Rusi zainteresovani za Telekom Srbija

Najveći ruski operator mobilne telefonije MTS zainteresovan je za moguće učešće u privatizaciji srpske kompanije u sektoru telekomunikacija „Telekom Srbija”, izjavio je izvršni direktor i predsednik upravnog odbora MTS-a Andrej Dubovskov, a prenela agencija Tass.

Telekom_Srbija_lola_2.jpg

„Što se tiče „Telekoma Srbija”, preuzimanje te firme bi moglo da nam bude interesantno, ali moramo da vidimo u detalje da li bi to bilo profitabilno za nas, a naravno da naše interesovanje zavisi i od iznosa koji bismo potrošili na to”, rekao je Dubovskov.

Bečki dnevnik „Prese” danas je podsetio da je Srbija odredila da 58,11 odsto Telekoma Srbije neće prodati ispod 1,1 milijarde evra, i da su među zainteresovanima Dojče Telekom, Telekom Slovenije, veliki ruski operater MTS, kao i niz fondova.

Vlasnik kompanije „AFK Sistema”, većinskog vlasnika MTS-a, Vladimir Jevtušenkov izjavio je 2013. da AFK razmatra učestvovanje u privatizaciji srpskog „Telekoma”.

MTS je vodeća grupacija u sektoru telekomunikacija u Rusiji, koja je na dan 31. marta 2015. imala više od 100 miliona pretplatnika mobilne telefonije u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Belorusiji. Od jula 2000. ta kompanija kotira na njujorškoj, a od novembra 2003. na moskovskoj berzi.

Izvor: Tanjug

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile, zapadni analitičari slažu se da Peking i Moskva neće razmenjivati ozbiljne tajne zanata svojih specijalnih timova za sajberšpijuniranje, ali hoće da se upravljanje internetom promeni, a dominacija SAD smanji.

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

Rusija i Kina potpisale su prošlog meseca sporazum o virtuelnoj bezbednosti i „međusobnom nenapadanju“, po kome će se zajedničkim snagama suprotstavljati tehnologijama koje mogu da im „destabilizuju unutrašnju politiku, društvo i ekonomiju, remete javni red i mir i mešaju se u unutrašnje stvari“.

Tom Kellermann iz Nacionalnog odbora za informacionu bezbednost (National Board of Information Security Examiners Panel for Penetration Testing) i američki ekspert za sajberpretnje i odbrambene tehnologije, procenjuje da je to prirodan razvoj ekonomskih i vojnih odosa koje Rusija i Kina imaju od potpisivanja Šangajskog ugovora 2001, ali i da ovaj pakt treba shvatiti vrlo ozbiljno. „Ako oni kažu ’mi više ne ciljamo jedni na druge’, onda su cevi uperene na neku drugu stranu“, kaže on.

I dok analitičari lupaju glavu da li je rusko‑kineski sajberpakt reakcija na pretenzije Japana, podržane od SAD, da promene pacifistički ustav i angažuju se izvan zemlje, što znači i rat u sajberprostoru, činjenica je da je prošlog meseca američko Ministarstvo odbrane najavilo novu sajberstrategiju, obelodanivši usput da su ruski hakeri vršljali njihovom internom mrežom, a Ministarstvo pravde zvanično izjavilo da SAD neće dati „slobodan prolaz“ sajberkriminalcima, bez obzira na to da li se radi o pojedincima ili državama. Po Kellermannu, ovaj savez Moskve i Pekinga je „način na koji ove dve zemlje stvaraju zajednički front prema SAD“.

Nema sumnje i da su sankcije zapadnih zemalja Rusiji zbog krize u Ukrajini doprinele ruskom okretanju Istoku, te preispitavanju oblasti u kojima je ova država bitno zavisna od Evrope i SAD. Ne treba zaboraviti ni da je ruski predsednik Putin u maju prošle godine optužio kompanije Google i Microsoft da sakupljaju podatke i daju ih CIA, preporučivši građanima Rusije da ih izbegavaju, jer se sve prati, izjavivši i da je internet vojni program u čijem su središtu CIA i službe.

Tome treba dodati i zakon koji je u Rusiji stupio na snagu 1. januara ove godine, po kome su kompanije u čijem su vlasništvu online pretraživači, servisi i društvene mreže obavezne da sve podatke arhiviraju unutar granica Rusije. Zakon je nazvan „Putinovim zakonom“, jer je ruski predsednik rekao da je internet, uprkos ogromnim dimenzijama, i dalje vojni program, da je strano špijuniranje pretnja o kojoj treba brinuti, te da želi da se u Rusiji spovode nova pravila.

“Ako kompanije ne budu čuvale sve podatke na lokalnim serverima, ne može im se verovati“, dodao je on. Ruski zakonodavci odmah su se založili za jaču kontrolu virtuelnog neba i premeštanje ključne internet infrastrukture iz inostranstva u Rusiju.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je tekst sporazuma o sajberbezbednosti Moskve i Pekinga objavljen na web sajtu ruske vlade, dok Kinezi o tome nisu ni zucnuli. Kina je prošlog meseca samo najavila promenu zakona o bezbednosti, pa bi pokretanje sajbernapada, sajberkrađe i širenje sadržaja koji se smatra nezakonitim i štetnim, ubuduće bilo protivzakonito.

James Lewis, direktor američkog Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da je teško reći koliko je blisko ovo partnerstvo. „Znaćemo kad se pojavi u kineskim izvorima, a oni do sada nisu ništa objavili“, kaže on i objašnjava: „Rusi su pokušali da utiču na kineski stav o ovim pitanjima, Kinezi su se pridružili zato što bilo šta što se suprostavlja Americi ne može da bude loše“.

James Lewis misli i da su Rusi objavili tekst sajberpakta da bi iritirali SAD. „Mi stalno tražimo saradnju u oblasti sigurnosti. Ima li boljeg načina da nas iritiraju nego da sarađuju s nekim drugim?“ Obrni‑okreni, sporazum je definitvno najnoviji znak da dve velike sile žele promene u upravljanu internetom, što bi umanjilo dominaciju SAD. A da je Rusija pripremila akcioni plan u slučaju da ruski internet bude ugašen spolja, ministar komunikacija Nikolaj Nikiforov najavio je još prošle godine.

Međutim, iako su se Rusija i Kina dogovorile da će njihove institucije zadužene za sprovođenje zakona razmenjivati informacije i tehnologije i zajedno brinuti o bezbednosti informatičke infrastrukture, zapadni analitičari su puni skepse. Richard Bejtlich, viši saradnik Instituta Brukings, ne misli da će razmenjivati malvere, „u svakom slučaju ništa značajno“.

“Možda će razmeniti nešto jednostavnije, tek da pokažu dobru volju“, kaže on. „Ove zemlje neće razmeniti ozbiljne tajne zanata zato što imaju specijalne timove za sajberšpijuniranje jedni drugih i ne očekujem da će se to promeniti samo zato što su se dogovorili da se uzajamno ne hakuju“, ubeđen je Bejtlich: „Mislim da će norma biti, ne napadati kritičnu infrastrukturu onog drugog“, jer je „definicija informacione sigurnosti ovih zemalja bliska informacionoj kontroli, uključujući cenzuru i praćenje“.

U prevodu, ugrožavanje „javnog reda“ podrazumevaće „razmenu tehnologija za unapređenje praćenja ili unapređenje automatske cenzure koja se u Kini uglavnom sprovodi manuelno“. U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile James Lewis procenjuje „da se njihove taktike unekoliko razlikuju, jer su Kinezi koncentrisani na cenzuru, dok se Rusi bave aktivnim praćenjem i skloniji su intervencijama“.

Eksperti se slažu da je rusko‑kineski sporazum politički potez i odgovor na novu sajberstrategiju Ministarstva odbrane SAD, koji se tumači i kao hladni internet rat i bitka za virtuelni suverenitet, u kome Rusiji i Kini uopšte ne pada na pamet da odustanu od međusobnog špijuniranja. Ili, kako je to slikovito opisao Tom Kellermann: „Gospodine američki ministre odbrane, vi skidate rukavice? Sada nas je dvojica i šta ćemo sad?“

Napad na banke

Stručnjaci firme Root9B upozorili su prošlog meseca da grupa ruskih hakera poznata po napadima na vojne ciljeve, vlade i medijske kuće priprema napad na SAD i druge države. Pripreme uključuju pisanje novog malvera, registraciju domena sličnih onima koji se napadaju i postavljanje komandno‑kontrolne infrastrukture. Grupa je aktivna od 2007, poznata po imenima APT28 i Pawn Storm i veruje se da je povezana s ruskim obaveštajnim agencijama. Navodno planiraju da napadnu brojne ciljeve, među kojima su Međunarodna komercijalna banka, Banka Amerike, TD Canada Trust, UNICEF, Commerzbank i drugi. Finansijske institucije trebalo bi da budu na oprezu i pažljivo ispitaju sve e‑mail‑ove kako bi sprečili pokušaje spear phishinga.

Kineski hakeri

Kineski hakeri, za koje američke vlasti veruju da su povezani s vladom u Pekingu, ukrali su 50 terabajta poverljivih informacija o dizajnu američkog borbenog aviona F‑35, što je Kini uštedelo „25 godina istraživanja i razvoja“. Oni su ukrali i podatke (brojeve socijalnog osiguranja, adrese, datume rođenja i brojeve telefona) o 4,5 miliona pacijenata iz mreže američkih zdravstvenih ustanova Community Health Systems, koji mogu biti iskorišćeni za krađu identiteta. Istraga kompanije CyberESI pokazala je da su sajberkriminalci iz Kine krali planove i o izraelskom antiraketnom sistemu Gvozdena kupola, a sumnja se i da su se dokopali informacija o bespilotnim letelicama, balističkim raketama i presretaču raketa Arrow 3. Za incidente se okrivljuju kineski hakeri iz grupe Comment Crew za koje se sumnja da su povezani s kineskom vojskom.

Vesna Knežević Ćosić

(Objavljeno u časopisu connect 53)

Za siguran selfi

Nije retkost da ljudi u potrazi za najboljim selfijem, dovode sebe u veoma opasne situacije, pa tako gledamo u selfije sa vrha planine, selfije sa dna mora ili selfije dok vozimo. Ruska federacija i organi reda su odlučili da stanu na rep svim nesmotrenim fotografisanjima koji rezultuju povredama ili smrću.

1strnasait

“Stavljanje glave u torbu” zarad dobrog, ekstremnog i zabavnog selfija, dovelo je do minimum 10 smrti i preko 100 povreda samo tokom ove godine. I upravo je iz tog razloga lansiran je Safety Selfie web site koji bi trebalo da podigne svest o opasnosti i riziku po osobu, koji eventualno mogu nastupiti. Kako će kampanja biti prihvaćena i koliko će biti uspešna – ostaje da vidimo.

2stranica

 

Kompanija MERA Software Services ima velike planove u Srbiji

Stalno se priča kako imamo vrhunske softverske inženjere. Da je to tačno, pokazuje i primer kompanije MERA Software Services koja je odnedavno prisutna i u našoj zemlji.

mera software

Za kompaniju MERA Software Services nije čulo puno ljudi u Srbiji, a trebalo bi. Osnovana u Rusiji 1989. godine, ova kompanija je duže od dve decenije jedan od lidera u oblasti outsourcing‑a softverskog razvoja za ICT industriju, a od jula prošle godine svoje globalno prisustvo ojačala je otvaranjem beogradske kancelarije. Od Miloša Vlahovića, direktora MERA Software Services u Srbiji, dobili smo više informacija o istoriji ove uspešne kompanije, kao i o planovima koje imaju u našoj zemlji.

„Kompanija MERA Software Sevices od nastanka razvija veoma pouzdana softverska rešenja za vodeće proizvođače i vendore širom sveta, kao što su Ascom, Avaya, Ericsson, Kapsch, Tieto i drugi. Pored centrale u Rusiji, imamo i svoje centre u Kanadi i SAD, a od nedavno smo prisutni i u Srbiji“, kaže gospodin Vlahović.

MERA Software Services je prisutna u različitim oblastima a ključna je u oblasti telekomunikacija. Kompanija je od osnivanja uključena u raznovrsne projekte iz ove oblasti, a potpuno se tome posvetila kada su mobilne mreže započele evoluciju ka IP infrastrukturi. Danas, portfolio projekata u kojima je MERA angažovana obuhvataju IP mreže, aplikativna rešenja, korporativnu i objedinjenu komunikaciju, raznovrsne telekomunikacione platforme, blade sisteme i različite protokole, LTE standard, IMS i RCS (Rich Communication Suite) tehnologije koje su MERA inženjeri prihvatili čim su se pojavile na tržištu, a u nekim slučajevima čak i pre njihove komercijalne dostupnosti.

iot

Pored toga, komapnija MERA je uveliko uključena u Internet of Things, odnosno M2M oblast. Tu razvija nekoliko uspešnih projekata vezanih za automobilsku industriju, telematiku, pametni dom, upravljanje energijom, digitalnog nadgledanje, zdravstvo i maloprodaju. Ti projekti obuhvataju sve od embedded softvera i komunikacijskog sloja, do distribuirane cloud platforme, čuvanja podataka, Web‑baziranih portala, mobilnih aplikacija…

MERA u Srbiji

Milos-2Iz razgovora saznajemo da je glavna uloga kancelarije u Beogradu razvoj softvera. „Srbija je jedna od najboljih lokacija u jugoistočnoj Evropi za razvoj softvera. Globalno je prepoznata zbog vrhunskih inženjera i odličnog IT obrazovanja. Pored toga nalazi se blizu evropskih zemalja koje su naša ciljana tržišta“, ističe gospodin Vlahović. „Ne škodi ni to što inženjeri u Srbiji veoma dobro govore engleski jezik“.

U kompaniji MERA Srbiju video kao rastući evropski centar za razvoj softvera, što su želeli da iskoriste kao priliku da investiraju u lokalnu IT ekspertizu, kao i da prošire svoje međunarodno prisustvo. Zahvaljujući tome, inženjeri koji dobiju priliku da rade u ovoj kompaniji, biće uključeni u sve čime se MERA bavi. Po rečima gospodina Vlahovića, „MERA u Srbiji je potpuno integrisana, vertikalno i horizontalno, u korporativnu strukturu. To znači da će naši zaposleni biti u prilici da učestvuju u svim oblastima razvoja i svim projektima koje trenutno razvijamo u svim našim centrima“.

Planovi za beogradsku kancelariju su veoma ambiciozni. Planira se angažovanje 120 inženjera do kraja 2015. godine, uz želju da do kraja 2017. godine taj broj poraste na čak 450! Taj cilj je u skladu sa planom poslovnog razvoja koji obuhvata sklapanje partnerstava sa tehnološkim liderima iz Evrope i Severne Amerike – kako kroz pronalaženje novih partnera, tako i kroz proširivanje saradnje sa postojećim. Zato u kompaniji MERA pozivaju razvojne i test inženjere iz Srbije i susednih zemalja da im se pridruže, naročito ako žele da učestvuju u projektima na kojima se blisko sarađuje sa liderima svetske industrije

Najznačajnije usluge i prednosti

MERA Software Services svojim klijentima nudi integraciju kompletnog životnog ciklusa softvera – od projektovanja, preko razvoja i testiranja, do pružanja 24/7 podrške. Ova kompanija ima veliku ekspertizu u vezi sa migracijom i integracijom softvera, pružanjem podrške, lokalizacijom…

S druge strane, kompanija radi sveobuhvatnu procenu u okviru koje se nalazi i plan razvoja proizvoda, strategija njegove evolucije na svim nivoima, kao i istraživanje tržišta radi nastanka novih ideja, odnosno osmišljavanja novih tehnologija i proizvoda.

MERA nudi najbolji odnos performansi, kvaliteta i cene, a njeni inženjeri su izuzetan izbor za kompanije koje traže dugoročnu saradnju na projektima razvoja softvera.

international-ces-2015-las-vegas

Šta se dogodilo u Las Vegasu?

Kompanija MERA Software Services je učestvovala na sajmu CES 2015, gde je predstavila najpopularnije Internet of Things (M2M) tehnologije kojima se trenutno bavi: sistem oglašavanja baziran na lokaciji korisnika, praćenje zdravlja u realnom vremenu, kućna automatizacija nezavisna od vendora i tehnologije, digitalno nadgledanje kao usluga, geodruštvena medijska aplikacija i posebno osmišljeno virtuelno fitnes takmičenje.

Marko Herman

(Objavljeno u časopisu PC#218)

YotaPhone – ruski smartfon sa dva ekrana

Na konferenciji za novinare u Moskvi predstavljen je YotaPhone, smartfon iza koga stoji ruska kompanija, ali koji ima i globalne ambicije.

yotaphone-02YotaPhone će biti dostupan na ruskom i evropskom tržištu po ceni od 499 evra, a u prvom kvartalu naredne godine biće dostupan na ukupno 20 tržišta širom Bliskog istoka i Evrope.

Što se specifikacija tiče, tu je dvojezgarni Snapdragon na 1,7Ghz, 2GB RAM memorije, baterija ima 1800mAh, a ekran je 4,3-inčni 720p rezolucije. Radi na Android platformi.

Međutim, specifikacije nisu ono što ovaj model izdvaja od ostalih smartfona na tržištu.

Zadnja strana telefona prekrivena je e-Ink ekranom. Prebacivanje aplikacija sa primarnog na zadnji ekran radi se tako što pomoću dva prsta pogurate aplikaciju ka dole i ona se pojavi na drigoj strani, ali treba imati na umu da još uvek nisu sve aplikacije optimizovane za ovo.

Kako izgleda možete videti u priloženom videu.

Ruske vlasti uklanjanju sporni internet sadržaj

Ruska vlada počela je da primenjuje nedavno uvedeni zakon po kome ima pravo da blokira internet sadržaj koji smatra ilegalnim ili opasnim po decu.

Photo: racheocity/Flickr
Photo: racheocity/Flickr

Nadležni organi već su tražili su od Facebooka, Twittera i YouTubea da uklone materjal koji su smatraju spornim, što su do sada svi osim YouTubea i učinili. Od njih je traženo da uklone video za koji smatraju da promoviše samoubistvo.

YouTube nije izašao u susret ovom zahtevu, rekavši da ne postoje osnove za uklanjanje pomenutog snimma i podneo tužbu ruskom sudu.

Sa Facebook u Rusiji su za sada uklonjene grupe koje imaju za temu samoubistvo, dok je od Twittera traženo uklanjanje tweetova koji imaju veze sa pokušajem prodaje nedozvoljenih narkotičkih sredstava.

Opozicija tvrdi da se na ovaj način otvaraju vrata internet cenzuri, te da ruske vlasti na ovaj način doprinose lošem imidžu Rusije.

Izvor: NY Times

Kina smanjuje spam

Kina, najveći izvor spama na svetu, polako silazi sa spiska najvećih proizvođača spama. Trenutno se nalazi na osamnaestom mestu, što je veliki pad u odnosu na pre dve godine kada je neprestano bila među prvih pet.

U Kini postoji 420 miliona korisnika interneta i mnogi od njih koriste hakerisane kompjutere, koji su pre dve godine bombardovali svet spamom. Ali već krajem 2009. godine je spam iz Kine počeo značajno da opada da bi se ona danas našla na dvadesetom mestu, odmah iza Španije. Kina je povela ozbiljnu antispam inicijativu još 2006. i okupila je operatere i kompanije koje se bave bezbednošću ne bi li rešila taj problem.

Amerika ostaje na prvom mestu po spamu, budući da jedna petina svetskog spama potiče odatle. Stručnjaci za bezbednost ističu da većina spam poruka potiče od spamera koji žive izvan Amerike, ali je veliki problem što u toj zemlji postoji previše hakerisanih kompjutera.

Većina spamera prebacila je svoje delovanje iz Kine u Rusiju. Prošle godine je došlo do nekoliko hapšenja u Rusiji, koja se sada nalazi u fokusu borbe protiv spama. Korupcija i bezakonje u Rusiji toliko su uzeli maha da je ona trenutno vođa u spamu i sajber-kriminalu.

Izvor: ComputerWorld