Poskupele takse za uvoz srpske robe u Hrvatsku – sa 12 na 270 evra

Hrvatska je odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih, umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuje 2.000 (270 evra), navodeći da taj potez neće ostati bez odgovora Beograda. Hrvatska je proširila i spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje koje će biti u obostranom interesu.

Najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika. Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično svo voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije.

Iz Hrvatske su tu odluku obrazložili da im je “dosta da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka”. Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, rekao je predsednik hrvatske Privredne komore Luka Burilović, komentarišući ovih dana novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede te zemlje.

Manevarski prostor Srbije je sužen, jer nijedna odluka koju bi Srbija donela ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom. Međutim, kako se nezvanično saznaje, odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude “detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske”, što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U izvozu Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, akcizna roba, piće i duvan. Generalni sekretar MSP-a je rekao da Srbija, nakon što je Hrvatska blokirala uvoz srpskih proizvoda povećavanjem taksi, mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje u obostranom interesu. “Nažalost, s vremena na vreme nama se raznim administrativnim i nekim drugim merama šalju poruke koje sigurno ne idu u susret i u prilog našim željama da kvalitet naših odnosa sa Hrvatskom podižemo na viši nivo”, dodao je Odalović.

Za hrvatsku meru koja uvodi takse i čini nekonkurentnom robu ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije i BiH, Odalović je rekao da je “samo naizgled administrativne prirode”. “Verujem da će kontramere, koje moramo da uvedemo, biti povod za dijalog, kako bi našli rešenje gde će biti interes za protok i naše robe u Hrvatskoj i hrvatske i robe svih drugih zemalja na našem prostoru”, rekao je Odalović.

Izvor: N1

Oglašavanje na internetu u Hrvatskoj skočilo za 27%

Prema HURA Media AdEx (Advertising Expenditure) procenjuje se da je 2016. godine u zakup oglasnog prostora u vodećim hrvatskim medijima ukupno uloženo 1,49 milijardi kuna, što je 2,8% više u poređenju sa rezultatima iz 2015. godine, što znači da ulaganje u oglašavanje raste treću godinu zaredom, a najviše na internetu – s rastom od 27%.

AdEx istraživanja za tržište Srbije, je takođe potvrdilo da je digitalno oglašavanje u 2016. godini ostvarilo primetan rast od čak 17,6% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu vrednost tržišta iznosi 23,7 miliona evra.

Polovinom maja 2017, IAB Evrope sumirao je rezultate AdEx istraživanja na nivou Evrope i izašao sa ocenom da je vrednost tržišta online oglašavanja za 2016. godinu iznosilo 41,8 milijardi evra uz prosečan rast od 12,1% na nivou 27 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a među kojima se nalaze Srbija, Hrvatska i Slovenija (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija nisu obuhvaćeni istraživanjem).

Inače, Hrvatsko udruženje društava za tržišno komuniciranje (HURA) je procenu ulaganja u oglašavanje, u vodećim hrvatskim medijima za 2016. godinu, objavilo uponedeljak, 24. jula, s tim da su primarni izvori za procenu bili MediaPuls, AGB Nielsen, FINA, te medijske agencije HURA-e.

Prema istraživanju, u oglašavanje na TV kanalima 2016. godine je investirano 758 miliona kuna, u štampi 252 miliona kuna, na internetu 214 miliona kuna, te na radiju 128 miliona kuna.

Ističe se kako je uz nastavak rasta u internet oglašavanju, zabeležen i rast ulaganja u televizijsko oglašavanje (2%) i ulaganja u outdoor oglašavanje (2%).

Negativan trend pada ulaganja u oglašavanje u štampi i na radiju prisutan je od 2015. godine, a ove godine zabeležen je pad od 8% za štampu, te 2% za radio.

Prema vrsti komunikacionih kanala u sveukupnoj investiciji, još uvek dominira televizija s udelom od 51%, a slede štampa sa 17% i internet oglašavanje s 14%.

“Nastavak rasta ulaganja u zakup medijskog prostora već treću godinu zaredom potvrđuje da oglašivači prepoznaju nezaobilaznu vrednost tog segmenta industrije tržišnih komunikacija za svoje poslovanje, koji beleži oporavak nakon krize iz 2008. i 2009. godine. Verujemo da će se takav trend nastaviti u budućnosti i tako doprineti razvoju industrije kroz inovacije samih kanala oglašavanja i ponudu novih proizvoda i usluga. Pad ulaganja u zakup medijskog prostora u štampanim medijima i radiju delimično objašnjavamo razvojem digitalnih kanala i promenom navika čitalaca koji sada u većem delu sadržaj konzumiraju na online kanalima”, istakao je član Uprave HURA-e, Božidar Abramović.

HURA Media AdEX je procena zakupa medijskog prostora u primarnim komunikacionim kanalima: glavnim televizijskim kompanijama, većim izdavačima štampanih medija, radijskim izdavačima, većim dobavljačima vanjskog oglašavanja i internet kanalima. Dobijeni iznos odnosi se na procenu neto investicije u konvencionalno oglašavanje, što ne uključuje razradu kreativne ideje, produkciju i specijalne formate.

Izvor: seebiz.eu

Twitter i dalje pravi gubitke, broj korisnika stagnira

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, gubitak Twitter-a iznosio je u drugom tromesečju 116,5 miliona dolara, dok je godinu dana ranije bio 107 miliona. Ta kompanija, inače, nikada nije zabeležila kvartalnu dobit. Broj korisnika Twitter-a ostao je u drugom tromesečju nepromenjen u odnosu na prethodno, dok je gubitak te društvene mreže povećan na godišnjem nivou zbog pada prihoda.

Ukupni prihodi Twitter-a iznosili su u proteklom kvartalu 574 miliona dolara, što je 4,7% manje nego godinu dana ranije, pri čemu su prihodi od oglašavanja pali za 8%, na 489 miliona dolara. Kako su poslovni rezultati kompanije slabiji nego što su analitičari očekivali, cena deonice Twitter-a pala je oko 5%.

S druge strane, broj aktivnih korisnika Twitter-a u Srbiji kreće se između 150 i 200 hiljada prema podacima iz 2015. Što bi značilo da se, u odnosu na broj stanovnika i broj aktivnih korisnika, Twitter dvostruko više koristi u Srbiji nego u Engleskoj, na primer.

Inače, ulagače je zabrinuo i spori rast broja aktivnih mesečnih korisnika Twitter-a. U proteklom tromesečju bilo ih je 328 miliona, kao i u prethodnom kvartalu. To je, doduše, 5% više nego godinu dana ranije, ali stagnacija na kvartalnom nivou pokazuje da popularnost te društvene mreže ne raste.

Twitter, koji korisnicima omogućava slanje poruka od 140 znakova, među najpoznatijim je društvenim mrežama u svetu, a koriste ga političari, mnoge poznate ličnosti s filmske i muzičke scene, aktivisti…

Međutim, ta kompanija ne uspeva da raste tako brzo kao Facebook, najveća društvena mreža u svetu s otprilike dve milijarde korisnika. Neki analitičari su očekivali da će učestalo objavljivanje poruka novog američkog predsednika Donalda Trump-a na Twitter-u pozitivno uticati na finansijske rezultate te društvene mreže, ali to se nije dogodilo.

Uprkos slabijim poslovnim rezultatima nego što su analitičari očekivali, Jack Dorsey, izvršni direktor i suvlasnik Twitter-a, i dalje je optimističan. “Ohrabreni smo napretkom i fokusirani na pozicioniranje Twitter-a kao najboljeg mesta za praćenje i deljenje onoga što se događa, gde možete videti svaku stranu i perspektivu”, poručio je u izveštaju Jack Dorsey.

Kada je reč o broju korisnika interneta i društvenih mreža na teritorije ex-Yu, svetski poznata marketinška agencija, We Are Social, poslednjih godina objavljuje sveobuhvatan izveštaj o obimu upotrebe digitalnih tehnologija, kao i trendovima koji ih prate. 

Prema podacima za 2016. godinu, najveću Internet penetraciju ima Kosovo, kao zemlja u kojoj 81% populacije aktivno koristi Internet, a prate je Hrvatska (75%) i Slovenija (73%). Najmanji broj korisnika Interneta u odnosu na broj stanovnika ima Srbija sa 4,73 miliona, odnosno 54% ukupne populacije. Crna Gora ostvaruje prosečnu vrednost, ali zato prednjači u svim ostalim parametrima. (!)

Crna Gora ima 381,8 hiljada aktivnih korisnika društvenih mreža, što u odnosu na njenu populaciju iznosi 51%. Na drugom i trećem mestu se nalaze Makedonija, sa 48% i Bosna i Hercegovina sa 42%. Najmanje zaljubljenika u društvene mreže ima Kosovo.

Kada se radi o korisnicima mobilne telefonije, ostvarili smo rekordan procenat od 162%, odnosno skoro dve kartice po stanovniku. Zatim slede Hrvatska sa 120% i Makedonija sa 114%.

Ipak, možda najbolji pokazatelj koliko koristimo pametne telefone za komunikaciju putem Interneta jeste podatak da na nivou prostora bivše Jugoslavije, jedna trećina nas koristi pametne telefone za pristup društvenim mrežama. U slučaju Crne Gore, 42% pristupa društvenim mrežama preko telefona, dok je to u slučaju Kosova, 26%.

Ono što možemo da primetimo jeste da su vrednosti penetracije novih tehnologija ovih zemalja viši u odnosu na cifre iskazane na globalnom nivou, pri čemu se Crna Gora posebno ističe.

Izvor: SEEbiz, Digitalizuj.Me

Jubilarna desetka!

Sutra fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije puni deset godina. O putu Srbije do Interneta možete pročitati u novom broju časopisa PC Press, a povodom desetogodišnjice RNIDS-a RTS će emitovati dokumentarnu emisiju pod nazivom „1 Internet, 3 domena, 4 države“, koja je nastala u saradnji Radio-televizije Srbije i fondacije RNIDS.

Portrait of confident businessman displaying laptop at desk in office

Premijerno emitovanje je 8. jula, u 13.30 na RTS2, a repriza 9. jula, u 10.30 na RTS2.

Kombinacijom arhivskog video i foto materijala, izjava svedoka vremena i naratorske priče, prikazan je pregled ključnih datuma i procesa koji su obeležili razvoj internet tehnologije, domaćih internet sadržaja, e-servisa i nacionalnih internet domena, kroz vezu sa društvenim promenama u Srbiji i svetskim tokovima. Priča počinje krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je SFR Jugoslavija dobila .YU internet domen i bila povezana na Evropsku akademsku i istraživačku mrežu. Prelomni datum je 27. februar 1996. kada je Računarski centar Univerziteta u Beogradu povezao Akademsku mrežu na Internet, nakon čega je usledila i pojava prvih komercijalnih internet provajdera i povećanje potrebe za registracijom naziva internet domena. Narednih 20 godina obeležila je aktivna uloga Interneta u društvenim procesima u Srbiji, unapređivanje internet infrastrukture, gašenje .YU domena, početak rada .RS i .SRB domena, razvoj domaćeg internet sadržaja, osnivanje RNIDS-a i njegova podrška srpskoj internet zajednici.

O prelomnim događajima u istoriji Interneta u Srbiji govore: Mirjana Tasić, Danko Jevtović, Vojislav Rodić, Dejan Ristanović, Zoran Jovanović, Milomir Gligorijević, Mirjana Rosić, Dušan Tatomirović, Radivoje Zonjić, Branislav Anđelić, Milan Mijić, Slobodan Marković, Ivan Minić, Nenad Krajnović,Vladimir Jelenković, Nikola Marković, Zoran Perović i Radovan Drobnjaković.

Scenarista je Lazar Bošković, reditelj Pavle Grujičić, stručni saradnici Mirjana Tasić i Slobodan Marković, a urednica emisije Olivera Kosić.

LinkedIn u Srbiji ili znaš me – znam te

LinkedIn, najpopularnija poslovna mreža u Evropi, postaje sve aktivnija u Srbiji. Ipak, ispravnost njenog korišćenja često se dovodi u pitanje jer  malo‑malo pa LinkedIn postane dejting sajt…

Valentine-s-Day-for-zonesLinkedIn, kao i svaka mreža, ima neke (ne)zvanično prihvaćene norme ponašanja. Ona služi da svoju radnu biografiju predstavimo što bolje možemo, povežemo se sa kolegama i saradnicima, damo neku preporuku… pa naravno, da pronađemo posao. Kompanije sve više koriste LinkedIn u potrazi za novom radnom snagom.

Na novi način

Ipak, nije malo onih koji ovu mrežu koriste i da pronađu ženu, ljubavnicu, podele sliku s letovanja, motivacioni citat ili svoju tužnu životnu priču. Jednom sam čak čula da je LinkedIn samo paravan za muvanje, ali ne bih se složila, mada ima i takvih situacija. Početkom prošlog meseca LinkedIn je najavio nov način komunikacije, odnosno privatne poruke koje više neće izgledati kao da su iz prošle decenije.

„Bilo da pretražujete nove poslovne mogućnosti i poslovne partnere ili samo delite članke i komentarišete ih u svojim privatnim porukama s kolegama – verujemo da sve što radite na LinkedIn‑u čini konverzaciju smislenijom i značajnijom“, kaže Mark Hull, direktor produkt menadžmenta LinkedIn‑a. To je komentar na osnovu onoga što bi ova mreža trebalo da bude, ali da li zaista to jeste?

Kao što sam već pomenula, LinkedIn nam služi da se povežemo s kolegama i saradnicima, kao i da podelimo svoje radno iskustvo. Svima nam se dešava da nas dodaju razni ljudi s kojima nikakav kontakt nismo imali, i to je u redu, zašto da ne širimo mrežu potencijalnih saradnika. Ali, neretko se desi da je taj neko direktor u „firmi“ Sam svoj gazda i da trenutno traži posao. Nisam baš sigurna koliko ova konekcija može bilo kome da koristi. Toj osobi možda, vama sigurno ne. Trebalo bi svoju mrežu da gradimo pametno, ako uopšte želimo nešto u životu da radimo.

Muvanje na LinkedIn‑u

Verujem da ovo nikome nije nepoznat pojam. Koliko god ova mreža bila „poslovna“, nađe se tu i poneka izgubljena duša kojoj se svidi tvoja pofil fotografija pa krene da te obasipa porukama „Odakle si, Gde živiš, Baš si slatka…“ Ti pomisliš: „Jao, čoveče, idi na mIRC!“, ali… Da ne pričam o onima koji te viđaju tu i tamo pa su te „primetili“, baš si onako zgodna. Ne obazirite se na to što pričam u ženskom rodu, s muškim rodom na LinkedIn‑u nisam imala iskustva. Opet, ovo se događa, po nekim mojim zapažanjima u maloj meri.

Motivacioni citati koje smo prevazišli još na početku srednje škole, noge iz perspektive viršli na letovanju i razne priče koje zapravo nikoga ne interesuju ponekad ovu mrežu čine nalik Facebook‑u, što ona nije. Kao i na svakoj drugoj mreži, niko ovde ne diktira pravila ponašanja, ali ako ste se u ovome pronašli, zapitajte se da li posećujete pravu mrežu. Ako ste u ovome prepoznali nekoga od vaših kolega, saradnika ili ljudi s kojima ste povezani, zapitajte se koga prihvatate. Kao što na Facebook‑u ne tvitujemo, tako ni ovde ne treba da fejsbučimo. Opet, svako radi kako voli, ali manje su šanse da će napraviti bilo kakav poslovni angažman.

Ostaje nam da podržimo LinkedIn u unapređenju instant poruka i nadamo se da će tako nešto učiniti i na polju oglašavanja. Zapošljavanje više ne „radi“ po modelu: „znaš me – znam te, daću ti posao“ i „aj’ mi učini, pa ću i ja tebi isto’. Razmislite malo pre nego što napravite profil, šta zapravo želite da pokažete i predstavite. Na internetu postoji pregršt društvenih i drugih mreža na kojima ćete se sigurno pronaći ako ne ovde. Posao je posao, a zadovoljstvo je zadovoljstvo. E sad ako posao i zadovoljstvo mogu da idu zajedno…

@JovanaVu

(Objavljeno u Časopisu PC#225)

Ove godine 50 miliona dinara za razvoj IT sektora u Srbiji

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija namenilo je za ovu godinu 50 miliona dinara za razvoj digitalnog preduzetništva u Srbiji, najavljeno je danas u Privrednoj komori Beograda (PKB).

Na prezentaciji uslova kreditiranja i načina korišćenja sredstava za finansiranje kompanija u IT sektoru, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić je rekao da na javni poziv mogu da se jave mlade i start ap kompanije i sve IT kompanije koje se pretežno bave informatičkom delatnošću, a koje imaju inovativne projekte, navedeno je u saopštenju.

„Mlada kompanija je svaka ona koja je registrovana pre manje od dve godine od raspisivanja javnog poziva”, rekao je Savić i dodao da se od onih kojima će biti odobrena sredstva očekuje da doprinesu razvoju informatičkog društva i IT industrije u Srbiji.

Prema njegovim rečima, postoji tendencija da se ovaj program sprovodi svake godine, a u pitanju su kreditna sredstva za preduzetnike u iznosu od 1,5 milion dinara, dok je maksimalni iznos kredita za pravna lica i firme 3 miliona dinara.

Grejs period biće godinu dana, a posle toga kamatna stopa na ove kredite na godišnjem nivou biće jedan odsto, a vraćanje sredstava kvartalno, kaže se u saopštenju.

Savić je ocenio da je za IT projekat dovoljno četiri godine da se realizuje a sredstva vrate ističući da je interesovanje za te kredite veliko i da se zato očekuje da će sva sredstva biti plasirana u određenom roku.

„Kriterijumi za izbor programa kojima će se odobravati krediti biće inovativnost, održivost, koliko ljudi zapošljavaju, da li su iz ruralnog ili privredno razvijenog područja, o čemu će odlučivati komisija koju čine predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije i univerzitetski profesori u oblasti informatike”, kazao je Savić.

On je istakao da je na odluku da se podrži upravo digitalno preduzetništvo najviše uticala činjenica da se taj sektor najbrže razvija.

Izvor: Tanjug

BEKO ponovo u Srbiji

Beko, drugi najveći evropski brend bele tehnike, ponovo je u Srbiji sa ciljem da do 2018. godine na srpskom tržištu postane brend sa najvećim tržišnim učešćem u ovom sektoru, saopšteno je danas iz kompanije Beko Balkans.преузимање

 

Beko je u Srbiju došao sa dugoročnom strategijom razvoja i širenja poslovanja, a ono što očekujemo je da u prvoj fazi, u narednih nekoliko godina, imamo preko 100 zaposlenih.” – izjavio je Arel Atakol, generalni direktor kompanije Beko Balkans, i dodao:

Sigurni smo da je ovako ambiciozan plan moguć zbog toga što naši proizvodi primenjuju najsavremeniju tehnologiju dostupnu svakom potrošaču, a neka tehnološka rešenja, poput „Split&Cook“ tehnologije, prvi put donosimo na srpsko tržište“.

Kako u kompaniji Beko Balkans ističu, srpsko tržište je jedno od najbitnijih za Beko, što je razlog za osnivanje predstavništva u Beogradu, odakle se upravlja celim regionom Balkana, što uključuje tržišta Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

“Što se tiče planova za pokretanje proizvodnje, vrlo smo zaineteresovani da o tome razgovaramo. U ovom trenutku realizacija zavisi od ispunjenja naših poslovnih planova. Kada se približimo poziciji broj jedan, razmatraćemo i tu mogućnost u čemu imamo podršku Vlade Srbije,” –  istakao je Arel Atakol, generalni direktor kompanije Beko Balkans.

Beko je drugi najveći evropski brend bele tehnike i brend sa najbržim rastom u ovom sektoru. Internacionalni je brend kućnih aparata Arčelik grupe, koja ima 14 fabrika za proizvodnju bele tehnike sa dvadeset i šest hiljada zaposlenih širom sveta i predstavništvima u dvadeset i sedam država. Arčelik nudi proizvode i usluge za 10 brendova (Arčelik, Beko, Grunding, Defi, Arktik, Blomberg, Elektrabregenz, Leisure, Flavel i Altus) u 130 zemalja. Shodno tome, Arčelik Grupa je prošle godine ostvarila konsolidovani promet u iznosu od 4,3 milijarde evra i zabeležila rast od 13%.

Inovacije, ili kako postići uštedu energije od 70%?

Beko svoj razvoj temelji na tehnologiji i inovacijama. Arčelik grupa ima osam centara za istraživanje i razvoj sa preko hiljadu zaposlenih istraživača. Više od trećine patenata iz Turske podnetih Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO) vlasništvo su Arčelik grupe, koja je jedina turska kompanija na globalnoj listi ove organizacije u prvih 200.

Beko nova linija proizvoda na srpsko tržište donosi trendove u tehnološkim inovacijama u domenu bele tehnike, a neki od ovih trendova su i prvi put na tržištu Srbije.

Potrošači u Srbiji sada imaju priliku da koriste Bekove proizvode koji imaju najmanju potrošnju vode i energije, poput mašine za veš sa ProSmart Inverter motorom koji ostvaruju 70% višu energetsku efikasnost nego druge mašine A+++ klase.

“Ono što naše proizvode čini vrhunskim je činjenica da su pouzdani, inovativni, sa modernim dizajnom, štede resurse i olakšavaju život naših potrošača sa svojim korisnim funkcijama i naprednom tehnologijom, poput Beko “Split&Cook” tehnologije, “Home Cream” dodatka za pravljenje domaćeg sladoleda, “EverClean” samočistećeg filtera, Pet hair removal, tehnologije koja omogućava uklanjanje dlake kućnih ljubimaca, itd.”naglasio je Arel Atakol, generalni direktor Beko Balkans.