Prihodi Microsoft-a porasli, a dobit se udvostručila

Prema poslovnom izveštaju Microsoft-a čista dobit kompanije dosegnula je u proteklom kvartalu 6,5 milijardi dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 3,12 milijardi. Microsoft je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 24,7 milijardi dolara, 9% veće nego u istom periodu prošle godine, dok je dobit tog softverskog diva i više nego udvostručena.

Pod vođstvom izvršnog direktora Satya Nadelle, Microsoft se preusmerava s tradicionalnog softverskog poslovanja, koje raste sporo, na cloud usluge i mobilne aplikacije. Snažan rast financijskih rezultata je zahvaljujući pozitivnim trendovima u Microsoft-ovom cloud poslovanju, koje uključuje proizvode kao što su Windows Server i platforma Azure. Prihodi u tom segmentu porasli su za 11% na godišnjem nivou, na 7,4 milijarde dolara. Samo od Azure-a prihodi su gotovo udvostručeni, iako je u tom području Microsoft suočen s velikom konkurencijom kompanija, kao što su lider Amazon.com, potom Alphabetov Google, IBM i Oracle.

S druge strane, i dalje klize prihodi Microsoft-a u području koje uključuje Windows softver, Xbox konzole za igranje, online oglašavanje i Surface uređaje. U proteklom tromesečju su pali za 2% na godišnjem nivou. Čak su i Windows telefoni dostigli najnižu tačku tržišnog učešća, jer prema najnovijem IDC istraživanju (svetska agencija za istraživanje tržišta), Windows Phone OS sada čini svega 0,1% tržišta. Transformacija Microsofta traje već neko vreme, a nedavno je firma najavila novo ukidanje hiljadu radnih mesta u svetu u nastojanju da ojača svoju prisutnost u sektoru cloud-a. Microsoft u svetu zapošljava oko 121.000 ljudi, a poslednjih godina je tokom reorganizacije ukinut velik broj radnih mesta. Nakon objave boljih poslovnih rezultata nego što su analitičari očekivali, na Wall Street-u cena deonice Microsofta porasla je više od 1,5%, na rekordnih 74,30 dolara.

Izvor: SEEbiz

Nagrada “Microsoft Partner of the Year” dodeljena COMBIS-u

Kompanija Microsoft dodelila je hrvatskoj IT kompaniji COMBIS, prestižnu Microsoft Country Partner of the Year 2017 nagradu. Svečana dodela nagrada održala se nedavno u Vašingtonu na svetskoj partnerskoj konferenciji Microsoft Inspire Conference, na kojoj je bilo prisutno 16.000 učesnika.

 

Hrvoje Dunkić, direktor sektora sistemske integracije, COMBIS

COMBIS je uspeo da u konkurenciji od 1100 Microsoft partnera osvoji ovu nagradu, jer je pomerila fokus korak dalje od klasičnog IT pristupa što joj omogućava da uspešno razvija svoje potencijale.

Nagradu je preuzeo Hrvoje Dunkić, direktor sektora sistemske integracije u COMBIS-u, koji je pritom istakao da je njihov cilj u proteklom periodu bio da se o Cloud-u više priča. Zato su lansirali portal cloud.combis.hr kao centralnu platformu svih njihovih edukativnih i promotivnih aktivnosti vezanih uz poslovanje u oblaku. Uz pomoć COMBIS2Cloud i COMBIS4Cloud portfelja, COMBIS Cloud Awareness programa, Cloud webinara, ali i blogova te ostalih marketinških aktivnosti odgovorili su na mnoga pitanja i dileme kako postojećih tako i budućih poslovnih korisnika i na taj način stvorili konkurentsku prednost na domaćem tržištu.

COMBIS nesumnjivo ima najširu Cloud ponudu u zemlji, godine iskustva i mnogobrojne uspešne implementacije iza sebe. Jedan je od pionira Cloud poslovanja u regiji i kontinuirano ulaže u znanja i rad na Microsoft-ovim rešenjima.

Izvor: Tportal

Zaštita od gubitka poslovnih podataka – pitanje opstanka

Šteta usled potpunog gubitka hardverske opreme nikada ne može biti toliko velika kao šteta zbog nepovratno izgubljenih poslovnih podataka. Svetska statistika kaže da čak 60% svih kompanija koje dožive ovaj ogroman gubitak u roku od 3 meseca bankrotira!

Falling-GuyKompanijsko rukovodstvo najčešće očekuje da će informacioni sistem kompanije biti konstantno u operativnom stanju bez posebnog napora IT osoblja. O značaju uticaja IT‑ja na ukupne poslovne rezultate ne razmišlja se mnogo, sve dok sistem ne prestane da radi. Nažalost, kada se ovo dogodi, menadžeri tek tada shvataju prirodu posledica, ali tada ovo saznanje vrlo često ima visoku cenu. Tek tada napor koji IT menadžeri i osoblje ulažu kako bi sistem radio postaje vidljiv za rukovodstvo.

U uslovima kada sistem radi, zahtevi IT menadžera retko dolaze na red za razmatranje. Opet, kada se zahtevi i razmotre, svima se čini da su previsoki. Na sreću, dešava se da sistem godinama radi bez zastoja, ali samo jedan ozbiljan pad sistema može biti katastrofalan. Nepovratni gubitak poslovnih podataka nijedan mendžment nijedne firme sebi ne može da dozvoli.

Vrlo često firme nemaju pouzdane alate za zaštitu od gubitka svojih podataka. Kod donosilaca odluka ne postoji dovoljan nivo svesti o posledicama koje po njihovo poslovanje može imati gubitak poslovnih podataka. Menadžeri ne razumeju koliko je ovaj problem veliki sve dok do njega ne dođe. S druge strane, i IT menadžeri snose odgovornost jer ne ulažu dovoljno napora da rukovodstvu objasne značaj ovih pitanja i da ih upozore na moguće posledice.

Ovo je posebno opasno u kompanijama koje su automatizovale poslovne procese – za njih gubitak podataka predstavlja nenadoknadivu štetu. Zapravo, još je tačnije reći da je gubitak poslovnih podataka nenadoknadiva šteta za sve kompanije, jer su svi vitalni procesi u svim ozbiljnim kompanijama, bez obzira na njihovu veličinu, u 21. veku automatizovani.

Jaz nastaje pri definisanju ciljeva i kreiranju međusobnih potreba IT‑ja i poslovanja. Kako se ovde ne radi o kokoški i jajetu, sasvim je jasno da zahtevi prema IT‑ju prirodno polaze od zahteva poslovanja i poslovnih potreba. Poslovne potrebe su starije i diktiraju kojom dinamikom će se IT razvijati. Postavljen na svoje mesto i predstavljen kao pomoćna funkcija u službi poslovanja, IT bi imao ozbiljnije šanse za uspeh pri sledećem razmatranju količine novca koja će za njega biti izdvojena.

Dakle, menadžeri moraju da progovore jezikom biznisa da bi objasnili pretnje koje za poslovanje donosi gubitak poslovnih podataka i predložili moguća rešenja za sprečavanje štete za kompaniju. Postoji više rešenja, a zavisno od vrste i potreba biznisa bira se i rešenje.

Osnovno čuvanje podataka

Osnovni vid zaštite od gubitka podataka je bekap, i to je rešenje koje sve kompanije, bez obzira na veličinu, moraju imati. Do gubitka podataka može doći zbog ljudske greške, usled problema u infrastrukturi (npr. zbog korupcije podataka na storidž‑sistemu) ili katastrofalnog događaja u data‑centru (požar, poplava i sl.). Pored netolerancije na gubitak podataka, kompanije biraju bekap‑rešenje koje može da isprati i druge izazove.

Povećanje broja IT servisa i količine podataka jeste jedan od ovih izazova. Količina podataka već decenijama pokazuje trend najbržeg rasta od svih elemenata koji čine informacioni sistem preduzeća. Smanjeni budžeti za IT takođe su izazov, koji za posledicu ima to da menadžment preduzeća iznova očekuje od IT odeljenja da sa manje novca uradi više, da se ne investira u resurse, da se broj zaposlenih u IT‑ju smanji ili bar zadrži na postojećem nivou, uprkos stalnom usložnjavanju IT infrastrukture, rastu broja servisa i njihovog volumena.

Nijedna kompanija ne sme sebi dozvoliti da nema bekap. Nažalost, svedoci smo situacije da veliki broj kompanija u Srbiji i dalje ne poseduje nikakvo rešenje za bekap, a značajan broj kompanija koristi rešenja koja su polovična, neadekvatna i mimo svih standarda. Sudbina onih koji nemaju nikakav bekap je izvesna: ukoliko izgube poslovne podatke, neće moći da se oporave.

Oni koji koriste polovična rešenja najčešće nemaju napravljen projekat bekapa, kao ni operativni plan, plan testiranja i simulacije oporavka poslovnih podataka. Polovična rešenja, dalje, vrlo često podrazumevaju bekap na istom uređaju na kome se nalaze i izvorni podaci.

Čak i ako dođe do katastrofalnog gubitka data‑centra na primarnoj lokaciji, sa udaljenim bekapom je moguće kupiti novu opremu i oporaviti poslovanje u razumnom roku (u zavisnosti od toga koji rok je za dato poslovanje kritičan, on može ali i ne mora biti „razuman“). Ako kompanije imaju bekap, sadržaj mora biti izmešten van, na razumnoj udaljenosti od primarne lokacije (koja je za neke kompanije regulisana propisima), bilo da se vrši fizički transport bekap‑podataka ili da se radi o replikaciji na udaljenoj lokaciji.

Bekap se može vršiti u potpunosti ili inkrementalno. Potpuni bekap podrazumeva kopiranje i replikaciju svih poslovnih podataka, dok inkrementalni podrazumeva čuvanje promena u poslovnim podacima u odnosu na poslednju kopiju. Inkrementalni bekap se češće sprovodi, a potpuna replikacija ređe. Dinamika bekapa zavisi od osetljivosti poslovanja na gubitak podataka. Tako, ukoliko se radi o osetljivom poslovanju, i rešenje za bekap mora biti takvo da se procedura realizuje na način koji ne ometa performanse poslovanja. Najčešće se pribegava replikaciji u toku noći, tj. van radnog vremena, ali postoje i bekap‑rešenja koja, posebno inkrementalnu replikaciju, sprovode i paralelno sa poslovanjem. Ovakva rešenja daju nam mogućnost povraćaja poslovnih podataka na sat vremena ili pola sata pre trenutka njihovog gubitka.

Izbor rešenja

Od zahtevane dinamike replikacije podataka, kao i od „težine“ samih podataka, zavisi i odabir tehnologije. Na tržištu možemo pronaći veliki broj rešenja sa različitom tehnološkom pozadinom. Tako kompanije lako mogu doći u iskušenje da se oslone na zastarelu tehologiju, koja, uz sve veću netolerantnost poslovanja prema gubitku podataka, nikako nije opravdana.

Ne­ga­ti­van pri­mer Kom­pa­ni­ja je re­dov­no spro­vo­di­la bekap-proceduru na trakama, ko­je je o­dla­ga­la u bli­zi­ni UPS je­di­ni­ca. Ka­da je že­le­la da pov­ra­ti po­dat­ke iz be­ka­pa, tra­ke su bi­le pra­zne zbog zra­če­nja ko­je je do­la­zi­lo od UPS‑ova. Na­ža­lost, u ovoj kom­pa­ni­ji su na te­ži na­čin shva­ti­li ko­li­ki je zna­čaj tes­ti­ra­nja re­še­nja za opo­ra­vak po­slov­nih po­da­ta­ka.
Ne­ga­ti­van pri­mer
Kom­pa­ni­ja je re­dov­no spro­vo­di­la bekap-proceduru na trakama, ko­je je o­dla­ga­la u bli­zi­ni UPS je­di­ni­ca. Ka­da je že­le­la da pov­ra­ti po­dat­ke iz be­ka­pa, tra­ke su bi­le pra­zne zbog zra­če­nja ko­je je do­la­zi­lo od UPS‑ova. Na­ža­lost, u ovoj kom­pa­ni­ji su na te­ži na­čin shva­ti­li ko­li­ki je zna­čaj tes­ti­ra­nja re­še­nja za opo­ra­vak po­slov­nih po­da­ta­ka.

Kako bismo obezbedili adekvatno bekap‑rešenje na sopstvenoj infrastrukturi, potrebno je da pre svega kreiramo plan bekapa sa dinamikom repliciranja i indeksima značaja, da kreiramo plan i obezbedimo platformu za testiranje povraćaja podataka iz bekapa, da obezbedimo infrastrukturu u skladu sa planom, kao i da odaberemo dobavljača rešenja. Potrebno je i da rešenje bude kompatibilno sa postojećom infrastrukturom, kao i da obezbeđuje platformu za uspešno sprovođenje bekap‑procedure za trenutno, ali i buduće stanje poslovanja.

Kad je reč o dizajnu rešenja, važno je da se radi na osnovu obima podataka koji će se bekapovati. Rešenje treba da bude takvo da omogući vršenje potpune bekap‑procedure i oporavak iz bekapa bez remećenja dinamike rada. Loš dizajn rešenja jedan je od najčešćih razloga sa korupciju bekapa. Korupcija bekapovanih podataka u ređem broju slučajeva znači da je zbog softverske greške fajl sačuvan na pogrešnoj lokaciji, pa ga je nemoguće oporaviti. Čest slučaj korupcije nastaje zbog pogrešnog bekapovanja transakcionih logova, kojima je definisana logička veza elemenata SQL baze, pa tako oporavak postaje nemoguć.

Rešenje koje se često sreće je bekap na magnetnim trakama, koje se svakodnevno odnose na udaljenu lokaciju. Glavni nedostaci ovakvog rešenja su angažovanje dodatne radne snage i podložnost ljudskim greškama. Još jedan čest oblik je replikacija na udaljenoj lokaciji na savremenijim uređajima (virtual tape library). Trend koji definitivno dobija sve više pristalica je bekap kao usluga u cloud‑u. Ova tehnologija donela nam je mogućnost da za svoje poslovanje obezbedimo bekap po svim standardima i na udaljenoj infrastrukturi bez investicionih troškova. U praksi ovo rešenje najčešće ne dobija čist cloud oblik, već se rešenje integriše sa postojećom infrastrukturom i kapacitetima korisnika. Naravno, uspešna hibridna rešenja umnogome zavise od stručnosti i iskustva kompanije provajdera bekapa kao usluge u cloud‑u.

Postoje firme koje, zbog prirode posla kojim se bave, mogu sebi dozvoliti duži rok za oporavak bez značajnije štete po poslovanje. Međutim, kod kompanija sa veoma dinamičnim poslovanjem svaki zastoj za posledicu ima merljiv finansijski gubitak. Ovakve firme moraju projektovati sistem za oporavak u slučaju katastrofe.

Rešenje za oporavak od katastrofe

Katastrofa može biti nepogoda velikog obima ili nesreća koja dovodi do velikih materijalnih razaranja (požar, poplava, zemljotres itd.). Moguće posledice katastrofe dovoljan su razlog da ljudi stalno tragaju za načinima da ih izbegnu ili bar ublaže. Međutim, kako se uz katastrofalne događaje vezuje niska stopa verovatnoće da će se zaista desiti, u stalnoj nestašici resursa najčešće biramo da zanemarimo bilo kakvu pripremu za potencijalnu katastrofu.

U poslovanju 21. veka susrećemo se sa visokim nivoom automatizacije poslovnih procesa, što nas vodi do ozbiljnih koristi od IT‑ja, ali i do direktne zavisnosti od IT sistema. Novi načini primene IT‑ja u poslovanju danas daju direktne konkurentske prednosti i značajno ubrzavaju poslovanje. Rukovodstva kompanija podrazumevaju da će njihovi IT sektori raditi besprekorno, bez pune svesti o tome šta bi se dogodilo u slučaju katastrofe.

U slučaju da je uzrok gubitka podataka katastrofalni događaj, bekap‑rešenje nije dovoljno. U slučaju katastrofalnog događaja može se očekivati da će oprema biti fizički oštećena do stepena neupotrebljivosti, tako da ni bekap na udaljenoj lokaciji nije dovoljan da se poslovni podaci povrate.

Svi procesi su povezani; dakle, gubitkom IT sistema prestaju sve operacije u kompaniji. Samo pad sistema u prizvodnji direktno uzrokuje smanjenu proizvodnju, prodaju, zaradu, a tu su i troškovi, poput troškova za radnu snagu koja ne radi. U mnogim kompanijama čak i jednodnevni zastoj proizvodnje i moguće štete od tog zastoja opravdavaju ulaganje u rešenja ili usluge za oporavak od katastrofe.

S druge strane, savremeno poslovno okruženje je sve zahtevnije i od jednog preduzeća traži da obezbedi kontinuitet poslovanja, čak i u slučaju ozbiljnih incidenata, koji dovode do onesposobljavanja produkcione lokacije. Ozbiljnost problema, tj. nemogućnost preduzeća da nastavi da posluje u slučaju ozbiljnog incidenta, sa svim posledicama koje on izaziva, primorala je zakonodavce i nadležna regulatorna tela da usvoje skup standarda kojima se uređuje oblast upravljanja IT infrastrukturom i obezbeđuje kontinuitet poslovanja preduzeća.

Preduzeća danas ne mogu da biraju hoće li implementirati rešenja koja obezbeđuju kontinuitet poslovanja, ili, još specifičnije, rešenja za oporavak od katastrofe. Jedina dilema koju preduzeće mora da razreši jeste kako implementirati plan za kontinuitet poslovanja, odnosno DR plan.

Vreme potrebno za oporavak čini glavnu razliku između oporavka iz bekapa i DR‑a. Da bi se neka kompanija oporavila od katastrofe, potrebno je da na drugoj udaljenoj lokaciji postoji oprema zadovoljavajućeg kapaciteta na kojoj se sadržaj iz primarnog DC stalno replicira/šalje na udaljenu lokaciju sa određenim vremenskim kašnjenjem (asinhrona replikacija) ili bez kašnjenja (sinhrona replikacija). U slučaju katastrofe, IT operacije se nastavljaju sa rezervne lokacije nakon izvršenja procedure oporavka od katastrofe, koja može trajati od nekoliko minuta pa do nekoliko dana, u zavisnosti od tehničkog rešenja koje je izabrano za određenu kompaniju.

Najčešća mera, koja predstavlja osnovni vid zaštite, bila je izmeštanje bekap‑volumena na udaljenu lokaciju i potom oporavak kroz reinstalaciju hardvera, sistemskog softvera, aplikacija, oporavak podataka iz bekap‑fajlova itd. Sve u svemu: skupo, sporo, podložno ljudskim greškama. Povrh svega, uz gotovo nemoguću proveru funkcionalnosti DR plana u razumnim intervalima (jednom kvartalno).

Kompanije se mogu odlučiti za dva, u osnovi različita tehnološka pravca pri izgradnji sistema za oporavak od katastrofe. Jedno rešenje podrazumeva izgradnju dodatnog data‑centra, uz poštovanje svih tehnoloških standarda, koji će biti smešten na lokaciji fizički dovoljno udaljenoj od primarne. Lokacija i kapacitet ovakvog data‑centra zavise pre svega od kapaciteta koji odgovaraju konkretnom poslovanju, ali i od karakteristika klime i tla, od postojeće infrastrukture, od zakonske regulative i dr. Dakle, projekat izgradnje data‑centra za potrebe sistema za oporavak od katastrofe se sa razlogom zove investicioni projekat. Kako se radi o ozbiljnoj sumi, potrebno je ispitati opravdanost ovakvog projekta i sve alternative.

Jedna od sve popularnijih alternativa jeste korišćenje usluge za oporavak od katastrofe u računarskom oblaku. Ovako se eliminiše investicioni trošak, a postižu se isti efekti na poslovanje. Mesečni trošak postaje ekvivalentan osiguranju kompanije za moguće štete od gubitka poslovnih podataka.

Testiranje rešenja za oporavak od katastrofe je nužnost. Jedino tako kompanije sa sigurnošću mogu znati da konkretno rešenje funkcioniše. Izveštaje iz testova kompanija može da koristi kao dokaz o obezbeđenju kontinuiteta poslovanja za potrebe kontrole i revizije, u skladu sa zakonima i pravnom regulativom.

Zaključak

Rešenja za zaštitu od gubitka poslovnih podataka moraju biti posledica poslovnih zahteva i samo poslovanje je to koje diktira optimalno rešenje.

Zahtevi na koje rešenja za bekap i oporavak prvo moraju da odgovore jeste da su jednostavna, u tom smislu da su integrisana i upravljiva, i da obezbeđuju potpunu zaštitu podataka. Važno je i smanjenje manuelnog rada i mogućnosti da dođe do ljudskih grešaka, kao i da zaštita podataka ne utiče na rad produkcionih servisa, tj. nužni su produkcioni servisi koji su neprekidno raspoloživi i na čije performanse bekap i DR nemaju nikakav uticaj. Naravno, među najvažnije karakteristike rešenja spada i njegova cena.

Najznačajniji parametri za definisanje rešenja i njegove cene jesu vreme potrebno za oporavak poslovnih podataka (RTO – Recovery Time Objective) i vreme u koje želimo da vratimo sistem pre gubitka podataka (RPO – Recovery Point Objective). Što su ova vremena kraća, rešenje za bekap ili oporavak (disaster recovery) je skuplje, a gubici su manji, i obrnuto. Postavlja se pitanje kako ih odrediti, tako da investicija u rešenje bude opravdana. U tome vam može pomoći grafik u izdvojenom okviru.

Određivanje optimalnog nivoa investicije

Grafikon pokazuje na koji način se može odrediti nivo investicije koji odgovara optimalnom RTO‑u, a upoređuje nivo investicije u rešenja za oporavak poslovnih podataka i nivo gubitaka za poslovanje koji mogu nastati usled gubitka poslovnih podataka. U kompanijama čije je poslovanje osetljivo na gubitak podataka moralo bi se znati kolike finansijske gubitke ona može da pretrpi ukoliko poslovanje zastane na određeni period. U zavisnosti od osetljivosti poslovanja, kompanija se može odlučiti da investira u sistem za zaštitu od gubitka podataka onoliko koliko bi bila u gubitku da izgubi podatke (na grafikonu je to prikazano kao tačka preseka crvene i plave krive).

grafikU praksi optimalni iznos investicije u ova rešenja nalazi se negde oko ove tačke. Ovako je jer neke kompanije sebi mogu da dozvole da RTO bude duži. Kompanije, dakle, pre svega definišu koliko dugo smeju da ostanu bez poslovnih podataka, a onda dizajniraju rešenje koje bi takvo stanje poslovanja podržalo. U praksi je češći slučaj da kompanije imaju određen budžet za koji mogu sebi da obezbede sistem za zaštitu od gubitka poslovnih podataka. Upravo je račun gubitaka po poslovanje usled dužeg ili kraćeg RTO pokazatelj kojim se pravda, ali i zahteva investicija u zaštitu poslovanja od gubitka poslovnih podataka.

Napomena: Siva površina označava da treba proračunati RTO za poslovnu situaciju prikazanu kroz odnos dve krive. Na grafikonu se ne čita vrednost RTO sa apscise.

Cloud – idealno rešenje

4_e-learning-cloudBekap i DR kao usluga u cloud‑u daju mogućnost potpune verifikacije i testiranja rešenja za oporavak, kao i dodatnu mogućnost provere na zahtev. Naplata se vrši prema obimu angažovanih resursa, pa rešenje postaje ekonomična usluga, potpuno usklađena sa stvarnim potrebama korisnika.

Potpuna nezavisnost od hardvera daje mogućnost oporavka servisa (podataka) na trećoj infrastrukturi, čak i u slučaju uništenja infrastrukture korisnika. Odabirom managed cloud‑a, korisnik bira da ima neprekidnu prodršku tokom radnog vremena i van njega, kao i fleksibilne polise zaštite servisa.

Učestalost i vrstu bekapa i DR‑a određuje korisnik prema kritičnosti servisa – deduplikacija i kompresija obezbeđuju visoku učestalost bez značajnog rasta volumena podataka.

Tu je i bezbednost podataka u cloud‑u. Retko koja kompanija ima računicu da sebi priušti infrastrukturu kakvu može da dobije kao uslugu u cloud‑u, u smislu zadovoljenja standarda pri izradi data‑centra, snage mašina i softvera za zaštitu i odbranu, a tu je i tim stručnjaka koji će se za potrebe korisnika usluga brinuti o servisima.

(Objavljeno u časopisu Bussines&IT, broj 4)

AB Soft: Popis bez muke

Umesto da popis radite jednom godišnje zato što propisi tako nalažu, uz AB Soft‑ov softver i mobilne uređaje kontrola stanja zaliha postaje svakodnevna rutina. Rezultat je kvalitetnije i efikasnije poslovanje.

02_ABSoftZakon kaže da je obaveza svakog preduzeća da barem jednom godišnje napravi popis. Ovaj naizgled jednostavan posao za mnoge je noćna mora i odlaže se do poslednjeg trenutka. Tako, umesto da se u prazničnom raspoloženju dočeka kraj godine ili prvi dani januara, pola preduzeća s papirima i olovkama u rukama obilaze skladišta i maloprodajne objekte prebrojavajući stanje zaliha, tažeći zagubljene artikle ili razdvajajući kutije koje su se našle na istoj polici. Na kraju sve to još treba uporediti sa stanjem u robno‑materijalnom knjigovodstvu, obračunati viškove i manjkove…

Podaci nadomak ruke

Rešenje za popise integrisano u AB Soft poslovno‑informacioni sistem može vam znatno olakšati kraj godine, jer završava veliki posao za korisnike i pritom je tako osmišljen da se brzo prilagođava specifičnim potrebama preduzeća. Zahvaljujući integraciji mobilnih uređaja (handheld) u sistem, popis je postao ne samo „zakonska obaveza“ već jednostavna rutina koja se izvodi često, jer to doprinosi urednom stanju zaliha, što se posebno iskazuje u objektima s velikim i relativno nekontrolisanim dnevnim promenama stanja zaliha. Očigledan primer za to su samoposluge, gde police dopunjuju razni radnici, a prazne ih stotine kupaca koji neretko znaju da se predomisle i robu uzetu s jednog rafa posle vrate na sasvim drugu gondolu. Jedino svakodnevni popisi mogu da spreče da tokom godine nastane totalni ršum i neslaganje između stanja u knjigama i na policama.

popis bez muke

Popis tradicionalno počinje formiranjem lista na osnovu stanja u magacinu, odnosno na osnovu zabeleženog prometa u prethodnom periodu. Liste se štampaju i dostavljaju popisnoj komisiji. Količine s popunjenih popisnih lista zatim se unose u softver i kasnije se automatski obračunavaju viškovi i manjkovi, ažurira stanje zaliha, obračunava porez za manjkove… U procesu očigledno postoji nekoliko kritičnih resursa. Jedan od njih je vreme potrebno da se prebroje zalihe.

Za manja skladišta koja mogu da se popišu za nekoliko sati nije poseban problem organizovati dovoljan broj radnika i sve to obaviti za jedan dan – obično na kraju radnog vremena i uz prethodno obavezno knjiženje svih otvorenih ulaznih i izlaznih dokumenata.

Ali, šta ako je skladište veliko, s nekoliko desetina hiljada raznih artikala?

Prethodni scenario moguć je samo ako obezbedite brojnu radnu snagu, što nije uvek moguće, ili ako imate softver koji vam omogućava da popis radite bez zaustavljanja radnog procesa u skladištu, a softver, poput AB Soft‑ovog, zna da kasnije obračuna stanje zaliha, uzimajući u obzir ulaze i izlaze nastale tokom procesa prebrojavanja. Ili, što je najbolje, sve to uradite korišćenjem mobilnih uređaja i uz organizaciju samog popisa tako da se što manje ometa normalni radni proces. Popisne liste kreirane na početku popisa prenose se u elektronskoj formi i kasnije se prebrojano stanje direktno beleži na handheld uređaje s kojih se direktno u AB Soft‑ov ERP preuzima popisano stanje. Brzo i jednostavno, zar ne?

Roba na pravom mestu

I od efikasnog uvek postoji još efikasnije. Na početku priče pomenuli smo da neki od korisnika AB Soft‑ovog softvera popis u maloprodaji rade svakodnevno. Dobra praksa kaže da se na kraju radnog vremena obiđu i pregledaju rafovi kako bi se utvrdilo da li je izloženi asortiman dobro sortiran i u adekvatnoj količini. Takođe, tom prilikom, izmešana roba vraća se na odgovarajuće stanje. Sve u svemu, to je rutina koja prodaju čini kvalitetnijom i uspešnijom.

Zamislite da umesto vizuelnog pregleda u ruci imate handheld kojim očitate bar‑kod, prebrojite količinu na rafu i to stanje upišete u softver na mobilnom uređaju. Po dolasku u kancelariju, podatke prebacite u AB Soft‑ov softver koji je stanje za očitane i prebrojane artikle uporedio s knjigovostvenim i sve to zabeležio na automatski generisanoj popisnoj listi. To je vašu dnevnu rutinu učinilo još boljom i sadržajnijom i omogućilo vam da radite dnevni popis, samo s nekoliko minuta dodatnog angažmana. Ko kaže da je popis noćna mora? Uz adekvatan softver, malo korisnog alata i dobre volje, sve je moguće…

www.absoft.rs

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#215)

Životni ciklus kompanije

Često se piše o edukaciji zaposlenih, ali šta sa obrazovanjem menadžera? Boris Vukić iz kompanije Adizes SEE prava je osoba za razgovor na temu menadžerskih veština

dsc6945w

Čime se bavi kompanija Adizes SEE čiji ste partner?

Najtačniji odgovor je da se bavimo menadžmentom, ali evo, priznajem, nakon 20 godina postojanja kompanije Adizes SEE, osećam neku nelagodu. Direktor kompanije Alfatherm iz Mostara Željko Božić izjavio je pre par godina: „Kad su došli, mislio sam da će da nam prodaju maglu, a oni su nam pomogli da izađemo iz magle“. Eto, time se bavimo. S jedne strane, naši klijenti su organizacije koje žele bolje – upravljaju promenama i traže praktičan savet ili konkretno rešenje. Bavimo se organizacionim konsaltingom po licenciranoj Adižes metodi za organizacionu terapiju pri reorganizacijama kompanija. Naši klijenti su i pojedinci koji žele bolje – shvataju kako ne mogu da menjaju svoje organizacije, ali mogu da nauče alate potrebne za zanat zvani menadžment. Držimo seminare, obuke, treninge u oblasti menadžmenta, povećanja produktivnosti, prodaje… Umesto imena klijenta, reći ću vam da smo za 20 godina postojanja intenzivno prisutni u svim zemljama bivše Jugoslavije i da je kroz naše seminare i proces organizacione terapije prošlo više od 60.000 menadžera iz preko 550 kompanija.

Šta podrazumevate pod terminom „organizaciona terapija“?

Svrha organizacionog konsaltinga jeste u tome da se uspostavi jasan sistem odgovornosti u kompanijama, naprave planovi, ustanove ciljevi i da se adekvatno reaguje na promene koje se dešavaju. Tradicionalan pristup konsaltingu pokazao se i pokazuje kao neproduktivan. On dovodi do sjajnih i veoma „lepo upakovanih“ rešenja, koja u praksi ne mogu da se sprovedu. Ideja organizacione terapije jeste da se dođe do dovoljno dobrog rešenja koje će biti i sprovedeno. Dakle, organizaciona terapija je pomoć kompanijama u bolovima njihovog organizacionog rasta i razvoja. Jedini lek je participacija.

Organizaciona terapija ne podrazumeva učešće samo jednog čoveka ili sektora u organizacionoj transformaciji. Na ovom insistiramo ne toliko zbog kvaliteta organizacionog rešenja do kojeg treba da dođemo, već prevashodno zbog toga da bi to rešenje na pravi način i zaživelo u organizaciji. Principi po kojima jedna kompanija treba da funkcioniše, njeni planovi, jasne nadležnosti, ovlašćenja, odgovornosti, procesi, ne treba samo da budu lepo napisani na papiru, već i jasni menadžerima koji ih sprovode. Tradicionalni konsalting sigurno brže dolazi do rešenja, ali ima ozbiljne probleme u sprovođenju. Videćete uskoro, nažalost opet na delu, kad započne dugo najavljivana korporatizacija javnih preduzeća. Organizaciona terapija zahteva da menadžeri ulože više vremena pri donošenju odluka, ali je izvesnije da će rešenje biti sprovedeno. A šta je funkcija menadžera nego da organizuje svoj i posao saradnika?

dsc0309

U svojim predavanjima pominjete životne cikluse kompanija. Koji su to ciklusi i kako se određuju?

Koncept životnih ciklusa postavio je dr Ichak Adizes. Postoji desetak osnovnih faza u životu jedne organizacije i njih treba znati da bi oni koji ih vode mogli ispravno da odlučuju. Kao i u medicini, na jedan način se leči malo dete, na drugi adolescenti, na treći osobe u zrelom dobu, a na sasvim drugačiji oni čiji životni vek polako ističe. Tako je i sa organizacijama – morate znati u kojem su stadijumu da biste primenili pravu terapiju.

Stadijum u životnom ciklusu ne zavisi od toga koliko dugo kompanije postoje. Postoji tačno određen način kako se organizacije skeniraju i na osnovu toga određuje stadijum. Osim ovog, metodološki postavljenog načina, iskusan organizacioni terapeut može da upotrebi još jedan – pažljivo posmatra auditorijum dok objašnjava faze u životnom ciklusu i, kad primeti da se menadžeri najviše smejulje (glavni obično kiselo), u toj fazi su. Nije toliko bitno da ja znam gde se oni nalaze, bitno je da oni sami shvate i prihvate gde su, jer ćemo tada lakše doći do toga šta im je i kako činiti.

Kojim životnim ciklusima većinski pripadaju kompanije u Srbiji?

Nažalost, najmanje ih je u najboljoj fazi, tzv. Top‑formi. Sve je manje onih koje se kočopere u aristokratiji i spremaju se da se priključe još uvek značajnim birokratizovanim, nad kojima se polako (čak i presporo) sprovodi eutanazija. Najviše je onih koje su pre 10‑20 godina nastale u nekom ćumezu ili garaži. Postigle su uspeh zahvaljujući „preduzetničkom njuhu“ osnivača i napornom radu i sada se nalaze u nečem što ja nazivam „Bermudski trougao“. Da vas ne opterećujem stručnim terminima, kompanije lutaju na putu od preduzetništva ka profesionalnom rukovođenju. Gube energiju i troše se u pokušajima da se osnivači oslobode kompanija i kompanije osnivača. Spolja se to ne vidi, a u Bosni kažu: „Spolja kalaj, a unutra belaj“.

Da li postoji nešto što bi se moglo identifikovati kao glavni problem koji sprečava kompanije u Srbiji da pređu u zrelije cikluse?

Pravim razliku između samoniklih osnivača (i kompanija) i grabitivaca (konstrukcija grabljivci i primitivci, pozajmljena od Mani Gotovac) i samo o ovim prvima govorim jer su većina. Oni samonikli su samouki i, da skratim, ne znaju menadžerski zanat. Prvi „problem“ su oni i njihova spremnost da profesionalizuju kompanije. Drugi problem je to što ne shvataju da organizacionu promenu ne mogu da sprovedu sami. Jedan dragi i umni samonikli je otišao u dobru MBA školu u inostranstvo, vredno učio i tako se naučen vratio među svoje prvoborce. I šta se desilo – još više je bio frustriran, jer se povećao jaz između njega i njegovih.

Treći problem nastaje kad on hoće i potom shvati da mora da uključi u promenu i svoj menadžment (da bi se s pravom tako zvao). I na njima i sa njima se mora raditi. Moramo raditi i na opismenjavanju organizacije i na organizacionom opismenjavanju što većeg broja menadžera.

dsc6940

Kako izgleda portret IT menadžera u Srbiji?

Da ne grešim dušu, ali ne mogu da se setim IT menadžera koji je u top‑menadžmentu neke kompanije. Osim u IT firmama, za koje takođe važe životni ciklusi i sve što sam vam malopre pripovedao. Najčešće su srednje pozicionirani u veoma važnom sektoru opštih poslova (za one koji nisu prepoznali ironiju, sad sam ironičan). Skoro sam imao klijenta kod kojeg se IT sektor, u liku IT menadžera, nalazi na srednjem nivou jednog od tri profitna centra koja imaju. Srećom ovi iz top‑menadžmenta često menjaju notebook‑ove, pa ih viđa uredno. A i važan im je.

Koja je, najzad, vaša uloga u kompaniji?

Najviše volim da radim konsalting i podršku porodičnim kompanijama, uz objašnjenje da su sve privatne kompanije porodične, iako osnivači nisu svesni toga dok im biološki naslednici na porastu. U malopre spomenuti „Bermudski trougao“ uplivavaju (ili ih roditelji ubace) i deca. Prava je umetnost pomoći i kompaniji i osnivačima i naslednicima da se u svemu tome snađu. To je posebna i duga, duga priča.

Vesna Čarknajev, Jovana Milićević

Objavljeno u časopisu PC#212

Obuka po meri korisnika

Arrow ECS je distributer specijalizovan za isporuku i održavanje objedinjenih infrastrukturnih IT rešenja za korisnike u Evropi, Africi i na Bliskom istoku. Upoznajmo njihovo odeljenje koje se bavi edukacijom IT profesionalaca – Arrow ECS Education.

19_Obuka_targetU savremenom poslovnom okruženju česte promene uslovljavaju permanentnu nadogradnju veština zaposlenih kako bi se posao uspešno obavljao. Te promene su najdinamičnije u IT sektoru, koji je za većinu kompanija glavna karika poslovnog lanca. Zato je sve više specijalizovanih obrazovnih centara koji nude edukaciju i usavršavanje za određene IT veštine. U širokoj ponuda na tržištu, pojedini obrazovni centri se izdvajaju kvalitetom usluga, karakteristikama, tradicijom i drugim pogodnostima koje nude.

Pogled na obrazovanje

Kompanija Arrow ECS je distributer specijalizovan za isporuku i održavanje objedinjenih infrastrukturnih IT rešenja. Izdvajaju se njihova rešenja za skladištenje podataka, servere, softveri za velika preduzeća, kao i rešenja za mrežnu sigurnost, objedinjene komunikacije i virtuelizaciju. Kompanija posluje širom sveta, snabdevajući proizvodima, uslugama i softverskim rešenjima korisnike s teritorije Evrope, Bliskog istoka i Afrike. U našem regionu Arrow ECS ima strateško partnerstvo sa preko 100 kompanija u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Nakon dugogodišnje prakse i uspešnih rezultata, Arrow ECS je 1992. godine osnovao zasebno odeljenje koje se bavi edukacijom i obučavanjem IT profesionalaca – Arrow ECS Education. Edukacioni programi su proizašli iz bogatog iskustva i stečenih znanja iz oblasti distribucije infromatičke infrastrukture.

IT treninzi su veoma fleksibilni i neprestano se ažuriraju da bi bili u skladu s modernim poslovnim zahtevima. Osmišljeni su tako da polaznici ovladaju savremenim znanjima i veštinama koji će uneti novitete u poslovanje i značajno ga unaprediti. Posebno ih izdvaja činjenica da su potpuno primenjivi, pošto proističu iz praktičnih iskustava. Personal obučen na ovaj način osposobljen je da optimizuje radne operacije i na taj način poboljša konkurentnost čitave kompanije. IMG_0833

Konsultanti za obuku u Arrow ECS Education centru su sertifikovani treneri koji nikada ne prestaju da uče i da se usavršavaju. Na taj način njihova stručnost ne zastareva i u toku je sa aktuelnim zahtevima tržišta. U zavisnosti od potreba klijenata, obuke mogu biti namenjene različitim nivoima korisnika – od najosnovnijih znanja do vrlo specijalizovanih oblasti. U ponudi su standardizovani treninzi, a vrlo je uobičajeno njihovo prilagođavanje kako bi se napravio program koji najviše odgovara potrebama korisnika. Kursevi pokrivaju širok opseg tehnologija kao što su Check Point, Citrix, IBM, Trend Micro, Veeam, VMware i Wyse. Uspešno završeni kursevi rezultiraju dobijanjem akreditovanih sertifikata koji garantuju poslodavcu da je polaznik stekao odgovarajuća znanja i veštine.

Obrazovanje u plavom

IMG_1266Kvalitet usluga centra Arrow ECS Education prepoznao je i IT gigant IBM, pa je ovaj centar postao globalni IBM‑ov trening provajder. O veličini ovog dostignuća govori činjenica da na čitavom svetu postoje samo tri specijalizovana provajdera za obuku za rad na IBM tehnologijama. Osim toga, Arrow ECS je takođe VMware‑ov autorizovani trening centar. Trening laboratorija, opremljena najnaprednijim tehnologijama neophodnim za obuku i edukaciju, nalazi se u okviru Arrow ECS trening centra. Laboratorija je dostupna i za održavanja raznih tipova demonstracija. Ukoliko klijent želi da se obuka obavi na nekom drugom mestu koje ispunjava tehničke uslove, konsultanti za obuku Arrow ECS Centra su na raspolaganju. Vrhunski kvalitet obuke je garantovan, bez obzira na to da li je ponuda standardizovana ili prilagođena i da li se obuka vrši u Arrow ECS trening centru ili u prostorijama klijenta.

Današnje turbulentno poslovno okruženje ne pruža garancije za siguran profit. Sigurno je da su u velikoj prednosti oni koji turbulencije vide kao šansu, a ne kao pretnju. Takođe, sigurno je da poznavanje IT tehnologija u takvim okolnostima donosi veliku korist. I na kraju, sigurno je da je za uspeh svake kompanije pametno ulaganje upravo u IT obuku svojih zaposlenih.

www.arrowecs.rs

edu.arrow.com/rs

15% popusta za sve čitaoce PC Press-a koji se tokom jula i avgusta prijave na neki od treninga Arrow ECS Education centra.

Više informacija i prijave: Jelena Šalipurović e-mail: j.salipurovic@arrowecs.rs, 060/414-01-41 011/655-75-83

Nikola Jocić

(Objavljeno u časopisu PC#212)

Missing Link – nova platforma za digitalnu transformaciju

Nova New Frontier Group platforma za digitalnu transformaciju, Missing Link, zvanično je pokrenuta na linku missinglink.newfrontier.eu.

missing_link-sajtPortfolio i metodologija Missing Link kreirani su na nivou New Frontier grupacije sa ciljem pružanja pomoći klijentima da bolje angažuju svoj ekosistem, ostvare više prihoda i transformišu svoje poslovanje u digitalno.

Pored tekstova o Missing Link rešenjima i izazovima i okvirima koje donosi digitalna ekonomija, sajt nudi mogućnost praćenja različitih priča na blogu, deljenja i komentarisanja tekstova, davanja sugestija. Putem aktivne dvosmerne komunikacije sa posetiocima sajta, New Frontier grupacija želi da kreira jedinstvenu, najnapredniju platformu za digitalnu transformaciju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Mišljenje o Missing Link platformi može da se podeli i na New Frontier Group (linkd.in/1gjvaMO) i Saginoj (linkd.in/18yS9yG) kompanijskoj stranici na LinkedInu.

Uz sajt, pokrenut je i Missing Link magazin. Prvo, besplatno izdanje u elektronskoj formi nalazi se na Missing Link sajtu.