Flash plejeru je dato tri godine života

Adobe je objavio da će prestati da distribuira i ažurira Flash plejer do kraja 2020. i ohrabruje web developere da premeste svoje sadržaje. Chrome, Microsoft Edge i Safari blokiraju Flash već godinu dana, ali Adobe sada planira da ukine podršku u potpunosti.

Prvo što nam pada na pamet kada pomislimo na Flash jesu baneri, animirani sajtovi, i u skorije vreme online videi. Flash je već godinama prisutan kao standard za animaciju na Internetu, mali broj korisnika zaista je svestan mogućnosti koje on pruža za izradu web aplikacija. Prema rečima korisnika i ljubitelja prednosti Flash plejera su te da zauzima malo prostora, lak je za korišćenje, mogu da se prave razne multimedijalne animacije, igraju razne online igre, kao i da se gledaju video klipovi. Međutim, dobijao je i najviše kritika što se tiče mana u kodu, pa je postao lak ulaz kroz koji su hakeri mogli da ubace viruse i inficiraju vaš kompjuter.

Već nekoliko godina unazad većinu funkcionalnosti Flasha nudi rivalska HTML5 tehnologija. Jedna od pogodnosti HTML5 je ta da omogućava multimedijske sadržaje dostupnim unutar web stranica bez potrebe za instaliranjem i ažuriranjem dodatnog plugina.

Apple je bio jedan od najglasnijih kritičara Flash plejera, tako da ova kompanija nikada nije ni podržavala Flash na iOS mobinim uređajima. Adobeov potpredsednik proizvodnog razvoja, Govind Balakrishnan, je izjavio da je kompanija odlučila da ukine Flash upravo zbog tehnologija, kao što je HTML5, koje su dorasle da zamene Flash plejer.

Kada je Adobe kupio Macromediu zajedno sa Flashom 2005, plejer je bio na više od 98% kompjutera. Međutim, na Chromeu, sada jedan od najpopularnijih web browsera, korišćenje Flasha je drastično opalo. Prema Googleu, u 2014. koristilo ga je 80% korisnika svakodnevno, a danas samo 17%. Google dodaje da ovaj trend pokazuje da sajtovi migriraju na open web tehnologije koje su brže, energetski efikasnije, ali i sigurnije od Flasha. Krajem prošle godine Google je ukinuo punu podršku za Flash.

Međutim, Adobe ne smatra da će nestanak Flasha da utiče na profit kompanije, i ističu da su mogućnosti za Adobe veće u post Flash eri.

Izvor: BBC

Najbolji browser za gledanje slika

Već neko vreme vlada žestoka konkurencija među kompanijama koje nam nude Web browser‑e. Oni svoje proizvode često predstavljaju kao najbrže, s najviše mogućnosti, najboljim interfejsom, odličnom integracijom… Ipak, mnogo toga zavisi od primene – da pogledamo u kom su browser‑u boje najpreciznije.

Le­vo su stvar­ne bo­je sli­ke, a de­sno ma­ni­pu­la­ci­ja na o­sno­vu ICC pro­fi­la, ta­ko smo u­tvrdi­li da svi browser‑i po­štu­ju ta­go­van ICC pro­fil
Kre­ira­nje ICC pro­fi­la
u PS‑u

Da bi prikaz slika koje gledamo bio precizan, browser‑i moraju da imaju mogućnost upravljanja bojama, odnosno prilagođavanja boja slike na osnovu, pre svega, monitorovog i tagovanog u fajl ICC profila. Svi vodeći browseri prešli su dug put od svojih skromnih početaka kada je i sam Internet bio velika nepoznanica i neiskorišćen potencijal. Danas računare koriste ljudi različitih profila, od hobista do profesionalaca u raznim delatnostima. Dok se većina kompanija koje stoje iza browser‑a trudi da na sve načine istakne standardne karakteristike svojih proizvoda i njihove performanse, postojanje i karakteristike upravljanja bojama nije nešto o čemu često ili uopšte daju lako vidljive informacije. Zbog toga ćemo u ovom tekstu obuhvatiti pet popularnih Internet Web browser‑a: Chrome, Firefox, Safari, Internet Explorer,  Opera. Proverićemo da li oni podržavaju upravljanje bojama i kakav je rezultujući kvalitet.

Upravljanje bojama

Proverićemo da li ovih pet browser‑a uopšte poseduju mogućnost upravljanja bojama, da li podržavaju LUT (eng. look up table) vrstu monitorovog ICC profila, poštuju li tagovan ICC profil u fajlu i imaju li podršku za V4 verzije ICC profila. Za testiranje ćemo koristiti ICC profile sa zamenjenim vrednostima primarnih boja, sliku koja je u ProPhoto prostoru boja i test sa www.color.org/version4html.xalter za V4 profile. Bitno je istaći da su testirane najnovije verzije i pune instalacije browser‑a, a ne portabilne ili verzije za mobilne operativne sisteme.

Podršku upravljanju bojama proverićemo putem slike koja je u ProPhoto prostoru boja, kao jednom od najvećih koji ne obuhvata nijedan monitor. Ukoliko browser nema upravljanje bojama, slika će biti tamna a boje nezasićene; ako je ima, slika će delovati normalno, iako sve boje nisu prikazane pošto u toku upravljanja bojama prilagođavamo prikaz toliko velikog prostora na način koji će nam dati najbliži izgled, a uzimajući u obzir i ICC profil monitora, odnosno opseg boja na našem monitoru. Rezultati ovog testa prilično su ohrabrujući jer svih pet browser‑a podržava upravljanje bojama – u bliskoj prošlosti situacija je bila suprotna, dakle – idemo na dobru stranu.

LUT profil monitora

ICC profili mogu biti LUT ili matrični. Bez ulaženja u detalje koji bi nas odvratili s glavne teme, LUT profili su precizniji, dok matrični daju u određenoj meri glađe gradijente i prelaze, ali su često neprecizni. U gotovo svim situacijama bolje je koristiti LUT profile za monitore, ali njih ne podržavaju sve aplikacije. Podršku smo proverili slikom koja je u sRGB prostoru i posebnim ICC profilom monitora. Ukoliko budemo dobili poremećene boje, browser ne podržava LUT profile.

Kod ovog kriterijuma nailazimo na diferencijaciju browser‑a: Firefox, Safari i Internet Explorer podržavaju LUT ICC profile monitora dok Chrome i Opera podržavaju isključivo matrične profile monitora.

ICC profili

Test po­drške V4 ICC pro­fi­la: gor­nja dva kva­dran­ta ima­ju V4 pro­fi­le. Pri­kaz je iz Chro­me‑a i Ope­re, a u os­ta­lim browser‑ima sli­ka de­lu­je go­to­vo ne­po­de­ljeno

Poštovanje tagovanih ICC profila je bitno jer hoćemo da obavestimo program o opsegu boja čije karakteristike sadrži ICC profil i time omogućimo precizan prikaz fajla. Pomoću Photoshop‑a napravili smo sintetički profil sa zamenjenim sRGB vrednostima crvene i plave i zatim ga tagovali jednoj slici. Ako nam browser prikaže sliku sa zamenjenim vrednostima plave i crvene, to znači da poštuje tagovani ICC profil. Rezultati su odlični, svi browser‑i poštuju tagovane profile.

V4 je poslednja verzija ICC profila. Podeljena su mišljenja o napretku koji ona donosi, ali je svakako pozitivna stvar da ih program podržava. Za testiranje smo koristili slike namenjene baš testiranju podržanosti ove verzije ICC profila. Rezultati nam dosta toga govore: Safari, Firefox i Internet Explorer podržavaju V4, za razliku od programa Chrome i Opera. Iako ovaj kriterijum nije krucijalan, postojanje podrške za V4 kod konkurenata ne ide u prilog browser‑ima koji je nemaju.

Podešavanje upravljanja bojama

Pro­ve­ra po­drške LUT pro­fi­la – dras­ti­čna ra­zli­ka sli­ke iz pro­gra­ma Chro­me i Ope­ra je na­mer­na, da bi test bio je­dnos­tav­niji

Po pitanju postojanja opcija za podešavanja upravljanja bojama situacija je jasna. Firefox je jedini browser koji trenutno ima podesive opcije za upravljanje bojama i to u about:config kod opcija koje u svom nazivu sadrže color_management. Među tim opcijama najbitnija je gfx.color_management.mode koja može da ima vrednost 0, 1 i 2. Nula isključuje upravljanje bojama, 2 je default (podrazumevana)opcija i ona konvertuje prvo sve u sRGB (čak i slike s tagovanim profilom, uzimajući u obzir i taj profil) i zatim ih prilagođava prema monitorovom profilu.

Preporučena opcija je 1 jer ona poštuje tagovane ICC profile, a sve ostale slike konvertuje u sRGB pa ih onda prilagođava prema monitorovom opsegu boja. Mada deluje da mogućnosti izmene i isključivanja upravljanja bojama možda i nisu potrebne, postoje situacije u kojima mogu da budu od izuzetnog značaja. Takođe, postojanje ovih opcija govori nam o dodatnoj posvećenosti pitanju upravljanja bojama, i bilo bi lepo kada bi i ostali proizvođači softvera imali sličan, temeljan pristup.

Zaključak

Pre­po­ru­če­na po­de­ša­va­nja za u­prav­lja­nje bo­ja­ma u Fi­re­fox‑u

Svih pet testiranih browser‑a podržavaju (makar u određenoj meri) upravljanje bojama koje je esencijalno za precizan prikaz slika. Posebno je pozitivno to što svi u dovoljnoj meri poštuju tagovan ICC profil u fajlu. Nepodržavanje LUT profila monitora ne možemo da opravdamo, posebno kod Google Chrome‑a koji je jedan od najpopularnijih browser‑a. Učinjen je i napredak u podržavanju V4 profila, ali ne kod svih – opet ističemo Chrome zbog popularnosti. Konvertovanje prvo u sRGB pa onda u monitorove bojem čak i slika s tagovanim profilima, nismo uzeli za zlo, zato što je kod većine browser‑a to jedan od mehanizama kojima se osigurava relativno prihvatljiv prikaz na širokom spektru ekrana koji često nemaju lični ICC profil.

Pošto na kraju treba da predložimo samo jedan od ovih pet browser‑a, naš izbor je Mozilla Firefox koji, osim što zadovoljava sve kriterijume, ima i opcije za njihovo precizno podešavanje, uključujući i nekonvertovanje u sRGB prostor slika s već tagovanim ICC profilom.

Miloš Vukmirović

(Objavljeno u PC#239)

Apple izbacio Safari Technology Preview, browser za developere

Da ozbiljno shvata developere i razvoj weba, Apple je potvrdio pre nekoliko dana kada je objavio da će lansirati novu verziju Safari browser-a, napravljenu specijalno za web programere. Nazvali su ga Safari Technology Preview i iz kompanije kažu da će ovaj alat developerima omogućiti uvid u nove OS X i iOS tehnologije, poput određenih načina za raspored elemenata na strani, efekata i slično.

Safari Technology Preview u OS X dock-u

Apple već duže vremena nudi Nightly builds WebKit-a, open source browser engine-a na kojem je zasnovan Safari, ali preuzimanje i instaliranje novih verzija traži više angažovanja u odnosu na novu platformu. Nove verzije Safari Technology Preview će biti lako dostupne svake dve nedelje preko App Store-a. Tako će programeri moći da razvijaju web aplikacije i sajtove koristeći najnovije tehnologije iz Safarija na OS X-u i iOS-u. Takođe, svake dve nedelje se očekuju i ažuriranja Safari alatki za programere, Web Inspector i Responsive Design Mode.

Još jedna bitna razlika u odnosu na WebKit nightly bulds je i ta što Safari Technology Preview u potpunosti podržava iCloud pa tako programeri ne moraju da se odreknu svojih omiljenih sajtova i Liste za čitanje (Reading List).

Safarai Technology Preview je potpuno zasebna aplikacija i radi paralelno sa stabilnom, regularnom verzijom Safarija što znči da developeri mogu biti sigurni da će njihov rad izgledati dobro na korsničkim uređajima.

Safari Developer Tools

Evo nekih od glavnih odlika koje su uključene u već dostpnoj prvoj verziji:

  • ECMAScript 6
  • B3 JIT JavaScript Compiler
  • Ažurirana IndexedDB podrška
  • Shadow DOM

Iako je namenjen programerima, za preuzimanje Safari Technology Preview nije potreban Apple Developer Account tako da ga može preuzeti svako koga zanimaju nove Safari tehnologije.

Apple na ovaj način hoće da pridobije programere i dizajnere da razvijaju aplikacije na Safari tehnologijama. Iako je sada ipak daleko ispod Chrome browsera po zastupljenosti u web development krugovima, konkurencija je svakako dobra stvar i možemo očekivati odgovor Googla i svakako jedno uzbudljivo vreme za programere kojima je browser jedan od osnovnih alata.

Po prvi put Chrome najpopularniji u SAD

U večitoj borbi browsera, piše Mashable, Chrome trenutno vodi na američkom tržištu.

Photo: MDrX/Flickr
Photo: MDrX/Flickr

Ovaj browser ima tržišni udeo od 31,8 posto, dok Microsoftov Internet Explorer ima 30,9 procenata. Iako je razlika mala, ovo je prvi put da je Chrome vodeći browser među američkim korisnicima.

Podaci dolaze iz kompanije Adobe Digital Report, a govore i da se na trećem mestu nalazi Mozilla Firefox, sa 12 posto.

Oni se, međutim,  odnose na posetu sa desktopa i mobilnih uređaja kombinovano, dok je, ukoliko se ove kategorije gledaju odvojeno, situacija drugačija.

Najpopularniji desktop browser i dalje je IE, dok na mobilnom tržištu suvereno vlada Safari sa 59 posto, piše Wall Street Journal, ali oba konkurenta su prilično slaba na drugom tržištu.

Kompletan izveštaj možete pronaći ovde.

Najveća kazna za Google

Federalni sudija odobrio je kaznu od 22,5 miliona dolara, koju je FTC (Federal Trade Commision) propisao kompaniji Google.

Google je kažnjen zbog “slučaja Safari”, o kome se dosta pisalo ranije ove godine. Radi se slučaju u kome je Google koristio propust u Safari browseru i pratio korisnike ovog softvera, odnosno prikupljoa informacije o sajtovima koje oni posećuju,  bez znanja tih korisnika.

Najveću kaznu koju je FTC ikada propisao krajem prošle nedelje odobrila je sudija Suzan Ilston. Prema njenim rečima određena kazna je “fer, adekvatna i razumna”, prenosi agencija Associated Press.

Iako se radi o velikoj sumi, pojedine organizacije su se pobunile iznoseći podatak da Google generiše 22,5 miliona dolara prihoda svakih pet sati, te da bi trebalo da bude kažnjen sa najmanje 3 milijarde dolara.

Iz kompanije Google ostali su pri stavu da do “zaobilaženja” Applevih pravila koja se tiču privatnosti korisnika nije došlo namerno.

(Photo: Robert Scoble/Flickr)

Firefox ponovo na drugom mestu

Iako se nekima, možda, činilo da Google preuzima i tržište browsera, nova statistika pokazuje da nije baš tako.

Chrome je, prema podacima kompanije Net Applications iz septembra, pao na treće mesto, dok se na drugom ponovo nalazi Firefox.

Microsoftov Internet Explorer i dalje je prvi, sa udelom od 54 posto. Firefox ima 20 posto tržišnog udela, a Chrome jedan procenat manje.

Safari se nalazi na četvrtom mestu sa 5 procenata, a Opera ima 2 posto udela.

Što se browsera na mobilnim tabletima tiče, situacija je znatno drugačija.

Ubedljivo vođstvo na ovom tržištu ima Appleov Safari, koji drži 64 posto. Drugi je Androidov browser sa 21 posto, a Opera Mini treća sa 10 procenata.

Bing za iPad

Microsoft je sedmog aprila lansirao Bing za iPad, prvu aplikaciju te kompanije za Apple-ov tablet. Bing za iPad omogućava korisnicima da tragaju po internetu Microsoft-ovim alatkama, ali nije pretraživač, bar ne zvanično, inače ne bi mogao da prodre u App Store. Apple ne prihvata pretraživače koji nisu u njegovoj onlajn prodavnici aplikacija. Zbog toga se sadržaji prikazuju unutar Bing aplikacije i ne mogu se otvoriti u iPad-ovom osnovnom pretraživaču ‒ Safari­-ju.

Stručnjaci ističu da je Bing napravio odličnu aplikaciju. On nudi tradicionalnu pretragu, ali i pristup većem broju informacija ‒ od najnovijih vesti preko vremenske prognoze i filmova do finansija. Bing funkcioniše kao pretraživač, što sa stanovišta korisnika ‒ i jeste.

Bing se sve više probija i u februaru se 13,6 odsto korisnika opredelilo za ovaj pretraživač. Ako tome dodate Yahoo, koji sad koristi Bing-ove alatke za prikazivanje rezultata, to je 29,7 odsto, što je i dalje dvostruko manje od Google-a, koji dominira tržištem s 65,4 odsto. I Google ima besplatnu aplikaciju za iPad, ali Bing-ova je daleko naprednija.

Izvor: ComputerWorld