UniCredit poziva programere i dizajnere na takmičenje

Dvodnevni UniCredit Hakaton, na kojem će se raditi na kreiranju rešenja u skladu sa PSD2 regulativom, održaće se početkom 2. i 3. septembra u Ljubljani. UniCredit poziva programere i dizajnere da se pridruže novom izazovu, a pobednički timovi će, pored novčane nagrade, dobiti i mogućnost da predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kao i mogućnost da učestvuju u implementaciji svojih rešenja.

Hakaton je intenzivno dvodnevno takmičenje inovativnih i kreativnih pojedinaca. Podeljeni u grupe, oni će dobiti zadatak da reše različite izazove koje je uzrokovala regulativa PSD2 (The Revised Payment Services Directive). Programeri, predstavnici Fintech Start-up-ova i softverskih kompanija, će udružiti snage sa zaposlenima UniCredit-a kako bi razvili ideje koje mogu da kreiraju vrednost za klijente i banku, u kontekstu nove PSD2 regulative.

UniCredit je posvećen tome da zadrži banku na jednoj od vodećih pozicija kada su u pitanju inovacije i da osmisli rešenja koja bi doprinela unapređenju iskustva klijenata.

“Verujemo da je inovacija ključna za dugoročnu održivost bankarskog poslovanja, ali i za bolju interakciju između banke i njenih klijenata. Inovacije se nalaze i u fokusu Strateškog plana UniCredit-a, Transform 2019, čije aktivnosti treba da transformišu operativni model banke kako bi se prilagodio navikama klijenata koje se brzo menjaju i novim regulatornim zahtevima. U skladu sa tim, UniCredit Hakaton CIE omogućava nam da se oslonimo na vodeću poziciju u ovom regionu, kao i da dodatno osnažimo naše poslovanje. Sigurni smo da će ova inicijativa okupiti mlade talente iz i van banke za izradu i dizajn novih primenjivih rešenja”, rekao je Karlo Vivaldi, direktor Divizije za poslovanje u CIE u UniCredit-u.

Urška Jež, suosnivač i generalna direktorka ABC Slovenija, dodala je da “Kompanije širom sveta pokušavaju da pronađu efikasne načine da se transformišu. Zajedno sa start-up-ovima traže rešenja kako da svoj biznis učine inovativnijim, transparentnijim i agilnijim. Uspešni projekti ovih dana kombinuju oba sveta. I to je jedan od razloga naše saradnje sa UniCredit-om i zbog čega smo kreirali ovaj program, počevši od hakatona. UniCredit je pokazao veliko angažovanje kada je u pitanju praćenje svetskih trendova, dok je istovremeno aktivno slušao svoje klijente kako bi identifikovao njihove potrebe i obezbedio im odgovarajuće proizvode i usluge. Uključivanjem internih resursa u ovu inicijativu, Grupa pokazuje veliku posvećenost inovacijama. Verujem da će ovim pristupom i posvećenošću UniCredit Hakaton CIE imati širi, pozitivan uticaj na Grupu i učiniti da se UniCredit pozicionira kao pionir digitalizacije u regionu CIE, a i šire.”

Oslanjajući se na novu regulativu, zadatak Hakatona će glasiti: “Kako kreirati vrednost upotrebom informacija o računima klijenata?” To praktično znači da će timovi morati da razviju, na primer, platformu za analizu podataka klijenata sa ciljem da obezbede bolje iskustvo za klijenta.

Mogućnost da učestvuju u takmičenju imaju svi oni koji se prijave do 24. avgusta na www.abc-accelerator.com/UniCreditHackathonCEE.

Pobednički timovi će pored novčane nagrade dobiti i mogućnost da 7. septembra predstave svoje projekte najvišem menadžmentu UniCredit Grupe u okviru Divizije za poslovanje u Centralnoj i istočnoj Evropi. Postoji mogućnost da će članovi pobedničkih timova biti pozvani da učestvuju i u implementaciji svojih rešenja.

 

Izvor: beta.rs

Koliko je realan kapital tehnoloških giganata?

U poslednjih nekoliko nedelja tržište deonica Amerike je pod velikim pritiskom, pre svega zbog neočekivanog pada vrednosti deonica tehnoloških giganata. Konkretno, najvrednija kompanija na svetu po tržišnom kapitalu – Apple je za nedelju dana izgubila preko 50 milijardi dolara, kada je vrednost njihovih deonica sa 155 pala na 142 dolara.

Sa druge strane Uber se polako oporavlja od nekoliko skandala koji doveli do odlaska njihovog CEO-a Trevisa Kalanika sa čela kompanije. Tu je i Yahoo, nekadašnji internet gigant, koji je sada zvanično deo Verizona, sa transferom vrednim 4,5 milijardi dolara.

Kolika je sadašnja vrednost tehnološkog tržišta?

Mereći tržišni kapital top pet tehnoloških kompanija – Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook vrede oko 2,9 biliona dolara (2.900.000.000.000), što je cifra koja je eksponencijalno rasla tokom ove i prethodnih godina. Ono što je interesantno je da je NCI (Nasdaq Composite Index), koji pokazuje odnos cene i zarade drastično rastao, što je pokazatelj da su vrednosti kompanija veće nego što bi realno trebale da budu. Ako se stvari postave u istorijsku perspektivu, najveći NCI je bio početkom 2000 godine, kada je počela nagla ekspanzija internet poslovanja, takozvani “dot-com balon sapunice“, kada je NCI pokazivao vrednost oko 80, što znači da je vrednost deonica bila 80 puta veća od zarada kompanija. Sada je NCI oko 30, što je i dalje vrlo visoka vrednost i trend koji bi mogao da dovede do jednog novog kolapsa tržišta.Za razliku od 2000. godine, trenutni problem “tehnološkog balona sapunice” koji bi mogao da pukne svakog časa je što nije ograničen samo na javno poznate kompanije, već je trend investicija u start-up projekte doveo do manjih kompanija koje imaju veliku vrednost koja se meri milijardama dolara. Ovih kompanija je sve više i one svojom vrednošću dominiraju na tržištima deonica, jer im vrednost prelazi BDP mnogih zemalja: Uber oko 70 milijardi dolara, Airbnb oko 32, Palantir oko 21, Pinterest oko 13, Space-X oko 12, Dropbox oko 10….

Čeka li nas još jedan kolaps tehnološkog i tržišta kapitala?

Jedan od najvećih problema koji je doveo do pucanja dot-com balona 2000. godine je što su investitori slepo kupovali deonice svih internet kompanija, uključujući one bez bilo kakvih prihoda i poslovnih modela, u nadi da će, kada te kompanije počnu da zarađuju ozbiljno – oni imati dobru zaradu. Nažalost, kupovinom deonica se povećavala njihova vrednost, pa su kompanije veštački dobijale na vrednosti.Na svu sreću, većina najvećih tehnoloških giganata u poslednjih nekoliko godina pokazuje zdravo poslovanje i realne profite, ali i gomilanje kapitala, ukoliko dođe do ozbiljnog kolapsa tržišta, ili napada hakera koji su sve popularniji.

Nažalost, ovih nekoliko najboljih ne reflektuju stanje industrije, pa ostatak kompanija pokazuje probleme u poslovanju, boreći se da drži nos iznad vode i ne posluje sa ozbiljnim minusom. Tako je sa Snap Inc, kompanijom koja stoji iza Snapchat-a, čija je vrednost deonica sa martovskih 24 dolara pala na 17 (danas). Tu je i Twitter, čije su vrednosti deonica prepolovljene u odnosu na najbolja vremena od pre četiri godine. Uber se, na primer i dalje lavovski bori, iako im vrednost i dalje pada, a tu je i švedski Spotify, kompanija za koju se očekuje da će vrednost deonica biti velika kada iste ponudi na prodaju javnosti.

Iako možda ovakav smer poslovanja ne dovede do kataklizme tržišta, sigurno je da će investicije morati polako ali sigurno da se usporavaju, jer će tržište kapitala presušiti. U tom slučaju će kompanije u koje je mnogo uloženo morati da opravdaju investicije inovacijama koje su konkretnije od obećanja i ideja na papiru.

izvor: Telegraph

Sprski Strawberry energy u londonskom inkubatoru

Strawberry energy, domaći startup koji stoji ua solarne platforme “Strawberry Drvo”, plasirao se u finale “Cognicity Challenge” takmičenja i time postao novi član akceleratora za razvoj pametnih gradova, u organizaciji londonske kompanije za nekretnine “Canary Wharf Group”.

SaraOredić, Strawberry energy
SaraOredić, Strawberry energy

Nakon tromesečnog programa mentorstva od 23. februara do 15. maja u “Canary Wharf” poslovnoj četvrti istočnog Londona, biće odlučen pobednik koji će dobiti 50.000 funti i mogućnost da primeni svoje rešenje u Londonu.

Cognicity Challenge organizuje se sa ciljem identifikovanja i razvoja naprednih tehnologija za pametne gradove, aStrawberry energy se našao u kategoriji “Upravljanje integrisanim resursima” sa još 5 lokalnih startupova, dok su ostale kategorije “Povezani domovi”, “Virtuelni dizajn”, “Integrisani transport”, “Održive zgrade” i “Automatizovani sistemi u izgradnji”. Kao jedan od najbitnijih kriterijuma za izbor rešenje bila je interoperabilnost, odnosno mogućnost da sistemi za optimizaciju energije, resursa i transporta mogu i da komuniciraju jedan sa drugim.

Strawberry energy će tokom 3 meseca imati priliku da unapredi svoje pametne solarne instalacije uz aktivno mentorstvo od strane rukovodioca “Canary Wharf” Grupe i drugih eksperata u oblasti pametnih gradova kao što su “Intel” i “Innovate UK”.

“Koncept pametnih gradova skrojenih po potrebama ljudi uz smanjenu emisiju ugljen diosksida i zdravije okruženje, jeste trend koji sve više gradova širom sveta nastoji da primeni u svojim urbanim sredinama. Velika nam je čast što je jedna od najvećih kompanija Velike Britanije u oblasti nekretnina Canary Wharf prepoznala značaj našeg rešenje za pametne gradove budućnosti kao što je London”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor “Strawberry energy”-a.

ICT HUB pokreće seriju MeetUp-ova

U četvrtak, 26. februara biznis inkubator za tehnološko preduzetništvo ICT Hub organizuje svoj prvi MeetUp u nizu planiranih, u svojim prostorijama u Naučno-tehnološkom parku Zvezdara.

ICT Hub - MeetUp

 

Na njemu će svi zainteresovani imati prilike da se informišu o tome koji je najbolji način za uspešno kreiranje i plasiranje proizvoda i usluga na tržište. Čast da svojim izlaganjem otvori niz predavanja i radionica pod nazivom „ICT Hub MeetUp“ pripala je Janku Milunoviću, ekspertu za digitalno bankarstvo Sberbanke i jednom od mentora ICT Hub-a, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Janko Milunović poseduje bogato, višegodišnje iskustvo rada u međunarodnim korporacijama i razvoju uspešnog startupa u Srbiji. Njegova ekspertiza je u domenu savremenog online bankarstva i razvoja web kanala prodaje, a tema sa kojom će započeti svoje izlaganje biće kreiranje poslovne go2market strategije u cilju određivanja najboljeg pristupa za ulazak na nova tržišta. Predavanje se metodološki bazira na brojnim primerima iz prakse, kako domaćih tako i brojnih internacionalnih projekata.

Učešće na ICT Hub MeetUp-u je besplatano, a sve što je potrebno da zainteresovani urade je da popune svoju prijavu na http://www.meetup.com/ICT-Hub-Meetup/.

 

Otvoreni dan Startap akademije u sredu

Startap Akademija, škola tehnološkog preduzetništva kroz koju su u poslednje dve godine prošli neki od najaktivnijih i najuspešnijih regionalnih startapa, ovog meseca prima prijave za treću generaciju svog programa. Ovogodišnje izdanje Startap Akademije  počeće sa radom 18. oktobra, trajaće osam nedelja, i u njoj će svoje mesto naći trideset budućih preduzetnika.

Startap Akademija

 U sredu 17. septembra u Domu Omladine, sa početkom od 18h održaće se veliki otvoreni događaj, koji će okupiti domaće preduzetnike, polaznike programa, ali i investitore koji su ulagali u startape iz prethodnih generacija.

Ovo je prilika za sve koji razmišljaju o upisivanju Startap Akademije a još uvek imate određene nedoumice i pitanja koja se tiču samog programa. Na događaju ćete imati priliku da upoznaju sa alumnijima prve dve generacije Startap Akademije, kao i mnogim od mentora, predavača i investitora okupljenim oko programa.

Na bini će svoja iskustva i znanje podeliti:

Prisustvo na događaju je slobodno, ali je potrebno da se pre toga prijavite ovde.

Kao što smo vam ranije najavili,  prijave za ovaj program otvorene su pre nekoliko nedelja, a poziv i za ovogodišnju generaciju je kao i do sada, namenjen svim tehnološkim preduzetnicima i onima koji to žele da postanu, bez obzira na to da li su trenutno studenti, zaposleni ili su već započeli svoje preduzetničke karijere. Za učešće u programu nije potrebno prethodno preduzetničko iskustvo ili konvencionalno, fakultetsko obrazovanje – dovoljni su ideja i vizija, dobar tim, i ambicija da kreirate tehnološke proizvode i usluge od globalnog značaja.

Startap Akademija 3

Tokom prve dve generacije Startap Akademije kroz program je prošlo oko šezdeset  polaznika koji su imali prilike da rade sa desetinama predavača i mentora regrutovanih iz redova uspešnih preduzetnika, startap edukatora i investitora. Polaznici Startap Akademije su pokrenuli deset startapa koji još uvek rade i rastu, a 80% njih je obezbedilo investiciju u prvih šest meseci po završetku programa.

Među njima je i FishingBooker, koji se pre nekoliko dana predstavio na Techcrunch Distrupt-u, jednom od najvećih svetskih startap događaja.

Program Startap Akademije evoluira iz godine u godinu na osnovu feedbacka polaznika, mentora i partnera ove startap škole ili pre-akceleratora. Njegova ovogodišnja iteracija je koncentrisana na nekoliko tema od ključnog značaja za razvoj mladih preduzetnika, a to su validacija ideje i Customer Development, istraživanje tržišta, odnosi sa investitorima i pičevanje.

“Obrazovanje preduzetnika je tema koja je kompleksna gotovo koliko je važna, i pretočiti lekcije naučene tokom razvojnog puta jednog uspešnog startapa u struktuiranu programsku formu ne predstavlja lak zadatak. Ipak, čvrsto verujem da je peer-to-peer pristup koji daje najbolje rezultate kada je  preduzetničko obrazovanje u pitanju, odnosno da preduzetnici i oni koji žele da to postanu najviše mogu naučiti iz iskustava svojih kolega. Upravo ovaj pristup koristimo na Startap Akademiji, i dosadašnje iskustvo i rezultati pokazuju da smo na dobrom putu”, rekao je Alex Čović, programski direktor Startap Akademije.

Ukoliko ste zainteresovani za treću generaciju Startap Akademije možete se prijaviti ovde do 24. septembra.

 

Prijavite projekat na Belgrade Venture Forum

Belgrade Venture Forum je naveći regionalni investicioni forum koji za cilj ima ostvarivanje direktnih kontakata malih i srednjih preduzeća sa investitorima, održava  se od 5. do 7. novembra u hotelu Metropol Palace.

Belgrade Venture Forum 2013
Belgrade Venture Forum 2013

I ove godine preduzetnici iz čitavog regiona ce imati priliku da na Belgrade Venture Forumu ostvare kontakt sa preko 40 stranih i domaćih investitora spremnih da ih upoznaju i podrže njihov dalji razvoj kroz investiciju i druge vrste podrške, u različitim segmentima razvoja.

Investitori dolaze iz svih krajeva sveta, od Izraela do SAD, i ulažu u svim fazama razvoja, od ideje do već uspešne kompanije, pokrivajući vrednosti od 25.000 evra sve do 5 miliona evra investicija.

Preduzetnici koji žele da dobiju priliku da se direktno predstave investitorima i omoguće svojoj kompaniji da se na ovaj način dalje razvija, mogu da se prijave na online.belgradeventureforum.org.

Rok za prijave je do 5. novembra 2014, i sve kompanije i timovi koji se prijave biće pregledane od strane nezavisnog investicionog žirija, a do 40 najboljih će biti pozvano da se predstavi na Belgrade Venture Forumu 2014.

Za predstavnike kompanija koje budu odabrane, učešće na Belgrade Venture Forumu je besplatno.

Kakvi su nam startapi?

Pojam startapa već se odomaćio i u našoj terminologiji. Sve češće čujemo za primere uspešnih timova iz Srbije koji su imali dobru ideju i uspeli da pronađu put do tržišta, ali i investitora

Entering StartupDa se situacija u našoj zemlji promenila, svedoče i brojni događaji koji se bave ovom tematikom, otvaraju se hub-ovi koji okupljaju startape, a radi se i na edukaciji.

Startap Akademija, škola tehnološkog preduzetništva, ove godine upisuje treću generaciju polaznika.

U odnosu na pre par godina situacija je znatno drugačija, kaže Vladimir Trkulja iz organizacije SEE ICT, jedne od prvih koja se bavila razvojem startap kulture u našoj zemlji. U Srbiji danas postoji vrlo plodna startap zajednica.

„Prvi startap događaj u Srbiji napravili smo 2011. godine u junu – bio je to How to Web Belgrade konferencija, koja je privukla solidnu ekipu predavača iz Evrope i okupila domaće ljude koji su se bavili (ili su želeli da se bave) tehnologijom i preduzetništvom. Tražilo se na desetine karata više, ali kvalitet domaćih timova koji su predstavljali svoje kompanije zaista je bio, iz današnje perspektive, u najmanju ruku diskutabilan.

Ako pogledamo Startit Festival, održan ove godine, gde je više od 50 domaćih startapa predstavilo svoje kompanije investitorima i povratne informacije od tih investitora – takvi problemi su definitivno iza nas. Startapa ima sve više, formirali smo zajednicu koja je vrlo plodna i sposobna da iznedri investabilne kompanije, ali i kompanije kojima nije potreban spoljni novac da bi bile profitabilne”, rekao je Trkulja.

Prema njegovom mišljenju, startap zajednica postoji, ali su tu i svi neophodni preduslovi za njen dalji razvoj.

„Postoje redovni susreti ljudi koji se interesuju za ovu temu (Startit meetups), kao i formalizovani program obuke za tehnološko preduzetništvo koji realizujemo kroz Startap Akademiju, a odskoro je na raspolaganju i Potkrovlje HUB, odnosno mesto gde startapi mogu da rade na razvoju svog proizvoda u inspirativnom i podržavajućem okruženju, sa mentorima, a tu su naravno i brojni događaji i konferencije čija je primarna ciljna grupa startap zajednica”.

Iako će neke ta informacija možda iznenaditi, Vladimir kaže da je domaćim startapima dostupna i novčana podrška.

„Novac je zapravo prilično dostupan, bilo kroz domaće investicione fondove, razne grantove i inostrane investitore koji su do sada uložili ozbiljan novac u srpske startape. Ono što mi možemo da prebrojimo jeste to da je do sada investirano oko milion evra u startape koji su na direktan ili indirektan način prošli kroz programe koje realizuje SEE ICT”, kaže on.

unnamed (3)
Kosta Andrić, ICT Hub

Jedan od pokazatelja da se scena razvija jeste i novi hub koji uskoro kreće sa radom – ICT Hub, a direktor ovog hub-a Kosta Andrić kaže da su organizacije koje su bile aktivne u ovoj oblasti stvorile dobru osnovu.

„U odnosu na naše želje i ciljeve, utisak je da je sve još uvek na samom početku, ali zahvaljujući radu i naporima različitih organizacija, IT konferencijama i pojedincima koji šire ideju IT preuduzetništva, rekao bih da smo imali dobre osnove i prijateljsku sredinu za pokretanje projekta.

Mi nismo pioniri u ovom poslu, ali jesmo inkubator koji dolazi kao inicijativa iz privatnog sektora i svesni smo svih izazova poslovanja u Srbiji”, rekao je on.

Andrić dodaje da su njegov tim i on imali prilike da čuju dobre ideje potencijalnih stanara ICT Hub-a, te da sada predstoji posao kako se ne bi ostalo na idejama.

 

Ko pokreće startape

litouchFlickrIako je percepcija da su to uglavnom mladi ljudi koji dobro poznaju tehnologije, istina je da ne postoje nikakva ograničenja.

Startape pokreću svi oni koji žele da naprave nešto što će ostaviti trag na globalnom nivou, kaže Vladimir Trkulja, dodajući da moraju biti i dovoljno hrabri kako bi svoje slobodno vreme žrtvovali za rad na proizvodima u koje veruju.

 

„Polaznici Startap Akademije su svih godišta, od studenata do ljudi koji iza sebe imaju karijeru od 30 godina i žele nove izazove. U suštini, nema nikakvih ograničenja, zabluda je da je neophodno imati veštine u oblasti programiranja – istina je da treba verovati u svoju ideju, validirati je i okupiti tim ljudi koji mogu da je realizuju”, rekao je Trkulja.

Hrabrost je ono što se prepoznaje i među zainteresovanima za ICT Hub, kaže nam Kosta.

„Naše iskustvo je da su to uglavnom mlađi ljudi, sa izvesnom dozom avanturizma i hrabrosti koji su po meni sastavni deo uspeha. Ono što poseduju svi jeste strast prema tehnologiji i potreba za inovativnošću i stalnim pomeranjem granica”, rekao je on.

 

Prepreke

Ukoliko onima koji ulaze u startap svet ne nedostaju hrabrost i motivisanost, a podrška u vidu hub-ova i investicija takođe ne izostaje, postavlja se pitanje da li postoje i šta su prepreke na koje nailaze domaći startapi.

Brajeshwar„Jedan od problema pomalo je paradoksalan – programeri su ti koji su gotovo neizostavno suosnivači startapa, a oni nemaju nikakav problem da pronađu posao i zarađuju vrlo ozbiljan novac iz Srbije, freelance-uju ili odu u inostranstvo.

U njihovom slučaju ta motivacija veoma je bitna, jer s jedne strane imate dobro plaćen posao, a s druge, neizvesnu preduzetničku budućnost, koja vam definitivno pruža izazov, priliku da mnogo toga naučite i radite na proizvodima u koje zapravo verujete.

Ovde bih morao da pomenem državu, koja apsolutno ništa nije uradila u poslednjih nekoliko godina da podrži tehnološke preduzetnike u njihovom nastojanju da osvoje globalno tržište – hroničan je nedostatak razumevanja i spremnosti da se nešto preduzme da se startapima olakša poslovanje”, kaže Trkulja.

„Jedan od ciljeva ICT Hub-a jeste da pokuša da odgovori na različite izazove koje imaju startapi na početku svoga puta od ideje do proizvoda”, dodaje Kosta Andrić iz ICT Hub-a.

 

Podrška startapima

unnamedVeć nekoliko meseci funkcioniše Potkrovlje HUB, prvi prostor u Srbiji u kojem startapi mogu da rade na razvoju svojih proizvoda i da koriste pristup mentorima, a ovaj projekat realizovao je SEE ICT, uz podršku beogradske Opštine Savski venac.

Ove jeseni, s radom kreće i ICT Hub, biznis-inkubator za informacione i komunikacione tehnologije koji će biti smešten u Naučno-tehnološkom parku Zvezdara. Projekat ICT Hub realizuju DNA Communications i Orion Telekom u saradnji sa USAID-om.

Pored njih, partneri projekta su i Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Serbian Private Equity Association (SPEA). Svako od partnera, na svoj način, doprineo je stvaranju ICT Hub-a i učestvovaće u njegovom radu.