greška u koracima” onog trenutka kada je običan slušalac počeo da diktira trend. U tom trenutku je umetnost umrla, a glupost oživela. Jer, možda će zvučati grubo, nema puno pametnih. I kada dozvolimo da većina diktira trend u umetnosti, umetnost postane prosta i glupa.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Poprilično, dok nam je sa druge strane otvorio vrata da se lakše čuje za nas. Autorska prava nikada neće biti ono što su bila.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nikako se ne može uporediti internet publika sa publikom na koncertu. Internet slava je često jedna velika iluzija, posebno danas, kada se internet slava može čak i kupiti.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da su plakati potpuno izgubili smisao u većini slučajeva.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu.

Ni približno. Često se desi da vam na nastup dođe petoro onih koji su kliknuli i 300 onih koji nisu kliknuli. Inače, mislim da je na internetu najaktivnija ona grupa ljudi koji će kliknuti “dislajk”, kako bi se barem na trenutak oslobodili negativne energije, koja je često rezultat neostvarenosti i ljubomore. I tako su oni koji su do juče ljubomorno gledali iz ćoška, dobili šansu da se osete moćno – dok klikću dislajk, sami u svojoj sobi, za komjuterom. Srećni i neopterećeni ljudi retko klikću, bio u pitanju “like”, “dislike”, ili “going”.

ALogia 3

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend sprema nove spotove, nastupe i DVD. Hvala od srca za intervju.

Predrag Jovanović
Računajte na računare

Nenad Zlatanović (Texas Flood) o muzici i računarima

Jedan od naših najboljih bluz gitarista, Nenad Mr Swagger Zlatanović osnovao je “Texas Flood” 2004. godine, sastav koji svoj zvuk temelji na uticajima Stivija Reja, Džimi Hendriksa i Led Cepelina. Nakon nekoliko izmena sastava, 2007. se ustanovljuju kao trio, a prvi CD, “Grinnin in Your Face”, izdaju 2009. godine. Na ovom muzičkom zapisu su gostovali Raphael Wressnig, Hammond B3, Billy Gibson (pobednik Blues Music Avard 2009) i Little G Weevil, gitara i vokal (pobednik International Blues Challenge 2013).

Nenad-Zlatanovic01

Texas Flood je do danas imao skoro 1000 nastupa, većinom u klubovima u Beogradu, Srbiji i regionu, ali su zabeležili i nekoliko nastupa na velikim bluz festivalima kao što su:North City 2007 (Kosovska Mitrovica, Serbia), Voxstock 2007 (Belgrade), Blues Summit 2007 (Podgorica, Montenegro), Mostar Blues Fest 2008 (BiH), In Wires 2008 (Uzice, Serbia), Danube Blues Fest 2008 (Novi Sad, Serbia), Budapest Blues Festival 2010 (Hungary), Gastroblues 2010 (Paks, Hungary), Blues Stock 2009 (Belgrade), Blues & Soul Fest 2011 (Skopje, Macedonia),  Moto Rock Fest 2012 (Veliko Trnovo, Bulgaria),  Timisoara Blues Fest 2012 (Romania), Luxemburg Blues Festival 2012, Rorschach Jazz Club 2012 (Switzerland), Beer Fest 2012 (Belgrade), Rockwood 2012 (Serbia), Crossroads Festival 2012 (Belgrade). 18.10.2009 Texas Flood su svirali pred 10000 ljudi u Beogradskoj Areni kao predgrupa ZZ-Topu na njihovom beogradskom koncertu.

Nenad-Zlatanovic04

Tokom ovih godina Nenada Zlatanovića bije glas jednog od vodećih mladih gitarista u Srbiji koji svoje iskustvo stiče svirajući sa veličinama kao što su Lance Lopez, Lucki Peterson, Enrico Crivellaro, Ian Siegal, Matt Schofield, Alek Shultz, Big Daddi Vilson, kao i sa gotovo svim važnim srpskim rock i  blues gitaristima. Zbog svega navedenog Tekas Flood je napravio reputaciju jednog od najboljih blues rock bendova sa ovigh prostora, visoke energije i sa konstantnim velikom praćenjem od strane njihovih vernih fanova. Nenad Mr. Swagger Zlatanovic u poslednje dve godine svoje muzicke karijere belezi stalne uspone i uspehe. Radeći na tri paralelna nivoa (power trio Texas Flood, solo akustični akt i duet sa našim proslavljenim usnim harmonikašem Petrom Miladinovicem Perom Joeom) uspeo je da se izdigne iz malih klubova i svoje nastupe premesti na veće i značajnije bine.  Internacionalni blues festival u Luxemburgu na kome je svirao pre Jimmieja Vaughana, Mostar Blues Festival uz Erica Sardinasa, nastup pre Stevena Seagala u Sava centru i pre Atomskog skloništa u Mikser Houseu, samo su neki od značajnijih koncerata Texas Flooda kojima se ovaj band iz sfere blues scene pomerio ka većem, classic rock, trzištu u našoj zemlji. Sa Perom Joeom je nastupio pred više od hiljadu ljudi kao predgrupa Ani Popović takođe u Mikser Houseu i tako definitivno pozicionirao ovaj svoj novi proizvod na srpskoj muzičkoj sceni. Prvi tiraž solo albuma Naked Blues je skoro rasprodat zahvaljujući stalnim i izuzetno uspešnim "živim" predstavljanjima i velikom krugu fanova koje je Mr Swagger ovim CD-om stekao.

Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Na izvestan način, verovatno da, mada to ne bih bas nazvao ekspanzijom, ali definitivno, smanjenjem izvesnih kriterijuma u muzici.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne bih rekao ubio, ali zasigurno otupeo. Mada mislim da kompjuter ima i svoje dobre strane. Danas je mnogo lakše doći do raznoraznih autora, do kojih pre samo desetak godina nije bilo moguće doći. Što se šunda tiče on će postojati nezavisno od računara.

Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Pristalica sam analognog zvuka zato što je po mom mišljenju daleko više organski u odnosu na digitalni koji često ima problem da slabi ekspresiju muzičara. Mislim da slušaoci mogu da primete razliku, mada ne mora da znači da su svesni šta je digitalno a šta analogno. Razliku definitivno čuju.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Kao sto rekoh, pristalica sam analognog, samim tim, ne isključujem mogućnost da digitalni snimak bude dobar, ali ja ne vidim neke posebne prednosti digitalnog zvuka.

Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Mogućnošću za beskonačno ponavljanje i ispravljanje se definitivno smanjila potražnja, ali i dalje se zna da je dobar muzičar nezamenljiv. A sto se tiče toga da svako može da bude studijski muzičar, nisam ubeđen da na svakom koraku može da se naidje na nekog novog Džimi Pejdža, Dejvida Gilmora, Tom Džonsa i Pol Rodžersa. Toliko o tome što svako moze da bude pevač i studijski muzičar.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Što se tiče mogućnosti za rad u kući računar je tu zasigurno od velike koristi, ali samo u domenu “radnog snimka”.

Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Muzika je živa stvar i ne može da nastaje bez ljudi, samim tim, čovek ostaje nezamenljiv u odnosu na kompjuter.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Mogućnost šta će slušalac da primeti zavisi od naslušanosti i toga sta se prosečnom slušaocu servira kroz medije. Ukoliko su podjednako zastupljeni i digitalni i analogni zvuk, slušalac će sigurno napraviti razliku i po mom mišljenju, u većini će se odlučiti za analogno.

Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Što se tiče autorskih prava, bar u našoj zamlji, problem ne predstavljaju ni računar ni internet. Postoje tu neke druge neregulisane stvari. Cena muzike? Nisam siguran da je reč “obezvredio” cenu dobra, ali je zasigurno dramatično spustio njenu trzišnu vrednost.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne može se porediti slušanje muzike uživo i putem youtuba, a pomisao da je mišljenje čoveka koji muziku sluša isključivo putem youtuba kompetentno, potpuno je neozbiljno.

Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Svedoci smo poslednjih nekoliko godina da su društvene mreze jako pogodno tle za reklamnu kampanju, ali mišljenja sam da je naša zemlja jos previše analogna, te su plakati i ostali štampani mediji za sada moćniji, bar iz mog iskustva.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu.

Apsolutno ne, šta više odnos zna da bude potpuno nerealan. Na primer, ako sto ljudi klikne Going, realno je da će se pojaviti njih petoro ili desetoro.

Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Ove godine očekujemo album Texas Fooda sa cover verzijama nekih klasičnih rock pesama ex-YU bandova iz 70-tih godina prošlog veka, album dueta sa Perom Joeom, nekoliko već dogovorenih gostovanja u inostranstvu, solo nastup posle Otisa Taylora (18. mart) u Mikser Houseu, letnje nastupe na open air rock i blues festivalima i završetak formiranja i osvajanja još uvek nedovoljno razvijene classic rock teritorije u Srbiji i regionu.

Foto: Wood

Predrag Jovanović
Računajte na računare

Mostar Sevdah Reunion o muzici i računarima

Dragi Šestić je osnivač i producent Mostar Sevdah Reunion-a i završeni audio inžinjer SAE koledža u Amsterdamu

Grupa je nastala devedesetih godina u Mostaru, prema ideji producenta Dragog Šestića, a danas je Mostar Sevdah Reunion jedan od najpoznatijih balkanskih sastava na svetskoj world music sceni. Već prvim albumom objavljenim za holandski “World Connection” 1999, skrenuli su pažnju svojim specifičnim stilom i repertoarom baziranim na moderno aranžiranim sevdalinkama. Do sada su izdali 8 albuma. Tokom poslednjih 15 godina sarađivali su sa mnogim velikanima world music scene (Šaban Bajramović, Ljiljana Buttler, Esma Redžepova…), a sa njima je svoj prvenac snimila sada već svetski poznata Amira Medunjanin. Učestvovali su na preko stotinu world music i jazz festivala širom sveta, bili glavna tema 4 filma i brojnih televizijskih emisija. Polovina članova benda živi u Holandiji zbog čega retko sviraju u regionu. Ovo je, tako, prvi beogradski nastup originalne postave posle višeod deset godina u utorak, 3. marta, u Velikoj dvorani Kolarčeve Zadužbine, sa početkom u 20 časova. Njihov koncert sa Ljiljanom Buttler bio je deo programa Belefa 2003, a prošle godine nastupili suna “Kustendorfu”.

Mostar-Sevdah-Reunion-04

Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Pojavom kompjutera i audio softvera su se otvorile mogućnosti i za „male“ ili neafirmisane muzičare da naprave jeftine muzičke zapise kod kuće ili u nekim malim improviziranim studijima. Naravno, neki su dobili šansu da sa niskobudžetnim projektima pokazu talenat, a neki su to iskoristili da jeftino dođu do bilo kakvog audio zapisa. Samim time je došlo i do poplave na sceni i sa muzičkim izrazima diskutabilnog ukusa.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund su prihvatili oni koji ga i vole. Jednostavno, svaka roba ima svoje potrošače, a tako je i sa muzikom. Pravom muzičaru ili umjetniku, bilo koje vrste, možete dati bilo kakvo muzičko ili nemuzičko sredstvo u ruke i on će od toga napraviti nešto što ima smisao, poruku ili neko dublje značenje. Nasuprot tome, ovom drugom možete dati i cijelu filharmoniju on će i od toga napraviti šund. Stvar je mentalnog sklopa ili koncepta. Kompjuteri nisu krivi.

Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Vrlo diskutabilno pitanje. Zapravo, mora biti preciznije, jer zavisi od dosta faktora. Ja radim u studiju – dakle koristim vrhunske uređaje i za slušanje i za snimanje. Upoznat sam sa svim finesama i jedne i druge obrade zvuka. Ukoliko govorimo LP u odnosu na CD – dakle, o obicnoj, konzumentskoj podijeli-mislim da svako čuje razliku. CD je svakako dominantniji u odnosu na LP – ima 30-ak dB jači dinamicki opseg, 40-ak dB izražajniju stereo separaciju, čišći zvuk nasuprot LP koji sa češćim slušanjem postaje sve slabiji. Bez obzira na kvalitet LP-a ili zvučne igle ili samoga gramofona, uvijek ćete čuti ono „slatko“ pucketanje prouzrokovano prašinom ili brazdama na ploči. Zovem ga „slatkim“ jer sam i sam nostalgicar za LP-jem. Taj LP je imao nešto „sveto“ u sebi – neku romantiku, nostalgiju, uzbuđenje koje dozivimo sa stavljanjem igle na ploču i onog prvog zvuka prilikom njihovog kontakta. I koliko god je, možda dimenzijama bio nezahvalan, ipak si imao osjećaj da držiš nešto vrijedno u ruci-imao je neku simboliku. Sad na neki obicni mp3 player ili stick stane na hiljade pjesama – ljudi i ne znaju sa kog su albuma, ko pjeva, jednostavno natrpana memorija svim i svacim, prije su ti albumi imali neki koncept – imali su umjetnicku težinu. Ipak je tu stajalo „samo“ 40-ak minuta muzike (zavisi od printa i kvaliteta vinila takodjer!) –morao si na mnogo kraćem zapisu dati mnogo više. Nije isto raditi 7-10 pjesama za LP ili 15-ak za CD.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mozda je bolje formulirati pitanje vezano za obradu zvuka – naime, mnogo je lakše i brže obrađivati zvuk na digitalan nacin – dakle, od običnih montaža, pa sve do najkompliciranijih audio procesa. Uz to, svaki analogan zapis, u 99% slučajvea, završi u nekom kompjuteru prilikom masteringa – i ako izadje na CD-u, a ne na LP, onda imamo, opet, digitalno procesiranje. Praksa pokazuje da je jako mali broj čistih analognih snimaka i procesiranja danas. Inače, sama činjenica da, npr. kod korišćenja 2 inch trake – koja na sebi može da ima 24 analogna kanala – svaki kanal pravi bar 2 db šuma, dolazimo do cifre od 48 dB šuma koje se nalaze na tom zapisu, dosta govori o „čistoći“ zapisa. Međutim, taj šum je „muzikalan“ ako se smije tako reći?

Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Dobrih muzičara je bilo uvijek i uvijek ce se traziti. Prije je bilo par studija i onda su samo “odabrani” imali pravo da snimaju muziku. Ako bi bend ušao u studio da snimi album, obilno je imao navježban materijal – malo sta se prepustalo slucaju ili nekim improvizacijama u toku snimanja. Studio je bio izuzetno skup. Jedino svjetski poznati bendovi, sa milionskim tiražima, su imali luksuz i da kreiraju svoje albume u studiju. Isto tako, možda je dosta malih bendova ili muzičara ostalo bez sanse da pokažu svoj talenat, jer jednostavno nisu bili dovoljno komercijalnu za tih par izdavačkih kuća koje su diktirale scenu. Da, svako moze da pjeva ili svira ili sampluje zvukove – međutim postoje i konzumenti koji to na kraju prihvate ili ne prihvate.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Mene lično vše interesira produkcija albuma nego sami kvalitet zvuka. Uho, kao i oko, su varljivi. Dakle sve te priče o razlikovanjima digitalnog zvuka od analognom padaju u vodu kada se dođe do konkretne činjenice – pjesma “radi” ili “ne radi”. Dakle, nema recept za uspješnost neke pjesme ili recept kojim se napravi ta magija kojom nas neka pjesma “osvoji”. Sve je stvar, muzičara, pjevača, umjetnika, producenta. Možete imati najbolju opremu na svijetu i najbolje muzičare, i studio, pa čak i tekst pjesme i melodiju, ali ako se ne desi ta magična sinteza koja je uobličena u bilo koji format –bilo audio ili video, sve je bilo džaba. Ima sam sreću i da radim u jednom od studija za mastering u Asterdamu nekoliko mjeseci. Radili smo na nekim kompilacijama gdje smo dobili stare snimke iz 50-tih od Sinatre, Deana Martina… Bili smo oduševljeni snimcima i tek smo nakon pola sata realizirali da je sve bilo u mono slici!!! Inače, u praksi sam koristio oba načina snimanja i miksanja i svakako je lakši ovaj digitalni. Snimanje, miksanje, editovanje “starinskim” metodom je izuzetno težak i mukotrpan posao. Sati i sati su provedeni u studiju zbog par malih sitnih operacija montaže- dakle, ušteda na vremenu je ogromna, a samim tim se smanjuje i budžet. Tražiti u današnje vrijeme obradu zvuka na analogan način bi bilo isto kao da tražimo i da se filmska montaža radi na isti način-beskonačno rezanje kadrova, bojenje, itd…Inače, najdraži mi je neki hybrid obrade zvuka koji koristim – dakle digitano sa što više analognih uređaja.

Mostar-Sevdah-Reunion-03

Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ja se niti bavim, a niti slušam elektronsku muziku. Međutim to ne znači da sam protiv nje. Jednostavno se ne nalazi u mojoj interesnoj sferi. Žalosno je da dosta dobrih muzičara jedva sastavljaju kraj s krajem, jer polako nestaje kultura slušanja živih bendova i žive svirke – čak i u običnim restoranima ili kafanima, malim klubovima…

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Danas je to dovedeno na nevjerovatan nivo. Teško i profesionalno uho nekad može to da razazna. Pa pogledajte dokle su došli filmski trikovi? Normalno, neće neko tek tako odsvirati trubu preko midi-ja kao Miles Davis, ali onako običnu trubu može “provući” u snimku.

Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Strah me je da neće. Tu nalazim manu ovog digitaliziranja, ne samo zvuka, nego i života. Potrošiti vrijeme, novac i energiju da biste nesto ostvarili i to za čas bude “pokradeno” i stavljeno na internet je jedno strašno saznanje. A u drugu ruku, taj internet je otvorio vrata mnogim bez šanse da se pokažu i dokažu. Isto tako, internet je postao jedna beskonačna riznica podataka svih vrsta. Nekad davno, kad sam samo držao u ruci neki LP, nisam ni znao kako izgleda taj izvođač –imao sam samo šture podatke koji bi se našli na albumu, a sad jednim klikom saznate sve ono sto i sam izvodjač ne zna o sebi. Bez obzira na sve “mane” koje LP ima, lično bih volio da se vrati to vrijeme kada se nosač zvuka poštovao i kad je postojalo to neko “uzbuđenje” u tom cijelom procesu: od kupovanja ploče, pa do stavljanja igle na nju, prvog pucketanja i početka pjesme. To je nešto što će uvijek ostati u mom sjećanju kao prelijepi momenti djetinjstva i mladosti – kako god bio daljni razvoj nosača zvuka.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne. Ni blizu. Lijepo je znati da ljudi mogu da vide naš (Mostar Sevdah Reunion) koncert i na ovaj nacin. Ali, uživo, koncert je ipak specijalni doživljaj. Nije isto osjetiti energiju i doživiti pjesmu gledajući pred sobom bend ili na nekom PC-u ili smartfonu.

Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da može. Pa svi više po društvenim mrežama non-stop. Htjeli – ne htjeli interent je naša svakodnevnica – sve više ovisimo o njemu. Prije bi čovjek uzeo jedne dnevne novine i to je bilo to. Sada otvoriš 10-ak ili više dnevnih novina na interentu ili raznih portala i dobiješ sve moguće i nemoguće informacije.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne znam –ne vodim evidenciju. Ne znam zašto bi neko kliknuo „going“ a da ne ode?

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Mogu reći da je ova godina bila dosta uspješna. Pored lijepog broja koncerata, naš posljedni album „Tales From A Forgotten City“ izuzetno dobro prolazi. Nasli smo se u TOP 5 na evropskoj top listi za World Music (European World Music Charts) koju čine članice Evrovizije u prva tri mjeseca ove godine, album je dobio izvanredne kritike u specijaliziranim časopisima za World Music -uključujući britanski Songlines koji ga je markirao sa „Top of the World“. U aprilu se album našao i na playlisti interkontinentalnih letova „British Airways“-a, a evo već 5-ti mjesec zaredom video spot pjesme „Laku noc“ u režiji Amira Grabusa se nalazi na prvom mjestu najznačajnijeg internet portala za World Music –„Ethnocloud“. Uz to je i istoimeni dokumentarni film (također u režiji Amira Grabusa) nagradjen specijalnom nagradom na filmskom festivalu u Paklenici-Hrvatska, te je još prikazivan na par festivala u Norveškoj, Rusiji, Nizozemskoj. Ja trenutno „miksam“ snimke sa koncerata za izdanje „live“ albuma, a pripremamo se i za novi konceptualni album koji bismo trebali početi snimati početkom proljeća.

Legendarni Mostar Sevdah Reunion nastupiće u utorak, 3. marta, u Velikoj dvorani Kolarčeve Zadužbine, sa početkom u 20 časova.

Predrag Jovanović
Računajte na računare

Ivek Van Đorđević (Kazna za uši), o muzici i računarima

Beogradska grupa Kazna Za Uši nastala je 1986. godine. Njihov prvenac, singl “Deri kamen”, bio je u to vreme apsolutni kultni hit među nezavisno orijentisanim mladim naraštajima. Svoj muzički stil opisuju kao "ekstremno garažni rok". Bend se istakao pobedom na zaječarskoj Gitarijadi, osvojivši nagradu za najbolji nastup, a ujedno na Festivalu Brzi Bendovi Srbije, Ivan Đorđević "Ivek", osnivač benda je proglašen za najboljeg gitaristu, dok je pesma “Koska” je proglašena za rok’n’rol himnu Srbije.

Kazna-za-usi-05

Tokom leta 1992. Godine izdaju svoj debi album “Ispod zemlje” sa istaknutim numerama "Koska", "Rođen Lud" i "Kad budeš mrtav i beo". Njihov drugi album – Izliv radosti, napad sreće sadrži i materijal snimljen uživo u SKC-u ali i novi studijski materijal. Bend se takođe pojavio na kompilaciji raznih umetnika Radio Utopia (B92: 1989-1994.) sa numerom "Poklon", kao i na unpluggedalbumu sa festivala „Bez struje“ održanog u beogradskom Sava Centru u januaru 1994, skupa sa numerom "Ovde, Ovde". U aprilu 1995, bend je održao četiri koncerta u Sloveniji nakon čega su napravili pauzu u radu. Povratnički koncert je održan u KST-u julu 1997. Sa basistom Milanom Popovićem, bend je snimio album “Zauške”. Nakon izdavanja albuma, bend je prestao da postoji.

U novembru 2006, bend se ponovo okuplja povodom koncerta održanog na Akademiji u cilju proslave 20. godišnjice formiranja benda. Tri godine posle, u jesen 2009, bend se ponovo okuplja u sledećoj postavi: Ivan Đorđević (gitara, vokal), Rudolf Cibulski (bas, prateći vokal), i Milan Bjedov (bubnjevi) snimivši jednu numeru – "Bez pipanja " dostigavši peto mesto na Popboks listi singlova. U julu iste godine, bend nastupa na BELEF festivalu. Do kraja 2010, bendu se pridružio klavijaturista Boris Eftovski. U januaru 2011, singl "Bez pipanja" pojavio se na dvanaestom mestu na godišnjoj listi Popboks najboljih singlova snimljenih tokom 2010. U novembru 2013, bend je snimio pesmu "S vetrom u kosi", sa bendom Ex Revolveri, a 2014 počinje sa dugoočekivanim novim albumom “Nova zora”!

Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Mislim da kompjuteri nemaju veze sa ostatkom pitanja.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuteri nisu krivi za šund na muzičkom tržištu.

Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Postoji razlika i ja je čujem. Mislim da će mlađe generacije sve teže i teže praviti razliku jer se uporno radi na tome da nema razlike.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mnogo prednosti i isto toliko mana. Korišćenje i jednog i drugog vida snimanja pomaže da se dođe do pravog rezultata na kraju.

KZU
KAZNA ZA USI
BELEF
KALEMEGDAN
23.07.2010.
FOTO Stanislav MilojkovicSnimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ne mislim da se pojavom programa za snimanje muzike ista loše desilo, naprotiv čini mi se da je više ljudi uključeno u stvaranje muzike.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je u kućnim uslovima napraviti odlične snimke, pitanje je samo na koji način to radim.

Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je izvršila ekspanziju nad svim drugim vidovima muzike. Ali moja ćerka i porred toga upisuje muzičku akdemiju na odseku za Violončelo, a ja se i pored bavljenja rock muzikom nađem često na koncertu klasične muzike. U godinma koje su iza nas često sam posećivao kocerte elektronske muzike i provodio se sjajno. Tako da genralizovati i targovati elektronsku muziku kao glavnog krivca za šund, za mene otpada kao ideja.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Pa sve ide kao tome da će moći da zameni živog čoveka, ali razlike i dalje postoje.

Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internt nije obezvredio cenu muzike, a autroska prava u ostatku sveta i dalje hrane autore, dok kod nas određene grupacije autora i dalje žive mnogo bolje od većine. Dakle nema to mnogo veze sa intenetom nego sa sprovođenjem zakona u našoj zemlji.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da postoje velike razlike u pomenutim “ publikama” koje prate nečiji rad. You Tube, Vivo ili već, isto tako donose autorima zaradu, ali kod nas je to idalje slabo.

Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne bavim se marketingom.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Nisam siguran da to pokazuje pravo stanje stvari, ali jeste neki vid reklame…

Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

NOVA ZORA se zove album KZU benda koji je pred kraj prosle godine izasao. Bend je kocertno aktivan i promovise novi album.

Kazna za Uši će održati koncerte 27.02. 2015.  u Novom Sadu (Omladinski centar – CK13) i 28.02.2015. u Beogradu (Dom Omladine – Amerikana). Pre Kazne za Uši u Beogradu će se publici predstaviti i bendovi Dž!Dž! i Plišani Mališan.

Foto: Stanislav Milojković

Predrag Jovanović
Računajte na računare