Google investira u edukativne projekte u Africi

Google-ova vrhovna kompanija Alphabet nastavlja sa svojim edukativnim programima na afričkom kontinentu. Namera je tokom idućih pet godina edukovati preko deset miliona ljudi u Africi u online veštinama radi lakšeg pronalaska posla.

Reč je o proširenju pređašnjeg programa edukacije koji je uključivao milion polaznika. Pri sprovođenju novog proširenog programa namera je koncentrisati se na nekoliko afričkih zemalja, konkretno na Južnoafričku Republiku, Keniju i Nigeriju.

Zasebni program edukacije za razvoj mobilnih aplikacija u Africi će imati 100 hiljada polaznika. Dobrotvorna Alphabet-ova filijala Google.org uloži će 20 miliona dolara u poboljšanje životnih uslova u Africi, a između ostalog spominje se i podsticaj za afričke startup-ove i tamošnje neprofitne organizacije. U iduće tri godine oko 60 afričkih startup-ova primi će ukupno tri miliona dolara.

Posebna pažnja će biti posvećena Nigeriji, gde će Google dovršiti proces uvođenja YouTube Go usluge, Street Viewa za ulice Lagosa, kao i uslugu bržeg učitavanja internet stranica uz manji utrošak prometa podataka.

Izvor: SEEbiz

StartUp na FONup način

Centar za razvoj karijere Fakulteta organizacionih nauka predstavio je FONup projekat usmeren ka motivisanju i informisanju mladih o StartUp projektima u sferi informacionih tehnologija i namenjen je studentima Beogradskog univerziteta.

FONup će se održati u nedelju, 14. maja, kada će svi prisutni imati priliku da čuju iskustva studenata Fakulteta organizacionih nauka koji su razvili svoje StartUp-ove, kao i Vuka Guberinića, osnivača CAR:GO. Učesnici će moći i da učestvuju u radionici putem koje će se na praktičnom primeru studentima prikazati način i tehnologije kojima se dolazi do gotovih aplikacija i programa. Osim toga biće reči o tehnologijama koje su u trendu kao i o znanju koje je neophodno steći kako bi se ideja realizovala.

Prijave su otvorene i traju do 12. maja do 23:59h.

Broj mesta je ograničen, zato požurite i prijavite se preko ove forme i dođite da zajedno naučimo nešto novo!

Za više informacija pratite sajt centra za razvoj karijere, kao i zvaničnu Facebook stranicu projekta FONup.

Belgijska formula za digitalnu transformaciju

Pripremajući se za protekli Bizit, bili smo u prilici da posetimo sličnu manifestaciju evropskih razmera, pod nazivom Digitalfirst, koja se već jedanaesti put održava u Briselu. Kako digitalna transformacija izgleda u evropskoj prestonici?

20161020_151228

Nakon desetogodišnjeg iskustva koje Digitalfirst B2B manifestacija ima, s pravom očekujete najviše, što se pre svega ogleda u besprekornoj organizaciji, te u pokrivenosti mnogih segmenata savremenog poslovanja uz učešće novih tehnoloških, ali i menadžerskih veština. I zaista, tu je veliki trodomni prostor koji je posvećen konferenciji. Posebna je sala za keynote govornike koji su, svaki sa svog aspekta, predstavljali neke nove koncepte ili domete digitalne transformacije, uz predstavnike Evropskog parlamenta i Belgijske vlade koji su, opet sa svoje strane, opisali svoju buduću podršku i učešće u novim načinima privređivanja i marketinga.

Ulazna hala je podeljena na izložbene prostore koje su većinom zauzimale kompanije koje su prošle fazu startup‑a i već su imale konkretne proizvode ili rešenja, ali i renomirane kompanije koje su predstavile svoje nove koncepte, kao što su IBM, Kwanko ili Oracle Marketing Cloud. Deo prostora bio je rezervisan za amfiteatar nazvan Startup Agora, gde su preduzetnici ili manje kompanije predstavljale sasvim nove ideje, a publika je bila u prilici da ih ocenjuje tako što se izjašnjavala da li bi investirala u startup ideju ili ne. O značaju koji Belgijska vlada pridaje podsticaju i razvoju startup‑a najbolje govori činjenica da je ovom delu konferencije sve vreme prisustvovala Cécile Jodogne, državna sekretarka Briselskog regiona za spoljnu trgovinu, koja je održala i uvodnu reč u Startup Agora areni.

20161020_124145

Konkretna rešenja

Treći veliki prostor bio je rezervisan za niz radionica u kojima su se govornici smenjivali munjevitom brzinom. Impresivno je što su te „učionice“ odeljene samo panelima, svaka prima oko 200 slušalaca, nema nikakvog razglasa već su za svakog slušaoca bile rezervisane slušalice u kojima sluša baš ono predavanje koje ga zanima. Neverovatno je kako je sala u kojoj se paralelno odvija osam radionica tiha ako ne uzmete ni jedne slušalice.

Još neverovatnije je da su se govornici smenjivali na pola sata uz savršenu preciznost i poštovanje satnice. Osam učionica je podeljeno na Marketing Automation, Mobile, Digital Marketing, Social Media, Innovation / IoT/ VR, Programmatic Advertising, Cloud & Data Center Forum i IoT Forum, sa po desetak predavanja u svakoj oblasti, koja su govorila o konkretnim proizvodima ili rešenjima u ovim oblastima za koje verujemo da vam nije potreban prevod – niti smo sigurni kako bismo ih pravilno preveli.

Predavanja su, tematski gledano, uvek rešenjem odgovarala na konkretne probleme, a neki od trendova koji su preovladavali su svakako nove metode vizuelizacije koje uključuju VR, nove metode nadzora, merenja i kontrole svega i svačega koje uključuju IoT, ali i sofisticirane algoritme koji se trude, na primer, da izmere pravi impakt aktivnosti na društvenim mrežama. Veliko je pitanje da li aktivnostima na društvenim mrežama dobijate samo lajkove ili se može izmeriti i konkretna dobit, pri čemu se ne meri samo trenutni, već i srednjoročni i dugoročni efekti. Starim programerskim kostima prijalo je da bar čuje o novim algoritmima koji ne samo da zalaze, već i uveliko upotrebljavaju tehnologije kao što je Data mining ili AI. Jeste da se osećate pomalo zaostalo, ali polako, doći će sve to i na BIZIT.

20161020_174121

Na belgijski način

Ambicije Belgije u sektoru ICT‑ja i digitalne transformacije su nesumnjivo velike. Uz već značajne postignute rezultate i ogroman izvoz u sferi ICT rešenja, Belgija ima precizan plan da do kraja 2020. godine postane vodeći evropski izvoznik softvera. Našoj poseti konferenciji zato je prethodila pažljivo planirana poseta institucijama koje brinu o razvoju novih kompanija (startapa), obrazovanju preduzetničkih kadrova, ali i nekim kompanijama koje su već ostvarile opipljive rezultate.

Prva stanica bila je Co.Station (www.co‑station.com), projekat za razvoj startup‑a, scaleup i obrazovanje kadrova za privredu digitalnog doba, na kome sarađuju ugledne firme BNP Paribas Fortis, SocialCom, Solvus, Orange, SD Worx, Proximus i Ernst & Young. Sama ova lista, pored uglednih tehnoloških kompanija, ukazuje da su i finansijske kompanije zainteresovane da se pokreću novi projekti, što je i normalno jer finansijskim i investicionim kompanijama su potrebni projekti u koje bi ulagale, ali i projekti za koje je izvesnije da će dati rezultate i tako povratiti ulaganja.

Ukratno, ova institucija nudi pre svega učenje uz rad, jer u vreme digitalne transformacije valjda i nema previše vremena za „posvećeno učenje“. Actionable Toolkit i Actionable Workshops su tako alatke i vežbe u kojima preduzetnici sami razvijaju svoj posao – ne fiktivni, već konkretnu ideju s kojom su već došli. U sklopu projekta se razvijaju i eksperti za specifične oblasti. Digitalna tranformacija nipošto ne znači transformaciju ICT‑a, već transformaciju svih oblasti uz pomoć novih tehnologija, a za to su neophodni stručnjaci iz različitih oblasti koji razumeju upravljanje i procese u tim oblastima.

Najzad, tu je akcelerator zbivanja koji treba da prepozna ideje i projekte koji imaju šanse da zažive i da daju rezultate, pa se njima posvećuje posebna pažnja, od dodatnog obrazovanja do konkretne pomoći u nalaženju investitora. Još jedan od značajnih zadataka akceleratora je scaleup. Ovaj pojam je manje poznat na našoj poslovnoj sceni, a smisao mu je da projekte preuzme nakon startup faze. Mnogi projekti pokazuju „znake zamora“ kad izađu iz startup faze i počnu da donose profit, a u drastičnim slučajevima se novostvorene kompanije čak i gase nakon nekoliko godina. Scaleup ima zadatak da te kompanije prevede u sledeći stadijum poslovanja a cilj je, verovali ili ne, godišnji obrt preko milion evra.

20161020_151838

Put kojim treba da se ide

U tipične primere nesvakidašnje brige spada i kompanija Le Wagon, nešto manjih razmera. Ona je usmerena na preduzetnike, a zadatak joj je da preduzetnicima pruži znanja iz savremenih tehnologija koja će im pomoći da pokrenu svoj već digitalno transformisani posao. Obrazloženje je kratko i jasno – preduzetnici ne bi smeli da zavise od volje ICT stručnjaka, već moraju da krenu sami u razvoj, pa se tu izučavaju Ruby i SQL, ali i mnogo naprednije tehnike koje će vam omogućiti razvoj sopstvenih projekata, pa sve do osposobljavanja za vrlo obrazovane i specifične profile softverskog inženjeringa koje omogućavaju rad u raznim oblastima.

Iako smo videli samo primere iz Brisela, svaki put nam je naglašeno da je ovaj način brige o novim projektima i zanimanjima koja nosi budućnost zajednički za sva tri belgijska regiona i da slični centri postoje u svim regijama i većim gradovima.

Dakle, ako već nismo uvek vedni i prilježni đaci, ponešto od ovih rešenja bismo mogli i da prepišemo od Belgije. Traženjem pravih startup projekata treba da se bave udruženja koja će od uspešnih projekata imati koristi ili institucije koje će osmišljeno unapređivati celokupnu privrednu sliku zemlje. Ili će se sve završiti tako što će „preduzetnici juriti nekoga da im da pare za startup“, a nadležni finansirati strane kompanije bez sopstvenih projekata i usput se takmičiti s Amerikom i Kinom.

Zahvaljujemo se na saradnji Brussels Invest & Export, ekonomskom i trgovinskom odeljenju Ambasade Belgije u Beogradu

20161020_110259Ambicije Belgije u sektoru ICT‑ja su velike. Uz već značajne rezultate i ogroman izvoz ICT rešenja, Belgija ima plan da do kraja 2020. godine postane vodeći evropski izvoznik softvera. Dobar primer je kompanija SoftKinetic koja je napravila čip koji snima “dubinu”, a sada radi u okviru kompanije Sony.

Klaud platforma i Infrastruktura za startap zajednicu

Događaj je namenjen startap kompanijama i renomiranim informatičkim kućama koje su zainteresovane za razvoj aplikacija i automatizaciju upravljanja infrastrukturom.

priv komora srbijePrezentaciju će 6. juna (Terazije 23) održati Mladen Baranek, sertifikovan Miadrijin stručnjak za Amazon veb servise, Mikrosoft Azure i Google klaud platformu.
Biće objašnjene osnovne karakteristike IaaS i PaaS usluga glavnih aktera na klaud tržištu u toku 4 sata prezentacije.
Ulaz na događaj je besplatan uz obaveznu potvrdu učešća i registraciju.

Kontakt – milos.milosavljevic@pks.rs

Aleksandar Vukalović

Zašto su startapi toliko važni?

Beograd je nedavno posetio Darko Butina, izvršni direktor za investicije švajcarske kompanije Netcetera. Plan ove kompanije je da tokom 2016. godine realizuje nekoliko investicija vrednosti do 200.000 evra – novac će uložiti u domaće startape, pa je gospodin Butina razgovarao sa kandidatima okupljenim u ICT Habu. Iskoristili smo priliku da ga pitamo ko će dobiti šansu…

Darko Butina_1

Već dvadeset godina ste u svetu kompjuterskih mreža. Šta se za to vreme promenilo, i šta će se promeniti u narednih nekoliko godina?

Pre 20 godina smo lansirali prvi sajt, pomoću kojeg je bilo moguće naručiti picu u Švajcarskoj. Danas je nezamislivo da preduzeće ne razmišlja i ne ulaže u svoje Internet prisustvo. U narednih nekoliko godina desiće se i to, da će svaka nova stvar biti povezana na Internet – zbog toga će sigurnost softvera postati još važnija. Ili, ukratko, software will continue to eat the world.

Kako pratite vaše klijente na putu njihove digitalizacije?

Naš pristup klijentima je prilagođen njihovim potrebama. Sa jedne strane dostupna su im naši proizvodi, koji im omogućavaju da brzo i kvalitetno reše svoj problem. Sa druge strane, mi im pružamo usluge posebno prilagođene njihovim potrebama. Na taj način klijente pratimo od odluke da se digitalizuju, preko planiranja, pa sve do razvoja i implementacije i, naravno, uspešne primene digitalnih rešenja.

Zašto smatrate da su startapi toliko važni da ste spremni da investirate ozbiljan novac u njih?

Tek smo počeli da otkrivamo šta sve Internet, softver i neprestana povezanost mogu da donesu našim životima. Startapi su u prednosti kada je povezivanje na Internet i softver u pitanju, a mi kao kompanija želimo da ih podržimo u tome. Verujemo da pre na taj način i ostajemo na vodećoj poziciji u svojoj industriji i u svom poslu.

Zašto je, barem kada se radi o medijskoj pokrivenosti, toliko mnogo startapa došlo iz Amerike, posebno iz Silicijumske doline, a razmerno malo iz Evrope? Da li je Internet zaista učinio svet globalnim selom, ili su neki ipak ravnopravniji od ostalih?

Amerika je vodeća zemlja u toj oblasti, ali sve više startapa dolazi iz Evrope i drugih delova sveta. Čak i u startapima koji dolaze iz Amerike ima puno osnivača iz drugih zemalja. Svi mi upotrebljavamo rešenja koja nam ovi startapi omogućavaju, nezavisno od zemlje porekla. I to je poenta Interneta – svet jeste globalno selo i svi mi možemo da nudimo rešenja ljudima iz celog sveta – ne samo na našoj lokaciji.

Šta je ono što izdvaja neki startap od ostalih? Ideja, tim, posvećenost, prezentacija ili nešto peto? Kako ćete izabrati startape koje ćete finansirati?

Tražimo startape koji imaju globalne ideje, koji imaju tim, koji su potpuno posvećeni i fokusirani na svoj cilj i kod kojih vidimo da možemo doprineti ne samo sa finansijskim sredstvima, nego i našom ekspertizom i iskustvima.

Šta konkretno startapi koje izaberete mogu da očekuju od vas, osim novčane investicije?

Startapi u koje investiramo mogu očekivati aktivnog investitora, koji stvarno radi zajedno sa njima kako bismo dostigli zajedničke ciljeve, kako bismo pronašli pravi biznis model i pomogli u rastu i skaliranju biznisa.

Trenutno imate kancelarije u Švajcarskoj, Emiratima, Nemačkoj, Makedoniji i u Lihtenštajnu. Da li možda planirate da tim adresama dodate i Srbiju?

Srbija ima dobar i sposoban tehnički kadar, ali za sada ne planiramo da budemo fizički priustni u Srbiji. Nadam se da ćemo pronaći dobre startape iz Srbije, u koje ćemo moći da investiramo i da ćemo na taj način biti prisutni i ovde.

 

 

 

Održana Growth Hacking radionica za startape

Ambasada Kanade, ICT Hub i Kanadsko-Srpsko Poslovno Udruženje (CANSEE) organizovali su „Startup umrežavanje – Growth Hacking radionicu“ za startape iz cele Srbije.

Nj.E. Filip Pinington, ambasador Kanade u Srbiji na radionici u ICT Hubu

Cilj radionice bio je da se preduzetnici povežu međusobno, nauče korisnu marketing metodu Growth Hackinga, koji podrazumeva pronalaženje „rupe u sistemu” i omogućava dobijanje ogromnog broja korisnika za veoma kratko vreme, uz nikakva ili minimalna ulaganja.

Nj.E. Filip Pinington, ambasador Kanade u Srbiji, ovom prilikom je izjavio: “Važno je da odabrani profesionalci iz cele Srbije pohađaju ovu radionicu i da ne dolaze samo iz Beograda nego i iz drugih gradova u zemlji. Mala i srednja preduzeća, naročito ona iz IKT sektora, su pokretači inovacije i ekonomskog rasta i imaju važnu ulogu u ekonomiji jednog naroda. Tako je u Kanadi, kao i u Srbiji. Razvijajući vaše ideje i koncepte u održive biznise ne samo da gradite sopstvena preduzeća i karijere, nego i razvijate potencijal mladih u Srbiji i doprinosite razvoju nacionalne ekonomije.“

Zainteresovani su imali priliku da se upoznaju sa Nj.E. Filipom Piningtonom i Goranom Obradovićem, predsednikom Kanadsko – Srpsko Poslovnog Udruženja (CANSEE) i generalnim direktorom kompanije „DOMINION VOTING“, koji ima više od 15 godina iskustva u softverskoj industriji.

„CANSEE ima nameru da pomogne da se startapi razviju u stabilne kompanije, da ih usmerimo, odgovorimo na sadašnja pitanja i ukažemo na buduće prepreke. Smatram i da je neophodno formiranje fondova za rano investiranje, jer startapi uz male investicije mogu da procene da li njihova zamisao može da se ostvari na pravi način“, rekao je predsednik CANSEE Goran Obradović.

„Velika nam je čast što smo imali priliku da ugostimo Ambasadu Kanade i Kanadsko – Srpsko Poslovno Udruženje i pokažemo koliko je IT startap industrija u Srbiji razvijena, kao i da naši mladi ljudi imaju odlične ideje i spremni su da marljivo rade kako bi ih ostvarili. Nadamo se da će se ova saradnja nastaviti i u budućnosti i da će sve više naših startapa imati priliku da se povežu sa Kanadom“, izjavio je Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a.

Obuku su držali suosnivači KickAssGrowtha i Full Stack Growth Hackeri Aleksandar Bibovski, sa iskustvom u online marketingu i prodaji, i Stefan Lazarević, sa iskustvom u online marketingu i web developmentu.

Više informacija naći ćete na zvaničnom sajtu ICT Huba http://www.icthub.rs/startup-umrezavanje-growth-hacking-radionica/ .

Puzzle Software: Kompanija koja voli da pravi virtuelne svetove

Većina ekonomista se slaže da su mala i srednja preduzeća kičma svake privrede. Sa dolaskom nove ekonomije znanja, koja ne zahteva velika ulaganja u opremu, ova tvrdnja postaje aksiom. To se najbolje vidi po velikom broju IT kompanija, koje su osnovane ili rade u Srbiji.puzzle software pcpress

Puzzle Software spada u srednja preduzeća, po broju zaposlenih, a od svog osnivanja, 2009. godine, pa sve do danas, ostvaruje konstantan rast, zahvaljujući pre svega velikoj požrtvovanosti i znanju članova kolektiva. Danas Puzzle Software pokriva nekoliko srodnih sfera poslovanja, i u svakoj ostvaruje odlične rezultate.

Svi elementi koji čine Puzzle kompletnim

Ova kompanija je srpskoj javnosti najpoznatija po izuzetno uspešnim edukacijama za agilni razvoj softvera, koji organizuju u saradnji sa Scrum Alliance. Puzzle Software je među prvima ponudio srpskom tržištu sertifikaciju za Scrum Master-a i Product Ownera, a kroz njihove kurseve je prošlo preko 300 IT profesionalaca. Naoružani znanjem, i višegodišnjim iskustvom, rešili su da ove godine organizuju Agile Month manifestaciju u novembru, i ponude našem tržištu po prvi put „extended“ kurseve koji obrađuju napredne aspekte Scrum implementacije.

Ali to nije jedino polje delovanja, jer Puzzle Software razvija i nekoliko novih proizvoda koji imaju sve odlike startup-a. U pitanju su uglavnom sistemske platforme, za čiju izradu se koriste napredne tehnologije. Takođe, iako nemaju mogućnosti i fondove kao ostali „angel“ investitori, Puzzle Software je otvoren za sve vidove saradnje sa pojedincima, koji imaju ideju, znanje i viziju, a prednost naravno imaju zaposleni u firmi. Tako je već nastalo nekoliko proizvoda, od kojih je najpoznatija platformska igra iWolf, koju možete besplatno skinuti sa Google Play Store-a.

Još jedna delatnost Puzzle Software je saradnja sa velikim kompanijama na projektovanju i održavanju sistemskog softvera. Spisak firmi je dugačak, a vredi pomenuti klijente kao sto su  Telenor, Telenor Banka, Banca Intesa, Gowi, Uniqua i tako dalje. U svakoj od pomenutih kompanija članovi Puzzle Softwera su dali, ili daju, ključni doprinos pravilnom funkcionisanju softverskih sistema. A o kvalitetu usluga, koje pružaju najbolje govori podatak, da je saradnja sa svakom od gore pomenutih kompanija na višegodišnjoj osnovi.

Ko su zaista „Pazlovci“? 

Kaže se da jednu kompaniju čine njeni ljudi, čega je Puzzle Software, jako svestan.  Kako je velikom broju programera dalja edukacija vrlo bitna stvar, Puzzle Software svim svojim članovima nudi mogućnost da se sertifikuju za zvanje Scum Mastera ili Proudct Owner-a, uz neke olakšice naravno. Takođe firma redovno prate sve edukativne treninge i događaje, i šalje sve zainteresovane zaposlene na pohađanje istih. Iako je deo tima izmešten iz matične kancelarije, „Pazlovci“ redovno organizuju druženja, većinom uz bilijar ili pikado, jer nakon radnog dana treba malo sebi dati i oduška. Glavna svrha ovih okupljanja je da se ljudi naravno zabave i opuste, ali pored šala često se dešavaju spontana razmena ideja vezana za sadašnje ili neke buduće projekte.

"Palzovci" znaju i za dobar provod
“Palzovci” znaju i za dobar provod

Trenutno tržište rada, kada su developeri u pitanju, je izuzetno kompetitivno, čega su svesni i vodeći ljudi Puzzle Software. Upravo zato svaki zaposleni može očekivati pored konkurentne plate i niz drugih pogodnosti (razni novčani bonusi), fleksibilno radno vreme i već gore pomenuto partnerstvo u razvijanju sopstvenih ideja (startup-a).

Više informacija o samoj firmi, trenutnim projektima i raspoloživim poslovima možete naći na njihovom sajtu www.puzzlesoftware.rs