Intel Milky Way 2 najmoćniji superkompjuter

Na Međunarodnoj konferenciji o superračunarstvu u Lajpcigu, sistem sastavljen od nekoliko hiljada Intel procesora i koprocesora proglašen je najmoćnijim superkompjuterom na svetu na 41. izdanju liste Top500 superkompjutera.

IntelISC2013Sistem, poznat kao „Milky Way 2 (Mlečni put)”, obuhvata 48.000 Intel Xeon Phi koprocesora i 32.000 Intel Xeon procesora i funkcioniše pri performansama od 54,9 PFlops – što su dva puta bolje performanse u odnosu na najbolje plasirani sistem sa poslednje verzije liste Top 500 u novembru 2012. Ovo je prvi sistem isključivo zasnovan na Intel proizvodima koji se našao na prvom mestu liste od 1997. godine.

Izgrađen za potrebe Nacionalnog Superkompjuterskog Centra u Guangzhou u Kini, sistem „Mlečni put 2” pokreću 32.000 novih 12-jezgarnih Intel Xeon procesora E5-2600 v2 zasnovanih na Ivy Bridge arhitekturi i 48.000 Intel Xeon Phi koprocesora, sa ukupnom snagom sistema od 17,8 MW. Ne samo da je najbrži, nego jedan od najefikansijih sistema na listi Top500. Sistem koristi „neo-heterogenu arhitekturu”, gde hardverska arhitektura poseduje višestruke klase kompjuterskih mogućnosti kojima se pristupa preko standardnog programskog modela, streamlining razvoja i optimizacionih procesa – što predstavlja prednost koju je nemoguće dobiti prilikom korišćenja kombinacije CPU i GPU akceleratora.

„Intel pomaže da se osvetli put ka novim inovacijama, otkrićima i konkurentnosti pomoću svoje superračunarske vizije i proizvoda,” izjavio je Raj Hazra, potpredsednik i direktor kompanije Technical Computing Group.

„Postoji nezasita potražnja za računarskom snagom ali i za postizanjem novih nivoa energetske efikasnosti. Sa aktuelnom i budućom generacijom Intel Xeon Phi koprocesora, Intel Xeon procesora, Intel TrueScale vlakana i softvera, Intel je u mogućnosti da pruži jednostavna rešenja za naše korisnike.”

Kinezi prestigli Amerikance – njihov superkompjuter izvršava 2.507 triliona kalkulacija u sekundu

tianhe IT sam po sebi postaje toliko snažan da preti da postane ekonomski jači od Amerike. Iako ovo deluje neuporedivo, može se, i te kako porediti.

Sada su Kinezi napravili superkompjuter koji će, kako kažu, biti 1,4 puta brži od Jaguara, sledećeg na listi najbržih. Računar se zove Tianhe-1A i izvršava 2.507 triliona kalkulacija svakog sekunda.

Ovu mašinu, vrednu 50 miliona funti, kreiralo je 200 inženjera, radeći čak dve godine. Računar sada zauzima prostor od čak 103 kabineta.

Profesor Jack Dongarra, koji je jedan od zaduženih za kreiranje liste 500 najbržih superkompjutera, tvrdi da će kineska mašina “oduvati Jaguara”. Nova lista biće gotova do kraja sledeće nedelje, a profesor Dongarr prepviđa prvo mesto novom Tianhe-u.

Superkompjuteri su višestruko korisni. Današnje simuliranje nuklearnih eksplozija ili dizajniranje aviona, ne mogu se zamisliti bez superkomjutera.

Spisak prvih 10 superračunara je u nastavku:

Tianhe-1
2.507
NVidia
National Centre for Supercomputing, Kina

Jaguar
1.75
Cray Xt5
Oak Ridge National Laboratory, SAD

Roadrunner
1.042
Bladecenter
Los Alamos National Laboratory, SAD

Kraken
831.70
Cray XT5
National Institute for Computational Sciences, SAD

Jugene
825.50
Blue Gene
Jülich Research Centre, Nemačka

Pleiades
772.70
SGI Altix ICE
Nasa Ames Research Centre, SAD

Blue Gene
478.20
eServer Blue Gene
Laurence Livermore Lab, SAD

Intrepid
458.61
Blue Gene
Argonne National Laboratory, SAD

Red Sky
433.50
Sun Constellation
Sandia National Laboratories, SAD

Izvor: Dailymail

Kina i Amerika u trci za najbrži superkompjuter

cray_jaguar_xt5_amd_supercomputer-large Kina je odlučna u nastojanju da postane najveća svetska sila kada je reč o superkompjuterima. Njihova mašina, pod nazivom Nebulae, zauzela je drugo mesto na svetskoj rang listi Top 500 superkompjutera.

Ipak, još uvek neprikosnovene SAD zauzimaju polovinu ove liste, uključujući i prvo mesto na kojem se nalazi čuveni Jaguar. Kompjuter Cray, vlasništvo Nacionalne laboratorije Ouk ridž u Tenesiju, ima brzinu od 1,75 petaflopa. Za one koji ne znaju, jedan petaflop predstavlja 1.000 triliona računskih operacija u sekundi.

Ovaj računar koriste naučnici u sprovođenju istraživanja iz oblasti astrofizike, klimatskih nauka i nuklearne energije, a u budućnosti će služiti i u vazduhoplovnoj industriji i eksploataciji nafte.

Kina, s druge strane, na listi zauzima 24 pozicije. Dawning, kompanija koja je proizvela najbrži kineski superkompjuter, najavljuje proizvodnju još bržeg, i to za Nacionalni centar za superkompjutere u Tijanđinu. U Americi pak, većina superračunara pripada vladi i služi za praćenje zaliha nuklearnog oružja.

Ipak, naučnici tragaju za novim brzinama. Takozvane exascale mašine koje će moći da izvrše i kvantilion (milion triliona) računskih operacija u sekundi.

Najbrži računar na svetu, Jaguar, u stanju je da izvrši 1.750 operacija u sekundi. Poređenja radi, sve ono što običan PC uradi za 10 sati, Jaguar može za sekundu.

Evo i kako on izgleda:

Intel predstavlja planove u oblasti računarstva visokih performansi

Tokom Međunarodne konferencije superračunarstva (ISC), kompanija Intel Corporation objavila je planove o predstavljanju novih proizvoda zasnovanih na arhitekturi Intel Many Integrated Core (MIC) koja će stvoriti platforme sposobne da izvedu bilione izračunavanja u sekundi, dok će zadržati prednosti koje nude standardni procesori kompanije Intel.
Namenjen segmentu računarstva visokih performansi kao što su otkrića, naučna istraživanja i finansijske ili klimatske simulacije, prvi proizvod pod kodnim imenom ”Knights Corner” biće napravljen u Intel-ovom 22 nanometarskom proizvodnom procesu – tranzistorske strukture koje zauzimaju 22 milijarditih delova metra – i u skladu sa Murovim zakonom smeštaju desetine Intel-ovih jezgara na jednom čipu. Dok će velika količina zadataka biti najbolje izvršavana na nagrađivanim Intel-ovim procesorima Xeon, Intel-ova arhitektura MIC će doneti nove mogućnosti za visok nivo paralelizma u izvršavanju aplikacija.
Industrijski dizajn i razvojni alati pod kondim nazivom „Knights Ferry” su na putu ka izabranim razvojnim inženjerima, a početkom druge polovine 2010. godine Intel će proširiti program kako bi obezbedio veliki broj razvojnih alata namenjenih arhitekturi MIC. Uobičajeni Intel-ovi softverski alati i tehnike optimizacije između arhitekture MIC i procesora Intel Xeon podržaće raznovrsne modele programiranja koji će staviti neverovatne performanse u ruke naučnika, istraživača i inženjera, dajući im mogućnost da skrate potrebno vreme da bi se došlo do novog otkrića. Arhitektura Intel MIC zasnovana je na nekoliko projekata kompanije Intel, uključujući ”Larrabee,” i istraživačke projekte Intel-ovih laboratorija, poput projekta Single-chip Cloud Computer.
CERN openlab tim je uspeo da prebaci kompleksni C++ paralelni test na softversku platformu Intel MIC za samo nekoliko dana,” izjavio je Svere Jarp, tehnički direktor kompanije CERN openlab. “Poznati model hardverskog programiranja omogućio nam je da pokrenemo softver za mnogo kraće vreme od očekivanog.”
„Procesori Intel Xeon i naši novi proizvodi zasnovani na Intel-ovoj arhitekturi Many Integrated Core će još više pomeriti granice nauke i pronalazaka, dok Intel ubrzano radi na pronalaženju rešenja za neke od najvećih izazova današnjice,” izjavio je Kirk Skaugen, potpredsednik i generalni direktor Intel-ove grupe Data Centre. „Intel-ova arhitektura MIC će obogatiti naše vodeće HPC proizvode i rešenja koja se već nalaze u više od 82 odsto vrhunskih svetskih superkompjutera.”

Top500

Tridesetpeto izdanje Top500 liste, koje je najavljeno na konferenciji ISC, pokazuje da Intel nastavlja da predstavlja značajnog igrača, kada je reč o računarstvu visokih performansi, sa 408 sistema (ili približno 82 odsto) zasnovanih na Intel-ovim procesorima. Više od 90 odsto quad-core sistema koristi Intel-ove procesore, a serija procesora Intel Xeon 5500 uvećava svoje prisustvo na 186 sistema, u poređenju sa 95 sistema koliko ih je bilo na prethodnoj listi. Čipovi koje proizvodi Intel, pokreću gotovo polovinu od 50 najjačih sistema na svetu.
Polugodišnju TOP500 listu superračunara formiraju Hansa Meuer sa Univerziteta u Manheim-u, Erich Strohmeaier i Horst Simon iz istraživačkog centra „National Energy Research Scientific Computing Center” koji deluje u okviru Američkog Ministarstva za Energetiku i Jack Dongarra sa Univerziteta u američkoj državi Tenesi. Kompletan izveštaj je dostupan na  adresi http://www.top500.org/.

Nova exascale laboratorija

Kako bi se izašlo u susret izazovu upravljanja simulacijama velikih srazmera, gde se govori o multi petaflops i exaflops opusu računarstva, kompanije Intel, Forschungszentrum Julich (FZJ) i ParTec će objaviti višegodišnji rad na projektu stvaranja laboratorije ExaCluster (ECL) u gradu Julich. Laboratorije će raditi na razvoju ključnih tehnologija, alatki i metoda za primenu multi petaflops i exaflops mašina, fokusirajući se na skalabilnosti i rezilijentnost tih sistema. ECL će postati najnoviji član Intel Labs Europe, mreže centara koji se bave istraživanjem i inovacijama i protežu se širom evropskog regiona.

Izvor: Intel