Ekonomski uspeh Trumpove administracije zavisi od Apple-a

Izvršni direktor kompanije Apple, Tim Cook, obećao je da će izgraditi tri velika proizvođačka postrojenja u Sjedinjenim američkim državama, navedeno je u Wall Street Journal-u koji je citirao američkog predsednika Donalda Trump-a.

“Razgovarao sam sa Cookom i obećao mi je tri velike fabrike – jako, jako, jako velike,” rekao je Trump novinarima iz Wall Street Jurnala-a. Nije se potrudio da precizira gde će fabrike biti izgrađene, ili kada, pa pretpostavljamo da te informacije nisu od naročitog značaja.

Cook je u maju 2017. godine izjavio da Apple planira da uloži milijardu dolara u američke kompanije koje se bave proizvodnjom novih tehnologija, te u edukaciju koja bi osposobila pojedince da se bave programiranjem i pravljenjem aplikacija za pametne telefone.

Trump je tokom izborne kampanje često napadao Apple, jer većinu svojih uređaja proizvode u Kini. “Nateraćemo Apple da te đavolje kompjutere pravi u svojoj zemlji”, rekao je Trump u januaru 2016. godine. Iz Aplle-a su, sa druge strane, pokušavali da objasne na koje sve načine doprinose otvaranju novih radnih mesta u Americi. Cook je u februaru 2017. godine izjavio da je Apple tokom 2016. godine potrošio pedeset milijardi dolara na domaće dobavljače, te otvorio oko 2. 000 000 radnih mesta u zemlji, od kojih je 80. 000 u samoj kompaniji.

Trump se neko vreme nije bavio kompanijom Apple, da bi se u utorak, 25. jula, preko Wall Street Journal-a obratio izvršnom direktoru kompanije: “Sad ti kažem, Tim, ako ne počneš da praviš te fabrike u ovoj zemlji, moja administracija će doživeti potpuni ekonomski neuspeh.”

Iz Apple-a nisu odgovorili na ovaj komentar, a Trump je dodao kako pouzdano zna da će Foxconn, najveći Aplle-ov dobavljač, i sam izgraditi jednu fabriku u Americi, najverovatnije u Viskonsinu.

Izvor: fortune.com

Nove tehnologije i obrazovanje u Srbiji

U februaru je, sada već tradicionalno, po četvrti put održana godišnja konferencija i sajam Nove tehnologije u obrazovanju. Ove godine, i sama sam se našla među zvaničnim blogerima manifestacije i bila u prilici da iz prve ruke vidim i saznam šta se sve u našem obrazovanju radi i postiže i da li smo i koliko u zaostatku za trendovima i upotrebom
novih tehnologija u svakodnevnoj edukaciji mladih.

BBC, Britannica, Cisco, Comtrade, Microsoft, Oracle samo su neka od poznatih svetskih i naših IT kompanija koje su učestvovale u naučno‑edukativnom događaju jedinstvenom u regionu. Tokom tri dana, koliko je manifestacija trajala, učesnici i publika bili su u prilici da steknu nova saznanja iz oblasti informacione tehnologije, digitalne komunikacije i, uopšte, primene digitalnih alata u sopstvenom usavršavanju i svakodnevnom radu s decom.

Prateći predavanja, razgovarajući sa učesnicima i izlagačima, saznala sam za neke sjajne ideje i praktične predloge za osavremenjivanje obrazovanja ne samo u svetu već i kod nas. Takođe, videla sam da već postoji mnoštvo konkretnih rešenja, ideja i aplikacija koje se koriste u nastavi širom Srbije. Od toga da sve više dece koristi Vučila, aplikaciju za jednostavnije i zabavnije učenje pravopisa, po ideji niškog profesora srpskog jezika Milana Petrovića, do činjenice da imamo lokalnu i besplatnu aplikaciju s pričama Branka Ćopića pomoću koje, ne samo što se mališani bolje upoznaju s jednim od naših najpoznatijih književnih velikana već mogu bolje i kvalitetnije da razvijaju govor i razumevanje jezika. A da najmlađi i te kako prihvataju inovacije u obrazovanju, govore primeri poput profesorke Aleksandre Mihajlović koja je na svom predavanju pričala o tome na koje načine deca usvojeno znanje iz gradiva prikazuju tokom odgovaranja i to ne recitovanjem naučenih pojmova, već izradom kratkih filmova i animacija s konkretnim odgovorima i debatama na zadate teme.

Među brojnim izlagačima na sajmu, poseban utisak na mene ostavila je ideja BBC‑ja o Micro:Bit sistemu, tačnije mini‑računaru pomoću kojeg deca mogu brzo, lako i jednostavno naučiti da kodiraju. Sistem su razvili za decu različitog uzrasta i već podelili u milionskom broju širom Velike Britanije kako bi ih motivisali i naučili da rade velike stvari na jednostavan i zabavan način. Turnitin, online servis za otkrivanje originalnosti seminarskih radova i zadataka, koji koriste fakulteti, univerziteti i organizacije (mediji) širom sveta, takođe se pokazao kao odličan alat za profesore jer dobijaju jasan i konkretan uvid u to da li je, koliko i odakle nekog materijala pozajmljeno od nenavedenog izvora, ali i pomažu studentima da pravilno citiraju, razvijaju svoje autentične stilove pisanja i način razmišljanja.

Ako znamo da digitalna pismenost i kompetencija više nisu stvar izbora već neophodne veštine u današnjem svetu, jasno je da stvari treba menjati i u samom obrazovnom sistemu. Zbog toga su konferencije poput ovih značajne kako za kompanije i nastavni kadar, tako i za našu decu i čitavu zemlju jer se učenjem dece veštinama koje su potrebne danas i sutra višestruko doprinosi napretku društva u celini.

Kao nekog ko se bavi digitalnim komunikacijama i marketingom i kao roditelja, veoma me raduje i ohrabruje činjenica da se obrazovanje u Srbiji menja nabolje. Poseta konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju dodatno me je uverila da imamo odlične nastavnike s velikim, primenjivim idejama; nastavnike koji su i sami gladni novih znanja i kontinuiranog usavršavanja; kao i da imamo strane kompanije i organizacije sa sedištem kod nas koje su spremne i već ulažu u osavremenjivanje alata i načina rada s decom i mladima na obrazovnom polju, kao što to radi British Council.

Lepe i korisne priče, bile su spakovane u tri dana konferencije, a sigurna sam da će mnoge ideje postati stvarnost, zahvaljujući zainteresovanim nastavnicima i kompanijama koje prepoznaju njihovu spremnost.

Tekst je realizovan u saradnji s British Council‑om.

Ivana Ćirković

(Objavljeno u PC#241)

Davos: Nove tehnologije ugrožavaju radna mesta

Mobilni telefoni implantirani direktno u čoveko telo, 3D štampa organa za transplantaciju, odeća i naočare povezani na internet su možda stvari koje danas zvuče kao naučna fantastika, ali će do 2025. godine postati naučne činjenice, jer svet ulazi u eru razvijene robotike i veštačke inteligencije, poručuju stručnjaci anketirani na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (WEF).

Davos2

Skoro polovina anketiranih očekuje i da će mašine sa veštačkom inteligencijom u narednoj deceniji sedeti u odborima korporacija, zahvaljujući novoj, takozvanoj “četvrtoj industrijskoj revoluciji”, prenosi agencija Rojters.

Posle vodene pare, masovne proizvodnje i informacionih tehnologija, četvrta industrijska revolucija će, kako ocenjuju stručnjaci, doneti još brži ciklus inovacija, ali će isto tako postaviti velike izazove pred kompanije, radnike, vlade i celokupna društva.

Dobra strana revolucije bi, prema tvrdnjama anektiranih, mogla da bude jeftinija roba i usluge, što bi dovelo do novog talasa ekonomskog rasta, dok je najveća pretnja nove revolucije masovna nezaposlenost, i sve veći jaz između korporacija i populacije.

“Kao rezultat četvrte industrijske revolucije će biti stvoren ekonomski suficit. Međutim, pitanje je kako će se on ravnomerno raspodeliti između drzava, ljudi u različitim ekonomskim slojevima i različitim delovima sveta”, izjavio je generalni direktor Majkrosofta Satja Nadela na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu.

Roboti su već opšteprisutni, budući da ih ima u fabrikama, bolnicama, prodavnicama, restoranima, pa čak i u ratom zahvaćenim područjima, dok napredak u oblastima, kao što su veštačke neuronske mreže, već počinje da umanjuje barijere između ljudi i mašina.

U danas objavljenom izveštaju švajcarske banke UBS, predviđa se da će ekstremni nivo automatizacije pogoršati ionako veliki jaz između bogatih i siromašnih zemalja sveta, dok se u drugoj analizi UBS-a navodi da je Švajcarska najbolje pozicionirana država na svetu za prilagođavanje novom robotizovanom svetu, dok je Argentina na dnu te liste.

Izvor: Tanjug

IT kursevi kao ulog u budućnost

Životni vek tehnologija se u poslednjih tridesetak godina stalno skraćuje, a informatička industrija predvodi taj trend. Da li ste sigurni da će vaši zaposleni bez kontinuirane edukacije moći da odgovore izazovima koji ih čekaju već za godinu ili dve?

shutterstock_SNOPAC_training
Životni ciklus opisuje vek jednog proizvoda ili tehnologije, od faze razvoja pa do njegovog nestanka sa tržišta. U tradicionalnim industrijama, kao što su mašinska ili avio industrija, on može trajati i više decenija, ali već dugo je prosečni životni ciklus robe široke potrošnje oko pet godina. Strelovit napredak u informacionim tehnologijama je skratio ovaj period na samo dve do tri godine, a u nekim oblastima i na samo godinu dana. U tim uslovima samo oni koji se ozbiljno angažuju na praćenju stručnih novosti mogu da isprate sve tehnološke novitete i da ih na adekvatan način primene u svakodnevnom poslu.

Promena u pravom trenutku

Sa svih strana nas bukvalno bombarduju vestima o najnovijim modelima mobilnih telefona i druge potrošačke elektronike, ali prisetite se kada ste poslednji put pročitali nešto o novim serverskim tehnologijama ili poslovnom softveru koji koristi vaša kompanija? Iako ne tako brojne, promene na ovim poljima su takođe dinamične, i nije baš lako pratiti ih. Ako ste vlasnik ili direktor kompanije, sasvim je uobičajeno da očekujete od svog IT odeljenja da bude u toku sa aktuelnim rešenjima, kao i da predlaže promene ako dođe do značajnih inovacija u rešenjima koja koristite.

A ako ste šef IT odeljenja, to isto očekujete od svojih zaposlenih. Oslanjanje na inicijativu samih zaposlenih da prate trendove nije model koji se do sada pokazao kao dovoljno efikasan, pa je potrebno da unutar kompanije organizujete obuke kako bi vaši zaposleni bili u toku. Ovakva vrsta organizacije nije jednostavna čak ni u najvećim kompanijama, pa se mnogi odlučuju da obuke ostave „za neka bolja vremena“ ili da ih prepuste eksternim saradnicima. Handsome guy working with tablet in office

„Naše iskustvo je da brojne kompanije, bez obzira na veličinu, odlažu edukaciju zaposlenih i tako često dolaze u neprijatnu situaciju da menadžment traži njihovo stručno mišljenje o nekom proizvodu i tehnologiji za koje je čuo, a da oni nemaju adekvatan odgovor, jer od operativnih poslova nisu stigli da prate i novitete u toj oblasti“, objašnjava Veselin Mijušković, osnivač i predavač u Admin Training Centru. Upravo zbog ovakvih situacija, Admin Training Centar je pripremio specijalizovane timske treninge za IT timove, koji će se održavati tokom letnjih meseci, kao idealnom periodu da se nadoknadi propušteno i obnove stručna znanja.

„Nama je u opisu posla da pratimo promene u oblasti operativnih sistema i serverskih tehnologija, jer našim klijentima predlažemo najmodernija rešenja, pa nam nije bilo teško da napravimo program prilagođen IT profesionalcima, koji će im omogućiti da u kratkom roku dobiju sve potrebne informacije i upoznaju se sa novitetima koji će im olakšati svakodnevni posao,“ dodaje Mijušković. Treninzi pokrivaju serverske operativne sisteme, mrežne tehnologije, tehnike virtuelizacije, storage sisteme i, možda najtraženiju oblast, bezbednost informacionih sistema. Uz ovakvo rešenje za kontinuiranu edukaciju zaposlenih u IT odeljenju ne morate da brinete da li će oni imati odgovor na bilo koje stručno pitanje, bilo sada ili u narednom periodu, i ulaganjem u ovakve timske obuke ulažete i u sigurnu budućnost svoje kompanije i svojih zaposlenih.

www.atc.rs

Vladimir Cerić

(Objavljeno u časopisu PC#212)

Internet bonton: Nova pravila online ponašanja

Šta da radite kada vam šef pošalje zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku i da li je u redu da fotografišete i “šerujete” fotografije sa venčanja prijatelja? Pravila online ponašanja se menjaju razvojem novih tehnologija, stoga budite u toku i ovladajte Internet bontonom. 

ImageVaultHandler.aspx

Ovo su samo neka od pitanja koja se sve češće javljaju u digitalnom dobu. Pravila ponašanja u digitalnom dobu moraju se ponovo napisati kako bi se uzele u obzir nove tehnologije i brzi rast društvenih medija, smatra Stiven Petrov, kolumnista lista “JuEsEj Tudej” koji piše o digitalnoj “etiketi”.

U skorijim kolumnama, Petrov se bavio priblemom cirkularnog mejla u kome se mogu videti imena svih kojima taj mejl stiže (to nije u redu, kaže on), kao i kako se izboriti sa gostima koji na venčanju svojim smartfonima fotografišu ceremoniju i te fotografije postuju pre zvaničnih (on je pozvao parove da u pozivnicima jasno stave do znanja svoje želje).

Društveni mediji poput Fejsbuka predstavljaju naročiti problem – ako se na Fejsbuk okači obaveštenje o rođenju, smrti ili veridbi pre nego što je porodica obaveštena, to izaziva tenzije u familiji.

“Na Fejsbuku, čak i ako šititie privatne podatke, neko može da uhvati vašu poruku i podeli je sa drugima”, kaže Emili Jofi koja ima kolumnu na sajtu “Slejt”. “Kada postujete tako nešto, više ne možete da kontrolišete informaciju”, kaže ona i savetuje sve korisnike da društvene mreže tretiraju kao da su otvorene za javnost.

Lajkovanje tužne vesti na Fejsbuku 

Petrov ukazuje i na još jedan problem – “lajkovanje” tužne vesti na Fejsbuku. “Mislim da lajkovanje znači da ste videli post. Stoga, možete da lajkujete nešto tužno ali bi trebalo dodati i komentar u kome ćete razjasniti da vam se sam post ne dopada već da ste ga pročitali”.

Društvene mreže takođe se koriste za raskide, objavu nove veze i to su situacije koje često ljude hvataju nespremne. U tim slučajevima, Petrov savetuje da uvek porazgovarate sa drugom osobom. 

Kada je reč o zahtevu šefa za prijateljstvo, Petrov savetuje menadžere da se ovoga klone kako bi izbegli potencijalne konflikte. Zaposleni ne bi trebalo da ignorišu zahtev ali bi bilo bolje da ponude alternativu u vidu profesionalne mreže – LinkediIn-a, kaže on.

Vaša pažnja treba da bude usmerena na sagovornika, a ne na mobilni telefon.
Vaša pažnja treba da bude usmerena na sagovornika, a ne na mobilni telefon.

Jedno od zlatnih pravila digitalne etikete je isključivanje mobilnih telefona. “Najveći izazov sa ovim spravama je što nam odvlače pažnju”, kaže autor Denijel Post Sening. “Ako ste sa drugim ljudima, vaša pažnja treba da bude na njima, a ne na mobilnom telefonu”, kaže on i dodaje da “većina ovo zna intuitivno”.

Virtuelna privatnost je relativna 

Društvene mreže su sjajne i za podelu informacija ali nekad ljudi preteraju. Ispitivanje sprovedeno 2012. u nekoliko zemalja pokazalo je da se mnogima smučilo preterano deljenje fotografija i ličnih informacija. Na Tviteru, mogućnost brzog postavljanja poruka često dovodi do neprijatnih situacija. “Neki ljudi su izgubili svoje poslove zbog pogrešnih tvitova”, kaže Jofi. “U trenutku ljudi pomisle da vode konverzaciju jedan na jedan i zaborave da je ta mreža otvorena za sve”.

howtodigitalmarketing-900

Gafovi na Tviteru pokazali su se kao noćna mora za pojedine kompanije koje su ih koristile kako bi unapredili svoj imidž. Holandski avioprevoznik KLM i Er Frans-KLM grupa otkrili su ovo kada su tvitovali “adios amigos” posle dramatične pobede Holandije nad Meksikom na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Tvit je povučen brzo i kompanija se izvinila ali ne pošto je na hiljade besnih Meksikanaca osulo paljbu po njima.

internet-abuse-spam-stop

No, da biste izbegli ove i slične neprijatnosti u virtuelnom prostoru, pročitajte i zapamtite 5 smrtnih online grehova: 

 

Spamovanje

Postoje osobe koje imaju potrebu da svaku svoju dnevnu aktivnost podele sa svim svojim prijateljima na društvenim mrežama. Ako ste i vi jedan od tih prestanite odmah. Prečesti tweetovi ili izmene statusa strahovito su iritantni i nemojte se čuditi ako ste u zadnje vreme izgubili dobar broj followera ili prijatelja na Facebooku. Pokušajte deliti samo najduhovitije dosetke, najbolje spotove, najmudrije misli i odlične citate i pokušajte to svesti na minimum. 

Izbegavanje odgovora na poruku

Kada vam neko pošalje poruku ili vam komentariše nešto što ste napisali, internet bonton nalaže da toj osobi i odgovorite. Zamislite tu situaciju u stvarnom životu – neko vam nešto kaže ili vas upita, a vi ćutite i bledo gledate u njega. Nepristojno, zar ne? Zamislite da vi nekoga nešto upitate i čekate danima da vam odgovori.

Prekratki odgovori

Iako su kratke poruke jedne od glavnih karakteristika društvenih mreža, prekratke poruke mogle bi izbaciti vašeg sagovornika iz takta. Ako se neko već potrudio da vam napiše poruku od desetak rečenica, budite toliko ljubazni pa mu odgovorite s više od 3 reči. Prekratki odgovori ostavljaju utisak nezainteresovane osobe zato pre nego što pošaljete poruku, pročitajte je ponovo i razmislite o tome na koje bi sve načine ona mogla biti protumačena. 

Nepravilna interpunkcija

Znakovi interpunkcije mogu biti od velike važnosti za shvatanje poruke. Ne stavite li upitnik u rečenicu u kojoj niste iskoristili ni upitnu zamenicu, vašem sagovorniku neće biti jasno je li to upitna ili izjavna rečenica. No, ima tu još nekoliko problema. Odgovorite li nekome sa ‘OK!’, to odaje slaganje i oduševljenost s idejom vašeg sagovornika, a napišete li samo ‘OK’, to ostavlja sasvim drugačiji utisak. 

Odlazak offline

Ovaj se ‘greh’ odnosi na situaciju kada neko započne chat s vama, a vi odete offline. Većina ljudi automatski pomisli da ih mrzite i da zbog toga ne želite komunicirati s njima. Istina najčešće jeste da pokušavate ignorisati tu osobu, no zašto ih onda uopšte imate kao prijatelje na društvenoj mreži?
Umesto da odmah odete offline, razmenite nekoliko poruka s tom osobom i recite da žurite negde te da ne možete više razgovarati i onda kliknite ‘offline’. Kada malo bolje razmislite, istu stvar radite i u pravoj interakciji. Kada vam se s nekim ne razgovara, nakon nekoliko reči kažete da žurite i odete. Pokušajte iskoristiti neke od ovih saveta i na svoje ćete sagovornike ostavljati puno bolji utisak. 
Izvor: Tanjug