Outsourcing budućnost za sve

 

Outsourcing IT operacija, po svojoj definiciji, predstavlja poslovni proces tokom kojeg kompanija prepušta jedan deo poslovnih aktivnosti specijalizovanim partnerima, kako bi unapredila svoje poslovanje. Partnerska kompanija preuzima odgovornost za funkcionisanje tog servisa, obavezujući se nizom ugovora, počevši od NDA do SLA ugovora, čime se garantuju poverljivost i nivo servisa koji je partnerska kompanija u obavezi da ispuni.

Razlozi zbog kojih se kompanije odlučuju za outsourcing pojedinih operacija su višestruki. Najčešće su finansijske i organizacione prirode, ali mogu biti i posledica povremenih konsolidacija poslovnih procesa sa ciljem unapređenja poslovne politike.

„Nekada nas je u IT‑ju bilo petnaestoro, a sada nas ima sedmoro. Mi se brinemo za 500 računara, više od 500 korisnika, 50 servera koji imaju različite role i ceo taj sistem potrebno je održavati. Ovo je bio osnov za pronalaženje nekakvog sistema koji će nam omogućiti da budemo sigurni“, kaže Nataša Cvetković, IT menadžerka u kompaniji Imlek.

Šire posmatrano, outsourcing IT operacija nosi sa sobom niz prednosti, koje se mogu kategorizovati kroz razloge za outsourcing i benefite koji se tim potezom ostvaruju.

Smanjenje rizika i troškova poslovanja

Jedan od najčešćih razloga da se kompanije odluče za outsourcing IT operacija ogleda se kroz smanjenje i kontrolu operativnih troškova. Uz outsourcing troškovi se po pravilu smanjuju i svode na fiksni mesečni iznos. Primenom tradicionalnog modela kompanije se potencijalno mogu suočiti sa velikim troškovima, npr. prilikom odlaska zaposlenih ili implementacije novih tehnologija, koje zahtevaju dodatna ulaganja u proces selekcije novih kandidata i usavršavanje postojećih.

Savremeni trendovi u poslovanju povlače za sobom potrebu za postojanjem sve većeg broja složenih pratećih rešenja, koja su po pravilu pod nadležnošću lokalnih IT odeljenja. Potreba za rasterećenjem lokalnih resursa, takođe, jedan je od bitnijih razloga za IT outsourcing. IT outsourcing često dolazi i kao posledica procesa restrukturiranja kompanija, čiji su vodeći ciljevi smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta, unapređenje efikasnosti celokupnog poslovanja i fokusiranje na primarne proizvodne delatnosti. S obzirom na to da su IT servisi važni za poslovanje, kao podrška osnovnom biznisu, ali istovremeno ne predstavljaju primarnu delatnost kompanije, oni praktično postaju jedan od prvih kandidata za outsourcing.

„Mi nemamo interes da držimo vrhunskog programera kako bi radio na četiri nekakva sitna zahteva u toku godine, a opet posao mora da se završi sa visokim nivoom kvaliteta. Najbolje bi bilo kada bismo mogli da šerujemo stručni kadar sa nekom drugom velikom kompanijom“, kaže Nataša Cvetković.

Smanjenje rizika, takođe, jedan je od vodećih razloga za outsourcing, jer se na ovaj način IT operacije u većini slučajeva prepuštaju obučenim profesionalcima, koji bi trebalo da poseduju veće iskustvo, zasnovano na velikom broju klijenata, naprednijem usavršavanju, treninzima, zbog čega bi trebalo da budu u stanju da efikasnije odgovore na probleme koje pojedini servisi nose sa sobom. Pretpostavka je da uz outsourcing dolazi i do poboljšanja nivoa podrške, jer se često uvodi 24×7 model, sa većim timom koji pruža podršku, različitim nivoima podrške i kontinualnim monitoringom, čime se, kad je održavanje u pitanju, uvodi proaktivni pristup.

Benefiti koje kompanije beleže nakon uvođenje outsourcing‑a javljaju se kao posledica i trebalo bi da prestavljaju potvrdu razloga za outsourcing.

Rasterećenje resursa i povećanje efikasnosti

Jedan od najvećih benefita koje kompanije dobijaju outsourcing‑om je praćenje i redovno održavanje servisa koji je predmet outsourcing‑a. Servis koji je predmet održavanja se redovno nadograđuje (upgrade) na aktuelnu verziju, a proaktivnim monitoringom se veliki procenat problema uočava u početnim fazama, što znatno umanjuju posledice.

„Ako se bavite outsourcing‑om, jako je bitno da imate dobro organizovane i transparentno objašnjene načine kako mi tu vašu uslugu možemo da koristimo, na koji način ćemo mi komunicirati, na koji način ćete gledati na kritične tačke, da li i kako ćete raditi monitoring, da je jasno šta sve u uslugu potpada. Važno je i da postoji mogućnost proširenja usluga“ – kaže Nataša Cvetković.

Dodatne uštede javljaju se kao jedan od benefita, jer se kompanije kod kojih se outsourcing pokazao kao ispravan model odlučuju da i druge servise održavaju na isti način, pa se ugovorom o održavanju obuhvata veći broj servisa.

Kadrovske promene su jedan od velikih problema sa kojima se kompanije suočavaju, a njihov uticaj na održavanje servisa se u velikoj meri smanjuje uz outsourcing. Takođe, kompanije se često suočavaju sa problemom selekcije kandidata, naročito ako su u pitanju usko specijalizovane tehnologije.

„Ne vidim nijednog IT stručnjaka, za bilo koju oblast, da radi u ovakvim kompanijama kakav je Imlek. Takav stručnjak ovde ne može da da svoj maksimum, ne može dalje da se razvija, prosto zato što se u ovakvim kompanijama najviše bavimo održavanjem sistema. Imam nerešiv problem pri zapošljavanju u IT sektoru“, reči su Nataše Cvetković. IT menadžerka kompanije Imlek kaže još i: „Razmišljam o tome kako bi bilo dobro da postoje kompanije koje će servisne usluge davati na drugačiji način. Pored konsultantskih usluga usmerenih na rešavanje problema, outsourcing bi trebalo da vodi ka kreiranju novih usluga, kao što je angažovanje administratora na jednokratnom poslu. Npr. kada radimo update korisničkih aplikacija ovde u Imleku, mi moramo u kratkom roku da završimo posao, što prevazilazi naše mogućnosti, s obzirom na to da se radi o velikom sistemu. Bilo bi dobro da na takvom projektu možemo da angažujemo dodatne administratore.“

Miloš Trajković i Aleksandar Pavlović

DIGITALNA transformacija poslovanja

Još 1900. godine A. N. Whitehead uočio je da se stepen razvijenosti nekog društva (civilizacije) može odrediti srazmerno broju operacija koje ono može da obavi bez razmišljanja (automatski!). Danas, ako zaostajete više od par godina – niste relevantni…

Nalazimo se usred treće industrijske revolucije. Suština transformacije koju ona donosi je da svetom upravlja softver; ili, što bi rekao M. Anderseen: „Softver će ‘pojesti‘ svet.“ Drugim rečima, za sve što radimo, ma koliko jednostavno ili komplikovano bilo, neophodan nam je softver, a softver sve više upravlja automatima oko nas (od kafemata do aviona) a da mi toga nismo ni svesni.

Da bi softver mogao da obavi ovu transformativnu funkciju, slika sveta u kome živimo mora biti stvorena u digitalnom domenu. Sve (od interesa za nas, da ne kažemo posao) mora dobiti svoju digitalnu sliku – ne samo dokumenti, koji su danas pretežno već digitalni, već i predmeti koji sami po sebi nisu nosioci informacija. Na primer: svaki putnički avion danas ima svoju digitalnu sliku i kompletnu istoriju od samog nastanka, skoro svi među nama imaju i svoj digitalni (virtuelni) identitet, itd.

Neminovna posledica je eksponencijalni rast volumena podataka o svim transakcijama/promenama u okruženju i odgovarajućoj digitalnoj slici (da ne kažemo senci!). Druga posledica: bilo kakva manuelna analiza ovih podataka je nemoguća – neophodno je automatizovati analitičke/statističke/prediktivne postupke. Odavde sledi: upravljanje „velikim podacima“ (big data) i mašinsko učenje (machine learning) dominiraju današnjim razvojem ICT‑a.

Da bi pojedinci ili organizacije (ustanove, preduzeća, grupe ljudi) mogli da iskoriste prednosti koje ove tehnologije donose moraju se povezati – danas ako nisi na web‑u, ne postojiš. Više od toga: gore opisane procedure dostupne su, zbog svoje složenosti i resursa koji su im potrebni za rad („obradu“), gotovo isključivo u javnom oblaku (deljive, zajedničke usluge, slično kao električna energija).

Četvrta industrijska revolucija

Opšta povezanost, obilan dotok novih relevantnih podataka, procedure za statističku analizu/obradu i dr. Izgleda da nešto ipak nedostaje? U prašumama digitalnog sveta može se snaći samo veštačka inteligencija (VI). VI opšteg tipa, uporediva sa ljudskom, još uvek je daleko od realizacije, ali VI procedure koje bolje od čoveka obavljaju specifične zadatke, npr. prepoznavanje sadržaja slika i dr., već koristimo, a da ih nismo ni svesni (Google pretraživanje slika).

Pred našim očima rađa se četvrta industrijska revolucija: svet inteligentnih autonomnih sistema (uređaji kao što je vozilo bez vozača, kućni roboti i pomoćnici koji razumeju prirodan govor/jezik i ko zna šta još).

Implikacije:

  • Morate biti neprekidno povezani (sa svima – hteli ne hteli!).
  • Morate preuzeti rizik, ali se i zaštititi (digitalni svet je nebezbedniji od realnog!).
  • Vaša zarada direktno je srazmerna vašem direktnom učešću u stvaranju proizvoda i usluga 4. IR.
  • Vaš poslovni rezultat (ako ste preduzeće – a svako od nas je „malo preduzeće“) direktno je proporcionalan meri vaše integrisanosti u novi digitalni svet.
  • Morate neprekidno vežbati vaš najvažniji alat za 4. IR – mozak. „Učiti, učiti i samo učiti!“ – ovo je jedini način da sačuvate ili steknete radno mesto na kome vas VI roboti neće zameniti.
  • Stvari se ne mogu preokrenuti u suprotnom smeru – duh tehnološkog razvoja neće se vratiti nazad u bocu!

Transformacija i automatizacija poslovnih procesa

Digitalna transformacija (zapravo nove mogućnosti koje ona stvara) dovela je do redefinisanja pojma poslovnog procesa: nekad je on počinjao i završavao se u okvirima jednog preduzeća/organizacije, a sada postaje neuporedivo duži – počinje od potrošača i završava se (protežući se kroz čitav lanac vrednosti) sa potrošačem. Navešćemo (prema modelu MIT centra za digitalni biznis) ključne promene do kojih dovodi digitalna transformacija čiji smo svedoci:

  • Potrošačko iskustvo: Tehnike tradicionalnog marketinga su dramatično proširene radi boljeg razumevanja ponašanja i potreba potrošača: segmentacija kupaca korišćenjem naprednih alata i informacija dostupnih na internetu, sticanje znanja o ponašanju, ukusima, potrebama potrošača analizom „tragova“ na društvenim mrežama, razvoj prediktivnog marketinga, pojednostavljenje procesa kroz primenu aplikacija potpuno prilagođenih potrošaču (programi lojalnosti za mobilne uređaje) – do stvaranja globalne digitalne samoposluge (nestajanje posrednika!).
  • Poslovni procesi: Integracija s‑kraja‑na‑kraj, poboljšanje performansi/agilnosti, umrežavanje zaposlenih i mobilnost radnih mesta (obavljanje operacija u bilo koje vreme sa bilo kog mesta – od kuće i dr., sa brojnim implikacijama za privatnost), donošenje odluka na osnovu napredne analitike i podataka. Sve više potrošač/zaposleni komunicira sa algoritmima, a ne sa drugim zaposlenima u preduzeću/ustanovi.
  • Poslovni model: Poslovni modeli menjaju se pod uticajem digitalnih tehnologija – od transformacije fizičkog u digitalno, sve većeg broja potpuno digitalnih proizvoda i usluga, do potpune transformacije organizacionog modela (od proste preraspodele odgovornosti do lean menadžmenta) i, konačno, redefinisanja granica biznisa.

Implikacije su značajne: kao rezultat nećemo dobiti samo nove proizvode i usluge već i sasvim drugačija preduzeća/organizacije koje ih pružaju. Preduzeća se istovremeno smanjuju (nestaju brojna radna mesta koja zamenjuju automati/algoritmi) i proširuju se jer nastoje da u svoju mrežu direktno uključe i potrošače. Potrošač, na izvestan način, postaje „zaposlen“ u preduzeću kojem on plaća, a ne obrnuto! Pri tome on se obraća mašinama i algoritmima, a ne zaposlenima (kojih i onako ima sve manje). Da se malo našalimo: možda ćemo uskoro postati svedoci ispunjenja sna prosečnog kapitaliste – preduzeće bez zaposlenih koje ubira profit samo za svog vlasnika.

Povezanost, mobilnost i bezbednost – prilike i izazovi

Pojedinac (počev od dečijeg uzrasta!) danas u rukama drži uređaj koji je moćniji od personalnih računara koji su se koristili pre samo nekoliko godina. Na stolu pojedinac danas drži uređaje koji su se pre samo desetak godina smatrali superračunarima. S druge strane, on je sa internetom povezan vezama čija je brzina veća od one kojom su do pre desetak godina bila povezana preduzeća. Sa novom generacijom mobilnih mreža (5G) dolaze i desetostruko veće brzine prenosa i neprekidna povezanost (hteli mi to ili ne!). Ova nova hipermreža stvoriće osnovu za nove primene, kao što su virtuelna i dopunjena realnost, interaktivna distribucija i konzumiranje medijskih sadržaja na zahtev, pojavu milijardi na internet povezanih uređaja – od pametnih telefona, frižidera, termostata, automobila, do praktično svega ostalog. Ono što danas nazivamo „velikim podacima“ za par godina smatraće se mikroskopskom veličinom. Iz izvora informacija takvog obima i složenosti nijedan ljudski um neće moći da izvuče korisne i pouzdane zaključke. Jedini spas nam je da u pomoć pozovemo tehnike veštačke inteligencije i mašinskog učenja…

S druge strane, kako to uvek biva, ne otvaraju se samo mogućnosti koje donose dobro, već i one sa tamne strane upotrebe tehnologije: bezbednosne pretnje dramatično se uvećavaju i prisutne su svuda, uključujući naše mobilne telefone, televizore, automobile… Zlonameran pojedinac, koji u fizičkom svetu ima veliku ali ipak ograničenu moć, u digitalnom svetu stiče moć da se suprotstavi čitavim organizacijama, čak i državama. Pri tome je njegova moć globalna – sve što želi na bilo kom kraju sveta može da uradi iz fotelje. Nije čudno što nemačka ministarka odbrane ovih dana najavljuje formiranje jedinice za kiber‑bezbednost koja će brojati oko 19.000 pripadnika! Možda ni ovo neće biti dovoljno, a možda će se budući ratovi najpre započinjati u digitalnom domenu (ako to već nije slučaj)?

Dakle, postajemo istovremeno i moćniji i ranjiviji. Ostaje nam da se nadamo da će ova novostvorena moć biti (pretežno) iskorišćena za dobrobit društva.

Infrastruktura i oblak

Usluge iz oblaka računara (cloud computing) danas se već mogu smatrati sasvim zrelim. Posle desetak godina inkubacije i razvoja, danas su ove usluge u svim svojim različitim vidovima, od infrastrukture do isporuke aplikacija/softvera, postale ekonomski neodoljiva alternativa tradicionalnim načinima izgradnje i održavanja IT podrške poslovanju preduzeća, ustanova, organizacija bilo koje veličine i složenosti. Opštepoznata osobina ovih usluga jeste da se pružaju i koriste na zahtev, da se obim korišćenih resursa može povećavati i smanjivati dinamički i da se plaćaju prema obimu korišćenja resursa. Pri tome korisnik nema nikakvih investicionih troškova, tj. pretvara ih u operativne troškove, koji su, zbog ekonomije obima, znatno niži nego da ih gradi i održava sam. Pojava oblaka u IT domenu je samo još jedna manifestacija dobro poznatog modela „komoditizacije“ proizvoda/usluga bilo koje vrste u zreloj fazi razvoja. Vrlo sličan put prošla je, na primer, isporuka električne energije – danas je niko ne proizvodi sam za sebe, već koristi usluge iz javno dostupnih izvora.

Digitalna transformacija poslovanja, koja se nameće kao imperativ, bez tehnologija oblaka bila bi danas nemoguća. Dakle, oblak i digitalizacija biznisa idu „ruku pod ruku“. Preduzećima preostaje samo da prihvate ključnu promenu (alternativa nije vredna spomena): granice preduzeća više ne postoje, nekadašnje fizičke ograde pretvorile su se u virtuelne, a i ove se sve više rastvaraju i nestaju. Nekad je bio vrlo popularan aforizam: „Budi otvoren da ne bi bio zatvoren!“ Danas se on može doslovno primeniti na model poslovanja bilo kog preduzeća.

IT outsourcing

Savremeno preduzeće (ustanova) nema vremena ni resursa da se bavi bilo kojim drugim delatnostima sem onima koje mu direktno donose profit. Dakle, mora da se fokusira na svoje primarne poslovne procese („core“ aktivnosti), a sekundarne prepusti isporučiocima koji su za njih specijalizovani. IT tu nije nikakav izuzetak, a poslednjih godina ovaj proces, nazvan outsourcing, znatno je intenzivniji. Obim i forme prenošenja IT operacija na spoljne isporučioce variraju od najjednostavnijih do najsloženijih. Pri tome funkciju strateškog razvoja i upravljanja preduzeće po pravilu zadržava za sebe.

Prema stepenu složenosti – od jednostavnih ka komplikovanim, od kratkoročnih ka dugoročnim – outsourcing srećemo u sledećim formama:

  • IT i komunikaciona infrastruktura;
  • administracija i podrška;
  • infrastruktura za bezbednost;
  • razvoj aplikacija i podrška;
  • konsalting u domenu implementacije složenih standardnih rešenja;
  • integracija aplikacija i automatizacija procesa;
  • planiranje i budžetiranje – arhitektura i evolucija IT sistema;
  • provera procesa upravljanja IT‑jem, bezbednosti i usklađenosti sa licencnim pravima;
  • edukacija/trening zaposlenih i menadžmenta za primenu IT rešenja;
  • transformacija poslovanja uz primenu savremenih IT rešenja.

Napredni isporučioci usluga koji su ovladali konceptima i tehnikama digitalne transformacije, kao što je COMING, na primer, omogućavaju preduzećima da postupno prenesu sve veći broj funkcija IT‑ja na isporučioca, a da pri tome zadrže kontrolu nad primenom, razvojem i ekonomičnošću neophodnih funkcija. S druge strane, isporučioci ne mogu zadovoljiti rastuće potrebe korisnika isporukom delimičnih, po pravilu kratkoročnih rešenja. Idealno: veza korisnika i isporučioca mora biti zasnovana na poverenju i uzajamnoj koristi na dugi rok. Drugim rečima: za uspeh digitalne transformacije preduzeća neophodan je pouzdan i sposoban partner, koji pri tom ima jasnu viziju kako se savremene informacione tehnologije mogu iskoristiti za unapređenje poslovanja uz razumne troškove.

Napredni alati – cloud native aplikacije

Infrastruktura oblaka pojavila se najpre kao jeftina zamena za sopstvenu infrastrukturu. Ono što ste ranije sami morali da izgradite i održavate (data‑centri, serveri, mreže…) odjednom ste mogli da kupite (iznajmite) i dobijete odmah. Međutim, to je bio samo prvi talas tehnologija oblaka. Ono što je došlo zatim znatno je važnije i dramatično menja okruženje u kom preduzeća i pojedinci žive i rade: oblak je omogućio stvaranje radikalno drugačijih rešenja i aplikacija. Na scenu su stupile tzv. cloud native aplikacije ‑ aplikacije rođene u oblaku. Takvih aplikacija danas ima nebrojeno mnogo, ali ćemo se ovde fokusirati samo na dva posebno važna tipa: masivne aplikacije za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, mikroservisi kao API infrastruktura (koju je IBM nazvao API ekonomijom).

Prvi tip aplikacija zbog složenosti i masivnosti (u njihovoj realizaciji učestvuju hiljade ili desetine hiljada servera) ne mogu u sopstvenom okruženju sebi da priušte čak ni najveća preduzeća i organizacije današnjice. Stoga se moraju okrenuti upotrebi javno dostupnih usluga. Drugim rečima, sve veći broj aplikativnih rešenja, a pogotovo onih najnaprednijih, moći će ekonomično da se konzumiraju samo iz oblaka. Čemu ove aplikacije služe? Pre svega za predviđanje (na osnovu masivne istorije događaja koji nisu isključivo vezani za preduzeće‑korisnika) i prepoznavanje oblika (slika, govora, obrazaca ponašanja). Integrisanje navedenih funkcija u tradicionalno aplikativno okruženje čini stare aplikacije „pametnijim“.

Drugi tip aplikacija je zapravo mreža mikroservisa koji se u oblaku isporučuju i sa drugim aplikacijama integrišu preko svojih dobro definisanih interfejsa – API‑ja. Brojni servisi ovog tipa omogućavaju da se njihovom orkestracijom/integracijom grade složenije aplikacije i sistemi za podršku poslovanju. Korisnik ih pri tom konzumira iz oblaka i nije vlasnik niti jednog elementa infrastrukture potrebne za njihov rad.

Ono što smo nekad nazivali informacionim sistemom koji ima ograničen perimetar potpuno se rastvorilo u oblaku. Gde su onda granice savremenog preduzeća? Nema ih!

Umesto zaključka…

Okruženje u kom danas živimo sve je više mešavina digitalnog i realnog sveta. Upotrebom tehnologija koje proširuju realan svet (tzv. augmented reality) čoveku se olakšava snalaženje u njemu. Primeri su brojni: od jednostavnih operacija u prodavnicama (virtuelni izlozi) i skladištima do vrlo kompleksnih, kao što su vožnja automobila, pilotiranje avionima i bespilotnim letelicama. Okruženje u kom živi i radi pojedinac sve više podseća na video‑igre. Otuda se, ne slučajno, ova transformacija u pravcu interaktivnih igara u svim domenima primene IT tehnologija naziva gejmifikacija (gamification). Vrlo je verovatno da će uskoro sredstva za tzv. virtuelnu stvarnost biti neophodna za obavljanje čak i najjednostavnijih poslova.

Procesi transformacije započinju i teku na, starim aršinima mereno, obrnut način: najpre se inovacija pojavljuje u masovnoj primeni među pojedincima (potrošačima), da bi se na kraju pojavila u sličnom obliku kao rešenje koje se koristi unutar poslovnih subjekata (preduzeća, ustanova, organizacija bilo kog tipa). Biznis, zapravo, kasni sa digitalnom transformacijom!

Drugim rečima, naša deca i unuci bolje od nas znaju šta dolazi sutra. Rekao bih i da su bolje od nas za to pripremljeni. Savremena preduzeća moraće da im se prilagode, ako žele da ih zaposle i zadrže. Dobro došli (ponovo) u vrli novi svet!

MiroslavKržić

Jeste li zadovoljni štampom?

Verovatno smo vam već dosadili sa pričom oko toga kako možete da svoju štampu učinite efikasnijom. Ne može se poreći da je outsourcing kao poslovni model idealno rešenje za velike uštede i efikasnije poslovanje u pojedinim sferama. Da li spadate u grupu korisnika kojima trebaju A3 kolor štampači i veliki obim štampe, profesionalna rešanje ili manji kancelarijski uređaji, kompanija OKI u svom portfoliju nudi veliki izbor najrazličitijih rešenja.

Štampa za 2,5 evra mesečno!

Nama su za oko zapali modeli kao što su OKI B432dn i MB492dn koji se mogu naći u okviru iPlus ponude kompanije Original. Radi se o crno belim A4 štampačima namenjenim zahtevnim kancelarijskim okruženjima, pri čemu MB492dn spada u multifunkcionalne modele i predstavlja napredno rešenje koje u jednom uređaju nudi nekoliko različitih rešenja.

Pomenuti OKI B432dn može štampati do 40 strana po minutu, i to direktno sa prenosnih uređaja (telefona, tableta). Kao dodatne pogodnosti, tu su i automatska dupleks štampa i gigabitna mreža, koja može itekako da bude značajna u LAN okruženjima sa mnogo uređaja.

Sa OKI MB492dn dobijate i dodatnu bezbednost preko SecurePrint opcije i autentifikacije preko smart kartica, prostrani 7-inčni ekran u boji osetljiv na dodir, ali i automatski uvlakač i dupleks štampu. Gigabitna mreža i štampa preko prenosnih uređaja (Google Cloud Print i Apple Air Print) se podrazumevaju. Za razliku od B432dn, koji se u okviru iPlus ponude može pronaći za 2,5 evra, za OKI MB492dn u okviru pomenute ponude morate izdvojiti 5 evra mesečno, što, s obzirom na to šta dobijate, ne deluje kao veliki izdatak.

Ne zaboravite ni da u okviru iPlus ponude dobijate popust prilikom nabavke uređaja, garantni rok do 60 meseci, isporuku i instalaciju uređaja, redovno i vanredno održavanje, zamenski uređaj tokom dužih intervencija, praćenje statusa uređaja i dostavu tonera i potrošnog materijala.

Plus bez minusa

Outsourcing kao poslovni model koji omogućava velike uštede na određenim poljima poslovanja pokazao se kao pravo rešenje kada je potrebno svesti troškove na prihvatljivu meru. Outsourcing praktično znači prepustiti brigu o određenim segmentima svog poslovanja a koji nisu glavna delatnost, specijalizovanim kompanijama za relevantne oblasti.

Dobar primer za pametan outsourcing je svakako usluga štampe. Ovo je bitan element poslovanja svakog preduzeća, ali ponekad može biti veoma skup i neisplativ. U zavisnosti od toga šta specijalizovane kompanije nude, kod nas možete naći OPS – optimized print service, MPS – managed print service i slične usluge. Kompanije se vrlo često, povučene niskim cenama obavezuju višegodišnjim ugovorima i nije redak slučaj da se na kraju same odlučuju na raskide ugovora uz visoke penale. Najčešći uzrok potencijalnih problema je u samom pristupu problematici, jer zbog čestog potcenjivanja problematike i nedovoljnog angažovanja i analize, odlučuje se brzo i uglavnom za najjeftinije rešenje.

iPlus, svetski a naš

Prepoznavši ovakve probleme i sve češća nezadovoljstva korisnika, kompanija Original je razvila i patentirala uslugu pod nazivom iPlus (engleska skraćenica za Impression plus) što bi u bukvalnom prevodu značilo otisak više. Iskorišćeno je 25-godišnje iskustvo usko vezano za davanje usluga print rešenja i partnerski odnosi sa svetskim vodećim brendovima hardvera i softvera. Može se reći da je na neki način prikupljeno najbolje od najboljih i implementirano na naše tržište.

iPlus je poslovno rešenje koje obuhvata više vendora i predstavlja optimalnu kombinaciju hardvera i softvera, koje u isto vreme nije ograničeno forsiranim jednostranim rešenjima koje nudi vendor. Namenjeno je pre svega srednjim i malim preduzećima, ali se bez ikakvih problema može tranformisati za potrebe i velikih. Rešenje je posebno jer se pre svega insistira na konsultantskoj usluzi na osnovu koje se maksimalno smanjuje rizik odabira neodgovarajućeg rešenja. Ono što je najbolje kod ove usluge je da i ako se nekim slučajem potkrade greška, rešenje se lako menja i prilagođava “u hodu”. Vrlo bitna svojstvenost je i fleksibilnost rešenja koja se ogleda u konstantnom praćenju korisnika i njegovih potreba. Bilo koja ugovorena nabavka ili rentiranje rešenja ne predstavlja nešto čega se ugovorne strane moraju držati po svaku cenu i pretiti penalima pri raskidu, već se vrlo lako usklađuje s novonastalim potrebama bilo da je u pitanju povećanje ili smanjenje poslovnih aktivnosti. Na taj način postiže se maksimalna optimizacija i racionalizacija konačnog rešenja na višestrano zadovoljstvo: korisnika, stručnog tima Originala i samog proizvođača hardvera i softvera.

Skrojeno po meri korisnika

Nakon prvog koraka, a na osnovu konsultantske usluge, preporučuje se optimalno rešenje i pristupa se njegovoj implementaciji. Tu se dolazi do najzanimljivijeg dela rešenja za korisnike. Osim klasične usluge rentiranja rešenja, posebne prednosti se ogledaju u tome što iPlus nudi mogućnost nabavke hardvera i softvera po izuzetno povoljnim uslovima koji zavise od paketa usluga za koje se korisnik opredelio. Rešenje iPlus pruža mogućnost potpune kontrole troška u vidu predefinisanje prava i načina upotrebe za svakog korisnika pojedinačno što zasigurno dovodi do smanjenja kako direktnih tako i skrivenih troškova.
Sveobuhvatno multivendor rešenje iPlus ima za cilj da donosi mir i harmoniju u kompaniju koja se odluči da ga primeni, jer pre svega rasterećuje sve do tada korišćene resurse, kompletno prepušta brigu profesionalnoj kompaniji sa iskustvom, što vodi ka maksimalnom unapređenju poslovnih procesa vezanih za svaki iskopirani, odštampani ili skenirani dokument. Pitanja i konstatacije kao što su: Nestalo nam je tonera, Ništa se ne vidi, Opet se pokvario, Gde je otišao dokument?, Ko je uzeo moju kopiju? i na kraju – Šefe šta da radimo?, postaju anegdote koje će korisnici prepričavati.

Novi centar za inovacije kompanije Endava

Endava se preselila u novi poslovni prostor u Beogradu koji će zadovoljiti potrebe lokalnog razvojnog tima. Sa preko 370 zaposlenih i planom da taj broj u naredne tri godine premaši 700, Endava prelazi u novi poslovni prostor na četiri sprata u Beogradu

Proširujući svoje kapacitete za razvoj u centralnoj Evropi, Endava, brzorastuća kompanija koja nudi usluge u oblasti informacionih tehnologija, ušla je na beogradsko tržište 2015. godine, spajanjem sa kompanijom za razvoj softvera – PSTech. Predstavništvo u Beogradu je od tada razvilo poslovanje tako da sada broji preko 370 zaposlenih i sarađuje sa nekim od najvećih imena u industriji tehnologija, telekomunikacija, osiguranja i bankarstva.

Preseljenjem u novi poslovni prostor u okviru luksuznog poslovnog kompleksa Square 41, Endava zauzima četiri sprata – prostor dovoljan za 514 ljudi. Do 2018. godine biće dovršen još jedan sprat, čime će kapacitet prostora biti proširen i moći će da primi preko 700 ljudi.

Pravljen u skladu sa ostalim lokacijama na kojima posluje Endava,u poslovnom prostoru beogradskog predstavništva nalazi se 37 soba za sastanke, kafeterija, prostorije za opuštanje, sobe za igrice na svakom spratu, biblioteka, teretana, kao i parking koji se nalazi odmah pored zgrade.

Softverski programeri i arhitekte, test inženjeri, menadžeri aplikacija, kao i skram masteri, vlasnici proizvoda i biznis analitičari, posvećeni IT stručnjaci i pripravnici imaju priliku da se priključe beogradskom timu kompanije Endava i koriste prednosti koje nudi rad u novom centru za inovacije.

„Kombinacija jake korporativne kulture, tehničke izvrsnosti i inovativnih usluga i dalje je najvažniji pokretač rasta kompanije Endava. Sa ponosom možemo da kažemo da se više od trećine novih zaposlenih pridružilo Endavi na osnovu preporuke od naših ljudi koji su na taj način pokazali zadovoljstvo radom u kompaniji. Naša ekspanzija se nastavlja, kako na lokalnom nivou, tako i na nivou grupe, kako bismo klijentima mogli da omogućimo saradnju sa prvoklasnim IT stručnjacima, a našim ljudima pružimo priliku za razvoj karijere u Beogradu i svim ostalim lokacijama,“ rekao je Džon Koterel, generalni direktor kompanije Endava

Sa preko 50.000 IT stručnjaka i 3.500 studenata koji svake godine diplomiraju u oblasti informacionih tehnologija, Srbija je jak centar IT industrije. Pored toga, ovoj lokaciji su nas privukli talenti u oblasti inženjeringa, odlično poznavanje engleskog jezika ovdašnjih ljudi, dobra veza sa drugim velikim evropskim gradovima i mogućnost za isporuku IT projekata u Severnu Ameriku, nordijske zemlje i ostatak Evrope.

„Svesni činjenice da su zaposleni najbolji ambasadori naše kompanije, mi ulažemo u programe za razvoj ljudi, omogućavamo im da aktivno uče u radnom okruženju i trudimo se da im pružimo sjajne prilike za razvoj karijere. Pored toga, razvijamo inicijative koje omogućavaju zaposlenima da postignu ravnotežu između poslovnih i privatnih obaveza. Naše težnje su usmerene ka oblikovanju izvrsnosti u oblasti inženjeringa putem angažovanja na veoma kompleksnim projektima“, rekao je Vladan Konstantinović, menadžer beogradske jedinice za isporuku rešenja.

Sa ciljem da postane najpoželjniji poslodavac na svim svojim lokacijama, Endava ulaže u razvoj lokalnih zajednica u kojima posluje. U Srbiji, kompanija je učestvovala u organizovanju UNICEF fer plej turnira i košarkaške utakmice za pomoć deci, podržala BELhospice na Beogradskom maratonu. Pored toga, pomogla je obrazovanje studenata tako što je organizovala kurseve na Matematičkom fakultetu, akademiju za razvoj mekih veština i pripreme za posao, i donirala opremu i nameštaj. Endava je takođe podržala konferencije kao što su Voxxed days, ICT security, E-magine i ITkonekt i organizovala Android i C++ okupljanja.


O kompaniji Endava

Endava je kompanija u privatnom vlasništvu koja se bavi pružanjem IT usluga, sa preko 16 godina iskustva u radu sa nekim od vodećih kompanija u svetu iz oblasti finansija, osiguranja, telekomunikacija, medija, tehnologije i maloprodaje. Putem predloga agilne transformacije i digitalne evolucije, Endava pomaže klijentima da napreduju i razviju svoje poslovanje u skladu sa potrebama sadašnjih i budućih klijenata.

Endava ima više od 3.700 zaposlenih u svojim predstavništvima u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, kao i centrima za isporuku rešenja u Kolumbiji, Moldaviji, Rumuniji, Makedoniji, Srbiji i Bugarskoj.

Kao kompanija koja ulaže u dugoročna partnerstva sa klijentima, Endava pruža zaposlenima prilike koje za njih predstavljaju izazov i omogućavaju profesionalni razvoj, čime, kao poslodavac, uspeva da privuče najbolje i najtalentovanije inženjere.

Kupiti ili iznajmiti data-centar?

Količina podataka kojima danas organizacije barataju se rapidno povećava i taj trend će se nastaviti. U isto vreme data centri i njihovi menadžeri (CIO) su pod velikim pritiskom zbog tri složena izazova: kontinuitet poslovanja, skalabilnost i finansije. Dobro vođene organizacije su uglavnom sposobne da se odupru ovim izazovima, ali se vremenom pojavljuju i neka naoko jednostavnija pitanja…

datacenter-1920x1200
Organizacija koja se ne pozabavi ovim izazovima sama sebe isključuje iz procesa koji joj može doneti usvajanje mnogih inovativnih poslovnih modela koji mogu generisati i značajne koristi. Da bi se odgovorilo na izazove, kapaciteti data centra se moraju povećati. Prva odluka koju jedan CIO treba da preduzme je „Pravimo“ ili „Kupujemo“. Scenario „Pravimo“ – razvijamo data centar unutar organizacije – postaje sve teže ostvarljiv jer nedostaju kvalitetni poslovni prostori, stručni kadar, a posebno zato što data centar zahteva visok nivo energetske efikasnosti. Shodno tome, organizacije će tražiti alternativu tradicionalnom vlasništvu nad data centrom. Do skora su tu postojale tri takve alternative – Outsourcing, Outsourcing aplikacija i Colocation.

Outsourcing ispunjava većinu izazova koji su stavljeni pred organizaciju kojoj je potreban data centar, ali ima problema u pogledu odnosa zaposlenih i gubitka kontrole. Outsourcing aplikacije je brzo primenljivo rešenje koje može da se nosi sa određenim pikovima u IT potrebama, ali ne predstavlja rešenje koje će dugoročno odgovoriti na sve izazove.

Colocation može biti dobra alternativa data centru unutar organizacije, ali prostor dostupan u colocation centrima nije dovoljno prilagodjliv da odgovara specifikacijama organizacije.

Po modelu lizinga

Od skora postoji i četvrta alternativa – Leasing model. Oprema u data centru se na duži rok iznajmljuje od jedne kompanije i plaća kroz mesečne rate. Vlasnik opreme je kompanija‑iznajmljivač, a organizacija ima mogućnost da nakon isteka perioda leasing opremu kupi i postane njen vlasnik, ili da opremu vrati kompaniji‑iznajmljivaču. Na osnovu dva slučaja operativnog lizinga IT infrastrukture koji su realizovani iz praktično istog razloga, otplata na rate i prebacivanje CAPEX‑a na OPEX, ne možemo da tvrdimo da je to jedini i najbolji način obezbeđenja pouzdane infrastrukture data centra, ali smo se uverili da takav model ima značajne prednosti, koje se iskazuju kroz pojednostavljeno održavanje (oprema je vlasništvo leasing kompanije, koja je onda veoma zainteresovana da sve radi kako je propisano), te poznate i jednake mesečne troškove za rentiranje opreme data centra.

Glavne investitore u ovakva rešenja treba tražiti među provajderima cloud servisa, jer je njima potrebna pouzdana infrastruktira data centra kako bi pridobili ili zadržali klijente. Takođe, kolokacija predstavlja jednu od osnovnih usluga data centra i podrazumeva zakup dela ili celog rack‑a (ili nekoliko njih), kao i zasebnog prostora u okviru data centra. Takvi klijenti su pre svega, telekomunikacioni provajderi ili IT kompanije srednje veličine, koje deo svog data centra mogu iznajmljivati drugim korisnicima. Uzmimo za primer kompaniju Enel PS koja projektuje i gradi data centre za tu vrstu korisnika i, u saradnji sa svojim vendorom Schneider Electric‑om, oprema data centre za krajnje korisnike. Krajnji korisnici mogu pristupiti sopstvenoj opremi preko mreže ili mogu imati fizički pristup, radi održavanja opreme, u dogovoru sa onim ko rentira prostor data centra (u ovom slučaju sa IT provajderima). Takođe, postoji opcija da se održavanje i pristup opremi poveri vlasniku prostora. Na taj način krajnji korisnici smeštaju opremu u rentirani prostor – ne investiraju u izgradnju sopstvenog data centra, već isključivo u opremu. Neka istraživanja pokazuju da je moguća ušteda oko 25%, tj. da se CAPEX smanjije u odnosu na OPEX.

Na rukovodstvu organizacije je da se osloni na matematiku koja će reći šta se najviše isplati. Opcije postoje.

www.schneider-electric.com

Vasilije Kodžopeljić

Konferencija e-Razvoj 2015: IKT outsourcing u primeni kao ušteda u poslovnanju

Peta po redu godišnja konferencija e-Razvoj 2015 održaće se u petak 27.marta 2015. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.

e-razvoj-konferencija-2015

Organizator konferencije, Udruženje e-Razvoj okupio je i ove godine veliki broj domaćih stručnjaka i kompanija iz sveta informaciono-komunikacionih tehnologija koji će održati svoja predavanja i prikazati primere iz prakse u na temu ”IKT outsourcing u primeni kao ušteda u poslovanju”.

Konferencija je organizovana sa namerom da pruži priliku davaocima IKT outsourcing usluga mogućnost da pred zainteresovanim posetiocima izlože svoja rešenja i na konkretnim primerima koje realizuju u praksi prikažu domete i benefite IKT outsourcing-a u poslovanju.

Pored dva tematska dela, Udruženje e-Razvoj će po četvrti put dodeliti posebna priznanja zaslužnim pojedincima  koji su svojim radom i zalaganjem dali značajan doprinos razvoju informacionog društva Republike Srbije.

Detaljan program i satnicu konferecije e-Razvoj 2015 možete pogledati ovde.