Budućnost plaćanja je stigla u Srbiju

Banka Intesa i Visa su napravile veoma važan korak na polju mobilnog bankarstva u Srbiji uvođenjem uslugu beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona zasnovanu na naprednoj HCE (Host Card Emulation) tehnologiji.

naslovnaOva usluga omogućena je svim korisnicima koji imaju Intesa Visa Inspire i Visa Electron platne kartice u Android (4.4 i noviji) pametni telefon sa NFC čipom. Aplikaciju je moguće skinuti direktno sa Google Play Store, a tačan naziv je “BIB Wave2Pay“. Nakon toga je potrebno aktivirati aplikaciju i spremni ste za plaćanje pametnim telefonom.

wave2payWave2Pay usluga omogućava mobilno beskontaktno plaćanje roba i usluga na svim POS terminalima sa opcijom beskontaktnog plaćanja Visa karticama u Srbiji i u inostranstvu, kao i uvid u stanje računa i pregled transakcija po računu platne kartice.

„Prateći najsavremenije globalne trendove u segmentu platnih inovacija, ali i izmenjene potrebe i navike svojih klijenata uslovljene ubrzanim razvojem tehnologije, Banca Intesa je postala prva banka u Visa regionu Jugoistočne Evrope koja je uvela uslugu HCE mobilnog plaćanja, čime je još jednom potvrdila svoju pionirsku poziciju na tržištu kada je reč o integrisanju najnaprednijih tehnoloških rešenja u svoje poslovanje. Wave2Pay, prvi mobilni novčanik u Srbiji, klijentima omogućava plaćanje na jednostavan i bezbedan način, bez potrebe nošenja klasičnog novčanika ili kartice, zbog čega smo uvereni da će ova jedinstvena usluga brzo naći put do naših klijenata“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

Svet čine male (Internet) stvari

Internet of Things je pojam koji ćete sve češće sretati, a označava pojavu ili tendenciju da baš sve može da se poveže na Internet i kontroliše preko Interneta

Print

I dok u našim radnjama još uvek ne možete da nađete „daljinski prekidač za sijalicu“, koplja se lome uglavnom oko prevoda najnovijeg „hajpa“. Umesto rogobatnog doslovnog prevoda „Internet stvari“, mi ipak predlažemo termin „povezane stvari“. Ili „umrežene stvari“, ako tako više volite, jer će mnogi uređaji biti povezani RFID‑om, NFC‑om, Bluetooth‑om i ko zna još čime, a tek posredno s Internetom. To je bila „dnevna doza internetske filosofije“, a sada pogledajmo šta ovaj pojam zaista označava.

Sve u svemu – IoT

U najširem smislu reči, IoT zaista obuhvata toliko različitih uređaja da ih se teško i prisetiti. Čak nije ni uslov da budu povezani – IoT su čak i one stvari koje ostvaruju bilo kakvu interakciju s Mrežom. RFID narukvica s kojom ćete ući na neki od popularnih letnjih festivala je IoT, iako je povezana samo dok prolazite kroz kapiju ili dok je očitavaju na neki drugi način, da bi saznali da li ste pozvani.

Na drugoj strani, IoT može da bude i veoma komplikovan sistem poput samohodnog vozila, pametne kuće, čitave proizvodne trake ili saobraćajnice u kojoj je uz pomoć umreženih stvari regulisan saobraćaj. Naravno, srazmerno kompleksne umrežene stvari uvek se sastoje od prostijih umreženih stvari, a stručnjaci koji su već proglasili petu industrijsku revoluciju IoT koncept već proglašavaju za infrastrukturu sledeće informaciono‑komunikacione revolucije.

Ako pogledamo kvantne činioce povezanih stvari, oni se mogu podeliti na informatore, senzore i aktuatore. Informatori su najjednostavniji i oni najčešće izlaze iz okvira povezanih stvari, utoliko što ne moraju uvek da budu povezani. Pomenuta RFID narukvica je tipičan primer, ali IoT informator može da bude i znatno komplikovaniji – na primer, daljinski kontrolisani displej ili bilbord. Informatore neki i ne smatraju IoT elementima, jer strogo uzevši, oni ipak imaju neku interakciju s ljudima pa ih i na osnovu toga mnogi teoretičari izuzimaju iz povezanih stvari.

Posmatraj i upozoravaj

Senzori su neosporni deo IoT sveta, pod uslovom da su povezani. Očitavanje raznih vrednosti je suštinski zadatak povezanih stvari. Počevši od prostih veličina koje su svima zanimljive, kao što su temperatura ili vlažnost vazduha, preko malo sofisticiranijih, kao što su nivo zagađenja vazduha ili čak stepen prisustva neke specifične supstance u atmosferi ili u vodi, pa do brojača koji pokazuju stanje u saobraćaju ili broj posetilaca nekom tržnom centru ili bilo kom drugom prostoru. Senzori mogu da budu i vrlo specifični, a najveću raznovrsnost srećemo u kontrolama procesa ili proizvodnje, gde su uvek zaduženi da prate kako se nešto odvija i da upozore da li je nešto izašlo iz predviđenih ili standardnih okvira.

Ako tražimo najkontroverznije senzore, to su u implantirani senzori koji se već ugrađuju životinjama na farmama, ali i neki ljudi već imaju implantirane senzore. Najčešće služe za kontrolu zdravlja, poput onih za kontrolu rada srca ili za merenje glukoze (šećera) u krvi, ali već smo stigli do takvog stepena razvoja da postoje i implantirana pomagala koja elektronski pomažu slabovidima (čak i slepima), da vide. Još kontroverzniji su oni implantirani senzori koji nam nisu neophodni za zdravlje ili korekciju naših mana, a koje nam sve češće predlažu razni proizvođači. Tehnološka nadogradnja humanoida ipak ostaje za neku narednu priču.

Preduzmi ili izvrši

Aktuatori su IoT stvarčice koje na kraju treba da preduzmu nešto, bilo po zapovesti čoveka, ili kao posledica očitavanja senzora. Banalan primer je podizanje rampe na parkingu kada u automat stavite karticu na kojoj piše da ste uredno platili troškove. Malo teži primer je češće i duže paljenje zelenog svetla na semaforu ako senzori detektuju frekventniji saobraćaj u ulici u odnosu na onu s kojom se ukršta saobraćajnica koja nas interesuje.

Kao i senzori, i aktuatori mogu da budu komplikovaniji… mnogo komplikovaniji. Aktuator može da bude sistem za podizanje i spuštanje vodenih ustava na branama da bi omogućio prolazak brodova. IoT sistemi mogu da budu veoma komplikovani, a jedan od primera je Smart Grid – inteligentna elektroenergetska mreža u koju su priključeni raznorodni sistemi za proizvodnju, distribuciju i potrošnju električne energije. Njihovo usaglašavanje i regulacija koja omogućava da se što više koriste obnovljivi izvori energije ili jeftiniji izvori energije ili bilo koja kombinacija, predstavljaju jedan od najkomplikovanijih IoT sistema.

Sigurno ste svi barem čuli za pojmove „pametne kuće“ i „pametni gradovi“. I to su IoT sistemi, baš kao što su svi prototipi autonomnih vozila koji se trenutno ispituju, takođe povezane stvari. Primera bismo mogli da nađemo zaista mnogo, a „štreberi“ (poput moje malenkosti) kojima je teretana strana reč i koji vole da definišu pojmove, povezane stvari definišu kao neodvojivu mešavinu hardvera, softvera, podataka i servisa. Ovi uređaji su u stanju da sakupljaju korisne podatke uz pomoć raznih tehnologija i samostalno razmenjuju podatke s ostalim sličnim uređajima.

„Human detected“

Kako je IoT raznovrstan svet, teško je klasifikovati podgrupe. Ipak, nameće se jedna od ključnih razlika IoT spravica i sistema. U gruboj podeli, možemo razlikovati dve ključne IoT grupe – jedna uključuje čoveka kao deo sistema (ili bar komunikacije), a druga je potpuno autonomna. Ni tu se svi ne slažu, jer postoje i oni koji tvrde da, u krajnjoj liniji, čovek uvek mora da učestvuje barem kao nadzorni organ i da ustanovi da li IoT sistem obavlja svoj posao onako kako je predviđeno.

Primera radi, savremena IoT mašina za pranje i sušenje veša je relativno autonoman sistem koji, kad je napredan, može sam da dozira deterdžent i omekšivač, količinu vode, brzinu centrifuge, trajanje pranja i sušenja u zavisnosti od količine i vrste veša. Čovek samo treba da posmatra monitorsku aplikaciju koja ga obaveštava o toku pranja i, eventualno, o mogućim greškama.

S druge strane, IoT frižider je duboko povezan s navikama korisnika, jer neko ipak mora da ubacuje namirnice u njega. Za početak, čovek mora da razmisli čak i pre nabavke takve spravice. Neće svaki IoT frižider imati isti broj i raznovrsnost komora i to zavisi od toga da li ste vegan, hrono ili neki treći korisnik, a frižider to ne može da zna unapred. Čak i najnapredniji sistemi ove vrste, koji su u stanju da od službe za dostavu sami naruče namirnice koje ponestaju, moraće da sačekaju „gazdu“ da te namirnice stavi u frižider.

Čak i tada, greška može da se potkrade. Na primer, da frižider panično naruči tuce jaja jer su ostala samo dva komada. Ako korisnik nije baš ljubitelj jaja, biće to neposredna greška jer će za mesec dana u frižideru i dalje biti dovoljno jaja, ali malo previše mućkova. IoT sistemi treba da uče, a nepodeljena su mišljenja da treba da budu podređeni zahtevima i navikama korisnika, grupe korisnika ili zajednice. Ljudske…

Pamet, trening ili nešto treće

U prethodnom izdanju našeg časopisa, naš uvaženi Emeritus je proklamovao da se računari (pa valjda i IoT sistemi) u budućnosti neće programirati nego trenirati. Zvuči veoma primamljivo, pa evo kako bi to trebalo da izgleda u praksi bliske budućnosti. Razmotrimo primer običnog termostata koji je povezan na sistem kućne klimatizacije.

Najprostija varijanta bi bila da korisnik sam odredi poželjnu temperaturu koju će sistem automatski da održava. Ali, ne lezi vraže, čak i kad je u pitanju samo jedan korisnik, možda mu neće prijati ista temperatura ujutro i uveče, dok jede za stolom ili se izležava kraj televizora. Naravno, sistem iz kamenog IoT doba bi zahtevao da korisnik sam reguliše temperaturu onako kako mu odgovara. IoT sistem budućnosti morao bi da prati kada to korisnik želi da poveća ili smanji temperaturu, da te podatke čuva, analizira i da sam počne da prilagođava temperaturu dobu dana, periodu aktivnosti korisnika i sličnim parametrima. Još pametniji sistem bi zahtevao od korisnika da se povremeno izjasni da li mu je toplo, hladno ili „taman“, i to najbolje glasom (ko će da traži tablet), te da tako brže uči i preciznije reguliše temperaturu.

Ne želimo time da vas obeshrabrimo kao trenera, ali čuvajte programere jer oni će ipak morati da napišu inicijalni program za svaki IoT sistem, kao i program koji će brzo učiti i reagovati. Jer, zamislite da vaš sistem klimatizacije s učenjem „krene“ od temperature od 86 stepeni Celzijusa. Mislite malo I o Tome.

 

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#234

Koliko su bezbedni budući načini plaćanja?

Pitanja kao: U kom smeru ide digitalizacija i šta nam donose novi načini plaćanja? Da li se mobilnim plaćanjem i korišćenjem NFC tehnologije može smanjiti broj zloupotreba? i slična bila su glavne teme na jedanaestom Evropskom forumu o prevarnim radnjama (Europe Fraud Sharing Group – EFSG), koji je organizovala kompanija Chip Card pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije. Forum je održan je 9. juna u Hotelu Crowne Plaza, otvorili su ga Vesna Džudović, CEO u kompaniji Chip Card i Thomas Christensen jedan od osnivača EFSG foruma.

EFSG 1

Ovom prilikom u Beogradu se okupio veliki broj stručnjaka u oblasti platnih kartica i mobilnog plaćanja iz preko 20 evropskih zemalja: Srbije, Danske, Italije, Turske, Bugarske, Austrije, Letonije, Poljske, Mađarske, Nemačke, Češke, Hrvatske, Slovenije, Grčke, Poljske i drugih zemalja.

Kada govorimo o platnim karticama slabih tačaka ima, kao što su na primer bankomati sa skimerima i skrivenim kamerama. Sa druge strane, oprezni korisnici mogu da ih na vreme uoče i zaštite se, na primer skrivanjem PIN-a koji unose ili podizanjem novca sa drugog bankomata. Koliko puta ste čuli da je nekom ukraden novčanik ili kopirana i zloupotrebljena platna kartica?

Mobilni uređaji su već odavno postali popularni. Uvek ih nosimo sa sobom, dnevno pogledamo po nekoliko stotina puta, a ako nije pored nas panično počinjemo da ga tražimo. Da li je to slučaj i sa novčanikom, platnim karticama ili kešom? U bliskoj budućnosti kad, krenemo od kuće ponećemo samo telefon, ne razmišljajući više o novčaniku.

Pored funkcionalnosti treba povesti računa i o bezbednosti ovakvog načina plaćanja. Upravo su to bile neke od tema EFSG skupa. Korišćenjem mobilnog telefona umesto platnih kartica kriminalci neće moći da nam ukradu platne kartice, kopiraju ih i zloupotrebe. Skimeri na bankomatima neće im biti od veliki pomoći, ali korisnik će i dalje morati da pamti PIN ili lozinku za otključavanje svog telefona. Ipak moći će sve to da kombinuje i sa biometrijom koja bi trebalo da mu ceo proces olakša i učini dodatno bezbednim.

Mobilni telefon u službi novčanika

Po­ja­va pla­tnih kar­ti­ca do­ve­la je do re­vo­lu­ci­je u trgo­vi­ni i po­je­dnos­ta­vi­la ku­po­vi­nu, do­no­se­ći ve­ću be­zbe­dnost za ko­ri­sni­ke. Ipak, bu­du­ćnost „plastike“ je ne­i­zve­sna: jasno se ispoljava ten­den­ci­ja da kartice budu u pot­pu­nos­ti za­me­njene ure­đa­jima ko­ji su nam uvek pri ru­ci – mo­bil­nim te­le­fo­nima. Gde je u sve­mu to­me be­zbe­dnost, a gde re­al­nost?

DG_Verlag

Sva­ko od nas vi­di bu­du­ć­nost na svoj na­čin, ali ve­ru­jem da je ve­ći­ni oso­ba sličan sce­na­rio pao na pa­met. Kad i­zla­zi­mo iz ku­će po­ne­će­mo sa­mo te­le­fon, jer će nam on bi­ti i ključ i te­le­fon i pla­tna kar­ti­ca, a mo­žda čak i iden­ti­fi­ka­ci­oni do­ku­ment. Po­red uobi­ča­je­nih fun­kci­ja, smar­tfon po­či­nje­mo da ko­ris­ti­mo i za ot­klju­ča­va­nje i za­klju­ča­va­nje vra­ta sta­na, o­dno­sno auto­mo­bi­la i to je­dnos­tav­nim pri­sla­nja­njem bra­vi ko­ris­te­ći NFC (Near Field Communication) či­ta­če ili po­mo­ću po­se­bnih a­pli­ka­ci­ja za to. Pa­me­tne ku­će i in­ter­net stva­ri (Internet of Things ‑ IoT) već su pos­ta­li deo stvar­nos­ti. Te­le­fon je po­ve­zan s go­to­vo svim ku­ćnim ure­đa­ji­ma i ta­ko olak­ša­va ru­ko­va­nje i po­ve­ća­va ko­mo­di­tet ko­ri­sni­ka. Da ne go­vo­ri­mo sa­da o pre­dnos­ti­ma i ma­na­ma sve­ga to­ga, sa­mo skre­nimo pa­žnju na to ka­ko se nas­to­ji da te­le­fon pre­u­zme ulo­gu da­ljin­skog u­prav­lja­ča, klju­ča, nov­ča­ni­ka…
U ban­kar­stvu te­le­fon se već odav­no ko­ris­ti. Pla­ća­nje ra­ču­na, uvid u sta­nje i pre­ba­ci­va­nje nov­ca s ra­ču­na na ra­čun obav­lja se brzo i la­ko pre­ko mBanking ser­vi­sa po­drža­nog od ve­ći­ne do­ma­ćih i svet­skih ba­na­ka. Sve je ja­ča ten­den­ci­ja da te­le­fon po­čne da se ko­ris­ti i za pla­ća­nje u pro­dav­ni­ca­ma, bi­os­ko­pi­ma, na auto­ma­ti­ma, u jav­nom pre­vo­zu ili tak­si vo­zi­li­ma i bi­lo gde gde ste do sa­da da­va­li no­vac ili ko­ris­ti­li pla­tnu kar­ti­cu.

Bes­kon­tak­tno pla­ća­nje

Prve pla­tne kar­ti­ce s te­hno­lo­gi­jom bes­kon­tak­tnog pla­ća­nja po­ja­vi­le su se pre 10 go­di­na, a u Srbi­ji, me­đu prvim zem­lja­ma u re­gi­onu, pred­stav­lje­ne su još 2008. go­di­ne. Bes­kon­tak­tna mre­ža za­sno­va­na na NFC te­hno­lo­gi­ji stal­no se ši­ri i tre­nu­tno de­set ba­na­ka u Srbi­ji i­zda­je ra­zli­či­te bes­kon­tak­tne pro­i­zvo­de. Pro­met po bes­kon­tak­tnim kar­ti­ca­ma u stal­nom je po­ras­tu, pa se ta­ko broj bes­kon­tak­tnih tran­sak­ci­ja po­ve­ćao za 75 od­sto u to­ku pro­šle go­di­ne. Sve je vi­še i trgo­va­ca ko­ji na­bav­kom no­vih PoS (Point of Sale) ter­mi­na­la po­drža­va­ju ovu u­slu­gu. Ovo ide u pri­log ne sa­mo bes­kon­tak­tnom već i mo­bil­nom pla­ća­nju – mPay, jer se ve­ći deo re­še­nja za mo­bil­no pla­ća­nje za­sni­va na NFC te­hno­lo­gi­ji.

47628783001_2041112132001_MP-VFTT-mastercard-pay-pass
Cilj bes­kon­tak­tnog pla­ća­nja je u to­me da se sva­ko­dnev­na ku­po­vi­na što vi­še po­je­dnos­ta­vi. Ta­ko se za tran­sak­ci­je do 1500 di­na­ra u zem­lji, o­dno­sno 25 ev­ra u inos­tran­stvu, kar­ti­ca sa­mo pri­sla­nja na PoS ter­mi­nal bez po­tre­be da se uno­si PIN ili da se auten­ti­fi­ka­ci­ja oba­vi na ne­ki dru­gi na­čin. Za ve­će i­zno­se, auten­ti­fi­ka­ci­ja je po­tre­bna. Ideja je bila da se upo­tre­ba go­to­vi­ne sve­de na mi­ni­mum, jer se za veliki procenat pla­ća­nja do 1.500 di­na­ra ko­ris­ti keš, a ne pla­tna kar­ti­ca. Bes­kon­tak­tno pla­ća­nje olak­ša­va sva­ko­dnev­nu ku­po­vi­nu, a ri­zik od gu­bit­ka kar­ti­ce ni­je ve­ći ne­go ri­zik da do­đe do gu­bit­ka nov­ča­ni­ka i go­to­vi­ne u nje­mu. Mo­bil­no pla­ća­nje uvo­di do­da­tnu be­zbe­dnost i za ove tran­sak­ci­je, jer se te­le­fon mo­že za­klju­ča­ti, kao i a­pli­ka­ci­ja ko­ja se u te svrhe ko­ris­ti. Ot­klju­ča­va­nje te­le­fo­na po­mo­ću bi­ome­trij­skih po­da­ta­ka ili lo­zin­ke da­le­ko je be­zbe­dni­je i je­dnos­tav­ni­je od uno­še­nja uvek la­ko vi­dlji­vog PIN‑a na PoS ter­mi­na­lu.

NFC i ma­gne­tni či­ta­či

Odav­no se ra­di na ra­zvo­ju te­hno­lo­gi­je ko­ja će omo­gu­ći­ti la­ko i be­zbe­dno pla­ća­nje po­mo­ću mo­bil­nih te­le­fo­na. Ipak, tek od ok­to­bra pro­šle go­di­ne mPay je do­ži­veo ve­ći na­pre­dak i to po­ja­vom iPhone 6 i 6 plus te­le­fo­na i Apple Pay sis­te­ma. Po­što je Apple Pay za­sno­van na NFC te­hno­lo­gi­ji, trgov­ci mo­ra­ju da ima­ju PoS ter­mi­na­le sa NFC či­ta­či­ma. S dru­ge stra­ne, po­je­di­ne te­hno­lo­gi­je ra­zvi­je­ne su sa ci­ljem da se obe­zbe­di tre­nu­tna dos­tu­pnost mo­bil­nog pla­ća­nja u ve­ći­ni pro­dav­ni­ca. Tu u­slu­gu us­ko­ro će po­nu­di­ti Samsung Pay, jer je ku­po­vi­nom kom­pa­ni­je LoopPay pre­uzeo re­še­nje za pla­ća­nje mo­bil­nim te­le­fo­nom na PoS ter­mi­na­li­ma ko­ji po­drža­va­ju i NFC te­hno­lo­gi­ju i oči­ta­va­nje pla­tnih kar­ti­ca s ma­gne­tnom tra­kom. Samsung se na­da da će im ovo do­ne­ti pre­dnost nad kom­pa­ni­jom Apple, jer u sve­tu ve­ći­na pro­dav­ni­ca ima PoS s ma­gne­tnim či­ta­čem, dok su PoS ter­mi­na­li sa NFC či­ta­čem da­le­ko re­đi. Ipak, nji­hov broj stal­no se po­ve­ća­va u celom svetu.
Ka­ko bi se pos­pe­ši­la ras­pros­tra­nje­nost PoS ter­mi­na­la sa NFC či­ta­čem, MasterCard je de­fi­ni­sao rok za bes­kon­tak­tno pla­ća­nje kao stan­dard u Ev­ro­pi za trgov­ce ko­ji tre­nu­tno pri­hva­ta­ju i po­drža­va­ju MasterCard i Maestro pla­tne kar­ti­ce – 1. ja­nu­ar 2020. go­di­ne. Ka­ko na­vo­de pred­stav­ni­ci kom­pa­ni­je MasterCard, za trgov­ce u po­je­di­nim drža­va­ma rok je i kra­ći, pa je ta­ko , na pri­mer, za Srbi­ju, Crnu Go­ru i Bu­gar­sku rok 1. jul 2018. go­di­ne.

An­dro­id Pay

Re­la­tiv­no no­va te­hno­lo­gi­ja na po­lju mo­bil­nog pla­ća­nja jes­te HCE (Host Card Emulation). Ide­ja je da mo­bil­ni te­le­fon na o­sno­vu so­ftver­skog re­še­nja pos­ta­ne pa­me­tna pla­tna kar­ti­ca. To se do­ne­kle ra­zli­ku­je od do­sa­da­šnjih re­še­nja, jer ni­je po­tre­bno da pos­to­ji po­se­ban be­zbe­dno­sni deo (Secure Element ‑ SE) unu­tar te­le­fo­na. Unu­tar SE ču­va­ju se po­se­bno za­šti­će­ni po­da­ci, a on mo­že da se na­la­zi na SIM ili SD kar­ti­ci, ili mo­žda na ne­kom har­dver­skom de­lu in­te­gri­sa­nom u sa­mom te­le­fo­nu. Sto­ga je ak­ti­vi­ra­nje mo­bil­nog pla­ća­nja, mo­že se re­ći, je­dnos­tav­ni­je pre­ko HCE te­hno­lo­gi­je. Po­red ban­ke i kar­ti­čar­ske kom­pa­ni­je ov­de, za ra­zli­ku od SIM SE, ni­je po­tre­bno u­klju­či­va­ti i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onog ope­ra­to­ra ili pro­i­zvo­đa­ča mo­bil­nih te­le­fo­na ko­ji bi omo­gu­ćio kon­tro­lu NFC in­ter­fej­sa. Na taj na­čin sma­nju­je se kom­plek­snost sis­te­ma i ni­je po­tre­bna tre­ća stra­na, pa se i pri­hod de­li sa­mo i­zme­đu ban­ke i kar­ti­čar­ske kom­pa­ni­je.

MasterCard-AndroidPay-Logo_thumb.jpg
Stan­dard HCE pri­hva­ti­le su kom­pa­ni­je MasterCard, Visa i American Express, a omo­gu­ćio ga je Google na Android te­le­fo­ni­ma po­čev­ši od OS 4.4 KitKat i BlackBerry od OS 10. U na­re­dnom pe­ri­odu tre­ba­lo bi da ga po­drži i Windows Phone 10. Sve to do­volj­no go­vo­ri o bu­du­ćoj ras­pros­tra­nje­nos­ti ove te­hno­lo­gi­je. Va­žno je na­gla­si­ti da se SIM SE i HCE te­hno­lo­gi­je ne is­klju­ču­ju i da is­ti te­le­fon mo­že da po­drži obe. Ipak, tre­nu­tno su ve­li­ke kom­pa­ni­je ba­ci­le ak­ce­nat na HCE, pa se la­ko mo­že de­si­ti da pos­ta­ne do­mi­nan­tan.
Pri sva­koj tran­sak­ci­ji pla­tnom kar­ti­com ra­zme­nji­va­li su se uvek is­ti je­din­stve­ni taj­ni po­da­ci  ko­ri­sni­ka i kar­ti­ce. Do­la­že­njem do tih po­da­ta­ka mo­gle su se na­pra­vi­ti no­ve tran­sak­ci­je na ko­je ko­ri­snik ni­je mo­gao da uti­če. I po­red vi­so­kog ste­pe­na be­zbe­dnos­ti, ko­ji de­fi­ni­še i PCI DSS stan­dard za kar­ti­čar­sko po­slo­va­nje, pre­va­re su se de­ša­va­le. Je­dna od naj­ve­ćih zlo­upo­tre­ba pla­tnih kar­ti­ca bi­la je na OMV pum­pa­ma, jer su ima­li uvid u ne­pra­vil­no za­šti­će­ne po­dat­ke sa sa­mih kar­ti­ca. Kod mo­bil­nog pla­ća­nja za­sno­va­nog na HCE te­hno­lo­gi­ji trgov­ci ne­ma­ju uvid u taj­ne po­dat­ke ko­ri­sni­ka i kar­ti­ca, jer se oni i ne ra­zme­nju­ju, već sa­mo to­ke­ni. To­ke­ni sa­drže sve re­le­van­tne in­for­ma­ci­je, ali na o­sno­vu njih go­to­vo je ne­mo­gu­će na­či­ni­ti dru­gu tran­sak­ci­ju. U za­vi­snos­ti od im­ple­men­ta­ci­je, upo­tre­ba to­ke­na mo­že da bu­de ra­zli­či­to vre­men­ski o­gra­ni­če­na, ali ide­ja je da se sva­ki to­ken ko­ris­ti sa­mo je­dnom. Ide­ja je da se ni is­ta, ni­ti ne­ka dru­ga ku­po­vi­na ne mo­že oba­vi­ti s već ko­ri­šće­nim to­ke­nom. Na­ime, ko­ri­snik pre­uzi­ma to­ke­ne na svoj mo­bil­ni te­le­fon pre­ko in­ter­ne­ta, ali kod ve­ći­ne sis­te­ma in­ter­net ko­nek­ci­ja u tre­nut­ku obav­lja­nja tran­sak­ci­je ni­je po­tre­bna. Ta­ko­đe, je­dnom ko­nek­ci­jom mo­že se pre­uze­ti vi­še to­ke­na, ko­ji će se suk­ce­siv­no ko­ris­ti­ti. To­ke­ni se pre­uzi­ma­ju iz clouda gde se ču­va­ju i taj­ni po­da­ci ko­ri­sni­ka i kar­ti­ce. Pro­i­zvo­đa­či ve­ru­ju da će se ta­ko do­da­tno do­pri­ne­ti be­zbe­dnos­ti i sma­nji­ti zlo­upo­tre­be s pla­tnim kar­ti­ca­ma.
Kao što vi­di­mo, sve je sprem­no za no­ve na­či­ne pla­ća­nja. Od ve­li­kih te­hno­lo­ških gi­ga­na­ta na po­lju mo­bil­nih te­le­fo­na, pa sve do kom­pa­ni­ja za kar­ti­čar­sko po­slo­va­nje, mo­bil­no pla­ća­nje je u naj­ve­ćem de­lu po­drža­no. Sto­ga će po­red Apple Pay-a, i Samsung i Google Pay u na­re­dnih ne­ko­li­ko me­se­ci bi­ti ko­mer­ci­jal­no dos­tu­pni. Na­dam se da će i na­še ban­ke u sko­ri­je vre­me po­nu­di­ti op­ci­ju ko­ri­šće­nja pla­tnih kar­ti­ca i bes­kon­tak­tnog pla­ća­nja po­mo­ću mo­bil­nog te­le­fo­na, jer to sva­ka­ko olak­ša­va i u­brza­va ku­po­vi­nu, što ko­ri­sni­ci ve­oma ce­ne. Dodao bih da je mobilni be­zbe­dni­ji od bes­kon­tak­tnih kar­ti­ca, zbog to­ga što se za sva­ku tran­sak­ci­ju mo­ra spro­ves­ti ve­ri­fi­ka­ci­ja ko­ri­sni­ka, ko­ja je je­dnos­tav­ni­ja ne­go ra­ni­je.

Primer: MasterCard

MasterCard je još 2005. go­di­ne pred­sta­vio pla­tne kar­ti­ce s bes­kon­tak­tnim pla­ća­njem i ti­me na­ja­vio no­vi smer ra­zvo­ja.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Beskontaktno plaćanje

 

Ni­je mno­go pro­šlo od ka­da su mo­bil­ni te­le­fo­ni pos­ta­li o­prem­lje­ni broj­nim do­da­tnim fun­kci­ja­ma, ko­je su već odav­no pre­va­zi­šle nji­ho­ve o­snov­ne na­me­ne i ot­kad je po­če­lo da se ra­di na re­še­nji­ma ka­ko bi se omo­gu­ći­li no­vi na­či­ni pla­ća­nja. Za mo­bil­no pla­ća­nje če­ka­li su se pro­i­zvo­đa­či mo­bil­nih te­le­fo­na i nji­ho­vog so­ftve­ra. MasterCard je sprem­no do­če­kao no­ve ten­den­ci­je i kroz MasterCard u­slu­ge za omo­gu­ća­va­nje di­gi­tal­nog pla­ća­nja (MasterCard Digital Enablement Service ‑ MDES) po­nu­dio od­go­va­ra­ju­ća be­zbe­dno­sna re­še­nja, kao i po­je­dnos­tav­lje­nje fun­kci­je auto­ri­za­ci­je ko­ri­sni­ka i pla­tne kar­ti­ce. Ta­ko su po­drža­ni no­vi vi­do­vi auten­ti­fi­ka­ci­je pre­ko bi­ome­trij­skih oti­sa­ka na sa­mom mo­bil­nom te­le­fo­nu, uno­še­nje lo­zin­ke ili PIN‑a i ko­ri­šće­nje to­ke­na sa o­gra­ni­če­nom ili je­dno­kra­tnom upo­tre­bom. Sa ovim i dru­gim pri­la­go­đa­va­nji­ma MasterCard nu­di svo­jim ko­ri­sni­ci­ma mo­gu­ćnost i be­zbe­dnost ko­ri­šće­nja pla­tnih kar­ti­ca u mo­bil­nom pla­ća­nju u o­kvi­ru Apple, Samsung i Google Pay sis­te­ma.

Novi BenQ poslovni NFC projektori

BenQ je predstavio prve bežične poslovne projektore s NFC tehnologijom: MW665+ i MX666+

MW665  front

BenQ, proizvođač u oblastima digitalnog životnog stila i predvodnik u DLP® projektorima, predstavio je dva nova modela u svojoj ponudi poslovnih projektora: MW665+ i MX666+. Osmišljeni i konstruisani tako da podrže trend BYOD (Bring Your Own Device – donesite vlastiti uređaj), ovi bežični projektori omogućavuju svim profesionalcima i prezentatorima lakši rad na terenu uz pomoć, prvog u svetu, rešenja za bežične poslovne prezentacije preko tehnologije NFC (Near Field Communication) – tapNshowTM. Zahvaljujući rešenju tapNshowTM i BenQovim sopstvenim aplikacijama za prezentacije, te posebnom dizajnu projektora, možete svoju poslovnu prezentaciju pokrenuti samo jednim dodirom s pametnog Android uređaja koji podržava NFC. Funkcija bežične projekcije uz pomoć NFC-a dostupna je na projektorima MW665+ i MX666+ koji su opremljeni Quick Wireless NFC Kitom i nude visoke performanse i izvrsnu vrednost za novac poslovnim korisnicima. Još jedna mogućnost za prezentacije putem NFC-a je kupovina BenQovog uređaja VGA Wireless Dongle-QPro. Ovaj dodatak je kompatibilan sa svim BenQovim projektorima, uključujući i modele MW665+ i MX666+.

Bežične prezentacije profesionalno i pouzdano

S mogućnostima bežične projekcije putem NFC-a i bežičnom vezom, projektori MW665+ i MX666+ poslovnim korisnicima omogućavuju inteligentnije, brže i fleksibilnije pokretanje prezentacija, uz sveobuhvatan izbor rešenja za bežičnu projekciju – od Quick Wireless NFC Kita za prezentacije s pametnih uređaja s NFC-om pa do dodatka Quick USB koji omogućuje postavljanje prezentacije s laptopa za samo 40 sekundi ili dodatka VGA Wireless Dongle-QPro koji pretvara projektor u bežični za veću slobodu tokom rada. Ostale karakteristike modela MW665+ i MX666+ uključuju:

· Jednostavnu i sveobuhvatnu korekciju slike: Kako bi ispunili očekivanja u svim uslovima, projektori nude 2D Keystone korekciju trapezoidne distorzije, podršku za bočnu projekciju te funkciju Corner Fit za projekciju na ograničenom ili neravnom prostoru.

· Vrhunske performanse slike: Projektori imaju visok prirodni kontrast kako bi osigurali vrhunsku jasnoću i poboljšanu oštrinu, osobito kod prikaza brojeva te visoku osvetljenje za konzistentno žarke tonove i jasan prikaz u svetlim prostorima. Takođe, uvek iznova omogućavuju vizuelno stimulišuću prezentaciju, sa živim bojama koje proizvodi rotirajući filter boja u šest segmenata i ekskluzivnim alatima za upravljanje bojama koji nezavisno podešavaju nijanse, tonove i zasićenje svih šest boja (RGBCMY).

· Visoka energetska efikasnost i štedljivost: U projektore su ugrađene osobine koje štede novac kao što su BenQove tehnologije SmartEcoTM ili LAN Control, koje nude visoku uštedu energije odnosno održavanje uz minimalni trud.

Brz i jednostavan način za prikaz bežičnih poslovnih prezentacija

Dostupan uz poslovne bežične projektore MW665+ i MX666+, Quick Wireless NFC Kit sastoji se od dodatka NFC Wireless Dongle, NFC kartice, NFC nalepnice i Quick USB uređaja. Omogućava brzo i jednostavno podešavanje bežičnih prezentacija, bez obzira da li ih pokrećete s laptopa, tableta ili pametnog telefona. Jednostavno spojite NFC Wireless Dongle na projektor i dodirnite ga vašim pametnim uređajem s NFC-om kako biste preuzeli aplikacije tapNshow™ i QPresenter Pro. Ako je u pitanju projektor montiran na plafonu, umesto projektora dodirnite NFC karticu ili nalepnicu. Karticu ili nalepnicu je moguće postaviti na lako dostupna mesta kako bi se omogućilo brzo povezivanje s drugim uređajima. Svaka NFC nalepnica ili kartica označena je jedinstvenim SSID identifikatorom koji je identičan bežičnom SSID identifikatoru projektora, tako da je odgovarajući sadržaj uvijek upućen na ispravan projektor. Paket tapNshowTM NFC nalepnica moguće je kupiti i naknadno, za zamjenu izgubljene kartice ili za podršku instalacijama u velikim konferencijskim prostorijama.

Novi BenQ projektori

BenQ, inovativni proizvođač u oblastima digitalnog životnog stila i predvodnik u DLP® projektorima, predstavio je dva nova modela u svojoj ponudi poslovnih projektora: MW665+ i MX666+. Osmišljeni i konstruisani tako da podrže trend BYOD (Bring Your Own Device – donesite vlastiti uređaj), ovi bežični projektori omogućavuju svim profesionalcima i prezentatorima lakši rad na terenu uz pomoć, prvog u svetu, rešenja za bežične poslovne prezentacije preko tehnologije NFC (Near Field Communication) – tapNshowTM.

BenQ_PJT_mw665 _02image

Zahvaljujući rešenju tapNshowTM i BenQovim sopstvenim aplikacijama za prezentacije, te posebnom dizajnu projektora, možete svoju poslovnu prezentaciju pokrenuti samo jednim dodirom s pametnog Android uređaja koji podržava NFC. Funkcija bežične projekcije uz pomoć NFC-a dostupna je na projektorima MW665+ i MX666+ koji su opremljeni Quick Wireless NFC Kitom i nude visoke performanse i izvrsnu vrednost za novac poslovnim korisnicima. Još jedna mogućnost za prezentacije putem NFC-a je kupovina BenQovog uređaja VGA Wireless Dongle-QPro. Ovaj dodatak je kompatibilan sa svim BenQovim projektorima, uključujući i modele MW665+ i MX666+.

“90% korisnika u modernim radnim okruženjima koriste privatne pametne telefone na poslu, kako bi bili produktivni u kancelariji i na terenu*. Bilo je neophodno unaprediti naša poslovna projektorska rješenja kako bismo odgovorili na ovu stalnu potrebu za prenosivim i prilagodljivim radom,“ kažu u kompaniji BenQ. “Prodaja naših poslovnih projektora porasla je 30%, a doživeli smo i značajan rast prodaje naših bežičnih dodataka u trećem tromesečju 2014**. Ohrabreni ovim rezultatima, predstavili smo MW665+ i MX666+ – prve na svetu bežične poslovne projektore s NFC-om koji koriste rešenje tapNshowTM. Nadamo se da ćemo tako omogućiti poslovnim prezentatorima da prezentacije održavaju praktičnije i jednostavnije, uz više samopouzdanja.”

Bežični poslovni projektori MW665+ i MX666+

Bežične prezentacije profesionalno i pouzdano

S mogućnostima bežične projekcije putem NFC-a i bežičnom vezom, projektori MW665+ i MX666+ poslovnim korisnicima omogućavuju inteligentnije, brže i fleksibilnije pokretanje prezentacija, uz sveobuhvatan izbor rešenja za bežičnu projekciju – od Quick Wireless NFC Kita za prezentacije s pametnih uređaja s NFC-om pa do dodatka Quick USB koji omogućuje postavljanje prezentacije s laptopa za samo 40 sekundi ili dodatka VGA Wireless Dongle-QPro koji pretvara projektor u bežični za veću slobodu tokom rada. Ostale karakteristike modela MW665+ i MX666+ uključuju:

· Jednostavnu i sveobuhvatnu korekciju slike: Kako bi ispunili očekivanja u svim uslovima, projektori nude 2D Keystone korekciju trapezoidne distorzije, podršku za bočnu projekciju te funkciju Corner Fit za projekciju na ograničenom ili neravnom prostoru.

· Vrhunske performanse slike: Projektori imaju visok prirodni kontrast kako bi osigurali vrhunsku jasnoću i poboljšanu oštrinu, osobito kod prikaza brojeva te visoku osvetljenje za konzistentno žarke tonove i jasan prikaz u svetlim prostorima. Takođe, uvek iznova omogućavuju vizuelno stimulišuću prezentaciju, sa živim bojama koje proizvodi rotirajući filter boja u šest segmenata i ekskluzivnim alatima za upravljanje bojama koji nezavisno podešavaju nijanse, tonove i zasićenje svih šest boja (RGBCMY).

· Visoka energetska efikasnost i štedljivost: U projektore su ugrađene osobine koje štede novac kao što su BenQove tehnologije SmartEcoTM ili LAN Control, koje nude visoku uštedu energije odnosno održavanje uz minimalni trud.

BenQ Quick Wireless NFC Kit

Brz i jednostavan način za prikaz bežičnih poslovnih prezentacija

Dostupan uz poslovne bežične projektore MW665+ i MX666+, Quick Wireless NFC Kit sastoji se od dodatka NFC Wireless Dongle, NFC kartice, NFC nalepnice i Quick USB uređaja. Omogućava brzo i jednostavno podešavanje bežičnih prezentacija, bez obzira da li ih pokrećete s laptopa, tableta ili pametnog telefona. Jednostavno spojite NFC Wireless Dongle na projektor i dodirnite ga vašim pametnim uređajem s NFC-om kako biste preuzeli aplikacije tapNshow™ i QPresenter Pro. Ako je u pitanju projektor montiran na plafonu, umesto projektora dodirnite NFC karticu ili nalepnicu. Karticu ili nalepnicu je

Mobilno bankarstvo – prednosti i mane

Sećate li se e‑reči? Neko vreme su bile moderne, a onda smo e počeli da izostavljamo pa da, umesto „poslaću ti e‑mail“ govorimo „poslaću ti mail“; klasična pošta se sada posebno naglašava. Da li će uskoro tako biti i sa m‑ pojmovima vezanim za mobilno plaćanje? To u mnogome zavisi od ponude domaćih m‑banaka…

Mobilno bankarstvo
Mobilno bankarstvo

Pod mobilnim bankarstvom se podrazumevaju razne stvari. Nekada se misli na obavljanje klasičnih bankarskih transakcija pomoću telefona ili tableta koji zamenjuje kompjuter, pa i šalter banke. Praktično pomoću aplikacije za odgovarajuću platformu obavljate sve poslove koje ste ranije radili kompjuterom, a pre toga na šalteru banke. Drugo značenje je kada se mobilni koristi kao metod plaćanja – jedva i primetimo da smo mobilnim platili parkiranje. Zamena platnih (i drugih) kartica telefonom zvuči još bolje: među prvim masovnije prihvaćenim sistemima m‑plaćanja su Google Wallet i Apple Pay. I kod nas je pre nekoliko godina implementiran servis PlatiMo.

Brige o sigurnosti

Sve prisutnija NFC tehnologija omogućiće da se proširi spektar primena mobilnih telefona. Master PayPass i Visa PayWave su sistemi koji koriste NFC za razmenu informacija kod plaćanja. Mobilni telefoni koji poseduju ove čipove se, uz odgovarajući sigurnosni mehanizam, mogu koristiti kao platne kartice. Ne moramo se zadržati samo na toj primeni, kod nas bi mogao da se koristi za plaćanje usluga javnog prevoza. Može se koristiti i kao ski‑pas, ulaznice…

Zajednička briga svih ovih servisa jeste sigurnost transakcije, što nas vodi ka elektronskom potpisu. Kao što je naš potpis na slipu platne kartice potvrda da smo mi napravili transakciju, tako sada postoji digitalni potpis za ovu novu vrstu transakcija, samo što je reč o mobilnom uređaju. Navikli smo da podrazumevamo smart card i odgovarajući čitač, što nije nikakav problem za PC ili laptop, ali na mobilni telefon nećemo kačiti neke čitače kartica da bismo potpisali transakciju. Zamislite da u prodavnici uzimate OTG kabl, kačite na mobilni pa na njega smart card reader i onda još u njega stavite smart card veličine platne kartice. Tu nema dobitka. Ideja je da vam sam mobilni bude dovoljan. Ovo ide tako daleko da može zameniti i ličnu kartu. U stvari, to i jeste neki logičan pravac razvoja, samo je pitanje brzine prihvatanja noviteta. Poseban problem predstavlja dodatno potpisivanje transakcije, kao što sada unosimo PIN kad plaćamo platnim karticama sa čipom. Postoje dva problema: treba da se autentifikuje uređaj, a potom i da se dodatno potpiše transakcija npr. PIN kodom. Zbog lakoće i brzine korišćenja za manje iznose obično se ne traži drugi deo. No, radi zaštite i banke i vas lepo je da za veće iznose postoji još jedan nivo obezbeđenja.

U celoj toj priči treba imati na umu da bi bilo dobro i da vaša telefon‑kartica ume da prepozna pravi POS, tj. da ne daje svoje podatke tek tako nekom trećem licu. Ovde samo pominjemo i priču o terminalima koji služe za obavljanje transakcija. Nekada su to bili samo obični bankomati koji su radili samo u jednom smeru – davali pare. Danas se mogu podeliti u tri grupe: onaj koji daje pare (ATM ili bankomat), onaj koji uzima pare (kiosk za plaćanje određenih računa) i onaj koji radi bez gotovine – POS terminali. To je pojednostavljena podela, ali govori o tome koliko se stvari sada radi automatski. Ovo takođe upozorava na veće mogućnosti zloupotrebe, jer je čovek sve manje prisutan. Zato se i poklanja velika pažnja bezbednosnim mehanizmima.

Sigurna zona telefona

Mobilni telefoni u svetu elektronskog plaćanja imaju svojih prednosti i mana. Dobro je što su to pravi mali kompjuteri sposobni da izvršavaju komplikovane zadatke, tako da im kripotografija ne predstavlja problem. S druge strane, ranjiviji su zbog svoje svestranosti, tj. slobode rada aplikacija. To su dve strane koje su na neki način u sukobu. Zato se stalno traže neki kompromisi, koji umeju da nerviraju, kao što je zabrana upisa na SD karticu naknadno instaliranih aplikacija kod KitKat Android‑a ili ograničenja koja je Apple uveo nakon što je konačno opremio svoje telefone NFC tehnologijom.

Jedan od glavnih problema jeste čuvanje ključeva. Kako da sertifikat koji koristite bude bezbedan tako da niko ne može iz njega uzeti ključeve, tj. da ih zloupotrebi? Kod pametnih kartica za to se koristi sigurna zona same kartice, dok je kod telefona situacija nešto drugačija. Sam telefon nema tu sigurnu zonu, tako da uvek postoji neka nezanemarljiva verovatnoća da se ključ ukrade. Međutim, i tu ima rešenja, kao i nekih inovacija. Sertifikat može da se upiše u SIM karticu, što i kod nas postoji kod korisnika servisa PlatiMo. Severne zemlje otišle su najdalje, te u Estoniji možete upisati svoj digitalni sertifikat u SIM karticu, što oni zovu m‑id, i time vam mobilni postaje i lična karta. Slična situaciju je i u Finskoj. Nije ni čudo što je Estonija prva ponudila i e‑resident status.

Sigurnost transakcije - mobilno plaćanje
Sigurnost transakcije – mobilno plaćanje

S obzirom na sve veći značaj i primenu digitalnih sertifikata, dobra vest je da su i procesori u mobilnim telefonima opskrbljeni sigurnom zonom. Time se eliminiše potreba za posebnim SIM karticama u koje može da se upiše sertifikat – telefon je dovoljan. Praktično svi novi telefoni koji imaju NFC imaju i takav procesor, ali pre nego što zatražite upis sertifikata u sigurnu zonu telefona (kod nas još nedostupno), treba proveriti mogućnosti konkretnog modela. Zajedno s tim, dobili smo i sigurniji način za baratanje sigurnosno osetljivim stvarima, kao što su biometrijski podaci (otisak prsta) ili sigurno unošenje PIN kodova. Te stvari su sada zaštićene (dobro, zaštićenije) od napada zlonamernih aplikacija.

Digitalni novčanici

Čim svojim novcem raspolažete pomoću neke digitalne sprave, vi koristite digitalni novčanik. No, obično se misli na nešto drugo, jer bi inače i platne kartice sa čipom mogle tako da se nazivaju. Ideja je pokrenuta pitanjem: kako da se što bolje i efikasnije kupuje na Internetu? Ljude je nerviralo to što se svaki put kod kupovina unose svi podaci, od broja kreditne kartice do adrese. Tako su i nastali prvi novčanici koji su bili vezani za neku Internet radnju. Jednostavnim unosom bezbednosnih parametara kao što su korisničko ime i šifra, tj. logovanjem na sajt, mogli ste da kompletirate kupovinu.

Digital Wallet
Digitalni novčanik

Dalje se ta ideja razvijala u nekoliko pravaca. Jedan od njih jeste omogućavanje lakog transfera novca između učesnika u transakciji. Pre svega bilo je komplikovano da se realizuje kupoprodaja između fizičkih lica (kako bi se to kod nas zvalo), a potreba je bivala sve veća, o čemu svedoči tadašnji uspon kompanije za aukcijsku eBay prodaju. Iz te potrebe nastao je servis koji je postao i sinonim za te usluge – PayPal. Štaviše, pošto pare mogu postojati i na lokalnom računu a ne u banci, postala su isplativa i plaćanja manja od 12 dolara, čak i račun od samo jednog dolara postaje realan. Mikroplaćanja ne žele da se zaustave ovde, pa se radi i na realizaciji sistema koji će omogućiti plaćanja manja od 75 centi.

Square je sledeća kompanija koja je počela da koristi mobilne telefone za novčane transakcije, ali u drugom smeru – da se naplaćuju usluge. Ime je dobila po izgledu čitača kartica, tj. magnetne piste koja se spaja s telefonom. Ideja je došla posle jedne nezavršene kupovine jer mali prodavac nije primao kartice. Postojanje tog servisa omogućilo je mnogim ljudima da primaju novac, mada je veliko pitanje koliko bi se to kod nas primilo. Zamislite da kupujete na pijaci karticom? No, glavna ideja celog tog projekta jeste da se kartice izbace iz transakcije i da ostanu samo mobilni telefoni. Tehnologija sada postoji, samo je pitanje hoće li ići preko tog servisa ili će veliki igrači preuzeti inicijativu.

Veliki igrači

Tako dolazimo do stvari kao što su Google Wallet ili Apple Paypravi, moderni digitalni novčanici. Pitanje je šta sve treba da bude u njima? Do sada smo govorili o zameni platnih kartica telefonom, ali u novčaniku se drže i lična dokumenta, to su počeli u severnoevropskim zemljama, a tu su i papirne pare. Slike dragih osoba zasad ćemo zanemariti, ionako ih je pun telefon. Ovi servisi nam omogućavaju da postojeće kartice „spakujemo“ u telefon koji ćemo koristiti umesto njih. Recimo da je dovoljno slikati karticu i uneti PIN, a oni će već proveriti s bankom mogu li tu karticu koristiti u svom servisu. Tako možete plaćati ne samo online već i svuda gde se to radi NFC tehnologijom (PayPass ili PayWave).

Ostaje da vidimo šta s parama koje nisu u banci. Njih držite u samom novčaniku – npr. Google Wallet Balance (samo ime govori o čemu se radi). Te pare uplaćujete, tj. stavljate u novčanik. Ako to radite direktnim prenosom nema provizije, a ako dopunjujete karticom, nešto plaćate – odnos je otprilike kao i kada podižete gotovinu u banci ili na njenom bankomatu (kada nema provizije) ili na drugim bankomatima, pa je posle stavite u novčanik. Posle možete da kupujete koristeći telefon ili (apsurdno) fizičku karticu koja je vezana za Google Wallet. Takođe, na taj račun možete primati novac od drugih osoba koje imaju odgovarajući novčanik. Dolazi vreme kada će marka novčanika biti bitna.

Pristup ovim uslugama omogućen je uglavnom u Americi, gde su one i nastale. Naročito se to odnosi na Google‑ov i Apple‑ov servis. Evropa kasni, što ne mora nužno da bude loše – setimo se mobilne telefonije s kojom je bila slična situacija, pa su danas servisi bolji na Starom kontinentu nego na Novom, jer nije bio opterećen kompatibilnošću s ranim sistemima koji su brzo tehnološki prevaziđeni. Nadajmo se da će se istorija ponoviti.

Gde smo tu mi?

PayPal je već planetarni fenomen, jedino smo mi dugo čekali da sletimo na tu planetu. Zbog raznih proceduralnih problema i zakonskih rešenja još uvek ne možemo uživati u blagodetima primanja novca u digitalni novčanik. Kod nas je i dalje zabranjeno da se prebacuju novčana sredstva između fizičkih lica u valuti koja nije domaća – ništa evro, samo dinari. Pomalo apsurdna zabrana, jer ko to želi to da radi iz loših namera okrenuće se kešu, a država neće imati nikakvu informaciju o tome. Ako bi se prebacivale elektronski, postoji informacija o toj transakciji. Službeno objašnjenje zašto nam je ta opcija ukinuta posle samo par dana rada je različita, ali postoji konsenzus u javnosti da je to suština. Kao što smo čitali da se neki protive onima koji zarađuju preko Interneta a ne prijavljuju sav prihod državi – kako će da ga prijave ako ne mogu da prime pare u svojoj zemlji, nego moraju da otvaraju račune po drugim zemljama? A i to je zabranjeno. Pri svemu tome, to su najzdraviji poslovi za društvo, jer osim struje oni ne troše ništa drugo od resursa za svoj rad, a izvoze pamet!

Mobilno bankarstvo je počelo pre nekoliko godina PlatiMo servisom. Za njegovu realizaciju imamo sertifikat u SIM kartici. No, za veću masovnost ipak je (još uvek) potrebna podrška velikih procesora kao što su Visa i Master, jer uz njihovu pomoć rade i Google Wallet i Apple Pay. Ne moramo mnogo da brinemo da li kasnimo, jer ni Evropa to još nije razvila u velikoj meri.

Sledeći potez opet je povukao Telenor koji je formirao svoju Telenor banku. Za početak izgleda da se radi samo o običnoj banci, ali je ona i mobilni operator koji vaš broj mobilnog može povezati s vašim računom u banci. Jedna od dobrih stvari koju odmah rade jeste prebacivanje para samo znajući nečiji broj telefona ili e‑mail. Limit za taj prenos je zasad 5.000 dinara, ali i to je nešto za početak. Zamislite kako kupujete namirnice na pijaci tako što platite direktno prodavcu na telefon.

Pored ove usluge, tu je i čitav niz drugih pogodnosti koje proističu iz toga što nema šaltera niti klasičnih bankarskih filijala. Nema ni potrebe za njima i sve manje će ih biti. Zato je i ponuda bankarskih proizvoda vrlo primamljiva. Vredi pomenuti odličnu kursnu listu, ali i primamljive kredite za nabavku uređaja koji su u njihovoj ponudi. Tu su i opcije za upravljanje karticom (pravom), iz kojih se mogu izdvojiti one za kontrolu limita i biranje kanala potrošnje. Tu je opcija promene PIN‑a, koja je zgodna ne samo ako ga zaboravite već i ako je kompromitovan („hoćete li mi reći PIN da ga otkucam“). Tu je i podrška za master secure code pri Internet kupovini, kada se preko SMS‑a dobija kod za tu transakciju.

Verujem da nećemo dugo čekati i na primenu novih tehnologija kojima mobilni telefon dobija sasvim novu ulogu. Za sada to su uglavnom novi oblici starih bankarskih usluga – novi farmakološki oblik a isti lek, ali oblik koji je spreman za novo doba. Sledeći CeBIT biće u znaku d!economy – digitalne ekonomije, jer kao što smo videli, tehnologija omogućava mnogo toga. Da li je tradicionalan način bankarskog poslovanja možda previše gabaritan za to novo doba? Javljaju se nove stvari, kao što su p2p banking i bitcoin. Neka ekonomisti misle o tim stvarima, nama je važno da tehnologija nastavi da unapređuje kvalitet života.

dr Boris Stanojević

(Objavljeno u časopisu PC#217)