Kako CIA prikuplja SMS-ove s Android uređaja

Poznati vebsajt WikiLeaks je objavio dokumenta koja se tiču alata za hakovanje i programa za lociranje nepoznatih korisnika širom sveta koje koristi američka obaveštajna služba CIA za praćenje sajber špijunaže. Reč je o alatu Highrise, koji se nalazi u posedu ove službe još od 2013.

 

To je vrsta malware-a za uređaje sa Android operativnim sistemom (od verzije 4.0 do verzije 4.3) i služi za presretanje pristiglih i poslatih SMS poruka na određenom uređaju te njihovo preusmeravanje na server agencije. Malware HighRise je prerušen i izgleda kao aplikacija kojoj je dat naziv TideCheck. Međutim, da bi aplikacija radila, potreban je fizički pristup uređaju, kako bi aplikaciju instalirao i aktivirao. Aktivacija se obavlja kucanjem šifre „inshallah“, što je Arapska reč koja znači „ako Alah želi“. Jednom kada se nađe na željenom uređaju, aplikacija se prikazuje kao aktivni proces u pozadini i aktivira se pri svakom ponovnom paljenju uređaja automatski.

Takođe, postoji mogućnost da je CIA u međuvremenu unapredila svoj malware da bude delotvoran i na novijim verzijama operativnog sistema Android.

Izvor: HackRead

Pola veka VAU efekta

U Las Vegasu je od 5. do 8. januara održan tradicionalni Consumer Electronic Show (CES), koji je ove godine proslavio značajan jubilej – 50 godina postojanja. Kao i ranijih godina, CES predstavlja dobru priliku da zavirimo u svet hardvera i softvera koji će biti na vrhuncu tehnološke oštrice tokom 2017. godine.

Prvi CES je održan u Njujorku davne 1967. godine, a organizatori su kopirali Chicago Music Show koji je u to doba privlačio veliku pažnju javnosti. Od tada je CES održavan u različitim gradovima, dvaput godišnje (zimi i leti), da bi se 1998. skrasio u Las Vegasu i postao godišnji sajam tehnoloških noviteta.

Tokom pola veka postojanja, CES je stekao reputaciju glavnog tehnološkog događaja godine, koji nam najavljuje trendove i uređaje u kojima ćemo uživati u narednom periodu. O vrednosti CES‑a govori i činjenica da najveće svetske kompanije čekaju upravo taj sajam da na njemu predstave novitete, od kojih očekuju ne samo velik prihod, već i da ostanu zapamćeni kao inovacije koje su unapredile kvalitet života i poslovanja. Među stalnim izlagačima nisu samo IT kompanije već i mnoge iz automobilske industrije. Tu su se našli štandovi kompanija Intel, NVIDIA, LG, Lenovo, Huawei, Honor, Panasonic, Samsung, Qualcomm, Bosch, HTC, Sony, Xiaomi, ali i BMW, Nissan, Toyota, Volkswagen, Mercedes

Evolucija umesto revolucije

Izgleda da je prošlo vreme kada smo na jednom mestu mogli da vidimo na desetine novih tehnologija – ovogodišnji CES se više bazirao na razvoju onoga što je već predstavljeno prethodnih godina. Iako na prvi pogled liči da je došlo do zasićenja u svetu tehnoloških inovacija, suštinski to nije loša stvar. Prepoznat je potencijal ranije predstavljenih tehnologija i radilo se na njihovom usavršavanju, a one su zaista našle svoju primenu u realnom okruženju.

Za VR te­hno­lo­gi­ju, 2017. će bi­ti pre­lom­na za­hva­lju­ju­ći una­pre­đe­nju so­ftve­ra, ali i sni­že­nju ce­na

Verovatno je to jedan od glavnih razloga zašto je fokus CES‑a ove godine usmeren ka softverskim rešenjima. Hardver je tu, već postoji, možda je malo unapređen i našminkan, ali softver mu „udahnjuje život“ i donosi nove funkcije. Za četiri dana, koliko je trajao CES, uočili smo nekoliko glavnih trendova. Virtuelna realnost prešla je u mainstream vode, autonomna vozila možda nisu još uvek dostigla taj nivo, ali neumitno se kreću ka tome, IoT pronalazi svoj put do još šireg asortimana stvari, a roboti postaju sve bliži našim kućama.

Više nivoa realnosti

Iako kacige i oprema za virtuelnu realnost postoje već dve godine, 2017. će biti prelomna za VR tehnologiju. Zahvaljujući unapređenju softvera, ali i sniženju cena (što zbog jače konkurencije, što zbog masovnije proizvodnje), očekujemo da će VR koncept postati dostupan velikom broju korisnika. Tome treba dodati i koncept proširene realnosti, koji je, doduše, krenuo obrnutim redosledom. Prvo je razvijen softver koji je pokazao koliko proširena realnost može da bude zabavna, ali i opasna (silne nezgode prouzrokovane igranjem Pokemon Go‑a na ulicama), a ove godine očekuje nas i hardver koji će taj koncept s nivoa zabave podići do ozbiljne poslovne primene.

O vre­dnos­ti CES‑a go­vo­ri i či­nje­ni­ca da naj­ve­će svet­ske kom­pa­ni­je če­ka­ju u­pra­vo taj sa­jam da bi pred­sta­vi­le no­vi­te­te, od ko­jih oče­ku­ju ve­li­ki pri­hod, ali i mes­to u svet­skoj is­to­riji

Da su ove godine virtuelna i proširena realnost u fokusu, govori i činjenica da je na sajmu bilo više od 70 kompanija koje su predstaile svoje proizvode i rešenja iz te oblasti, a prostor njihovih štandova zauzimao je duplo veću površinu u odnosu na 2016. godinu. Takav razvoj događaja slaže se i sa Forrester‑ovim predviđanjem da će tehnologija koja se prostire kroz fizički i digitalni svet predstavljati budućnost IT‑ja.

PC (ni)je mrtav

Deo međunaslova koji nije u zagradama mogao bi da se odnosi na desktop računare. Ipak, CES 2017. bio je poprište veoma interesantnih dešavanja u vezi s računarskim tehnologijama. Iako najveći proizvođači PC‑ja nisu imali svoje štandove na sajmu, iskoristili su sajam za promociju i lansiranje svojih najnovijih i najboljih proizvoda. Najnovija Intel‑ova generacija čipova našla je mesto u velikom broju računara, najviše u 2‑u‑1 hibridnim laptopovima, u sve pristupačnijim prenosivim računarima, kao i u novim Chromebook‑ovima koji mogu da pokreću Android aplikacije. Najbolje je što praktično sve te računare već možete da kupite ili će oni postati dostupni u vrlo kratkom roku. Izuzetak je jedino neverovatni Razer‑ov laptop s tri ekrana, ali ne iz razloga koje ćete pročitati u posebnom boksu, već zato što se još uvek nalazi u fazi prototipa.

Može li bez Miška? Čuveni autobus firme Krstić možda je prvi predvideo da vozilima budućnosti neće biti potreban vozač ili barem njegova pažnja na putu. Danas gotovo svi proizvođači automobila rade na tome da obezbede vožnju bez gledanja u Miškovom stilu, pa čak i više od toga – bez ikakve interakcije vozača. Najpreciznije je reći da rade na izbacivanju vozačevog sedišta iz vozila. Da bi ostvarili taj cilj, prethodnih godina počele su da se udružuju tehnološke kompanije i proizvođači automobila (BlackBerry i Ford, na primer), a iznikle su i neke nove kompanije koje predstavljaju kombinaciju ove dve vrste kompanija, kao što je Tesla Motors.

Koliko je CES interesantan ovakvim proizvođačima, mogli bismo da kažemo da on predstavlja i jedan od najvećih sajmova automobila na svetu. Neki su ga čak i nazvali Car Electronic Show, jer su ove godine više od 20 odsto izložbenog prostora zakupile poznate automobilske kompanije. Njihovo pojavljivanje i izložbeni asortiman na tehnološkom sajmu ipak se razlikuje od klasičnog sajma automobila. Fokus je na tehnološkim inovacijama, kao i na konceptu vozila koja ćemo možda jednog dana videti na ulicama. A da je vožnja bez vozača sve važniji cilj, govori i činjenica da je čak 10 izlagača predstavilo svoje vizije autonomnih vozila.

U listi automobilskih izlagača našlo se i jedno neočekivano ime – NVIDIA, koja nije predstavila sopstveni automobil, već DRIVE PX 2, AI platformu za autonomna vozila. Ta platforma predstavljena je na glavnom predavanju tokom otvaranja CES‑a 2017, što jasno ukazuje na njen značaj. DRIVE PX 2 je AI vozač koji, kako najavljuje NVIDIA CEO Jen‑Hsun Huang, omogućiti da se potpuno autonomna vozila nađu na tržištu već za tri godine. Najnoviji Tesla Model S već koristi ovu tehnologiju, na sajmu je zvanično objavljeno i partnerstvo s kompanijom Mercedes‑Benz, a i najveći svetski proizvođač auto‑delova Bosch najavio je podršku za nju.

Faraday Future prikazao je FF91, električno vozilo koje od nula do 100 km stiže za manje od tri sekunde i sa autonomijom baterija od skoro 600 km. Ford je prikazao integraciju svojih vozila sa Alexa govornim asistentom, Hyundai i Chrysler integrisali su Google Assistant‑a, dok se BMW odlučio za Cortanu, ali i za hologramski displej.

Uglavnom, procene su da će se već za nekoliko godina na ulicama naći više hiljada autonomnih vozila, dok je njihov proboj u mainstream vode „zakazan“ za 2025. godinu. Očekuje se da će tada biti više od 14 miliona autonomnih vozila koji će prvu „pobedu“ izvojevati u taksijima. To je razlog zašto već sada investitori pažljivo prate kako se razvija Uber‑ov pilot‑program self‑driving vozila. Tesla prednjači po tom pitanju pošto su već pustili u prodaju softverski update koji omogućava veliki stepen autonomije u vožnji. BlackBerry, koji se povukao iz industrije mobilnih telefona, predstavio je planove za otvaranje specijalizovanog centra za istraživanje i unapređenje tehnologije autonomne vožnje. CES je tako postao jedna od najvažnijih stanica na kojima se ukrštaju tehnologija i automobili i taj status će u narednim godinama neumitno dobijati na značaju.

Tehnološka moda

Iako su sve analitičarske kuće predstavile 2016. kao prilično loš period za pametne nosive uređaje, ako je verovati CES‑u, 2017. godina će biti znatno bolja. Da wearables tehnološke spravice ponovo postaju in, govori i to što je bilo čak 82 proizvođača iz tog domena, što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Istina, broj predstavljenih pametnih satova manji je nego 2016. godine, ali zato se značajno povećanje vidi u broju predstavljenih uređaja iz medicinske i fitnes kategorije. Drugim rečima, fitnes narukvice preuzele su primat nad pametnim časovnicima. One se više ne koriste samo za prikupljanje podataka o našem kretanju i kondiciji, već zahvaljujući unapređenom softveru u njima i boljim aplikacijama za mobilne telefone, predstavljaju sve ozbiljnije uređaje za njihovu analizu. I ne samo to. Taj softver proaktivno utiče na poboljšanje zdravstvenog stanja i, generalno, podstiče zdraviji život.

Zajednička vizija kompanija koje su u ovim vodama jeste stvaranje nosivih uređaja koji će u potpunosti integrisati ljudsko telo sa ovim tehnologijama, pa je čak i osmišljen novi izraz – augmented humanity (proširena ljudskost). IDC predviđa da će taj trend doživeti svoj procvat sredinom sledeće decenije. Pravi primer takvog uređaja, ali i odlične softverske integracije, jeste servis za slepe i slabovide ljude Aira. Umesto da im pomaže da „vide“, ovaj sistem bazira se na komunikaciji sa Aira agentom, koji će predstavljati par dodatnih očiju za korisnika. Slepa ili slabovida osoba koja nosi pametne naočare ili drži ispred sebe telefon sa uključenom kamerom imaće priliku da strimuje taj video‑signal do Aira operatera, a on će glasovnim putem navoditi korisnika i predstavljati njegove oči na terenu. Tako će slepoj ili slabovidoj osobi moći da pročita meni u restoranu, da pomogne prilikom kupovine namirnica… Jedino što video‑konekcija sa agentom nije stalna, već je zamišljena kao servis koji će se pozivati po potrebi.

Veštačka inteligencija

Razvoj AI (Artificial Intelligence) sistema je još jedna grana tech industrije koja se bazira na softveru. Poslednjih godina dosta se radilo na razvoju chat botova koji su zamišljeni da funkcionišu kao lični asistenti. U tome su najdalje otišli Apple, Microsoft i Amazon a njihove asistente svi znamo: iriS, Cortana i Alexa. U 2017. godini, sudeći po CES‑u, očekuje nas još veći napredak ove tehnologije, ali i njeno širenje na nova polja. Botovi će se pojaviti na društvenim mrežama, ali će zaći i u automobile, dronove, IoT uređaje, pa čak i u medicinu i poljoprivredu.

Softver sposoban da uči, da se prilagođava i u neku ruku „razmišlja“, učiniće i hardver na kome se pokreće pametnijim. Sve to stvoriće još jednu nišu u tehnološkoj industriji. Kao što imamo SaaS (Software as a Service), uskoro ćemo imati i AIaaS (AI as a Service). A u srcu svega je informacija. Tesla je, recimo, objavio da je samo u toku prošle godine obradio podatke o 1,2 milijarde kilometara vožnje, o načinima ljudskog ponašanja i reagovanja tokom vožnje.

Pametni frižideri, rerne i ostali kućni uređaji postali su uobičajena stvar na CES‑u. Već nekoliko godina oni posetiocima sajma pokazuju kakav život mogu da očekuju u nekoj visokotehnološkoj kući. Ove godine fokus IoT tehnologije nije u kući, već u oblaku. Prve bežične mreže niske snage ali velikog dometa mogle bi da budu lansirane već tokom sledeće godine i one bi trebalo da budu dostojna alternativa standardnim tehnologijama, kao što su Wi‑Fi i Bluetooth. Povećan domet obezbediće lakše umrežavanje uređaja, pa će u narednim godinama možda čak i frižideri moći međusobno da se „druže“ i razmenjuju podatke. Više nećete morati da svraćate do komšija da biste od njih pozajmili malo ulja – njihov frižider saznaće to od vašeg i javiće komšiji da vam ih donese…

Lepi kao slika

Nakon 3D‑a, 4K/UHD tehnologije i zakrivljenih ekrana, na redu je HDR. Tek što je 4K počeo da masovnije ulazi u naše domove, moraćemo ponovo da štedimo za još noviju tehnologiju. Jer, HDR je tehnologija koja omogućava uređajima da vernije prikažu boje u kontrastnim scenama i usudićemo se da kažemo kako više utiče na subjektivan utisak poboljšanja prikaza slike od pukog povećanja broja piksela na ekranu. Televizori, naravno u 4K rezoluciji, koji poseduju mogućnost HDR prikaza preplavili su izložbeni prostor CES‑a. To je i logično, jer HDR televizori zbog šireg opsega boja i većeg kontrasta daleko više privlače pažnju posetilaca od običnih 4K televizora.

Nije bilo proizvođača ovih uređaja koji nije predstavio neki model sa HDR podrškom. Ali, kao i uvek kada je neka nova tehnologija u povoju, dolazi do razmimoilaženja i različitih implementacija. Tako da danas imamo čak četiri tipa HDR‑a – dva glavna, HDR10 i Dolby Vision, a nedavno su im se pridružili i Hybrid Log‑Gamma (HLG) i Advanced HDR (takođe se naziva i SL‑HDR1) koji su prvenstveno namenjeni za upotrebu u živim prenosima. Srećom, proizvođači televizora nešto su i naučili iz prethodnih „ratova“ (VHS protiv beta, DVD+R protiv DVD‑R, HD‑DVD protiv Blu‑ray…), pa su pokušali da objedine sve podržane standarde. Ako je verovati onom što smo videli na CES‑u, najbolje se u tome snašao LG koji je uspešno objedinio prikaz svih pomenutih HDR formata.

Drugi TV trend jeste pokušaj boljeg uklapanja uređaja u dnevnu sobu. Tu se opet iskazao LG svojim modelom W7, TV‑om zasnovanom na OLED panelu, koji je dobio nadimak Wallpaper TV. Tanak je 2,57 mm, a trik je u tome što je LG uspeo da celu elektroniku spakuje u soundbar koji je odvojen od ekrana.

Samsung je takođe predstavio supertanki TV koji je osmišljen da se okači kao slika na zidu. Tako je i dizajniran, a kada se ne koristi, ekran služi kao neka vrsta screensaver‑a koji prikazuje reprodukciju neke umetničke slike – mnogo bolje rešenje nego da se TV skriva u ormaru. Samsung‑ova nova serija televizora zasniva se na QLED (Quantum Dot LED) displeju sastavljenom od molekula koji, kada su pobuđeni, mogu da emituju svetlost različitih boja. QLED tehnologija sposobna je i da reprodukuje širu gamu boja, pa možemo da očekujemo da će prednosti QLED panela doći do izražaja u HDR svetu na kome se ove godine potencira.

Kablovska televizija će, po svemu sudeći, uskoro otići u istoriju. Već sada je menja televizija koja se emituje preko Interneta. Iako već neko vreme postoje servisi koji nude takav način gledanja programa, na CES‑u je promovisan dodatak koji obezbeđuje još bolju kontrolu nad onim što ćemo gledati – DVR u oblaku. Sve što ne stignete da gledate u vreme emitovanja možete da snimite i sačuvate dok god to želite, ali i da pogledate na svim uređajima preko kojih ste povezani na taj servis. A tih servisa je na CES‑u predstavljeno nekoliko – Hulu, kao novi IPTV DVR provajder, AT&T sa svojim DirecTV servisom (koji je počeo s radom u novembru 2016. godine), dok su Playstation Vue i Sling servisi objavili da su njihovi cloud DVR servisi u fazi testiranja.

Ako može da se strimuje TV program, zašto ne bi mogle i igre? Takav koncept igranja možda je i jedna od najinventivnijih najava koje smo ove godine videli na CES‑u. NVIDIA je predstavila sistem GeForce Now koji će omogućiti igranje najnovijih PC igara u najvećim rezolucijama i podešavanjima čak i ako računar nije sposoban da ispuni hardverske zahteve za to. Umesto da igru pokrenu na svom računaru, igrači će moći da odaberu igranje na GTX 1060 ili GTX 1080 zasnovanim sistemima koji su negde u cloud‑u i da samo strimuju video na svoj računar. Windows korisnici moći će da igraju igre i na starijim računarima, a Mac korisnici biće u mogućnosti da igraju igre koje su namenjene Windows okruženju. Cena za to biće 25 dolara za 20 sati igranja na GXT 1060 sistemu ili za 10 sati na GTX 1080 sistemu. A najlepše je to što će igrači moći da na tako zakupljenim računarima pokreću i svoje igre koje su kupili preko servisa Steam, GOG, Origin ili Battle.net. Da bi takva igra bila spremna za remote igranje, biće dovoljno da se instalira na udaljenoj mašini.

Zanimljiva istorija CES‑a

  • Da ste imali priliku da posetite svaki sajam i da ste na njima bili svaki dan, na CES‑u biste potrošili 284 dana svog života.
  • Na prvom CES‑u bilo je 17.500 posetilaca, dok je prosek posetilaca u poslednjih deset godina desetostruko veći (oko 170.000 posetilaca godišnje).
  • Prve godine na CES‑u je izlagalo 117 kompanija, a na ovogodišnjem svoje tehnološke inovacije predstavilo je više od 3800 kompanija.
  • U vreme prvog CES‑a tech industrija vredela je 3,8 milijardi dolara, dok je u 2016. godini ta vrednost porasla na ogromne 224 milijarde.
  • Prostor za izlagače na CES‑u veći je od 32 fudbalska terena.
  • Nakon svakog CES‑a reciklira se više od 1.200 kvadratnih metara plastike, drveta i platna od kojih su bili napravljeni štandovi.
  • Ekonomska kriza koja je zahvatila svet 2008. godine odrazila se i na CES, tako da je 2009. godine zabeležen najveći pad u poseti u istoriji sajma, čak 22 odsto.
  • Javnost je upravo na CES‑u upoznata s mnogim uređajima koji su postali nezaobilazni u našim domovima i koji su promenili tok tehnološke istorije sveta – video‑rikorder, flopi‑disk i kompjuterski čip (1970), Atari Pong (1975), VHS sistem (1977), CD plejer i kamkorder (1981), Commodore 64 (1982), Amiga (1984), Sony Mini Disc (1993), DVD (1996), HDTV (1998), Xbox (2001), mobilni telefon s kamerom (2002), OLED ekran (2008), 3D TV (2009), tablet i Android OS (2010), 3D printer (2012), 4K televizor, VR (2015)…

Industrijska špijunaža ili želja za ultimativnom zabavom?

Sa izložbenog štanda kompanije Razer ukradena su dva prototipa laptopa Project Valerie, računara s tri ekrana u 4K rezoluciji. CEO kompanije Razer Min‑Liang Tan rekao je da su ovi prototipi rezultat višemesečnog rada i razvoja i da su oni pokazali da je moguć koncept prenosivog računara koji će proširiti horizonte i promeniti način na koji danas posmatramo laptopove.
Znajući da je kompanija Razer poznata po tome što svoje proizvode usmerava ka gejmerima, nije sigurno da li su kradljivci to uradili samo da bi u svojim kućama imali ultimativne igračke mašine ili je smišljena akcija konkurencije. Kako god bilo, Min‑Liang Tan je ponudio nagradu u iznosu od 25.000 dolara za bilo kakvu informaciju koja će dovesti do identifikacije, hapšenja i osude lopova i eventualno njihovih nalogodavaca. Do trenutka pisanja ovog teksta nagrada nije isplaćena, a ni laptopovi nisu nađeni.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#240)

Kako sajtovi mogu koristiti bateriju vašeg uređaja da vas špijuniraju

Grupa istraživača demonstrirala je kako se korisnici mobilnih telefona mogu špijunirati pomoću, verovali ili ne, količine preostale energije u bateriji smartfona.

spy_2757873bMalo poznata funkcionalnost koju ima HTML5 podrazumeva da web-sajtovi mogu lako da otkriju kolika je napunjenost baterija smartfona ili lap-topova svakog posetioca koji na ovaj način pristupa njihovom sajtu, a stručnjaci za bezbednost upozorili su da se ova informacija može koristiti za praćenje posetilaca.

Ova „funkcionalnost” trenutno je podržana u Firefox-u, Operi i Chrome-u, a zaslugu za njeno lansiranje ima World Wide Web Consortium. Cilj je, kako kažu, da se pomogne korisnicima da efikasnije koriste bateriju. U idealnom slučaju, sajt kom korisnik pristupa, dobija podatke o tome da li je baterija „na izdisaju”, i menja mod korišćenja sajta u režim za slabu bateriju.

Sve bi to bilo u redu, da se od korisnika traži saglasnost za pristupanje takvim podacima na njihovom telefonu. Međutim, to nije slučaj, a izgovor je da „informacije koje se preuzimaju minimalno zadiru u privatnost, pa se zato i ne zahteva da korisnici dozvole pristupanje ovim podacima”

Istraživači, pak, tvrde da su informacije koje sajtovi na ovaj način dobijaju iznenađujuće precizne i detaljne, a uključuju čak i procenjeno vreme, u sekundama, koje je potrebno da bi se baterija napunila potpuno, kao i preostali kapacitet baterije u procentima. Kada se ove dve informacije posmatraju skupa, dobija se 14 miliona mogućih kombinacija, što znači da operišu i kao potencijalni ID brojevi. Šta više, te vrednosti se osvešavaju svakih 30 sekundi, na koliko se mogu identifikovati korisnici sajtova.

Ukratko, na osnovu nivoa napunjenosti vaše baterije, čak i ako pristupate korišćenjem anonimnog moda ili putem VPN-a, sajt kojem pristupate može vas identifikovati. Pod uslovom da ste, koliko-toliko, redovan posetilac.

 

 

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile, zapadni analitičari slažu se da Peking i Moskva neće razmenjivati ozbiljne tajne zanata svojih specijalnih timova za sajberšpijuniranje, ali hoće da se upravljanje internetom promeni, a dominacija SAD smanji.

Sajberšpijunaža: Savez Rusije i Kine

Rusija i Kina potpisale su prošlog meseca sporazum o virtuelnoj bezbednosti i „međusobnom nenapadanju“, po kome će se zajedničkim snagama suprotstavljati tehnologijama koje mogu da im „destabilizuju unutrašnju politiku, društvo i ekonomiju, remete javni red i mir i mešaju se u unutrašnje stvari“.

Tom Kellermann iz Nacionalnog odbora za informacionu bezbednost (National Board of Information Security Examiners Panel for Penetration Testing) i američki ekspert za sajberpretnje i odbrambene tehnologije, procenjuje da je to prirodan razvoj ekonomskih i vojnih odosa koje Rusija i Kina imaju od potpisivanja Šangajskog ugovora 2001, ali i da ovaj pakt treba shvatiti vrlo ozbiljno. „Ako oni kažu ’mi više ne ciljamo jedni na druge’, onda su cevi uperene na neku drugu stranu“, kaže on.

I dok analitičari lupaju glavu da li je rusko‑kineski sajberpakt reakcija na pretenzije Japana, podržane od SAD, da promene pacifistički ustav i angažuju se izvan zemlje, što znači i rat u sajberprostoru, činjenica je da je prošlog meseca američko Ministarstvo odbrane najavilo novu sajberstrategiju, obelodanivši usput da su ruski hakeri vršljali njihovom internom mrežom, a Ministarstvo pravde zvanično izjavilo da SAD neće dati „slobodan prolaz“ sajberkriminalcima, bez obzira na to da li se radi o pojedincima ili državama. Po Kellermannu, ovaj savez Moskve i Pekinga je „način na koji ove dve zemlje stvaraju zajednički front prema SAD“.

Nema sumnje i da su sankcije zapadnih zemalja Rusiji zbog krize u Ukrajini doprinele ruskom okretanju Istoku, te preispitavanju oblasti u kojima je ova država bitno zavisna od Evrope i SAD. Ne treba zaboraviti ni da je ruski predsednik Putin u maju prošle godine optužio kompanije Google i Microsoft da sakupljaju podatke i daju ih CIA, preporučivši građanima Rusije da ih izbegavaju, jer se sve prati, izjavivši i da je internet vojni program u čijem su središtu CIA i službe.

Tome treba dodati i zakon koji je u Rusiji stupio na snagu 1. januara ove godine, po kome su kompanije u čijem su vlasništvu online pretraživači, servisi i društvene mreže obavezne da sve podatke arhiviraju unutar granica Rusije. Zakon je nazvan „Putinovim zakonom“, jer je ruski predsednik rekao da je internet, uprkos ogromnim dimenzijama, i dalje vojni program, da je strano špijuniranje pretnja o kojoj treba brinuti, te da želi da se u Rusiji spovode nova pravila.

“Ako kompanije ne budu čuvale sve podatke na lokalnim serverima, ne može im se verovati“, dodao je on. Ruski zakonodavci odmah su se založili za jaču kontrolu virtuelnog neba i premeštanje ključne internet infrastrukture iz inostranstva u Rusiju.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je tekst sporazuma o sajberbezbednosti Moskve i Pekinga objavljen na web sajtu ruske vlade, dok Kinezi o tome nisu ni zucnuli. Kina je prošlog meseca samo najavila promenu zakona o bezbednosti, pa bi pokretanje sajbernapada, sajberkrađe i širenje sadržaja koji se smatra nezakonitim i štetnim, ubuduće bilo protivzakonito.

James Lewis, direktor američkog Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da je teško reći koliko je blisko ovo partnerstvo. „Znaćemo kad se pojavi u kineskim izvorima, a oni do sada nisu ništa objavili“, kaže on i objašnjava: „Rusi su pokušali da utiču na kineski stav o ovim pitanjima, Kinezi su se pridružili zato što bilo šta što se suprostavlja Americi ne može da bude loše“.

James Lewis misli i da su Rusi objavili tekst sajberpakta da bi iritirali SAD. „Mi stalno tražimo saradnju u oblasti sigurnosti. Ima li boljeg načina da nas iritiraju nego da sarađuju s nekim drugim?“ Obrni‑okreni, sporazum je definitvno najnoviji znak da dve velike sile žele promene u upravljanu internetom, što bi umanjilo dominaciju SAD. A da je Rusija pripremila akcioni plan u slučaju da ruski internet bude ugašen spolja, ministar komunikacija Nikolaj Nikiforov najavio je još prošle godine.

Međutim, iako su se Rusija i Kina dogovorile da će njihove institucije zadužene za sprovođenje zakona razmenjivati informacije i tehnologije i zajedno brinuti o bezbednosti informatičke infrastrukture, zapadni analitičari su puni skepse. Richard Bejtlich, viši saradnik Instituta Brukings, ne misli da će razmenjivati malvere, „u svakom slučaju ništa značajno“.

“Možda će razmeniti nešto jednostavnije, tek da pokažu dobru volju“, kaže on. „Ove zemlje neće razmeniti ozbiljne tajne zanata zato što imaju specijalne timove za sajberšpijuniranje jedni drugih i ne očekujem da će se to promeniti samo zato što su se dogovorili da se uzajamno ne hakuju“, ubeđen je Bejtlich: „Mislim da će norma biti, ne napadati kritičnu infrastrukturu onog drugog“, jer je „definicija informacione sigurnosti ovih zemalja bliska informacionoj kontroli, uključujući cenzuru i praćenje“.

U prevodu, ugrožavanje „javnog reda“ podrazumevaće „razmenu tehnologija za unapređenje praćenja ili unapređenje automatske cenzure koja se u Kini uglavnom sprovodi manuelno“. U međunarodnoj debati koju je razbuktao ujedinjeni front dve supersile James Lewis procenjuje „da se njihove taktike unekoliko razlikuju, jer su Kinezi koncentrisani na cenzuru, dok se Rusi bave aktivnim praćenjem i skloniji su intervencijama“.

Eksperti se slažu da je rusko‑kineski sporazum politički potez i odgovor na novu sajberstrategiju Ministarstva odbrane SAD, koji se tumači i kao hladni internet rat i bitka za virtuelni suverenitet, u kome Rusiji i Kini uopšte ne pada na pamet da odustanu od međusobnog špijuniranja. Ili, kako je to slikovito opisao Tom Kellermann: „Gospodine američki ministre odbrane, vi skidate rukavice? Sada nas je dvojica i šta ćemo sad?“

Napad na banke

Stručnjaci firme Root9B upozorili su prošlog meseca da grupa ruskih hakera poznata po napadima na vojne ciljeve, vlade i medijske kuće priprema napad na SAD i druge države. Pripreme uključuju pisanje novog malvera, registraciju domena sličnih onima koji se napadaju i postavljanje komandno‑kontrolne infrastrukture. Grupa je aktivna od 2007, poznata po imenima APT28 i Pawn Storm i veruje se da je povezana s ruskim obaveštajnim agencijama. Navodno planiraju da napadnu brojne ciljeve, među kojima su Međunarodna komercijalna banka, Banka Amerike, TD Canada Trust, UNICEF, Commerzbank i drugi. Finansijske institucije trebalo bi da budu na oprezu i pažljivo ispitaju sve e‑mail‑ove kako bi sprečili pokušaje spear phishinga.

Kineski hakeri

Kineski hakeri, za koje američke vlasti veruju da su povezani s vladom u Pekingu, ukrali su 50 terabajta poverljivih informacija o dizajnu američkog borbenog aviona F‑35, što je Kini uštedelo „25 godina istraživanja i razvoja“. Oni su ukrali i podatke (brojeve socijalnog osiguranja, adrese, datume rođenja i brojeve telefona) o 4,5 miliona pacijenata iz mreže američkih zdravstvenih ustanova Community Health Systems, koji mogu biti iskorišćeni za krađu identiteta. Istraga kompanije CyberESI pokazala je da su sajberkriminalci iz Kine krali planove i o izraelskom antiraketnom sistemu Gvozdena kupola, a sumnja se i da su se dokopali informacija o bespilotnim letelicama, balističkim raketama i presretaču raketa Arrow 3. Za incidente se okrivljuju kineski hakeri iz grupe Comment Crew za koje se sumnja da su povezani s kineskom vojskom.

Vesna Knežević Ćosić

(Objavljeno u časopisu connect 53)

Rešena Enigma

Za pouzdanu kripto‑zaštitu nije dovoljna šifra s velikim brojem kombinacija. Važno je da se delovi poruke ne ponavljaju, da se isti izrazi ne koriste često, da se nikada ne šalje više poruka sa istom šifrom i da se nikada ne potceni pamet protivnika. Nacisti u II svetskom ratu nisu poštovali nijedno od ovih pravila, što su saveznici umeli da iskoriste, na načine čak i zanimljivije od onoga koji su prikazani u popularnom filmu The Imitation Game.

nemacU PC#119 pisali smo o ingeniozno osmišljenom elektromehaničkom uređaju za zaštitu poruka koje se prenose radio komunikacijom. Enigma je patentirana još 1918. godine, a do početka Drugog svetskog rata značajno usavršena i redovno je korišćena od strane nemačkih vazdušnih, pomorskih i oklopnih jedinica. Hitlerova vojska je bila sigurna u to da su podaci savršeno sigurni, pa ipak su saveznici, u tajnosti, dešifrovali veliku većinu poruka, ne samo tokom rata, nego i nekoliko godina pre njegovog početka. Bila je to tako dobro čuvana tajna, da je svet za nju doznao tek sedamdesetih godina prošlog veka. Razlog za ovo ćutanje je posebno zanimljiv – Enigma je korišćena i posle rata, pre svega za razmenu poverljivih poruka između ambasada i njihovih matičnih zemalja, pa službe za razbijanje zaštićenih poruka praktično nisu ni prestajale s radom.

Počelo je u Poljskoj

Mada je za definitivno razbijanje sistema zaštite poruka pre svega zaslužna britanska kriptoanalitička služba na čelu sa Alanom Tjuringom, koja je imala američku tehničku i logističku pomoć, prva uspešna dešifrovanja poruka sa Enigme načinjena su skoro sedam godina pre početka Drugog svetskog rata. Za to je zaslužan poljski matematičar Marijan Rejevski (Marian Rejewski), kao i Ježi Ružecki (Jerzy Rózycki) i Henrik Zigalski (Henryk Zygalski).

Tada je Enigma imala samo tri rotora i bila je bez utikačke table (tehnički detalji i kompletna šema veza Enigme objavljeni su u PC#219). Ta jednostavnost je svakako olakšala posao Rejevskom, ali njegov trud bi ostao bez efekta da Nemci nisu napravili grubu grešku u standardizovanju poruka. Naime, svaka poruka, iako je bila zaštićena šifrom, već na početku je sadržala tri slova kojima je diktirana promena šifre. Taj „heder“ poruke se zove indikator i on se, u nešto izmenjenom obliku, i danas koristi u kriptografiji. Nevolja za Nemce (a šansa za Rejevskog) bila je to što je neko doneo propis da se ta grupa od tri slova za svaki slučaj ponovi dva puta, što je otvorilo vrata Rejevskom da načini set jednačina kojima je zaštita za mnoge poruke mogla da se razbije. Tako su Poljaci tokom tridesetih godina u tajnosti čitali veliki broj nemačkih poruka.

U septembru 1938, Nemci su izmenili proceduru šifrovanja poruka, što je dotadašnji sistem razbijanja učinilo neupotrebljivim. Rejevski je odmah načinio nove algoritme, ali su oni bili složeniji za „ručnu“ obradu, pa je on počeo rad na prvoj mašini za dešifrovanje nazvanoj Bomba, koju je činio agregat od šest delimično izmenjenih Enigmi. Poljaci su za samo dva meseca imali šest takvih Bombi, pa je svaka poruka mogla da se razbije za samo dva sata. Nažalost, već od 1. januara 1939, Nemci su povećali broj kablova za utikačku tablu sa šest na deset, što je značajno umanjilo efikasnost Bombe, a da nevolja bude još veća, na raspoloživa tri rotora dodata su još dva, što je približno udesetostručilo broj kombinacija šifre.

Rejevski je odmah predložio način rešavanja ovih problema, ali je to podrazumevalo da se napravi još 58 Bombi, a to je za poljsku obaveštajnu službu bilo preskupo, budući da je zahtevalo trošak koji za 15 puta premašuje godišnji budžet službe. Zato su Poljaci kontaktirali saveznike i upoznali ih sa postupkom razbijanja zaštite Enigme. Ovo se dogodilo samo pet nedelja pred početak Drugog svetskog rata i bilo je podsticaj savezničkim kriptografima da prionu na posao. Kasnije je Gordon Welchman, prvi Tjuringov saradnik, napisao: „Nikada se ne bismo pomerili sa nulte tačke da nas Poljaci nisu u pravom trenutku naučili o mašini Enigma i o tadašnjim operativnim procedurama“.

Ovaj prenos znanja se zaista dogodio u pravom trenutku, jer su Nemci uskoro napali Poljsku. Poljaci su pokušali da pruže otpor, ali kada ih je, samo šesnaest dana kasnije, i Sovjetski Savez napao s leđa, više nije bilo nikakve nade i došlo je vreme da Rejevski i matematičari iz njegovog tima spasavaju živu glavu. Oni su se tokom rata povlačili po celoj Evropi i učestvovali u otporu, neki se našli u nemačkom zarobljeništvu gde je nekolicina pogubljena, ali nikada niko od njih nije odao tajnu razbijanja Enigme.

Blečli Park

Početkom rata je u Blečli Parku, na oko 80 km od Londona, oformljena grupa koja je uspevala da razbije većinu šifara, ali je to rađeno „ručno“, dakle sporo i sa neizvesnim ishodom. Za jednu poruku trebalo je barem 48 sati, a često i mnogo više. To je u ratnim uslovima značilo da je poruka već zastarela i da od njenog razbijanja više nema nikakve koristi.

U ovom postupku je korišćen osnovni nedostatak Enigme: svako slovo u poruci je predstavljeno nekim drugim slovom, ali nikad samim sobom. Ovaj detalj u algoritmu Enigme nije sam po sebi bio od koristi za dešifrovanje, ali je lako mogao da se upotrebi kad se doznalo za veliki propust u proceduri šifrovanja poruka. Naime, mnoge poruke su imale neke tipizirane reči, koje su se nalazile na očekivanim mestima. Recimo, prva jutarnja poruka (odmah posle promene šifre u ponoć) u svom prvom delu je imala reč wetteruebersicht (vremenski izveštaj). Ako se ta reč napiše na papiru i pomera se ispod šifrovanog teksta, u jednom trenutku će doći do toga da se nijedno slovo ne poklapa sa jednakim delom šifrovanog teksta. To je verovatno (ne i sigurno) mesto na kome je ta reč, dakle već postoji osnova od koje bi se moglo krenuti. Na našem primeru na sledećoj stranici, to je četvrti pokušaj traženja mesta na kome bi ta reč mogla da se nađe, jer su u prva tri postojala poklapanja, što znači da Enigma nikako nije mogla da ih generiše.

Na engleskom jeziku se ovakvo mesto u šifrovanom tekstu zove crib, što je žargonski izraz za podvalu. Najpribližnija reč na našem jeziku je puškica, izraz koji naši učenici i studenti dobro znaju, jer označava papirić na kome su podaci koji se ilegalno koriste na ispitima. Takve „puškice“ su dragocene u postupku razbijanja šifrovanih poruka, jer one značajno smanjuju listu mogućih šifara. Što je puškica duža, lista je manja i posao traženja šifre je lakši. Dobro je ako takvih reči ima više, a pošto je svaka poruka završavana porukom Heil Hitler, to je uvek bio novi bonus koji je olakšavao i skraćivao posao. Ponekad su saveznici čak provocirali događaje na geografskim lokacijama za koje su pretpostavili da će se zahvaljujući toj provokaciji naći u sledećoj poruci, naročito ako naziv te lokacije sadrži više slova.

Takva selekcija mogućih rešenja je svakako olakšavala posao, ali je ipak ostajao beznadežno veliki broj kombinacija koje treba pretražiti da bi se pronašla dobitna kombinacija za šifru. Tjuring i Velčman su pronašli još nekoliko „prečica“ kojima je posao skraćivan, pa je mučan posao ručnog pretraživanja skraćen na nekoliko desetina sati.

Tjuringova Bomba

Mada je ideju za mehanizovano pretraživanje preostalih kombinacija Tjuring preuzeo od Rejevskog, mašina koju je konstruisao u osnovi je različita i radi na drugačijem principu. Ponovo postoji niz mehanizovanih rotora sličnih onima na Enigmi, ali je algoritam prilagođen nizu izmena koje su Nemci u međuvremenu načinili na Enigmi. Ta mašina je dobila ime po poljskoj prethodnici Bomba, i sastojala se od 97.000 delova i oko 20 kilometara kablova. Radila je brzinom od 20 testova u sekundi, tako da je posao razbijanja šifre skraćen sa nekoliko desetina sati na oko 20 minuta.

Replika „Bombe“ na kojoj su tokom  rata razbijane nacističke poruke
Replika „Bombe“ na kojoj su tokom
rata razbijane nacističke poruke

Prva Bomba je proradila 18. marta 1940. godine, pa je odmah napravljeno još pet kopija, čime je posao ubrzan jer je svaka mašina analizirala po jedan od mogućih redosleda rotora. Uspeh je bio takav da je do kraja rata u tajnosti napravljeno 210 ovakvih mašina i to sa obe strane Atlantika. Sve one su radile punom parom, mada ne bez zastoja. Prvi problem pojavio se u februaru 1942. godine, kad su Nemci uveli četvrti rotor u Enigmu. To je stvorilo paniku u Blečli Parku, jer isprva nije bilo jasno zbog čega je dešifrovanje poruka prestalo da radi. Period oporavka i prilagođavanja trajao je sve do kraja 1942. godine, kad je načinjen niz prepravki na Bombi i u postupku dešifrovanja. U tom periodu od deset meseci, koji je dobio naziv Blackout (prekid, ispad), broj potopljenih savezničkih brodova bio je četiri puta veći nego inače! To je dobar pokazatelj koliki je doprinos službe u Blečli Parku konačnom ratnom uspehu saveznika.

Danas se, posle mnogih ekspertskih analiza, može reći da je Enigma nudila odličan sistem zaštite i malo je verovatno da bi saveznici, sa tadašnjim tehničkim resursima, razbili njenu zaštitu da su se nacisti dosledno pridržavali pravila za sigurnu komunikaciju. Umesto toga, oni su pravili niz neverovatnih propusta koji su bili presudni za tok rata. Jedan od posebno velikih propusta, koji analitičari često pominju, redovno je činio nemački operator koji se zvao Walter, jer je za inicijalnu postavku rotora uvek koristio prva tri slova svoga imena WAL, pa je kucao KLA, što su bila prva tri slova imena njegove devojke Klare. To je inače bio redovan postupak uspostavljanja hedera poruke, ali su operatori imali strogo naređenje da koriste nasumična, uvek različita slova. Ljubav je, ipak, bila jača od naređenja, pa su se svi u Blečli Parku urnebesno radovali svaki put kad su po hederu šifrovane poruke zaključili da Valter radi kao dežurni operator, jer su vrlo brzo mogli da pronađu sve elemente šifre – raspored i početno stanje rotora, kao i ožičenje na utikačkoj tabli Enigme za taj dan.

Najzanimljivije od svega je to što Nemci sve vreme nisu bili ni blizu saznanju da saveznici redovno čitaju njihove poruke. Nekoliko puta su bili blizu toga da doznaju istinu, a u nekim situacijama čak su imali podatke na osnovu kojih su to lako mogli da zaključe. Ipak su bili tako sigurni u svoju Enigmu da su zanemarili operativne podatke sa terena i nastavili da rade, uljuljkani u svoju nadmoćnost. Verovatno je ovoj zabludi doprinela i patološki jaka ideja o superiornosti arijevske rase, pa nikako nisu mogli da pretpostave da na svetu postoji neko ko je pametniji od njih.

Epilog

Rad na razbijanju Enigme je, prema kasnijim analizama istoričara i vojnih eksperata, skratio Drugi svetski rat za dve do četiri godine, smanjio broj žrtava za preko dva miliona, a postoje i mišljenja da bi bez toga ishod rata bio neizvesan. Ljudi koji su radili na razbijanju zaštite Enigme imali su sve uslove da postanu ratni heroji ali, kao i u slučaju mnogih drugih hrabrih ljudi iz sveta špijunaže, njihova sudbina nije bila određena zaslugama, nego nekim drugim interesima. Dok je narod oduševljeno slavio završetak rata, političari su znali nešto što običnim ljudima nije padalo na pamet: oružani sukob je prestao, ali će obaveštajni rad i u budućnosti imati podjednako važnu ulogu.

Zbog svega toga je zavet na ćutanje, koji su svi položili pre stupanja u službu kontrašpijunaže, važio i dalje. Oni koji su se vratili svojim ranijim poslovima, nisu smeli čak ni najbližim osobama da pominju šta su radili tokom rata. Tjuring je radio na konceptu kompjutera i njegov rad na onome što je danas poznato kao Tjuringova mašina doveo je do arhitekture savremenih računara. Sve nebrojene zasluge ipak nisu bile dovoljne da ga spasu od birokratskog stava vlasti prema njegovoj seksualnoj orijentaciji. Homoseksualnost je tada smatrana za težak prekršaj protiv javnog morala i kažnjavana je strogim zatvorom. U zamenu za dugu robiju, on je prihvatio „lečenje“, koje je zapravo bilo tadašnja verzija onoga što danas poznajemo kao hemijsku kastraciju. O detaljima koji su sledili malo se zna, ali se pretpostavlja da je sve to dovelo do nervnog rastrojstva i na kraju do samoubistva cijanidom. Godine 2009. od britanske vlade je dobio javno izvinjenje „za užasan način na koji je prema njemu postupano“, a četiri godine kasnije isto izvinjenje uputila mu je posthumno uputila i kraljica Elizabeta, kroz čin formalnog pomilovanja.

Rejevski, čija zasluga za pobedu nad nacizmom nije ništa manja, posle rata se vratio svojoj porodici u Poljsku, koja je bila pod sovjetskom vlašću. Razumno je zaključio da mu je u takvim uslovima najbolje da se ponaša neupadljivo i da se ničim ne ističe, niti da govori o svom radu. Tek je 1979, samo godinu dana pred smrt, dobio javno priznanje za svoj rad.

Posle rata je većina Tjuringovih „Bombi“ uništena, sve Enigme su zaplenjene i većinom odnete u Ameriku. Komercijalno su ponuđene tržištu, gde su ih uglavnom kupovale razne svetske ambasade i poslovne korporacije. Nikome nije skrenuta pažnja na to da nisu sigurne za komunikaciju, a činjenica da je njihova zaštita provaljena čuvana je kao tajna tokom sledeće tri decenije.

Voja Antonić

Ilustracija: Bob Živković

(Objavljeno u časopisu PC#220)

PC Press #208 u prodaji

Puno toga se u februaru dogodilo na IT sceni. Osim fantastične akvizicije WhatsApp-a za 16 ili 19 milijardi dolara, već zavisno kako brojite, vlasnika je promenio i Viber, još jedna firma bez prihoda koja, pokazalo se, vredi 900 miliona dolara. Google je prodao Motorolu za samo 2.9 milijardi dolara (reč samo je ovde opravdana, pošto je Google 2011. godine kupio ovu firmu za 12.5 milijardi) i smatra da je dobro prošao, jer je zadržao pravo na sve patente iz Motorola portfolija. Kompanija Microsoft je u februaru dobila novog direktora, pri čemu to nije neko od zvučnih imena za koje bi svi znali – posle Bila Gejtsa i Stiva Balmera, za kormilom najveće softverske firme sveta je Satya Nadella, 46-godišnji imigrant iz Indije koji je u Microsoft-u od 1992. i koji se dobro pokazao vodeći ono što je trenutno najvažnije: prihod od cloud servisa je od 2011. do 2013. porastao sa 16.5 na preko 20 milijardi dolara godišnje…

PCPress-208-cover

PCPress-208-content_01Bioskop u vašem domu

Televizor i medija plejer danas svi imamo, ali je za simulaciju bioskopskog doživljaja u kućnom okruženju potreban kompleksniji sistem za reprodukciju audio i video materijala. Glavna razlika je u zvuku, ali i u fleksibilnosti. Da vidimo kako izabrati odgovarajuću opremu koja neće koštati previše…

PCPress-208-content_02„Igrala se deca“ ili ozbiljna pretnja?

DDoS napadi na sajtove su svakodnevna pojava, a u ova izborna vremena kao da ih je više nego ikada. Neki od napada ostavljaju ozbiljne posledice, a odbranu nije lako naći.

PCPress-208-content_03Četiri tajne mog uspeha

Prisutan je na domaćem IT tržištu od samih početaka, od firme „iz garaže“ stigao je do multinacionalne kompanije sa 1600 zaposlenih, a i dalje je svima dostupan, neposredan i spreman za razgovor. Da, to je Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group, najveće IT kompanije u našem regionu. Nedavno otvaranje razvojnog centra Comtrade-a u Kragujevcu iskoristili smo kao povod za priču o sadašnjim uspesima, nekim starim vremenima i, naravno, onom što nas čeka.

PCPress-208-content_04Toshiba Eco MFP Studio 306LP: Piši-briši štampač

Shvatajući da ljudi naprosto vole papir, Toshiba je osmislila nove tehnologije koje će pomiriti velike kancelarije sa potrebom da očuvamo životnu sredinu. Uz Eco MFP Studio 306LP dobijamo mogućnost da iste listove koristimo više puta.

PCPress-208-content_05Nexus 5: KitKat u izvornom obliku

Kad kažem Android, pomislim na Nexus. Kao što za prave kafopije ni jedna kafa ne može da zameni kratki Espresso Ristreto, pravom ljubitelju Androida zapravo smetaju sve UI nadogradnje. Šta novo donose Nexus 5 i Android KitKat?

PCPress-208-content_06IT na četiri točka

Tehnološki razvoj automobila tokom protekle dve decenije podrazumevao je sve veću upotrebu elektronskih komponenti. Interesantno je da su na početku te integracije čelnici IT i automobilske industrije međusobno razmenjivali sočne kritike, a danas je automobil pun kompjutera. Pa da vidimo kako ih koristi…

PCPress-208-content_07Sony sat: Drugi pokušaj

Sony SmartWatch je drastično unapređen u odnosu na prethodnu verziju i sada zaista ima smisla nositi ga na ruci. Čak i ako niste geek.

 

PCPress-208-content_08FineReader : Veoma fini čitalac

Digitalizacija papirne dokumentacije i dalje spada u važnu primenu računara, a OCR programi neizostavni su u mnogim firmama i institucijama. Koliko je u domenu optičkog prepoznavanja teksta FineReader, program koji odavno ima status najboljeg majstora ovog zanata, napredovao u verziji 12?

PCPress-208-content_09Podaci na sigurnom

Da li su vaši podaci na sigurnom mestu? Da li ste sistematizovali i na dobro mesto pohranili sve što vam trenutno nije potrebno, ali može da zatreba jednog dana? Da li isti fajl bez ikakve potrebe čuvate na više mesta? Savremeni sistemi za backup i arhiviranje podataka imaju pravi odgovor na ovakva pitanja.

PCPress-208-content_10Tehnologija u školskim klupama

Davno je prošlo vreme kad su zelena tabla i kreda predstavljali vrhunac tehničkog dostignuća. Kompjuterske tehnologije i moderni pristupi edukaciji u inostranstvu su postali sastavni deo školskog sistema. Na red je došla i Srbija…

PCPress-208-content_11Iznajmljeni fontovi

Promene u oblasti digitalne tipografije, usklađene s povećanjem rezolucije ekrana mobilnih telefona, tableta i računarskih monitora, postepeno su preoblikovale scenu grafičkog dizajna. Izgubila se razlika između fontova za štampu i Web, a tipografija elektronskog teksta je izjednačena sa klasičnom. Kako sve to izgleda u praksi?

PCPress-208-content_12Prismotra digitalnih predatora

Afera vezana za masovno prisluškivanje i kontrolu Interneta ne pokazuje znake smirivanja. Mnogo toga se čulo o "digitalnim predatorima" i njihovom metodu rada, ali je vrlo malo učinjeno na tome da se praksa prisluškivanja ograniči i uvede u zakonske okvire. Šta o svemu tome kažu evropske vlade, a šta korisnici?

PCPress-208-content_13Za večeru štampamo pizzu

Štampanje hrane do sada je bilo u domenu naučne fantastike, a prve informacije o takvoj mogućnosti i prva takva dostignuća, ostvarena korišćenjem 3D inkjet štampača, dočekana su sa puno skepticizma. Ipak, od ideje se nije odustalo – usledili su mnogi prototipovi, a sada štampana hrana postaje nešto što možete sebi da priuštite.

PCPress-208-content

NSA pokriva 75% američke internet komunikacije

Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ima kapacitet da nadzire oko 75 odsto sveukupne američke internet komunikacije, preneo je Wall Street Journal.

Photo: ilouque/Flickr
Photo: ilouque/Flickr

Pozivajući se na sadasnje i bivše zvaničnike NSA, američki list navodi da je 75 odsto pokrivenosti komunikacije više od onog što su američki zvaničnici otkrili u javnosti, prenela je agencija Rojters.

NSA čuva sadržaj mejlova izmedju američkih gradjana i filtrira domaće telefonske pozive koji se odvijaju putem interneta.

Filtriranje NSA, koje se sprovodi sa telefonskim kompanijama, u potrazi je za komunikacijom koja je ili počela ili završila u inostranstvu, ili je potpuno vodjena u inostranstvu ali se dogodilo da prodje kroz SAD.

Wall Street Journal je istakao da taj program nadziranja ukazuje da NSA može da prati gotovo sve što se dešava na internetu, sve dok je to pokriveno opštim sudskim odobrenjem, a NSA tvrdi da je njen program nadzora legalan.

Izvor: Tanjug