IT Bezbednost – od A do Š

Danas je kompanija COMING – Computer Engineering, jedan od najvećih sistem integratora na ovim prostorima i vodeća kompanija iz oblasti pružanja Cloud usluga i servisa u “oblaku”, organizovala skup na temu bezbednosti u radnim/poslovnim okruženjima, na kom je učešće uzelo preko 120 predstavnika domaćih kompanija i preduzeća.

Iz naziva konferencije “IT Bezbednost – od standarda do rešenja” lako se može zaključiti u kom pravcu su se kretala predavanja, a ista su održali najeminentniji stručnjaci iz oblasti bezbednosti, bekapa i arhiviranja podataka iz Srbije i regiona. Pored predstavnika kompanije COMING, na skupu su predavanja imali i predstavnici kompanija Check Point, Veritas, VMware, Safe-T i mnogih drugih. Posebna pažnja na većini predavanja pored centralnih bezbedonosnih tema bila je posvećena i aktuelnoj situaciji sa malverom WannaCry koji je pokušao da inficira preko 22 miliona računara. Predavači su na ovaj moćni malver skrenuli pažnju iz razloga da bi slični zloćudni kodovi uskoro mogli da postanu sve češća pretnja radnim okruženjima.

“Mi smo još pre nekoliko godina uvideli potrebu za organizovanjem jedne ovakve konferencije jer je pitanje bezbednosti u poslovnim okruženjima postalo više nego goruće, pogotovo sa pojavom zloćudnih kodova koji po inicijalizaciji/izvrešenju mogu da ugroze kompletnu IT infrastrukturu preduzeća i dovedu do ozbiljnih finsnsijskih izdataka. Sada je pravi trenutak da mala, srednja i velika preduzeća ozbiljno krenu da rade na izgradnji prave bezbedonosne platforme i liše sebe mogućih muka sa najrazličitijim mlacioznim pretnjama. Mi im sa svojim znanjem i odličnim rešenjima stojimo na raspolaganju.” – poručio je Roberto Poletto direktor marketinga i prodaje ove kompanije.

 

Oblak kao neminovnost

Nešto što je juče izgledalo kao da se neće tako brzo desiti, prihvata se mnogo brže nego što je očekivano. Više se ne postavlja pitanje da li preći u cloud ili ne – čuvena analitička kuća Gartner u svojim analizama navodi da će do kraja 2020. čak 80 odsto manjih kompanija svoje poslovanje koncipirati na cloud tehnologijama. Digitalna transformacija uzima sve više maha, a u njoj ćete najbolje proći ako odaberete pravi oblak.

Poslovanje danas doživljava velike promene i suočava se s mnogim izazovima koji nastaju usled povećanja obima transakcija. Svedoci smo početka nove ere poslovnih rešenja u kojoj IT industrija briše granice, a poslovanje u oblaku preuzima primat i postaje lako dostupno svima. Manje firme bez velikog početnog ulaganja mogu da dobiju svetska rešenja po povoljnim cenama i modernizuju svoje poslovanje, dok će velike kompanije i dalje koristiti skuplja rešenja krojena po njihovoj meri.

Za mala preduzeća oblak je jedini izbor

ERP koji pokriva najveći procenat softverskih rešenja za podršku poslovanju, doživeće podelu na rešenja za mikro, mala i srednja i velika preduzeća, po našim standardima. Za prvu grupu cloud rešenja biće jedini logičan izbor jer će uz malu investiciju doneti svetsku poslovnu praksu i isprobane načine poslovanja, s tim što će takve kompanije imati obavezu da svoje poslovanje blago prilagode ponuđenim rešenjima. Uspešna realizacija cloud usluga podrazumeva ravnotežu sadržaja usluga, efikasnosti i troškova procesa. Za mala preduzeća koristi od oblaka i više su nego očigledne.

Ponuda standardizovanih, dokazanih i pristupačnih poslovnih rešenja u oblaku raste iz dana u dan i dugoročno iznajmljivanje poslovnih rešenja i usluga tih preduzeća jedini je logičan izbor.

Šta je sa srednjim i velikim preduzećima?

Za velika preduzeća i ona čije se poslovanje smatra veoma specifičnim i dalje će postojati tailor‑made rešenja koja će biti skuplja.

U poslednjih nekoliko godina, diskusije o poslovanju preduzeća u oblaku uglavnom se fokusiraju na pitanja bezbednosti i pristupa informacijama. U stvari, to je često i osnovna dilema – možemo li da verujemo ovoj tehnologiji? Izbor cloud servisa podrazumeva i analiziranje investicionih odluka u vezi sa informacionim tehnologijama. Naša uloga je da se fokusiramo samo na pitanje sadržaja, usluga i cena, kao i mogućnost brzog prelaska na cloud.

Jednostavan scenario odlučivanja postoji samo pri iznajmljivanju platforme u oblaku (PaaS), gde se brzo i lako podešavaju parametri preduzeća. Srednja i velika preduzeća i razne organizacije uvek su bile suočene sa izazovom prilagođavanja svojih procesa standardizovanim rešenjima, tako da je iznajmljivanje poslovnih rešenja kao usluge iz oblaka (SaaS) malo veći zadatak.

Lakši put do oblaka

Mnogi provajderi već rade prilagođena poslovna rešenja i usluge. Istovremeno, rapidno raste ponuda dodatnih aplikacija kojima specijalizovani partneri nude dodatne funkcionalnosti. Postoji nekoliko alata integracije koji omogućavaju sveobuhvatan proces podrške. Moguće je koristiti dve ili više različitih online usluga.

Pravi način je verovatno onaj u kome umesto svih funkcionalnosti u jednom rešenju, kompanija bira smislene kombinacije odgovarajućih poslovnih rešenja. Izuzetno je bitno da standardni servis može biti dopunjen raznoraznim dodatnim aplikacijama koje postoje na tržištu, a koje su slične onima na mobilnim telefonima. Naravno, rešenja u oblaku mogu da se povežu s lokalnim rešenjima i to može da bude odgovarajuća kombinacija.

Da li je hibridno rešenje najbolje?

Verovatno je tako… Rešenja treba da budu usmerena na poslovne vrednosti, ali i na tehnološke pretpostavke. Hibridna okruženja izuzetno su efikasna, a u nekim slučajevima i jedina rešenja. Čak i želje nekih kompanija da posluju isključivo u oblaku, iz različitih razloga, nisu moguće ili smislene. Logičan pristup je kombinacija lokalnih i cloud rešenja. Neka poslovna rešenja koja se na tržištu nude kao servis u oblaku mogu da postanu hibridna.

Uloga IT sektora u oblaku zavisiće od toga šta su radili u konkretnoj firmi. Negde će se ona svesti samo na održavanje hardvera i sistema infrastrukture. U budućnosti će mašine voditi ljude u poslovanju i svakako im neće oteti posao. IT će u biznisu nastaviti da igra veoma važnu ulogu, koja će biti samo malo drugačija, a možda čak i važnija.

Oblak kao brz odgovor na potrebe tržišta

Način na koji kompanije posluju moraće da se menja. Svi govorimo o digitalnoj transformaciji i pristupu podacima iz bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Cloud poslovna rešenja mogu brzo da odgovore na potrebe tržišta. Verujem da je srpska ekonomija prepoznala važnost korišćenja poslovnih rešenja i usluga u oblaku i više nego neke razvijenije ekonomije. Cloud pristup primorao je proizvođače da unaprede svoja rešenja, tako da su ove usluge moguće uz minimalne početne troškove. Najveće prednosti poslovanja u oblaku jesu razuman trošak za poslovno rešenje u oblaku i efikasnija usluga, koja je prethodno bila izuzetno skupa i samim tim dostupna samo većim igračima na tržištu.

www.adacta.rs

Ivan Đolić

(Objavljeno u PC#243)

Oblak od memorijske pene

Bitna tehnološka komponenta svih cloud rešenja jesu storage serveri pred koje se postavlja težak zadatak bezbednog i pouzdanog čuvanja enormne količine podataka koji treba da budu uvek brzo dostupni kako bi cloud koncept uopšte mogao da funkcioniše

Concept of a businessman that works over a cloud

Kada bi neko iz ne tako davne prošlosti mogao da virne u kristalnu kuglu i osmotri glad za podacima koja karakteriše današnji svet, bio bi sasvim sigurno poprilično šokiran. Na stranu Moore‑ov zakon i sve ostalo, slike hard‑diskova velikih poput ormana iz druge polovine dvadesetog veka stoje u oštrom kontrastu u poređenju sa, za nekoliko redova veličine većim kapacitetom memorijskih kartica koje danas nemarno nosimo po džepovima i to nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Prvo pitanje je otkud tolika potražnja za podacima i šta to ovaj svet uopšte skladišti u tolikim količinama, a drugo u kom smeru se sve to kreće i gde će i kada će se zaustaviti. Na prvo pitanje lako je odgovoriti – pogledajte samo svoj Gmail nalog, virtuelni disk, svoj Facebook feed, YouTube kanal – pokušajte da procenite koliko ste podataka upload‑ovali, primili na mejl, uskladištili na neki drajv u oblaku u poslednje vreme, čak i ako ste „običan“ prosečan korisnik ovih popularnih servisa.

Zatim se prisetite da sve što jednom uđe tamo negde, obično tamo ostaje… pa, zauvek. Sad to pomnožite sa brojem „običnih“ korisnika na ovom svetu i nećete morati ni da mislite o bankama, vladinim institucijama, naučnim centrima i svim drugim profesionalnim korisnicima koji takođe imaju ogromne zahteve u pogledu obrade i čuvanja podataka, a ipak će vam biti jasno o koliko ogromnim brojkama se radi. Na drugo pitanje znatno je teže dati odgovor.

Poplava bajtova

Prema nekim procenama, zaključno sa 2015. godinom, u čitavom svetu u enterprajz sektoru bilo je angažovano oko 60.000 PB prostora za skladištenje podataka. Da podsetimo, jedan petabajt (PB) je hiljadu puta (tj. 1024 puta, da budemo precizniji) veći od jednog terabajta (TB). Prevedeno u prosečne hard‑diskove od 1 TB, u enterprajz aplikacijama globalno je angažovan ekvivalent od oko 60 miliona komada. Impresivno?

Uz osvrt na gorepomenutu priču i pomisao na to koliko ljudi širom sveta danas generiše kojekakve podatke možda i nije toliko impresivno – sud prepuštamo vama. Google je još 2009. obrađivao u proseku 24 PB podataka dnevno, Microsoft je objavio da je u trenutku prelaska sa Hotmail‑a na Outlook.com 2013. migrirao preko 150 PB korisničkih podataka, a Megaupload je još 2012. skladištio oko 28 PB korisničkih fajlova. Facebook je još pre tri godine imao nekih 357 PB samo slika, a tek koliko da se zapitate šta rade sa svim tim podacima, još 2012. je najveća društvena mreža obezbedila 100 petabajta prostora za potrebe data mining‑a dok Yahoo čuva 2 PB informacija samo o ponašanju korisnika.

Moderna nauka takođe vapi za storage-om – Nemački centar za praćenje klimatskih promena (DKRZ) ima oko 60 PB podataka o globalnoj klimi naše planete, a obelodanjeno je i da je Veliki hadronski sudarač u CERN‑u, zaključno sa 2012. godinom, nagomilao oko 200 PB podataka beležeći sudare čestica u potrazi za Higsovim bozonom. Čak i video‑igrice zahtevaju veliki storage, pa tako popularni World of Warcraft ima kapacitet od oko 1,3 petabajta.

Prognoze kažu da će ove brojke nastaviti da rastu, pa se predviđa da će do 2020. u enterprajz sektoru biti angažovano i do 40 ZB. ZB? Jedan zetabajt ima milion petabajta (dobro de, 1024×1024 = 1.048.576 petabajta), a to je već neverovatno po svakom kriterijumu!

Rešenja za skladištenje podataka čine danas najveću pojedinačnu stavku u izdacima za hardver jer čine oko 60 odsto budžeta namenjenog hardveru i čak 10 odsto ukupnog IT budžeta u enterprajz sektoru.

3d network server room and cloud outside as concept

Kako održati korak?

Rast potražnje za prostorom za skladištenje trenutno je takav da nadmašuje projektovani rast povećavanje gustine storage servera, pa da bi se odgovorilo na ove uvećane zahteve, mora doći i do povećanja svih pratećih troškova storage-a. Ako se uporedi tipična serverska konfiguracija tokom prethodnih petnaestak godina, može se videti da su performanse svih relevantnih sistemskih komponenti, poput procesora, memorije, mrežnog interfejsa ili magistrale, pratile neki koliko‑toliko ravnomeran rast. Procesor nije preko noći od Pentium‑a 1 postao Nehalem baš kao što ni mrežni interfejs nije od 100‑megabitnog Ethernet-a odjednom skočio na 10 ili čak 40 gigabitni Ethernet interfejs. Između ovih krajnosti bili smo svedoci evolucije kroz nekoliko iteracija sa postepeno poboljšavanim performansama.

Mediji za skladištenje podataka izuzetak su od ovog pravila jer je tipičan server dugi niz godina imao manje‑više nepromenjen klasičan 15k RPM hard‑disk, da bi tek nedavno veliki zahtevi po pitanju storage-a, kao i masovno uvođenje SSD tehnologije, u vrlo kratkom roku doveli do toga da tipičan disk postane SSD, s nekoliko stotina puta jačim performansama u odnosu na svoje dojučerašnje prethodnike.

Uprošćena predstava storage‑a kao „običnog“ servera kod koga je dominantan disk, a akcenat stavljen na njegov kapacitet i performanse, za današnje pojmove ipak je pogrešna. Vrtoglavi rast i sve veći apetiti za performansama doveli su do evolucije rešenja za čuvanje podataka koja je iznedrila nekoliko suštinski različitih generacija.

Evolucija storage rešenja

Prvi korak u razvoju storage rešenja svakako su bili računari s lokalnim storage-om. Svaki računar koji ima hard‑disk u nekom smislu je storage i to je ono što smo svi koristili i još uvek koristimo da čuvamo lične podatke. Ovde negde potpadaju i razne JBOD (Just a Bunch of Disks) koje mogu biti na tom lokalnom računaru ili eventualno na nekom mrežnom serveru, a to rešenje ima očiglednih nedostataka, jer je pouzdanost zapisa onolika kolika je pouzdanost diska na kome se podatak nalazi, što je po današnjim kriterijumima uglavnom neprihvatljivo.

Takođe, pristup podacima ograničen je na lokalni računar ili eventualno lokalnu mrežu. DAS (Direct Attached Storage) podrazumeva zasebnu celinu s diskovima koja se povezuje sa serverom putem sopstvenog interfejsa (npr. SCSI, Fiber Channel), dok klijenti s ovim serverom komuniciraju preko lokalne mreže.

Strogo gledano, već i običan eksterni hard‑disk sa USB interfejsom potpada pod ovu kategoriju, ali u užem smislu, obično se podrazumevaju malo ozbiljnija DAS rešenja kod kojih su pojedinačni diskovi povezani u redundantnu konfiguraciju radi povećanja pouzdanosti.

Tek sa pojavom NAS‑a (Network Attached Storage) dolazimo do onoga što se danas obično podrazumeva pod imenom storage. Kod ovakvih rešenja, storage je opremljen Ethernet mrežnim interfejsom kojim se povezuje direktno na lokalnu računarsku mrežu na koju su povezani i serveri i klijenti. NAS rešenja i danas pokrivaju veoma širok dijapazon od malih uređaja namenjenih SOHO segmentu tržišta sa svega jednim ili dva diska, pa do velikih enterprajz rešenja s velikim brojem diskova. Diskovi su obavezno povezani u neku od RAID (Redundant Array of Independent Disks) konfiguracija kako bi se obezbedilo da i u slučaju otkaza pojedinačnog diska ne dođe do trajnog gubitka podataka. Principi rada RAID konfiguracija, kao i strategije zamene diskova i migracije podataka, zasebna su tema, ali treba reći da se od modernih rešenja obavezno očekuje mogućnost da se neispravni diskovi mogu zameniti i da se kapacitet može proširivati bez gašenja storage servera.

Poslednja etapa u evoluciji storage-a jesu SAN (Storage Area Network) rešenja kod kojih je arhitektura zasnovana na dve odvojene i fizički različite mreže kojom se povezuju aplikativni serveri – LAN mreže kojom se ostvaruje veza s klijentima i optičke SAN mreže kojom se, s druge strane, povezuju sami storage-i. Dok prva koristi klasične Ethernet svičeve, SAN mreža zasnovana je na optičkim vlaknima i posebnim SAN svičevima. Fibre Channel mreža, kojom se povezuju serveri i storage na SAN segmentu, redundantna je mreža optičkih vlakana visokih performansi. Primenom modernih SAN rešenja postiže se poboljšano upravljanje storage‑om, snižava se cena rešenja kroz efikasniju upotrebu hardvera i poboljšava efikasnost bekapa i dostupnosti podataka. Takođe, SAN rešenja omogućavaju virtuelizaciju storage-a, što je od ključne važnosti za današnje zahteve koje nameću cloud rešenja.

Veliki i mali

Arhitektura svakog modernog storage rešenja trebalo bi da podrazumeva pre svega same diskove, povezane u RAID konfiguraciju, keš i kontrolere, kao i interkonekciju magistrala podataka između jednih i drugih i naravno ulazno/izlazne interfejse kojima se ostvaruje veza sa serverom preko FC ili Ethernet sviča. S druge strane, broj diskova, kapacitet i veličina storage-a veoma mnogo varira i zavisi od namene.

Moderne cloud aplikacije uglavnom podrazumevaju i velika enterprajz rešenja velikog kapaciteta i visokih performansi, dok su za potrebe bekapa podataka neke manje firme ili čak i privatne baze ličnih fajlova (slika, filmova) dovoljni mali mrežni serveri pristupačne cene. Doduše, ovde se odmah poteže i tema opravdanosti malih storage-a jer je čitav cloud koncept baziran na ideji deljenih online resursa visokih peformansi, ali budući da se uvođenje cloud tehnologija pokazalo kao maraton, a ne trka na sto metara, SOHO rešenja sigurno će još neko vreme biti oko nas. I sam enterprajz segment obuhvata brojna rešenja, u zavisnosti od potrebnih performansi, pa se obično izdvajaju tri podsegmenta: entry level uređaji koji su sve češće zasnovani na SSD tehnologiji, mid‑range serveri i high‑end rešenja koja zauzimaju više profesionalnih rek ormana.

Dok diskove koje čine neophodnu komponentu svakog storage rešenja proizvodi nekolicina renomiranih kompanija, broj proizvođača koji se bore na tržištu storage rešenja daleko je veći. Kao lideri izdvajaju se EMC, Hitachi Data Systems, HP, NetApp, IBM i Dell, ali i proizvođači od kojih se može očekivati da u bliskoj budućnosti preuzmu liderske pozicije, kao što su DataDirect Networks, Fujitsu, Qnap, Huawei i Oracle. Ovome treba dodati još desetak proizvođača koji još uvek nisu dostigli nivo gore pobrojanih lidera, ali su svakako vidljivi na horizontu, tako da ima podosta učesnika pa će tržišna utakmica biti zanimljiva.

Mladen Mijatović

 

Objavljeno u časopisu PC#230

Pročitajte još:

Rek ili ormar?

Qnap NAS porodica

 

Mainstream: Na putu ka oblaku

Brojni IT menadžeri razmišljaju o „prelasku na cloud“, ali se mali broj njih i odlučuje na ovaj korak, iz najrazličitijih razloga. Zato je važno da još jednom istaknemo glavne prednosti koje ovaj prelazak čine pametnim potezom za veliki broj kompanija.

Client_MASTER_Herobanner_1920x10801-1920x1080Zahvaljujući brzom napretku informacionih i komunikacionih tehnologija i brzom pristupu Internetu, danas mnoge stvari radimo i organizujemo na potpuno drugačiji način. Većina nas i privatno i u kompanijama već koristi mnoge prednosti cloud computing‑a, a da toga nismo ni svesni, jer su razni e‑mail i cloud storage servisi (Gmail, Outlook.com, Google Drive, Dropbox, OneDrive…) postali sastavni deo naših života. Tim pre razmišljanje o prebacivanju nekih od elemenata informatičke infrastrukture vaše kompanije „u oblak“ itekako ima smisla, jer su u pitanju proverene tehnologije koje korisnici već poznaju.

Od problema do rešenja

Najčešći razlog zbog kojeg korisnici razmatraju ideju prelaska u cloud je loše iskustvo sa postojećom in‑house infrastrukturom. Bilo da je u pitanju samo kratak ispad sistema ili veća havarija, ovakvi događaji nateraju IT menadžere da se zamisle nad alternativama, i tada se cloud brzo nametne kao efikasnije i zapravo jeftinije rešenje. Tu dolazimo i do drugog motivatora – želje za uštedom. Kako firma raste, rastu i zahtevi za kapacitetima informacionog sistema, a ako je taj rast brz IT odeljenju postaje sve teže da ga isprati, naročito sa ponekad prilično skromnim budžetima. U tim situacijama je najbolje rešenje kreiranje hibridnog okruženja, u kojem se postojeća in‑house infrastruktura reorganizuje i zadržava deo njenih funkcija, dok se servisi čija je dostupnost ključna za funkcionisanje firme (npr. e‑mail ili poslovna aplikacija) prebacuju na cloud hosting.

U oba slučaja prednosti za korisnika su sasvim jasne: interni resursi i infrastruktura se oslobađaju prekomernog tereta, „gašenje požara“ postaje posao nekog drugog i tako operativni izazovi postaju deo rešenja. Samim tim IT menadžeri najzad mogu da se posvete onome zbog čega su tu – razvijanju informacionog sistema koji će na pravi način podržati poslovanje kompanije. No, i pored toga mnogi i dalje oklevaju da uključe cloud kao deo svoje infrastrukture.

Strah od izmeštanja ključnih poslovnih podataka se navodi kao glavni razlog, iako neopravdan. Vaši poslovni podaci će u ogromnoj većini slučajeva biti bezbedniji na udaljenom serveru, u fizički i tehnički obezbeđenom data centru nego na serveru u prostorijama vaše firme. Šansa da će se neko baviti neovlašćenim „kopanjem“ po podacima je minimalna.

Lokalno znanje za domaće korisnike

Sve ovo u krajnjem ishodu služi da reši izazove koji se nalaze pred IT odeljenjima, ali i kompletnim kompanijama. Ako je zahtev menadžmenta da armija terenskih komercijalista uvek ima pristup svim relevantnim podacima, izgradnja sopstvene IT infrastrukture koja bi takav zahtev podržala može biti skup i komplikovan poduhvat. No, ako se deo servisa prebaci u cloud, najvažnija stvar o kojoj će IT menadžeri tada morati da vode računa je aplikativna sigurnost sistema, dok se pouzdanost neće dovoditi u pitanje. Ozbiljni cloud hosting provajderi nude garantovani uptime od 99,9 do 99,999% i napredne mehanizme za load balancing, višestruku redundansu sistema za skladištenje podataka i backup, kao i širok spektar dodatnih, ali i ključnih propratnih usluga.

Među tim uslugama se izdvaja 24/7 tehnička podrška, kao sastavni deo fully managed hosting paketa. No, samo par kompanija nudi podršku na lokalnom jeziku, kao na primer kompanija Mainstream iz Beograda, čiji stručnjaci su u našoj vremenskoj zoni i govore jezik koji će svi lokalni korisnici razumeti. Pored toga, Mainstream‑ovi serveri se nalaze u Srbiji, tako da je kašnjenje (latency) minimalno, što može biti od značaja za brz i pouzdan pristup ključnim poslovnim servisima kao što su baze podataka. Ipak, ono po čemu se Mainstream‑ova ponuda razlikuje od ostalih je veliko iskustvo u pružanju konsultantskih usluga na unapređenju servisa i aplikacija koje klijenti koriste. Dakle, mogu vam pomoći i prilikom odlučivanja za najbolji način migracije ka cloud‑u, kao i kod optimizacije novog sistema, što može biti samo dodatan motiv da ozbiljno razmotrite cloud hosting kao rešenje nekog od vaših IT problema.

www.mainstream.rs

Vladimir Cerić

(Objavljeno u Časopisu PC#227)

Jednostavnija mobilnost u kompanijama

Pametni uređaji su sve prisutniji u poslovnom okruženju, a pred kompanijama je izazov implementacije, konfiguracije i upravljanja ovom opremom. AirWatch platforma nudi jednostavno i sigurno rešenje.

11-o-SMARTPHONE-facebookAirWatch je lider u enterprise mobility menadžmentu sa više od 1600 zaposlenih po čitavom svetu. Više od 10.000 kompanija je AirWatch-u ukazalo poverenje u obezbeđivanju i upravljanju mobilnim uređajima. Sa vodećim rešenjima u oblastima sigurnosti, BYOD, aplikacija, sadržaja, email-a i pretraživanju, AirWatch pojednostavljuje upravljanje u enterprise okruženjima.

Osnovan 2003. godine sa sedištem u Sandy Springsu, Georgia, AirWatch je veoma rano zabeležio uspeh u sferi bežičnih uređaja. Kako su 2006. godine, “pametni” uređaji postali sve prisutniji u enterprise okruženju, mendžment je odlučio da fokus firme premesti na upravljanje svih mobilnih uređaja u okviru istog. Tim koji je bio zadužen za strategiju kompanije, bio je ubeđen da će konzumerizacija IT-a potpuno promeniti način poslovanja. Bili su apsolutno u pravu. U februaru 2014. godine, VmWare je kupio AirWatch za 1,54 milijardi dolara.

AirWatch pojednostavljuje mobilnost u organizacijama, omogućavajući tim organizacijama da lako implementiraju, konfigurišu, obezbeđuju, upravljaju i da podržavaju pametne telefone, tablete, laptopove i ostale uređaje na raznim platformama i operativnim sistemima. Integrisano rešenje omogućuje organizacijama smanjenje troškova i povećanje efikasnosti, smanjujući sigurnosne rizike i sprečavajući gubitke podataka.

Evo kako je jedan od čelnika VmWare-a opisao razvojni put AirWatch-a, posle njegove kupovine: “Korisnici bi trebalo da imaju jedinstveno iskustvo “jednog klika”, bez potrebe da unose korisnička imena i lozinke, bez posebnih VPN-ova, kako bi pristupali internim resursima. Takođe, fokusiramo se na zajednički skup funkcionalnosti i mogućnosti koje se mogu primenjivati na svim platformama – upravljanje aplikacijama, upravljanje sadržajem i uređajima. Slično tome, trebalo bi da postoje zajedničke funkcije kao što su identitet i kontrola pristupa mreži, koji bi trebalo da budu integrisani u naš proizvod da bi se obezbedio konzistentan korisnički doživljaj.”

Zašto AirWatch?

Enterprajz arhitektura

Podržava implementaciju stotine, hiljade uređaja kroz robustnu arhitekturu koja je potpuno podesiva u svim okruženjima i zadovoljava sve zahteve i potrebe. AirWatch je izgrađen na standardnoj tehnologiji tako da omogućava nesmetan rad, “rame uz rame”, sa postojećim aplikacijama.

Integracija unutar enterprajza

AirWatch se pouzdano integriše sa AD/LDAP, CA, email infrastrukturom kao i sa drugim sistemima unutar enterprajz okruženja. Kako u oblaku, tako i “on-premise”.

Fleksibilnost

Nudi implementaciju unutar oblaka ili “on-premise“. Ukoliko se potrebe promene, lako je izvršiti migraciju sa jedne na drugu uz pomoć AirWatch-a.

Sigurnost

AirWatch platforma je izgrađena na sigurnosti, radeći na ojačanom Windows OS-u sa onemogućenim nepotrebnim servisima. Komunikacija između uređaja je autentifikovana MTLS-om (Mutual Transport Layer Security) protokolom i enkriptovana sa jedinstvenim ID sertifikatom koji je izdat tokom registracije uređaja.

Skalabilnost

Platforma je dizajnirana tako da podržava bilo koju implementaciju, od desetine do nekoliko desetina hiljada mobilnih uređaja. To je čini izrazito skalabilnom.

Pristup na osnovu rola

AirWatch omogućava pristup na osnovu rola, kao i sposobnost autentifikacije koja obezbeđuje dodelu različitih prava zaposlenima za administraciju sistema, u zavisnosti od njihovih funkcija u samoj organizaciji. LDAP integracija, automatska sinhronizacija bilo kakvih promena, naravno, sve sa jedne konzole.

API i partnerski ekosistem

AirWatch je razvio obiman API okvir koji se integriše sa postojećim sistemima i servisima unutar preduzeća, kao i sa istim sa treće strane.

Automatizovani monitoring

Razne alatke za monitoring omogućavaju automatizovani proces. Ova mogućnost obezbeđuje da se beleže svi logovi administratora, događaji uređaja i sistema. Omogućena je i komunikacija sa eksternim log sistemima preko syslog-a čime je ostvarena potpuna fleksibilnost.

HA (High Availibility) i
DR (Disaster Recovery)

AirWatch karakteriše active-active konfiguracija za HA. Takođe, AirWatch uključuje i tehnologiju replikacije koja sprečava gubitak podataka.

Za informacije o Printec Grupi posetite www.printecgroup.com ili kontaktirajte beogradsku kancelariju:office@printec.rs , 011/2206‑980.

Jovana Kojić

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Bezbedno poslovanje u domaćem cloudu

Sa Bojanom Manojlovićem, stručnjakom za cloud tehnologije iz kompanije Mainstream, razgovarali smo o veoma aktuelnoj temi – disaster recovery rešenjima prilagođenim našem tržištu.

Bojan Manojlović, diplomirani inženjer elektrotehnike, dobro je poznat domaćoj stručnoj javnosti. Veliki broj polaznika Cisco akademije prošao je stručne kurseve koje Bojan drži s velikom posvećenošću već više od sedam godina. Od 2011. aktivno se bavi dizajnom i implementacijom naprednih cloud servisa.
Bojan Manojlović, diplomirani inženjer elektrotehnike, dobro je poznat domaćoj stručnoj javnosti. Veliki broj polaznika Cisco akademije prošao je stručne kurseve koje Bojan drži s velikom posvećenošću već više od sedam godina. Od 2011. aktivno se bavi dizajnom i implementacijom naprednih cloud servisa.

 

Iz kompanije Mainstream, često stižu nove vesti. Njihov tim je odnedavno ojačan stručnjakom za napredne cloud servise čiji će fokus biti rešenja za enterprise korisnike u domenu novih tehnologija. Iako se doskoro malo domaćih kompanija moglo pohvaliti time da primenjuje cloud servise u svom poslovanju, velika zainteresovanost IT menadžera domaćih preduzeća za ove usluge budi nadu da se situacija može drastično promeniti. Zato smo s Bojanom Manojlovićem, čovekom velikog iskustva na polju cloud tehnologija, razgovarali o aktuelnoj i „vrućoj“ temi – disaster recovery rešenjima prilagođenim našem tržištu.

DR, DRaaS, BC… Skraćenice zbunjuju mnoge. Šta one znače?

Business Continuity (BC) je skup svih politika, mera i konkretnih procedura u određenom poslovnom okruženju koje imaju jedinstven cilj – obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja u slučaju nepovoljnih spoljnih faktora, od elementarnih nepogoda do operativnih problema sa IT opremom. Disaster Recovery (DR) predstavlja konkretna IT rešenja koja pomažu kompanijama da se uspešno bore sa izazovima definisanim u Business Continuity planovima. Skup mogućih rešenja veoma je veliki, a IT stručnjaci često su na „slatkim mukama“ kod izbora onog optimalnog. Najzad, Disaster Recovery as a Service (DRaaS) obuhvata širok spektar rešenja koja pokrivaju sve segmente IT operacija – od bazičnih backup servisa, preko replikacija na aplikativnom nivou do sinhronizacije kompletne računarske i storage virtuelizovane infrastrukture.

Kakvo je Vaše mišljenje o bezbednosti podataka u cloudu?

Poslednjih godina čitali smo o aferama u vezi s privatnošću i dostupnošću podataka, pa takve brige nisu neobične niti neutemeljene. Cloud rešenja koja nudi naša kompanija u potpunosti su bazirana na infrastrukturi i opremi koja je smeštena u Srbiji, a primenjujemo i sve najbolje svetske prakse u domenu bezbednosti skladištenih podataka. Kako volimo da kažemo, našem korisniku uvek možemo „prstom da pokažemo“ gde su podaci.

Eksplozija upotrebe cloud servisa i vrtoglavi rast svih pokazatelja prihvaćenosti ovog novog talasa u solidnoj meri zaobilaze tradicionalne kompanije koje i dalje razmatraju svrsishodnost ovih servisa. Tako se pojavljuju razni hibridni oblici, među kojima je najnoviji trend tzv. Near cloud model, kada korisnik u potpunosti kontroliše suštinsku infrastrukturu (pre svega sisteme za skladištenje podataka) koja je „naslonjena“ na servis provajdera, a on obezbeđuje komplementarne računarske resurse. Na taj način se ključ do podataka nalazi u rukama korisnika, dok se elastična infrastruktura provajdera koristi kada i koliko je to potrebno.

Kako procenjujete potrebe domaćih firmi za DR rešenjima?

Osnovna potreba je, svakako, mogućnost da se van primarnog sistema čuvaju kopije podataka bez kojih kompanija ne bi mogla uspešno da nastavi svoje poslovanje. No, u havarijskim situacijama sama činjenica da su podaci sačuvani ne znači mnogo, jer moderno poslovanje zahteva minimalne prekide i od IT sektora se očekuje da obezbedi kontinuitet rada u veoma kratkim rokovima. Zbog toga, odgovore na pitanja „kako“ treba pronaći pre nastanka bilo kakvih problema. Sve veća otvorenost domaćeg poslovanja ka Internetu svakako povećava značaj uvođenja redundantne infrastrukture, najčešće na aplikativnom nivou.

Šta Mainstream može da ponudi domaćoj privredi u segmentu Disaster Recovery usluga?

Mainstream nudi pun spektar DR servisa, podržavajući, između ostalih, HP, NetApp, Oracle, VMware, Citrix i Microsoft tehnologije. Među zadovoljnim korisnicima nalaze se kompanije kojima pružamo fully managed uslugu sekundarne lokacije za celokupnu Microsoft infrastrukturu – od AD infrastrukture, preko Microsoft Exchange infrastrukture do replikacije na nivou Microsoft SQL baze podataka. Pored rešenja na aplikativnom nivou, klijenti koriste i usluge replikacije podataka na nivou storage sistema, rešavajući na taj način ne samo moguće havarijske situacije već i mogućnost da bez stresa i prekida u radu obavljaju redovne poslove održavanja i upgrade‑a svog primarnog sistema.

Da li je implementacija DR rešenja komplikovan i dug proces, kako se na osnovu složenosti može pomisliti?

Svakako da planiranje DR koncepta i razrada pomenute Business Continuity strategije predstavlja ozbiljan posao. Svojim iskustvom korisnicima pomažemo i u tom segmentu. Sama implementacija DR rešenja je u suštini izazovan i zabavan proces. Kako su naše usluge bazirane na fully managed konceptu kojim se Mainstream i probio na tržištu korisnicima DR servisa nudimo pun ugođaj i preuzimamo odgovornost za kompletnu implementaciju i siguran rad takvih rešenja.

Da li su DR usluge u cloud‑u pristupačne iz perspektive cene i drugih troškova?

Korisnik je, pre svega, lišen kapitalnih investicija i ne postoji potreba za ulaganjem niti u hardver, niti u skupe softverske licence. Svi segmenti DR rešenja naplaćuju se na mesečnom nivou, a resursi u skladu s politikom „plaćaš koliko koristiš“, što najčešće podrazumeva minimalne troškove, jer do pune aktivacije ovih resursa retko dolazi, samo onda kada je za poslovanje to najvažnije.

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Za velike i male

Cloud Computing (ili računarstvo u oblaku, kako glasi oficijelni prevod naziva ove savremene tehnologije) je već dobrih pet-šest godina prisutan na našem tržištu. Baš zbog toga smo posetili kompaniju Eunet koja se među prvima vinula u “oblake”. Želeli smo da saznamo kako se ovaj provajder snašao u Cloud priči i u kojoj meri je srpsko tržište prihvatilo ovu tehnologiju.

clip_image002

Većina nas koji se bave IT-jem se seća kako je jedan od prvih domaćih internet provajdera počeo da nudi povezivanje na internet i hosting usluge još davne 1995. Tokom godina, od kompanije Eunet nastale su dve firme. Yunet International se bavi onim što se zove internet conectivity, a Eunet d.o.o. u svom portfoliu ima čitav niz servisa, i pod brendom Eunet, odnosno Eunet Hosting, nudi klasičnu uslugu hostovanja, telehousing usluge, razne cloud servise i, najnovije, uslugu softver housinga.

"Spinovali smo ovu firmu koja je krenula pravovremeno da izučava neke nove pravce razvoja. Još 2008. godine, Eunet je počeo intenzivno da se bavi cloud tehnologijom sklopivši ugovor sa jednom od firmi lidera u cloud tehnologiji – CA, nakon čega smo počeli da pružamo usluge Cloud computinga bazirane

na njihovoj Cloud platformi. Od 2008. do danas je prošlo više od pet godina i već smo dobro ovladali različitim Cloud platformama na kojima nudimo naše usluge", ispričala nam je Ljiljana Berat Radosavljević, direktorka prodaje u kompaniji.

"Generalno, danas ponudu naših cloud usluga delimo na Windows i Linux tehnologije", istakla je Ljiljana, otvarajući time ovu temu i dajući sjajan šlagvort Aleksandri Jovović, akaunt menadžeru, koja se spremno

uključila u razgovor objašnjavajući šta je to što njihovi korisnici uglavnom traže.

Sve na oblaku

"Kada se osnuje firma, prvo što joj treba je da ima svoj registrovan domen i mail adresu, znači da ima mail server. Pretpostavljam da u 21. veku više ne postoji firma koja ne koristi mail server na domenskoj adresi. Mi smo takav mail server smestili na jedan cloud, odnosno na jedan virtualni server i to je nešto što korisnici kod nas najčešće traže i kupuju. Drugo što će svakoj firmi zatrebati je sopstveni sajt. Da li je on urađen u PHP ili ASP tehnologiji je potpuno nebitno, jer mi podržavamo i jednu i drugu tehnologiju. Taj sajt će se opet nalaziti na Cloudu. Treće što bi moglo da zatreba nekoj firmi je, na primer, neka mailing lista. Napravili smo predefinisani servis i za to. Da bismo pojednostavili poslovanje razvili smo predefinisane servise koji su nastali na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa korisnicima. Sa druge

strane, postavili smo kao gotove servise koji su bazirani na Microsoft tehnologiji, kao što su CRM, Exchange Server, SharePoint i slični. Firma koja počne sa poslovanjem danas može kompletno svoje

poslovanje da završi u Cloudu, konkretno "Euneta", objasnila je Aleksandra.

Parče clouda za svakog korisnika

Interesantna je priča i način na koji Aleksandra objašnjavaju biznis model zasnovan na Cloudu: "Zamislite jedan veliki profesionalni, obezbeđeni centar u kome se nalazi veliki broj servera, uređaja za skladištenje podataka, mrežnih uređaja, i u kome rade ljudi koji su profesionalci. Zahvaljujući tehnologiji virtualizacije, od svih tih servera, mrežne opreme, storidža napravi se određeni veliki bazen pun memorije, procesora, prostora za smeštanje podataka, a onda svaki korisnik iz tog velikog bazena dobije jedno "parče", jedan svoj mali privatni server ili mali privatni data centar u kome može da radi tako što će se povezati preko interneta. Ako to uporedimo sa onim čime se bavi i kako radi elektridistribucija, imati sopstveni data centar bi značilo otprilike da svako kod sebe ima agregat o kome brine. Mi smo se opredelili za model da se ta struja uzmepod svoje ruke, da se sklapaju ugovori sa elektrodistribucijom i plaća onoliko koliko se potroši. More cloud computinga ili kompjutinga u oblaku podrazumeva isti način rada, tako da korisnik praktično ne brine o opremi, ne brine o aplikacijama, već jednostavno koristeći internet konekciju koristi ono što mu treba, kad mu treba i plaća koliko potroši."

Demokratičnost clouda

U ovakvoj postavci stvari malim firmama postaju dostupne konkretne aplikacije isto kao i velikim kompanijama, i one mogu da se posvete poslovanju; da se bave time kako da poboljšaju produktivnost i budu što konkurentnije na tržištu. U tome se ogleda "demokratičnost" Clouda.

U svetu Eunetovih cloud tehnologija razlikuju se tri osnovna modela rada. Jedan model je pružanje infrastrukture kao servisa, gde korisnik ne mora da investira novac u hardver, već ima mogućnost zakupa hardverskih resursa na mesečnoj bazi. To je uobičajeno i poznato kao Infrastruktura kao servis (IaaS). S druge strane, postoji ponuda softvera kao servisa (SaaS), koja je naročito atraktivna za mala i srednja preduzeća.

Eunet pored alata za kolaboraciju i Document Management nudi i Microsoft Dynamics CRM, izuzetno važan alat za prodaju i marketing. On omogućava da se svi kontakti koje jedna firma ima unesu u aplikaciju, da se prave izveštaji, sprovode marketinške kampanje, a takođe omogućava uslugu korisničkog servisa, tiketinga te dotične kompanije. Takva jedna investicija za podizanje CRM sistema u preduzeću meri se desetinama hiljada evra, a koristeći usluge Clouda licenca za pristup takvom sistemu se plaća svega par desetina evra i servis je dostupan bukvalno za jedan dan.

clip_image004

"Sećate se, i vi ste nekad bili korisnik namenskog servera”, podsetila nas je Aleksandra, "da bi se instalirao jedan namenski server bilo je potrebno nedelju dana da se on kupi, da se donese od nekog dobavljača, pa da se sklope i ubace unutra procesori, memorije, moduli… Sada je sve u Cloudu već gotovo. Dođete, na primer, kod nas na sajt – online portal eunethosting.com – kreirate svoj nalog, poručite svoj servis, platite karticom i to je automatski aktivirano bez obzira da li je subota ili nedelja, ponoć ili ponedeljak u pet ujutru kada mi fizički nismo prisutni u kancelarijama. Znači, vi dobijate bukvalno na tri klika svoj server sa operativnim sistemom i nastavljate da radite na njemu šta god hoćete, šta god vam je potrebno."

"S jedne strane, prvo ste zakupili neke resurse i mislili ste da su ti resursi dovoljni za vaš sajt ili šta god, ali za dva dana ste videli da su ti resursi veliki. Smanjićete ih i na kraju meseca ćete dobiti manju fakturu nego što ste inicijalno mislili da ćete plaćati, a opet, s druge strane, ako znate da će vaš sajt u toku vikenda biti izuzetno posećen zato što imate promociju, vi ćete u petak u ponoć da povećate resurse na Cloud serveru, tokom vikenda ćete koristiti veće resurse, u nedelju u ponoć ćete ih smanjiti, a vaša faktura na mesečnom nivou će biti uvećana samo za ta dva dana. Znači nećete ceo mesec plaćati neke velike resurse od kojih ćete koristiti samo deo, već ćete platiti samo onoliko koliko vama zaista treba i koliko ste koristili”, objasnila je prednosti ovakvog modela Aleksandra.

Account menadžeri i klijenti

Cloud poslovni model EUneta na tržište stiže kroz organizovanu službu prodaje u kojoj rade ljudi koje nazivaju account manageri. Njihovo iskustvo sa cloudom im omogućuje da znaju mnoge prednosti ovih tehnologija i mogu da savetuju potencijalne klijente o mogućnostima koje im se pružaju kroz korišćenje raznih aplikacija ili da ih upute na ekosistem partnera – specijalizovanih firmi koje se bave nekom određenom grupom softvera i servisa. Ono što je suštinski važno je da je, postavljajući tako svoju ponudu, ova kompanija sa klijentima od samog starta. Kao što je već rečeno, ako ste preduzetnik ili firma koja počinje da radi, ono što vam u startu sigurno treba je da ostvarite svoje prisustvo na Internetu. To će biti kroz registraciju domena, postavljanje prezentacije i maila koji je kritična tačka za svakoga. Te tri stvari su baza koju nudi Eunet. Nakon toga dolazi nadgradnja. Ona može biti ili samo zakup hardvera, gde ćete raditi nešto koristeći internet konekciju, ili to može biti set aplikacija.

clip_image006

CMS

Angažovanje ekipe dizajnera i programera danas je zahtevan i ozbiljan, pre svega finansijski, momenat u razvoju neke firme. Pravo olakšanje već u startu donosi opredeljenje za Eunetov CMS koji prati čitav tim inženjera različitih profila, okupljen u posebnom sektoru, koji kompaniju korisnika sledi kroz celu njenu evoluciju. "CMS koji smo razvili je način da klijentima pružimo mogućnost da dobiju već predefinisane gotove šablone, a da im onda naši programeri pomognu da naprave internet prezentaciju. Takođe, posedujemo znanja potrebna da pomognemo klijentima ukoliko oni žele da naprave svoju elektronsku prodavnicu. To mogu da budu i vrlo složene elektronske prodavnice, a razvili smo i neke predefinisane module, recimo za plaćanje karticama itd. Dakle, kompletnu podršku tog internog biznisa korisnici mogu naći na jednom mestu, od najbazičnijih do najkompleksnijih servisa", opisuju u Eunetu svoju diversifikaciju.

Data centar – srce sistema

Cloud tehnologija lišava krajnje korisnike brige o tome gde se nalazi njihova aplikacija, gde se nalaze njegovi virtualni serveri. Opet, sve se svodi na to da se njihovi podaci i aplikacije izvršavaju na nekom hardveru u nekim data centrima. Okosnicu Eunetovog sistema čini pet data centara. Dva se nalaze u Beogradu, dva u Londonu i jedan u Majamiju. Samo srce sistema su dva data centra u Beogradu koja su međusobno povezana redudantnim optičkim linkom i imaju redundantne internet konekcije. Ono što je bitno za većinu cloud usluga, one nisu ograničene na tih pet data centara, već se veliki broj usluga klijentu može ponuditi u bilo kom data centru sveta. "Mi imamo takvih slučajeva gde smo radili bukvalno za klijente od Indije do SAD-a", s ponosnom naglašavaju u Eunetu. Zašto je priča oko data centara toliko bitna objasnio je Ivan Sekulović, CIO Euneta, nadovezujući se na priču svoje koleginice: "Nama korisnici često dođu sa pitanjem koji je data centar najbolji i zašto ih imamo više. Suština je da ne postoji jedan data centar koji može da zadovolji sve potrebe. Kako su potrebe različite, različiti data centri imaju različite karakteristike. Ono što je bitno i sve bitnije u današnjem poslovanju jeste geografska lokacija tih centara. Bilo da je to potreba za geografskom udaljenošću zbog data recoverya ili za blizinom zbog brzine odziva samih servera, geografska lokacija je jedan od značajnih faktora. Cloud je taj koji omogućava apstrakciju ovoga i vi možete podjednako da koristite resurse koji se nalaze ovde u Beogradu, Londonu ili Majamiju. Ono što mi kao kompanija imamo kao dodatnu vrednost je kontrol panel koji omogućava dodatni nivo apstrakcije. On je razvijen direktno od strane naših inžinjera i podjednako dobro radi i sa jednom i sa drugom tehnologijom – mi smo partneri i sa Microsoftom za Windows Cloud i sa kompanijom CA za to što zovemo Linux Cloud. Upravo u saradnji sa njima smo napravili taj kontrol panel. Korisnik ne mora da zna da ima aplikacije koje se nalaze u dva data centra ili na dve tehnologije, on ima jedinstveni interfejs preko koga radi."

Korisnici

"Mi u svom portfoliju imamo bukvalno sve kategorije korisnika, od pojedinaca i preduzetničkih radnji, preko najmanjih firmi, do multinacionalnih kompanija. A na samom sistemu postoji vrhunski hardver, kao i vrhunski tim inženjera koji danonoćno brinu o svemu. Jedan kompletan tim ljudi se brine o vašem sajtu, vašem serveru, vašem mailu… Mala kompanija za malu investiciju može da dobije nešto što je za njih ranije bilo apsolutno nezamislivo. S druge strane, velika kompanija ima mogućnost da autsorsuje neke ključne procese tako da njihovi IT stručnjaci mogu da se bave suštinskom podrškom u poslovanju i ne mora da ima svoju bazu rezervnih servera, rezervnih hard diskova, rezervnih delova, da investira u to", objašnjavaju u Eunetu benefite za korisnike njihovog clouda sa još jednog aspekta.

Podraška 24x 7

“Oduvek smo imali tehničku podršku koja, je funkcionisala 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. To je standard koji već duži niz godina moramo da poštujemo kao hosting provajder, a u toku prošle godine smo formirali poseban customer care sektor koji se isključivo bavi podrškom korisnicima i brigom o njima. Sama podrška je podeljena na nekoliko nivoa. Od onog bazičnog na kome će se korisnik javiti na telefon zbog nekih osnovnih informacija. To su korisnici koji zovu ne zato što imaju problem nego zato što imaju neka pitanja. Drugi nivo su sistem inžinjeri koji brinu o cloud korisnicima, korisnicima namenskih servera, telehousinga. I treći koji prati ceo sistem u vidu monitoringa, tako da krajnji korisnik neće osetiti problem ako ga mi i imamo. Svi mi se trudimo da nikad nemamo prekide u radu i da se ispoštuju svi ugovori, a ako radimo neki upgrade opreme da se unapred najave prekidi korisnicima; kao i da se radi u toku noći kako taj krajnji korisnik ne bi osetio ili minimalno osetio neke problem", bili su jedinstveni u oceni važnosti brige o korisnicima naši domaćini.

U Eunetu postoji i opcija da svaki korisnik clouda ima svog account managera. U svakom momentu korisnik može da ga pozove i da se informiše o trenutnom servisu koji koristi, ili kako bi mogao da poveća ili smanji resurse na serveru, da dokupi neku dodatnu uslugu… Svaki korisnik zna ime, prezime, mail adresu, mobilni telefon svog account managera. "Dakle, imamo profesionalnu organizovanu službu tehničke podrške – klasična tri nivoa tehničke podrške: kontakt centar, noćna dežurstva vikendom i konkretno za korisnike cloud usluga nudimo takozvani premium support koji podrazumeva lični nivo podrške”, još jednom su rezimirali nivoe podrške korisnicima naši sagovornici.

Stanje u Srbiji

IT je veoma dinamična oblast. Promene su brojne i česte, a valja držati korak sa njima. "Tehnološki gledano, mi pratimo sve što se dešava u svetu cloud tehnologija. Pratimo nove platforme, nova rešenja, ali naravno naše tehničke ekipe to analiziraju i testiraju, pa ćemo cloud platforme prilagođavati onome što je najpovoljnije za naše korisnike i nas. Što se servisa tiče, Srbija je još na početku njihovog korišćenja", istakla je Aleksandra Jovović. "Nažalost, upravo potražnja za Software as a Service rešenjima je relativno mala, barem u našem enterprise okruženju. Malo je veća kod malih i srednjih preduzeća, ali do njih treba dopreti ovakvom vrstom informacija. Mi trenutno pregovaramo sa još dve kompanije koje rade ERP rešenja i mislimo da je to još jedna karika koja nedostaje u tom osnovnom portfoliju za poslovanje. Nadam se da će doći do dogovora i to se realizovali, slično kao što smo uradili i za CRM. Imamo još nekoliko drugih razgovora sa partnerima iz potpuno drugih oblasti, ali to sve je još uvek u povoju. Vreme koje dolazi sigurno će ponuditi puno nekih drugih korisnih servisa koji će moći da funkcionišu na sličan način", u kratkim crtama je opisala trenutno stanje Aleksandra.

Eunet je uglavnom orijentisan na taj platformski infrastrukturni deo Cloud servisa, ali su, kažu, uvek raspoloženi da sa partnerima nađu rešenje da neke usluge koje oni nude u nekom drugom modelu prilagode Software as a Service modelu.

Uzajamna edukacija

Što se tiče samih servisa koji su više vezani za artikulaciju i način upotrebe cloud rešenja, ljudi iz Euneta kažu da u velikoj meri pokušavaju da slušaju svoje korisnike, kako bi razumeli njihove potrebe i na osnovu toga artikulisali te usluge. Očekuju da će na takav način u narednom vremenu povećati mogućnost za korišćenje cloud infrastrukture, za backup, za čuvanje nekih podataka “remote”, sa idejom da se to ponudi nekim specijalizovanim industrijama na način koji za njih ima smisla. Takođe razmišlja se o povećanju ponude korišćenja testnog i razvojnog okruženja na cloud platformi. “Svakog dana učimo od naših korisnika i kada prepoznamo neki dobar use case mi pokušavamo da ga promovišemo određenoj privrednoj grani”, istakla je Aleksandra.

“Kada pričamo o hosting korisnicima, predpostavljam da u ovom momentu mi imamo najveću bazu korisnika – preko 20.000. Isto koliko se trudimo da uvedemo nešto novo, toliko moramo da se trudimo i da ti postojeći korisnici budu u svakom momentu zadovoljni. To je velika odgovornost.

Tržište je takvo da je borba za nove korisnike sve žešća. Cloud je trenutno nešto što je jako popularno i poslednjih par meseci su svi počeli da se bave njime. Samim tim je ta borba sve jača. Za korisnika je to dobro, ali on mora da bude edukovan. Pošto smo prvi u Srbiji krenuli sa cloudom, prvih godinu-dve dana bavili smo se edukacijom korisnika. Danas, 20.000 korisnika su jako lepa baza koja uči nas šta treba da radimo, jer mi kroz njihove dnevne zahteve znamo šta treba da uradimo u sledećem momentu”, opisuju u Eunetu svoj odnos sa korisnicima.

Pitanje sigurnosti

Pitanja sigurnosti podataka redovno prate svaku priču o cloudu. Ni mi je nismo izbegavali. "Generalno, data centri Euneta su obezbeđeni i imaju visok nivo zaštite po svim pravilima i procedurama. Vodi se računa o svim zahtevanim standardima, a to je verovatno bolje nego kod mnogih kompanija koje imaju svoj sopstveni data centar. Takođe, o tom data centru brine ekipa profesionalaca kojima je to jedini posao, pa je i to još jedan plus za korisnike. S druge strane, mi nudimo neka security rešenja – nešto na mrežnom nivou, neke softverske sertifikate, pristupe… Sada je zaista nivo zaštite stvar želje korisnika – do koje mere on kontroliše priču, a do koje mere mi kao provajder treba umesto njega da to iskontrolišemo. Podaci se nalaze u profesionalnom centru, na profesionalnoj opremi koju održavaju profesionalci inžinjeri, tako da su sigurniji nego na mnogim drugim mestima”, zaključio je priču vrlo bitnim segmentom sigurnosti Ivan Sekulović, CIO Euneta.

Izvor: Internet ogledalo broj 155