Ekonomski uspeh Trumpove administracije zavisi od Apple-a

Izvršni direktor kompanije Apple, Tim Cook, obećao je da će izgraditi tri velika proizvođačka postrojenja u Sjedinjenim američkim državama, navedeno je u Wall Street Journal-u koji je citirao američkog predsednika Donalda Trump-a.

“Razgovarao sam sa Cookom i obećao mi je tri velike fabrike – jako, jako, jako velike,” rekao je Trump novinarima iz Wall Street Jurnala-a. Nije se potrudio da precizira gde će fabrike biti izgrađene, ili kada, pa pretpostavljamo da te informacije nisu od naročitog značaja.

Cook je u maju 2017. godine izjavio da Apple planira da uloži milijardu dolara u američke kompanije koje se bave proizvodnjom novih tehnologija, te u edukaciju koja bi osposobila pojedince da se bave programiranjem i pravljenjem aplikacija za pametne telefone.

Trump je tokom izborne kampanje često napadao Apple, jer većinu svojih uređaja proizvode u Kini. “Nateraćemo Apple da te đavolje kompjutere pravi u svojoj zemlji”, rekao je Trump u januaru 2016. godine. Iz Aplle-a su, sa druge strane, pokušavali da objasne na koje sve načine doprinose otvaranju novih radnih mesta u Americi. Cook je u februaru 2017. godine izjavio da je Apple tokom 2016. godine potrošio pedeset milijardi dolara na domaće dobavljače, te otvorio oko 2. 000 000 radnih mesta u zemlji, od kojih je 80. 000 u samoj kompaniji.

Trump se neko vreme nije bavio kompanijom Apple, da bi se u utorak, 25. jula, preko Wall Street Journal-a obratio izvršnom direktoru kompanije: “Sad ti kažem, Tim, ako ne počneš da praviš te fabrike u ovoj zemlji, moja administracija će doživeti potpuni ekonomski neuspeh.”

Iz Apple-a nisu odgovorili na ovaj komentar, a Trump je dodao kako pouzdano zna da će Foxconn, najveći Aplle-ov dobavljač, i sam izgraditi jednu fabriku u Americi, najverovatnije u Viskonsinu.

Izvor: fortune.com

ITkonekt 2017 – 20. i 21. maja okuplja se cela IT industrija Srbije

  1. i 21. maja ITkonekt (www.it-konekt.com) će biti mesto gde će se okupiti cela IT scena Srbije, a za svakog ITijevca će se naći neki zanimljiv sadržaj.

it-konekt

Šta nas očekuje?

IT stručnjaci će moći da slušaju o novim trendovima u ITiju na konferenciji, prošetaju sa Dart Vejderom, odigraju novu Ubisoftovu igricu, odsviraju sopstveni virtuelni rock koncert, crtaju digitalne grafite, pogledaju šta sve rade najbolje IT kompanije u Srbiji, čuju šta imaju da kažu IT organizacije Srbije, networkuju se sa drugim ITijevcima na dodir, uz pomoć ITkonekt narukvica.  Ovako će izgledati tipičan dan na ITkonektu, 20. i 21. maja 2017.

Za događaj ima trenutno preko 2000 prijavljenih, a prijave su i dalje otvorene na linku. Ulaz je besplatan, dovoljno je napraviti profil i time je obezbeđen ulaz.

Kako da naprave merač vlažnosti zemljišta uz pomoć Arduina, pogledaju šta sve štampa 3D štampač, odigraju prvi domaći Hack ‘n’ Slash, pa čak i da se nasmeju sa stand up komičarem, neka su od iskustava koje će moći da osete ITijevci na ITkonektu. Ne samo da će moći da se zabavljaju, nego i da osvoje zanimljive nagrade, a jedna od njih će biti VanMoof bicikl, koji će biti izložen na štandu!

Za poslednje tri godine, ITkonekt je prerastao u najveći IT događaj ovog tipa u regionu. Ovo jedino mesto gde se okupljaju svi glavni činioci IT scene u Srbiji.

 IT konferencija za iskusne programere

U okviru ITkonekta, paralelno se tokom dva dana održava i IT konferencija za programere sa iskustvom. Poznati svetski IT predavači iz Amerike, Švajcarske, Libana, Bugarske, Rumunije, će pričati o temama kao što su testiranje u PHP-u, Laravel i Docker, Java, Maschine Learning, IoT (Python), kreiranje VR aplikacija i sl. Karta za konferenciju se posebno naplaćuje, a više informacija i prijava su na sledećem linku.

Neke od IT kompanija koje će se predstaviti su Microsoft Development Center Serbia, Ubisoft, Endava, Quantox Technology, 3AP, Deploy, Schneider Electric DMS, Saga, Devtech i drugi.

Prijave za ITkonekt su već počele. Dovoljno je samo registrovati se i napraviti profil na sledećem linku, a ulaz je besplatan.

Programeri, koliko ste dobri?

Ako sebe smatrate vrhunskim programerom, evo odlične šanse da to potrvdite praktičnim primerom. NASA, da, baš ta, američka Nacionalna aeronautička i svemirska administracija raspisala je konkurs, tačnije izazov za poboljšanje FUN3D softvera koji se koristi za simulaciju dinamike fluida.

Istorija FUN3D projekta datira još iz osamdesetih, i on je aktivan već decenijama, a sada NASA traži pomoć kako bi optimizovala kod. Fond nagrada je 55.000 američkih dolara, a dva najbolja programera će dobiti 15.000, odnosno 10.000 dolara. Naravno, postoje i nagrade za savete oko generalne optimizacije.

Postoje i još dva uslova: prvi je da je FUN3D zaštićen i ne može se izvoziti, što znači da je ograničen samo na američke programere; drugi je što je najveći deo matematičkih proračuna napisan u Fortran-u, starom programskom jeziku,koji nije baš previše popularan među modernim programerima.

Ono čemu se NASA nada je da će uspeti da poboljša brzinu proračuna od 10 do 1000 puta, posebno jer su u pitanju ozbiljne nagrade za optimizaciju koda. Uostalom, ukoliko znate Fortran i američki ste državljanin, što da ne probate, nemate šta da izgubite.

Krenule prijave za šesti Nordeus Hackathon

Kompanija Nordeus, šestu godinu zaredom organizuje takmičenje u brzom razvoju video igara – Nordeus Hackathon, koji će se održati 10. i 11. decembra, u prostorijama beogradskog Startit Centra. U fokusu ovogodišnjeg Hackathona je jačanje lokalnih talenata i razvoj domaće gejming industrije, zbog čega je prvenstveno namenjen učesnicima iz zemlje i regiona. Prijave su otvorene do 28. novembra.
hakaton1-5387

Uz želju organizatora da omogući mladim developerima i digitalnim umetnicima da iskažu svoj talenat, sposobnost za timski rad i, najvažnije, strast prema pravljenju video igara, osnovni cilj ovogodišnjeg takmičenja je da doprinese razvoju regionalne IT scene. U skladu s tim, za domaćina šestog izdanja Nordeus Hackathona izabrano je centralno mesto okupljanja domaće IT zajednice.
“Kroz sve što radimo, trudimo se da se fokusiramo na podršku i razvoj mladih talenata iz naše zemlje, pa i kroz Nordeus Hackathon. Do sada je ovo bio događaj prakticno globalnog karaktera, a akcentom na region želimo da osiguramo da ono što znamo i možemo najviše doprinosi lokalnoj gejming industriji i lokalnim talentima. Naši ljudi imaju veliku motivaciju da svoje iskustvo prenesu kroz mentorstva i svoj rad, pa vođeni prethodnim iskustvom, verujemo da ćemo okupiti sjajne timove koji će nam pokazati svoje ideje i takmičarski duh”, kaže Branko Milutinović, CEO i suosnivač Nordeusa.
img_9504Tokom 24 časa, timovi učesnika oprobaće se u kreiranju video igara, vođeni temom Hackathona koja će tradicionalno biti objavljena na samom početku takmičenja, a na čijoj pripremi radi stručni žiri sačinjen od strane ključnih ljudi iz kompanije. Svaki tim imaće svog mentora iz Nordeusa, koji će pomagati učesnicima oko tehničkih pitanja i izrade samih igara. Veterani industrije mentorisaće mlade talente, a povratna informacija od cele Nordeus ekipe daće učesnicima dobru osnovu za dalje razvijanje njihovih igara.
Tri najbolje igre izabraće žiri, a svakog od članova pobedničkih timova očekuju vredne nagrade. Pored tri prvoplasirana tima, kao i prethodnih godina, kreatorima igre koja osvoji najviše glasova na društvenim mrežama, biće uručena nagrada People’s Award.

img_5879
Prezentovanje igara svih timova i ceremonija dodele nagrada nakon toga biće otvorena za javnost, a održaće se u nedelju, 11. decembra, počevši od 13 časova. Posetioci ovogodišnjeg Hackathona moći će da isprobaju igre nastale u prethodna 24 sata, kao i neke od prošlogodišnjih igara. Kao i obično, praćenje takmičenja za širu javnost biće obezbeđeno preko livestream-a.
Prijave su otvorene do 28. novembra za timove od maksimalno četiri člana ili pojedince koji će naknadno biti grupisani u timove. Kao i prethodnih godina, prijave su moguće samo za one koji do sada nisu učestvovali na nekom od Nordeus Hakatona. Odabranim timovima koji dolaze van Beograda, Nordeus pokriva troškove puta i smeštaja u blizini StartIt centra.

Prijavljivanje možete obaviti preko ovog formulara.

Zabavno programiranje za najmlađe

Ukoliko je Vaše dete ljubitelj kompjutera i video igara, ove jeseni može da se oproba u kreiranju istih. U subotu, 15. oktobra, u 11 časova, PLAYCODE škola programiranja za decu organizuje besplatnu radionicu u Američkom kutku.

playcode_mikser_workshop02

Cilj besplatne radionice je upoznavanje mališana sa osnovama kompjuterskog programiranja i kreativnog razmišljanja kroz kreiranje animacija i video igara, na platformi prilagođenoj njihovom uzrastu, a koja je sastavni deo obrazovnog sistema u 50.000 škola u Americi.

playcode_mikser_workshop05

Ovakim radionicama želimo da postignemo da što veći broj dece dobije mogućnost da se upozna sa osnovama programiranja, kao i da se probudi interesovanje za učenje programiranja na intuitivan i zabavan način, kako bi kasnije deca bila spremna za učenje kompleksnijih programskih jezika.

playcode_mikser_workshop12

Jednodnevna radionica “Hour of Code” je prilagođena deci uzrasta od 8 do 10 godina. Za učešće u radionici je potrebno da polaznik ponese svoj laptop. Radionica će početi u 11 časova, Američki kutak, Dom omladine, Makedonska 22, prvi sprat. Svi zainteresovani moraju potvrditi učešće školi, a možete se prijaviti ovde. Radionici će moći da prisustvuju i roditelji, koji će imati priliku da čuju zašto je programiranje važno za decu pomenutog uzrasta i saznaju kakav program nudi PLAYCODE – škola programiranja za decu.

playcode_mikser_workshop04

Više detalja o PLAYCODE školi programiranja

Za dodatne informacije možete da nas pozovete na 064 266 96 70 ili pišete na info@playcode.rs

Na Olimpu programiranja

Još dok je programiranje u našoj zemlji smatrano za zabavu, tek nešto ozbiljniju od video igrica, Microsoft nas je obradovao beogradskom kancelarijom, prvi prepoznavši domaći razvojni potencijal. Sada je njihov razvojni centar jedna od najpoželjnijih destinacija mladih softverskih inženjera

_dsc0062

Microsoft – U MDCS‑u se radi na razvoju delova najvažnijih proizvoda za kompaniju Microsoft: SQL Server, Azure, Office, Windows i Bing. To je upravo ono što žele oni koji sanjaju o vrhunskoj IT karijeri.

Microsoft Development Center Serbia (MDCS) je prvi razvojni centar Microsoft‑a u Jugoistočnoj Evropi, mesto gde se razvijaju programi koje kasnije koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren je davne 2005. godine, samo tri godine nakon osnivanja beogradske kancelarije Microsoft‑a. Koliko je bio značajan značajan napor Bodina Dreševića, inicijatora osnivanja i prvog direktora, govori i činjenica da je to četvrti razvojni centar kompanije Microsoft u svetu. MDCS tim danas vodi gospodin Dragan Tomić, a čini ga gotovo 200 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.

Šta se radi?

Sumnjamo da postoji iko na svetu ko ne zna čime se bavi Microsoft i ko ne ume da nabroji barem tri proizvoda. Oprostićete nam stoga, što mi koji ne umemo bez emocija da pričamo o ovoj velikoj korporaciji, moramo da pomenemo nešto od toga u vidu propagandnih poruka.

MDCS je razvojni centar svetskog kalibra koji zapošljava vrhunske inženjere i u kome se radi na vrhunskim tehnologijama današnjice. Talentovanim ljudima iz Srbije i inostranstva pruža se mogućnost da u Beogradu ostvare karijeru na nivou one u Silikonskoj dolini, da rade u pozitivnoj atmosferi, okruženi vrhunskim stručnjacima i neprekidno unapređuju svoja znanja i sposobnosti. U MDCS‑u se radi na razvoju delova najvažnijih proizvoda za kompaniju: SQL Server, Azure, Office, Windows i Bing. Oblasti u kojima je MDCS specijalizovan su Data processing, Machine learning i distributed systems,  i sve to spada u najmodernije tehnologije današnjice. Nekoliko aktuelnih projekata ipak je još pod velom tajne i tamo nam nisu nisu dozvolili pristup, ali smo sigurni da ćemo biti pravovremeno obavešteni. Tajni, zato što rad na takvim projektima iziskuje najveći stepen poverljivosti koju morate da prihvatite ako vas u životu zadesi sreća da budete deo takvog projekta.

Upravo mogućnost rada na projektima čiji će se rezultati tek za par godina pojaviti na svetskom tržištu i koje će koristiti desetine miliona ljudi, su vrednosti koje su svakodnevno prisutne u životu MDCS‑a, i najprimamljivija stavlja svakoga ko razmišlja o vrhunskoj IT karijeri._dsc0007

Ko se očekuje?

Osnovne pozicije zaposlenih u MDCS su Software Engineer (razvoj proizvoda i testiranje), Program Manager (praćenje trendova u industriji, aktivnosti korisnika i definisanje funkcionalnosti koje treba razviti), Data Scientist (prikupljanje, analiziranje, modelovanje i tumačenje podataka korišćenjem različitih matematičkih metoda i mašinskog učenja ). Većina zaposlenih je završila neki od domaćih fakulteta. Visoko formalno obrazovanje nije neophodno, ali ohrabruju sve zaposlene da svoj trud i godine uložene u fakultetsko obrazovanje u nekom momentu krunišu završetkom studija.

Veliki broj zaposlenih u Microsoft razvojnom centru u Srbiji čine diplomirani inženjeri elektrotehnike i diplomirani matematičari. Međutim, ne postoji pravilo koje sprečava zainteresovane koji vole programiranje da se prijave. Nedostatak fakultetske diplome nije uvek verodostojna slika stvarnog znanja koje neko ima u oblastima kojima se bavi, i zato se ozbiljno pristupa evaluaciji svakoga ko se prijavi za posao u Razvojnom centru Microsoft‑a u Srbiji.

Zanimljivo je da ne postoji ni ograničenje kada su godine studija u pitanju: Microsoft razvojni centar u Srbiji stalno promoviše praksu za studente, a već nakon završenog prvog semestra može se  aplicirati za praksu u MDCS‑u. Naravno, potrebno je da kandidati uspešno prođu selekcioni proces, koji ćete razumeti ako pogledate FAQ (Frequently Asked Questions) stranicu na Web sajtu MDCS‑a.

Iskustvo i ideje

Microsoft razvojni centar u Srbiji je u stalnoj potrazi za kandidatima sa solidinim iskustvom u IT industriji, kao i za mladim talentima. Svako ko ima inicijativu, strast i neophodna znanja može svoje mesto da pronađe u MDCS timu. Zbog svih ovih mogućnosti se mnogo naših ljudi iz inostranstva vratilo i radi u MDCS. Takođe, postoji i nekolicina zaposlenih koji nisu iz Srbije, ali su prepoznali kvalitet i odlučili se da rade baš u Srbiji iako još uvek ne vladaju srpskim jezikom.

Jedan od ciljeva MDCS‑a je da motiviše mlade da se usmere ka znanju i inovacijama, nastojeći da kontinuirano radi na približavanju informacionih tehnologija mladima kroz brojne inicijative i programe. Razvojni centar nudi praksu za studente tokom čitave godine. Leti ima najviše praktikanata, zbog manjih obaveza na fakultetu. Trajanje prakse s punim radnim vremenom je tri meseca, dok praksa sa 20 radnih sati nedeljno traje četiri meseca. Na godišnjem nivou, oko 30 praktikanata prođe praksu u razvojnom centru, a veliki broj se kasnije i zaposli.

Zanimljivo je i takmičenje Bubble Cup, koje se tradicionalno održava u septembru. Možda da se prijavite za sledeću rundu, pošto kvalifikacije obično počinju u aprilu. Takmičenje je timsko, a svaki tim treba da broji tri člana. Nakon dve runde u kojima se zadaci rešavaju online, na jesen sledi finale. Detalje o propozicijama možete da nađete na sajtu www.bubblecup.org, a u međuvremenu možete da vežbate i proširujete vaša programerska znanja na sajtu www.bubblebee.rs. Ništa od ovoga ne bismo pominjali da ovo ujedno nije i dobra šansa da vas zapaze i regrutuju za Microsoft razvojni centar u Srbiji.

img_8769

Kako se radi?

Svaki novozaposleni u Microsoft razvojnom centru u Srbiji prolazi kroz period obuke (takozvani onboarding program). Od trenutka kada prvi dan dođe na posao, upoznaje se sa kolegom iz tima koji ima više radnog iskustva (onboarding buddy) i koji je zadužen da prati njegov period obuke i bude mu na raspolaganju za sva pitanja ili nedoumice. U nastavku karijere zaposleni imaju mogućnost da odaberu mentora, u bilo kojoj fazi u karijeri. Smatra se da je mentorstvo veoma važan element za napredovanje, širenje profesionalnih vidika, kao i da pozitivno doprinosi i mentoru i mentiju.

MDCS prati korporativne standarde za napredovanje. Postoje standardni nivoi u karijeri koji važe za ceo svet. Svaki nivo opisuje skup osposobljenosti koje tako rangirana osoba treba da iskaže i u koje spadaju sposobnost samostalnog obavljanja zadataka, složenost samih zadataka koje osoba obavlja, uticaj na druge, komunikacija, predviđanje potreba tržišta… Zaposleni dobija unapređenje kada pokazuje sposobnosti potrebne za viši nivo, a za napredovanje nije neophodno da ta osoba bude i vođa tima ili projekta.

Svaki zaposleni sa svojim menadžerom dogovara ciljeve koji se definišu na tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem nivou. Učinak se procenjuje kontinuirano tokom cele godine u odnosu na postavljene ciljeve i na kraju godine kvantifikuje kroz bonus, povećanje plate ili napredovanje.

Svaki menadžer sa svojim timom prati timski učinak na dnevnom i nedeljnom nivou. Svaki zaposleni sa svojim menadžerom ima redovne sastanke „1‑na‑1“ (najčešće svake dve nedelje) na kojima se razgovara o učinku, problemima, ciljevima, načinu na koji se obavlja posao i ostalim temama koje mogu da unaprede posao. Svaki zaposleni je u svakom trenutku svestan šta menadžer misli on njegovom učinku, a menadžeri daju smernice zaposlenima o tome šta je potrebno da unaprede da bi došli do sledećeg nivoa.

img_8763

Kakva je atmosfera?

Pozitivna atmosfera je na svakom koraku: mlada nasmejana lica za računarima, smeh tokom pauze za ručak i u sobama za odmor. Na zaposlenima je kako će organizovati svoj radni dan, sami odlučuju da li će pauzu za ručak provesti u kuhinji na spratu na kojem rade ili u nekom od obližnjih restorana i da li će se relaksirati nakon obavljenog posla za taj dan. U dogovoru s timom planiraju svoje vreme, a rezultati su ono što se računa. Timski rad je najvažniji. Nekada mnogo znači savet kolege, ali i pomoć pri rešavanju problema na koje naiđete.

Imati sa kim da podelite znanja, ali i sa kim da provedete slobodno vreme na pauzama je uobičajena vrednost rada u ovoj kompaniji. Osim prostorija za rad i sastanke, tu su i sobe za relaksaciju, te sobe opremljene društvenim igrama. Ukoliko žele da naprave pauzu, zaposleni u njima mogu da odigraju partiju stonog tenisa ili bilijara, nakon čega se vraćaju projektu na kojem rade, sa novom energijom i entuzijazmom.

Činjenica da u Srbiji imamo kompaniju koja radi prema svetskim standardima, koja neprestano zapošljava mlade i pruža im priliku da kroz program prakse unaprede svoja znanja, dovoljan je dokaz da ne treba da brinete za budućnost. Ukoliko imate želju i strastveni ste da radite na projektima koji oblikuju način na koji svet funkcioniše i učite svakodnevno od najboljih inženjera, u MDCS‑u su vam otvorena vrata da se prijavite za posao i iskoristite priliku da iz Beograda stvarate inovativne proizvode koje olakšavaju život milionima ljudi širom planete.

Proverite pozicije koje se nude

Ili nam pišite na mejl

 

Voja Gašić

Objavljeno u časopisu PC#236

 

Domaći IT: kuda i kako?

Široko je prepoznato da je domaća IT industrija dinamična i uspešna. To saznanje kao da je dovoljno svima, tako da se tu gubi interesovanje za dublje analize. Šteta, jer država propušta priliku bržeg ekonomskog oporavka, a informatičke kompanije nemaju pravu sliku o svojoj tržišnoj poziciji – teško će uporediti svoje poslovne performanse sa sektorskim.

slika17

Da bi se stvari okrenule u pravom smeru, analitička inicijativa SITO će na predstojećem BIZIT-u održati radionicu pod nazivom “Kuda i kako da vodite vaš IT posao“. Program radionice je prilagođen, pre svega, IT kompanijama i namenjen je rukovodiocima, osobama odgovornim za planiranje i prodaju u informatičkim firmama. Ova radionica može da bude korisna i predstavnicima državnih institucija, odgovornim za informatički razvoj, pri određivanju nivoa tehnološkog razvoja, istraživačko-razvojnog potencijala zemlje i formiranja jasnije strategije razvoja domaće IT industrije.

Od prvih dana

Za deset godina, koliko je prošlo od prve sektorske analize, performanse IT sektora su značajno porasle. Danas srpsku informatičku industriju čini blizu 2.000 aktivnih preduzeća, što je za 700 više nego u 2006. godini. Broj zaposlenih u ovoj industriji je dupliran sa 10 na 20 hiljada. Duplirani su i poslovni prihodi, na preko 1,5 milijardi evra. Za sve ove godine očuvana je profitabilnost, tako da je ukupan sopstveni kapital od 2006. do 2015. godine povećan sa 150 miliona na pola milijarde evra. Na prvi pogled, rast je impresivan i utisak je da će tako biti ubuduće – godišnje se osniva preko 200 IT firmi – ali upoređujući gore iznete podatke sa zapadnim standardima, srpska IT industrija i dalje izgleda skromno. Karakteriše je veliki broj mikro firmi, bez finansijske snage i sa skromnim menadžerskim i marketinškim iskustava, što dovodi do gašenja skoro 100 firmi godišnje.

Prosečna domaća IT firma ima manje od 10 radnika i godišnji prihod po zaposlenom 80 hiljada evra. Ovi parametri veoma variraju u zavisnosti od specijalnosti odnosno delatnosti, pa će na BIZIT-u biti prikazane ključne karakteristike za svaku od četiri informatičke delatnosti: (1) kompjutersko programiranje; (2) IT usluge; (3) proizvodnja kompjutera i (4) IT trgovina.

Za analizu delatnosti odabrani su sledeći indikatori: broj preduzeća, broj zaposlenih, poslovni prihod, dodatna IT vrednost i kapital. Na radionici će biti posmatrana koncentracija posla na 10 vodećih firmi i biće analizirana važnost svake od delatnosti unutar IT industrije. Na kraju, biće sprovedena analiza stanja i perspektive za svaku od četiri kategorije.

Programeri su najuspešniji

Posmatrano prema specijalnosti, programerska preduzeća su i dalje najuspešnija, a najmanje uspešna su ona koja se bave proizvodnjom kompjutera. Razlog je u tome što je softver složeniji za prodaju od hardvera i generiše više informatičkih, stručnih i ekonomskih aktivnosti. Zato se kaže da softver pokreće IT. Ne iznenađuje što softver ima takav uticaj, postao je nezamenljiv produkcioni alat preduzeća i organizacija u svim sektorima. Drugi jak razlog uspešnosti programerskih firmi je njihova orijentacija ka izvozu. Do pre par godina, razvoj softvera u Srbiji bio je pretežno okrenut lokalnom, finansijski slabom tržištu. Danas je slika drugačija: većina softverskih preduzeća je prepoznalo novu poslovnu šansu i uključila su se na brzo rastuće softverske potrebe stranih tržišta, pa sada rastu zajedno sa njima. U kategoriju uspešnijih spadaju i IT preduzeća koja su osnovali stranci, pre svega internacionalni tehnološki vendori.

U okviru radionice će se otvoriti pitanje kako IT firme da ojačaju svoje asocijacije (strukovna udruženja). To je važno, ne samo radi rešavanje sistemskih i međusobnih problema, već i radi efikasnijeg delovanja na domaćem i međunarodnom tržištu. Takva udruženja treba da obezbede proaktivnost u komunikaciji sa državom, umesto sadašnjeg pristupa “gašenja požara”.

Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005. godine do danas, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.sito.rs

Kao i prošle godine, na konferenciji BIZIT 2016 će biti organizovano istraživanje tržišta, a rezultati će nakon konferencije biti dostupni partnerima.

Milovan Matijević