Frustrirani fanovi Pokemon Go tuže Niantic Lab

Veliki broj frustriranih fanova tuže kreatora Pokemon Go, jer zbog tehničkih razloga nisu mogli da igraju na festivalu posvećenom igrici Pokemon Go u Čikagu.

Nezadovoljstvo je brzo eskaliralo na Pokemon Go Fest-u, jer zbog mobilne mreže igrica nije mogla da se igra. Nezadovoljni prisutni, koji nisu mogli da pristupe special premium-u koji im je bio obećan, čak su i napali izvršnog direktora Niantic Lab-a kada je izašao na scenu da im se obrati. Niantic je brzo ponudio pun povraćaj novca od karata i bonuse u igrici prisutnima, kao i retke Pokemone koji su im promakli.

Međutim, to nije zadovoljilo sve prisutne, pa su rešili da podignu zajedničku tužbu i sada očekuju isplaćivanje, kao i isplaćivanje putnih troškova, jer među podnosiocima tužbe ima onih koji su doputovali iz Kalifornije, dok su drugi doputovali čak iz dalekog Japana.

Niantic odbija da komentariše tužbu, i odložili su slične događaje u Evropi kako bi izbegli slične nezgode.

Ova nezgoda na festivlu će verovatno biti mrlja za ovu veoma popularnu igricu, a i  trn u oku za mobilne developere. Pokemon Go je i dalje deseta igrica, koja se najviše instalirala, a da je besplatna za iOS u Americi, prema App Annie statistici.

Izvor: Fortune

Divlje životinje kao Pokemon Go

Tokom pet meseci, Manayara, dvadesetšestogodišnja slonica iz Tanzanije, prevalila je 695 kilometara u pratnji članova krda. Nisu se udaljavali od reke, ali su povremeno dolazili i u blizinu ljudskih naseobina u potrazi sa svežim stablima akacije. Krda i čopori različitih zveri prevale i po 3.000 kilometara mesečno po jedinki u potrazi za svežom vodom i hranom.

Nacionalni parkovi i rezervati se oslanjaju na GPS podatke da bi bolje razumeli potrebe i ponašanje životinja u divljini. Sada ti podaci odlaze u igricu za pametne telefone, gde će igrači imati mogućnost da prate prave životinje na osnovu njihovog prirodnog kretanja. U igrama kao što je Safari Central korisnici prate životinje poput Manayare, a sredstva od prodaje aplikacije će ići u fondove za očuvanje životinjskih vrsta.

“Razmišljajte o ovoj igri kao o Pokemon Go gde su životinje stvarne, a igra je zasnovana na njihovom prirodnom kretanju, a ne na kretanju koje im zadaju korisnici,” rekao je Gautam Shah, osnivač start up kompanije Internet of Elephants koja pravi ovu igricu.

Ovo će biti prva igra koja će koristiti realne podatke o kretanju divljih životinja. Do sada imaju podatke o kretanju lavova, slonova, grizlija, jaguara, vukova, džinovskih mravojeda, te različitih vrsta ptica, a dobijaju ih od organizacija kao što je WWF Brazil, te afričkih rezervata i nacionalnih parkova.

Cilj je da se što više ljudi poveže sa svakodnevnim životom ugroženih vrsta, te da se tako podigne svest o naporima koji se čine za očuvanje najugroženijih.

Kompanija, koja trenutno vodi kampanju na Kickstarter-u, planira da lansira igricu u decembru 2018. godine.

Izvor: qz.com

Manija se nastavlja

Ako ste očekivali da je Pokemon Go manija bila samo prolazni trend i mesečni hajp veoma ste pogrešili. I pored teorija zavere, i opšteg ludila, mali džepni monstrumi nastavljaju da haraju realnim i virtuelnim svetom.

Screenshot_2016-07-26-12-30-50Pokemon Go je prva velika igra koja je predstavljena ekskluzivno za pametne telefone i tablete, bez desktop/konzolnog pandana, što je pravi presedan u industriji igara. Koliko je igra uspešna, govori činjenica da je dosad igra instalirana preko 100 miliona puta (samo 25 miliona instalacija broji od kraja jula). Pored velikog broja instalacija interesantno je i da su prihodi porasli na oko 10 miliona dolara na dnevnom nivou, kako od iOS, tako i od Android aplikacija. Interesantno je i da nije postao takozvani “ripple” efekat na druge aplikacije, kada se pojavi jedna nova, a prihodi drugih krenu da padaju. Ono što je Pokemon Go pokrenuo je svakako lavinu drugih igara sa proširenom realnošću, jer je svojim primerom pokazano kako treba da izgleda jedna uspešna igra koja se oslanja na mapiranje realnog sveta i konceptu proširene realnosti.

Ono što je jasno je da je Pokemon Go prva velika igra koja se oslanja na proširenu realnost, i kao takva nije imala negativan uticaj na finansijske dobitke konkurencije, ali je ukazala na šanse koje ima novi ekosistem igara i aplikacija  okrenuti ka proširenoj realnosti.

Đavo odneo šalu

Popularnija od Facebook-a, Instagram-a i porno filmova, igra Pokemon Go prerasla je od simpatičnog masovnog outdoor virtuelnih čudovišta u realnom svetu, prerasla u javnu opasnost koja izaziva haos, smrtne slučajeve i hapšenja, zaradivši usput milijarde dolara, ali i prvu fatvu.

4026

Ne morate po ceo dan da jurite pokemone po žbunju kako biste zaključili da se razlika između virtuelnog i realnog sveta polako gubi. Zna se da je u Los Anđelesu hologram Michael Jackson-a pevao “Slave to the rhytm”, da su Italijani napravili holo operu, a hiljade holograma-demonstranata sablasno marširalo Madridom protestujući protiv Zakona o bezbednosti koji ograničava građanske slobode. Kada tome dodate Microsoft Hololens naočare, sposobne da stvarnost prekriju virtuelnim hologramima i prostornim zvukom, ili podatak da je koosnivač Google-a Sergej Brin, još 2012. nosio Google Glass prototip pametnih naočara, jasno je da je proširena realnost nešto što nam se ubrzano događa.

Ako se pak pitate da li Hololens i Google Glass imaju za cilj prikazivanje virtuelne realnosti, odgovor je ne. Zadatak im je da fizičku stvarnost unaprede virtuelnim elementima, da je „poboljšaju” i „uvećaju”. Otud i termin „proširena realnost” mada bi pilo vodu i „nabudžena stvarnost” (od glagola „budžiti”, žargonskog sinonima za nadogradnju).

Za sad ni riba ni devojka, nabudžena stvarnost može da nabubri u šizofreno halucinantnu realnost u kojoj će polako bledeti granice između stvarnog i virtuelnog, između opipljive i digitalne realnosti. Obična raja osuđena je da baulja i upada u neprilike, kao što se dogodilo prošle nedelje u Minhenu, kada su se fanovi pokemona našli u epicentru okršaja antifašista i krajnjih desničara iz organizacije Pegida (Patriotische Europäer gegen die Islamisierung des Abendlandes). Zbog odbijanja da se mrdnu, jer „čekaju da uhvate pokemona“, policija ih je pohapsila na desetine.

Screenshot_2016-07-26-12-30-50

Sva ta halabuka probudila je i dežurne paranoičare koji su iz mesta uprli prst u Google, zato što bahato uslovljava korišćenje uređaja Google Glass hrpom zabrana i pravom da ga deaktivira ako ga, na primer, nekom prodate, što je Wired cinično prokomentarisao rečima: „Dobrodošli u Novi svet, u kojem kompanije zadržavaju kontrolu nad proizvodima čak i nakon što ih potrošač kupi“.

Odmah su se oglasili i tzv. teoretičari zavere, uz dijagnozu da je „kontrola proizvoda ključ za kontrolu korisnika“, ističući da iza igre Pokemon Go stoji firma Niantic Labs, čiji osnivač John Hanke ima i kompaniju po imenu „Ključaonica“ (Keyhole, Inc), koja je svoj projekat mapiranja površina prodala Velikom pretraživaču, a ovaj onda napravio Google Earth, Google Maps i Google Street View i zašao nam u sokake, popeo se na odžake i krovove i snimio nam dvorišta. Pokemon Go samo nastavlja započeti posao, otključavajući vrata naših domova, tako što nam smešta da uslikamo u kupatilu vodenog Vaporeon-a, a u kuhinji električnog Pikachu-a i dobrovoljno mapiramo rođenu kuću. Slično misli i reditelj Oliver Stone, iznevši na konvenciji o pop kulturi da su pokemoni paravan za prikupljanje podataka i invazija na građane koja vodi u “kapitalizam nadzora i društvo robota”.

Najezda pokemona nije zaobišla ni srpska ognjišta, iako zvanična verzija igre nije dostupna u Srbiji, pa narod mora da je instalira uz pomoć trikova. Uputstva mahom šire adiktivni rođaci: gejmeri, deca i mediji koji nemaju druga posla, a svode se na to da u android telefonu treba otvoriti podešavanja (settings), zatim bezbednost (security), onda uključiti opciju „nepoznati izvori“ (unknown sources), pa sa internet APK datoteke (format za distribuciju igara) preuzeti Pokemon Go klikom na „install“.

Dobra vest je da srpski lovci na pokemone „nisu džaba krečili“, jer se podaci čuvaju u „cloudu“, pa kad igra zvanično stigne, može da se nastavi bez gubitaka. Loša vest je da Pokemon Go po svoj prilici sakuplja lične podatke, a kompanija Niantic, prema uslovima korišćenja koje niko ne čita, ima legalni pristup svačijem Google profilu. To naravno ne znači da će Niantic da vas orobi, ali znači da ako sajber kriminalci hakuju njihove servere, onda loši momci imaju pristup i vašim podacima. Hakerska grupa PoodleCorp već je obelodanila na Twitter-u da sprema veliki napad, kao i da je rušenje servera najpopularnije igre na svetu upozorenje.

Za sada, Pokemon Go koriste samo lopovi i naoružani razbojnici, pljačkajući napaljene lovce po mračnim budžacima, previđajući „mesto i nivo izolovanosti žrtve“, kako kaže policajac iz Misurija, koji je jednu takvu ekipicu ukebao usred noći na usamljenom parkingu u nedođiji. Krimosi-gejmeri ne ustručavaju se ni da namame naivce, koristeći opciju iz igre kojom se pozivaju drugi igrači na lokaciju gde kobajagi vrvi od retkih pokemona.

Pun PC Press pokemona
Pun PC Press pokemona

Kako je ludilo uzimalo maha, tako se duplirala vrednost akcija kompanije Nintendo, koja je Džepna Čudovišta (Pocket Monsters, skr. Pokemon) lansirala još pre 20 godina. Apple-ove akcije su porasle za pet posto, a brokeri predviđaju da će za dve godine da zarade još tri milijarde dolara, prodajući korisnicima iPhone-a „PokeCoins“, za kupovinu dodatnih funkcija igre. Rečju, Pokemon Go inkasira na dan oko 1,6 miliona dolara samo na korisnicima iOS uređaja, a cifra raste jer je igrača sve više. U SAD pokemone juri 21 milion aktivnih gejmera, a igra uskoro stiže u 200 zemalja sveta (za sada je dostupna u 35).

Korist od pokemona imaju i taksisti fokusirani na vožnju igrača koji hrle na pokemon destinacije, prodavci punjača za pametne telefone, prodavnice igračaka, kafići, picerije i restorani, koji se reklamiraju kao mesta gde se muvaju neka od 700 čudovišta. Tako je picerija u Kvinsu nabacila rast prihoda od skoro 80 odsto, plativši desetak dolara da joj se adresa nađe na mapi igre. Ugostitelji i ostali mali preduzetnici zbog najezde mušterija sada stoje u redu da ih vlasnici igre Pokemon Go ubace u mapu. Nezainteresovan je samo jedan kafić u Tuzli, koji je istakao natpis da „nisu dobrodošli gosti koji igraju pokemona“, valjda zbog toga što se neki Tuzlak u naselju Zlokovac skotrljao niz stepenice ganjajući čudovišta i povredio glavu.

Idilično tumačenje pokemon ludila, kao simpatične fitnes aktivnosti koja je odrasle i decu sastrugala sa kompjutera i isterala na vazduh, sve više podrivaju negativne vesti, poput one da se u Baltimoru neki tip igrajući igru zakucao u policijski auto, a žena zaglavila na drvetu, te da u SAD American Electric Power upozorava da se igrači muvaju preblizu nuklearnih elektrana i dalekovoda, jer se „elektro Pikachu ukazao kod transformatora“.

Da je đavo odneo šalu bilo je jasno kada su u BiH počeli da ganjaju pokemone po zaostalim minskim poljima, u Indoneziji uhapšen pokemondžija koji je upao u vojnu bazu, a američki vojnik u Iraku se pohvalio da je „ulovio“ Pikachu-a na liniji fronta. Drama dva tinejdžera izrešetana u Gvatemali zbog potere za virtuelnim bićima potresla je svet, kao i pad s litice dva momka u Kaliforniji.

Kada se ovome doda da je verski savet Saudijske Arabije obnovio fatvu protiv pokemona, staru 15 godina, jer „propagira hrišćanstvo, masoneriju i globalni cionizam“, a u Rusiji zamenik šefa Kabineta za odbranu i bezbednost uporedio igru s „đavolom koji pokušava da nas duhovno razvali iznutra“, jurnjava za sajber čudovištima sve manje liči na dobro zezanje, a sve više na sumornu viziju sveta SF barda Stanislaw-a Lem-a i ošamućujuće košmare Philip-a K. Dick-a. Svet u kome se stvarnost filtrira kroz aplikacije koje menjaju percepciju te stvarnosti u apsurdni doživljaj i omogućavaju kontrolu i represiju onima koji aplikacijama upravljaju, dok očajni protagonisti-objekti tragaju za čvrstim uporištem u uvrnutom okruženju.

Vesna Knežević Ćosić