Tesla Model 3 u dve verzije

Ceremonija predstavljanja Model-a 3 električnog automobila, održana je 29. jula 2017. godine i to  je bio poseban događaj za Elon-a Musk-a, direktora i vlasnika Tesla.IncStandardna verzija je rezervisana za 2018. godinu i vredi 35.000 dolara, premium verzija će se prodavati za 44.000 dolara.

Osnovni Model 3 može da pređe do 354 km pre nego što mu se isprazne baterije. Automobil ubrzava od 0 do 96 km/h (0-60 milja na sat) za 5,6 s, dok je maksimalna brzina 209 km/h. Skuplji Model 3 Long Range sa punim baterijama ima autonomiju u vožnji do 498 km. Iz mirovanja, do brzine od 96 km/h stiže za 5,1 s, a u stanju je da razvije maksimalnih 225 km/h.ve verzije razlikuju se i kada je reč o dopuni električne energije. Nakon 30 minuta punjenja na “superpunjaču” osnovni Model 3 može da pređe dodatnih 209 km, dok Long Range varijanta posle polučasovne dopune može da prevali još 274 km.

Ako se automobil “puni” na običnoj kućnoj utičnici (240V, 32A), svaki sat dopune baterija obezbeđuje da standardni Model 3 može da pređe još 48 km. Za 60 minuta punjenja, Long Range verzija dobija dovoljno električne energije da može da se vozi 60 km.

Do odugovlačenja proizvodnje Modela 3 došlo je zbog dobavljača nekih delova auta koji nisu ispoštovali rok. Musk je bio nesiguran dok je govorio pred 300.000 ljudi koji su dali depozit za Model 3 zato što postoji određeni pritisak od mušterija a i dobavljači kasne sa svojim isporukama.  Musk je izjavio: “Ovo nam je zaista bitno. Stalo nam je. Uradićemo sve što je moguće da dobijete auto. Uradićemo pravu stvar”. Kompanija Tesla sada ima preko 30.000 zaposlenih nakon Solar City i drugih akvizicija.

Prve isporuke kola se očekuju za šest meseci.

Izvor: TheVerge , electreck, rot, B92 

Comtrade Media Open Day

Comtrade je 27.jula otvorio vrata svoje kompanije u Beogradu za predstavnike medija i organizovao neformalno letnje druženje. Odavno nismo iz prve ruke čuli šta se dešava u najvećoj regionalnoj IT kompaniji, pa smo se rado odazvali pozivu da saznamo niz zanimljivog sadržaja iz IT sveta, te raznih poslovnih i društvenih aktivnosti kompanije Comtrade.

Dostignuća kompanije Comtrade u prethodnom periodu su mnogobrojna, ali izdvajamo par najzanimljivijih:

Krajem 2016. godine američki softverski gigant, kompanija Citrix, otkupila je tehnologiju SCOM (System Center Operations Manager) monitoring kompanije Comtrade za nadzor velikih mrežnih sistema. Ovo rešenje omogućava da se proveri ispravnost i funkcionalnost, ali i da se upravlja ogromnim mrežnim okruženjima uz pomoć samo jedne konzole. To je prvi put u istoriji da jedna kompanija iz Silicijumske doline kupuje tehnološko rešenje od neke kompanije sa ovih prostora. Citrix je najveća kompanija za Cloud servise i spada u najrenomiranije, tzv „blue chip“ kompanije. Danas čitava Amerika koristi Cloud i to uz veliku bezbednost i sigurnost podataka. Uz pomoć Citrix-ovih rešenja svojim podacima možete da pristupite sa bilo koje lokacije i sa bilo kog uređaja. Comtrade-ov sistem omogućava da se proveri „zdravlje“ celokupnog sistema. Ovo rešenje je tehnološki veoma napredno i kao takvo jedino u svetu.

Veselin Jevrosimovic, predsednik kompanije Comtrade

Iste godine Comtrade uvodi revoluciju u način planiranja putovanja avio-kompanije Ryanair. Comtrade softver omogućava da se za jedan minut popuni čak četiri Boinga 737 i operiše s podacima 106 miliona ljudi. Aplikacija myRyanair omogućava korisnicima da selektuju najpoželjnije opcije putovanja, ali i obezbeđuje sigurnost ličnih informacija i plaćanja, jednostavnu pretragu Ryanair-ovih 1.800 avio-linija, bržu rezervaciju karata i lakše “čekiranje” na aerodromu. Bazirana na korisnikovom ličnom profilu, myRyanair asistira tokom celog putovanja, od personalizovanih saveta vezanih za odmor do nuđenja opcija koje štede novac. Ryanair, koji ima flotu od čak 350 Boinga 737, planira da do 2024. godine poveća broj putnika sa 106 na 180 miliona godišnje, u čemu će platforma myRyanair igrati centralnu ulogu.

Ljubomir Ristic, CMO kompanije Comtrade

Comtrade je 2015.godine postao partner Evropskog centra za nuklearna istraživanja CERN. U okviru najvećeg svetskog naučnog projekta ikada, Comtrade je zadužen za lakši pristup, efikasnije upravljanje i skalabilnost sistema za skladištenje podataka koji se koristi u CERN-u. Poboljšanjem funkcionalnosti Comtrade je značajno unapredio saradnju između brojnih naučnoistraživačkih organizacija uključenih u eksperimente koji se odvijaju u najmoćnijem svetskom akceleratoru čestica – Velikom hadronskom sudaraču čestica (Large Hadron Collider – LHC). Comtrade je jedna od samo 10 IT kompanija u svetu sa kojima CERN sarađuje.

Srecko Miodragovic, savetnik predsednika kompanije Comtrade

Viber chatbot koji je jedan od prvih bankarskih bota u svetu. To je Viber bankarska platforma koja korisnicima omogućava siguran transfer novca sa jednog računa na drugi, proveru njihovih bankovnih računa, pretvaranje novca, slanje novca i pristup drugim bankarskim uslugama direktno u aplikaciji Viber. Ovim inovativnim rešenjem za Viber bankarsku platformu Comtrade potvrđuje svoju poziciju kojom postavlja nove trendove u digitalnom bankarstvu na društvenim mrežama.

Širok spektar aktivnosti kompanije Comtrade

Pored ovih projekata, Comtrade je ponosan i na razne aktivnosti i dostignuća koja se dešavaju u našoj zemlji. Pre par dana, u Washingtonu na svetskoj godišnjoj Microsoft konferenciji, Comtrade je dobio nagradu „Microsoft Country Partner of the Year 2017“ za inovativnost i izuzetne rezultate u implementaciji rešenja baziranih na Microsoft tehnologiji. Pored Microsofta, Comtrade svoja rešenja i na Oracle, IBM i Open Text tehnologijama. U protekle dve decenije, kompanija je isporučila niz projekata koji su postavili temelje za digitalnu transformaciju kako privatnog, tako i javnog sektora u Srbiji.

Izdvojene specijalnosti kompanije Comtrade:

  • Digitalna transformacija zasnovana na Cloud tehnologijama
  • Dizajn, razvoj, integracija sistema i aplikacija
  • Unapređenje poslovnih performansi firmi kroz uvođenje naprednih IT tehnologija
  • Ubrzavanje i pojednostavljenje primene novih (cloud, big data analytics) i tradicionalnih (ECM, HCM, ERP, CRM etc.) technologija

Uspeh kompanije Comtrade u brojkama:

  • Imamo više od 5 miliona korisnika različitih rešenja u telekomunikacionim kompanijama
  • Preko 40 javnih ustanova i institucija koriste naša rešenja i usluge
  • Preko 15.000 pacijenata sa podacima zabeleženim u našim HIS sistemima za zdravstvene ustanove
  • Stotinak uspešnih implementacija rešenja za data-centre širom regiona
Šta još čini kompaniju Comtrade

Kompanija Comtrade osnovana je 1991.godine. Svoj poslovni put započeli smo kao distributeri računarske opreme, a danas prvenstveno izvozimo znanje klijentima u Americi, zapadnoj Evropi, Aziji i Australiji. Sa više od 2000 softverskih inženjera, kompanija pravi softverska rešenja i pruža IKT i konsalting usluge vodećim kompanijama u svetu. Partnerstva sa preko 30 vodećih tehnoloških kompanija u svetu su dugogodišnja, a klijenti dolaze iz raznih industrija.

Vertikala kompanije pod nazivom ‘’Comtrade Distribution’’ se bavi distribucijom računarske opreme, mobilnih telefona i potrošačke elektronike. Sa poslovnim aktivnostima i ukupnim tržišnim udelom od 50% u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji, kompanija se izdvaja kao vodeći IT distributer u regionu.

Comtrade Distribution sarađuje sa širokom mrežom poslovnih partnera, koju čini 2.500 dilera i 50 svetski priznatih IT vendora, među kojima su Hewlett Packard, Microsoft, Cisco, Acer, Sony, HP Enterprise, Samsung, Lenovo i mnogi drugi.

Comtrade Distribution zapošljava posvećen tim od preko 280 stručnjaka koje povezuje zajednička misija: da kroz vrhunsku IT ponudu pospešimo i stimulišemo primenu naprednih tehnologija u regionu. U 2016. godini, našoj kompaniji je u Monte Karlu dodeljena prestižna titula najboljeg distrubutera u regionu Jugostočne Evrope.

Uz raznovrstan portfolio od preko 5,000 vrsta IT proizvoda vodećih svetskih, kao i tri vlastita brenda – Tesla, Click i Home Electronics, u mogućnosti smo da na regionalna tržišta plasiramo visokokvalitetne uređaje u skladu sa potrebama i iščekivanjima savremenih kupaca.

Tesla – Tesla brend je nastao 2014. godine, kao proizvod Comtrade vizije da kvalitetnu tehnologiju učini dostupnom svima.

Uz performanse koji nadmašuju cenovni rang, Tesla proizvodi – pametni telefoni, televizori, tableti i klima uređaji – se izdvajaju na tržištu i ponosno nose ime najvećeg svetskog naučnika, kao uređaji “dostojni svog imena”. Tesla brend je u kategoriji tableta lider po broju prodatih uređaja, mobilni telefoni beleže sjajan rast prodaje, a televizori su tokom protekle godine postali jedan od najprodavanijih  brendova na tržištu Srbije i regiona, zahvaljujući visokom kvalitetu.

Kao kompanija sa savremenim pristupom poslovanju, Comtrade je opredeljen na kontinuiran razvoj kako sopstvenih poslovnih referenci i rezultata, tako i na razvoj zajednice u kojoj poslujemo.

Delovanje Comtradea, kao društveno odgovorne kompanije  usmereno je na unapređenje zajednice, pre svega u obrazovnom smislu, kroz različite programe kojim se podiže nivo kompetencija i znanja mladih i na taj način se ulaže u njihovu budućnost. Posebno su ponosni na dve već tradicionalne manifestacije. Jedna ima tradiciju dugu 26 godina, a to je EDIT – besplatna letnja škola programiranja, koja je upravo u toku u 6 zemalja regiona. Kroz obuku na EDIT-u prođe više od stotinu studenata svake godine, a veliki broj njih kasnije se i zaposli u kompaniji. Više o EDITu na www.edit.world

Druga manifestacija je Fabrika znanja koja ima tradiciju dugu 8 godina. Fabrika znanja je prvenstveno namenjena promociji novih IT znanja i veština mlađim naraštajima. Više od 50 predavača predstavlja se đacima, a kroz jedinstven spoj učenja i zabave učesnici dobijaju priliku da se upoznaju sa najtraženijim profesijama u oblasti informacionih tehnologija. Svake godine više od 2000 đaka poseti ovu manifestaciju, koja se najpre održavala u Beogradu, a onda se raširila po regionu. Ove godine 7. put Fabrika znanja biće prisutna i u Podgorici.  Više o dosadašnjim Fabrikama znanja na www.fabrikaznanja.com

Za mlade stručnjake željne dokazivanja u svetu Informaciono-komunikacionih tehnologoija (IKT), Comtrade je pravo mesto za nastavak profesionalnog razvoja po završetku studija. Naša kompanija stalno traga za pametnim, talentovanim i kreativnim pojedincima i pruža im mogućnost da se pridruže našem timu. U svakom trenutku otvorene su pozicije za prijem novih kolega, a HR služba na dnevnom nivou organizuje intervje sa potencijalnim kandidatima. Zaposlenima se pored rada na značajnim projektima i korišćenja najnovijih tehnologija, nudi moderno radno okruženje, za pojedine timove i fleksibilno radno vreme, sportske aktivnosti u samom kompleksu, zdravstveno osiguranje… Zaposleni prolaze razne dodatne obuke, stiču nove sertifikate, kontinuirano ulaganje u zaposlene se podrazumeva i jedan je od najvažnijih zadataka kako HR odeljenja, tako i menadžementa.

Nemogući tuneli Elona Muska

Elon Musk želi da izgradi složene, podzemne železničke sisteme ispod najvećih i najgušćih urbanih cenatara u zemlji. To možda i nije njegova najambicioznija ideja – ne zaboravimo na njegov plan da kolonizuje Mars i pretvori ljude u kiborge. Međutim, „The Boring Company“, kako je ideja tunela nazvana, je ipak prilično neobična.

Kao dokaz toga, postavljen je video klip ovog koncepta, na kojem je prikazan zastoj u saobraćaju i crveni automobil nalik Tesla automobilima koji ide s jedne strane prometne ulice i staje na futurističku metalnu platformu koja funkcioniše poput lifta. Dole automobil ide u ono što je najverovatnije podzemni Los Anđeles – naime, „The Boring Company“ trenutno radi na rešavanju problema epidemije zloglasnog saobraćaja tog grada. Možemo videti i mrežu preplitanja autoputeva, dok se automobili kreću po nečemu što izgleda poput magnetnih šina pri brzinama do 200 km/h.

Na kraju ove konceptualne demonstracije na klipu se nagoveštavaju i neke opcije transporta javnog prevoza, u obliku velikih staklenih pravougaonika, koje bi mogle prevoziti brojne ljude, pa čak i bicikle, kroz podzemnu mrežu tunela. Ceo ovaj koncept je, naravno, godinama udaljen od realnosti. Ali Musk zaista radi na njemu.

On čak radi i na 122 metara dugačkoj i 1200 tona dosadnoj mašini nazvanoj „Nannie“, a njegova skoro formirana jedinica za tunele radi na izgradnji pruge za testiranje ispod parkinga američke kompanije SpaceX u Hotornu u Kaliforniji. Ostaje nejasno kako bi Musk nastavio sa ovim i došao do mreže tunela kakve vidimo u klipu. Ali, ako bi iko to mogao da uradi to je onda milijarder na čelu svemirske transportne jedinice sa višekratnim upotrebama raketa i kompanije sa električnim i polu-autonomnim automobilima.

Izvor: The Verge

Digitalizacija u svakom pogledu

Hanover je od 20. do 24. marta još jednom bio Meka za ljubitelje novih tehnologija i trendova koje možemo da očekujemo u narednim godinama. Jedan od najvećih tehnoloških sajmova na svetu CeBIT održan je pod sloganom „d!conomy – no limits“.

Vodeća svetska izložba posvećena digitalizaciji privrede, javne uprave i društva, ove godine stavila je fokus na mogućnosti koje pruža digitalna transformacija. Tema Sajma odabrana je da bi se dodatno istakao način na koji se menjaju granice između stvarnog i virtuelnog sveta, kao i između čoveka i mašina koje ga okružuju i opslužuju.

Uticaj digitalne transformacije već sada možemo da osetimo na svakom koraku, a posebno u privredi, gde se ruše granice između privrednih grana i struktura na kojima se zasnivaju tradicionalni procesi, a definišu se novi oblici saradnje koji uključuju interfejs između čoveka i tehnologije. Svedoci smo rađanja novih poslovnih modela i oblika poslovanja koji se zasnivaju na novim tehnologijama. Zato okosnicu CeBIT‑a 2017. čine veštačka inteligencija, poslovanje u oblaku, sajbersigurnost, Internet stvari, virtuelna realnost, 5G konektivnost i dronovi. Svakodnevno se otvaraju nova polja primene ovih tehnologija, a CeBIT je pravo mesto na kome je moglo da se pokaže kako da se one pretvore u poslovne prilike. U mnogobrojnim halama mogli su da se vide brojni konkretni primeri upotrebe novih tehnologija u najrazličitijim oblastima poslovanja: auto‑industriji, bankarstvu, trgovini, zdravstvu, javnoj upravi…

Fabrika 4.0

Možda najupečatljiviji primer digitalne transformacije (četvrte industrijske revolucije) jeste implementacija fabrike za štampanje identifikacionih dokumenata koja je omogućavala uvid u nov način rada zasnovan na pomenutim principima. Bundesdruckerei, državna štamparija, je postavila pravu malu fabriku koja je demonstrirala kako digitalna transformacija funkcioniše u praksi.

ID MiniFab je opremljena kompletnom proizvodnom trakom za štampanje dokumenata. Svi segmenti proizvodnje bili su umreženi i posetioci su u Hali 7 Sajma mogli uživo da prate izradu svakog pojedinačnog dokumenta. Ova fabrika namenjena je, inače, za izradu zvaničnih dokumenata kao što su pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole…

Mašine uskoro inteligentnije od ljudi?

Naučnici se već neko vreme bave procenama i osmišljavanjem pravog odgovora na pitanje iz međunaslova. Iz meseca u mesec vidimo napredak na tom polju – na sajtovima nas čekaju virtuelni čat‑botovi, Siri, Google Asistent i Kortana nas organizuju i izigravaju virtuelne asistente… Veštačka inteligencija koristi se i u mnogo ozbiljnije svrhe – ona pomaže lekarima prilikom postavljanja dijagnoza i odabira načina lečenja, pravnicima da uobliče pravna dokumenta, zamenjuje ljude u vožnji…

Autonomna vožnja već je realnost i to je pokazano i na CeBIT‑u. Tesla, trenutno najpopularniji električni automobil, koji ima i opciju autonomne vožnje, izazvao je veliku pažnju na Sajmu, gde je predstavljen novi Model X, kao i Powerwall, rešenje za čuvanje energije za napajanje svega i svačega. Model X je predstavljen kao najsigurniji, najbrži i najsvestraniji sportski automobil u istoriji. Ipak, čini nam se da je u kategoriji vozila najviše pažnje posetilaca Sajma privukao NAVYA Arma, autonomni minibus u kome su zainteresovani mogli i sami da se provozaju.

Veštačka inteligencija danas je daleko naprednija od obezbeđivanja autonomne vožnje, ona pomaže u odabiru pravog kandidata za određenu poziciju prilikom zapošljavanja, deci prilikom izrade domaćih zadataka, vojnicima da prežive na bojištu…

Koliko su daleko otišli roboti, pokazao je Pepper, prvi humanoidni robot koji je sposoban da prepozna osnovne ljudske emocije. Napravljen je 2014. u kompaniji SoftBank Robotics, kao dokaz koncepta da roboti mogu da imaju samostalnu interakciju s ljudima i da se ponašaju u skladu s njihovim reakcijama. Takvi roboti danas postoje u mnogim prodavnicama, gde drugde nego u Japanu, dočekuju posetioce i kupce i razgovaraju sa njima. CeBIT 2017. će ostati upamćen po činjenici da su Pepper – The Robot i Nikolas Boudot, direktor prodaje SoftBank Robotics Europe, bili govornici na poslovnoj konferenciji u okviru Sajma. Novinari su čak imali priliku i da zvaničnim putem, preko sajta CeBIT‑a, zakažu intervju s njim!

Robotika i računari ušli su na velika vrata i u medicinu. Oni obrađuju ogromne količine podataka kako bi se što tačnije procenile detektovane indikacije bolesti. Naročito velik proboj ostvaren je u otkrivanju mladih ćelija raka koje ljudsko oko nije u stanju da identifikuje, dok je veštačkoj inteligenciji za to dovoljan delić sekunde. To direktno utiče na spasavanje velikog broja ljudskih života, jer otkrivanje kancera u ranim fazama mnogostruko povećava šanse za izlečenje. Još jedan primer pokazuje koliko je danas daleko otišla veštačka inteligencija: na Sajmu je predstavljena i aplikacija koja samo slušanjem i analizom glasa neke osobe može da proceni ima li ona predispozicije da u starijem dobu oboli od Parkinsonove bolesti.

Kao u svakoj industrijskoj revoluciji do sada, postoji bojazan da će nove tehnologije uticati na to da ljudi ostanu bez posla. Budućnost pripada mašinama sposobnim da misle, ali ne da bi one pokorile ljudski rod, kao u filmu „Terminator“, već da bi ljudima podigle kvalitet života. Roboti i veštačka inteligencija možda će preuzeti na sebe najjednostavnije poslove, ali zato će se ljudima otvoriti novi, kreativni segmenti poslovanja. CeBIT je zato postao mesto na kojem možemo već danas da vidimo kako će, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, izgledati naši životi i način na koji obavljamo poslove.

Oblaci puni informacija

Danas skoro 50 odsto kompanija posluje u cloud‑u. To nije iznenađujuće, zato što primena ove tehnologije ne samo da smanjuje troškove, već omogućava korisnicima da se bezbolno usklađuju s novim zahtevima poslovanja. Oni koji su već prebacili svoje poslovanje „u oblak“, ali i oni koji to još uvek nisu uradili, mogli su na CeBIT‑u da sagledaju globalne trendove na tom polju i da se upoznaju s praktično neograničenim mogućnostima koje cloud computing nudi.

Poslovanje u cloud‑u na najjednostavniji način moglo bi da se predstavi kao proces u kom poziciju ličnog računara preuzima Internet. Umesto da podatke čuvate na lokalnom disku, to čini provajder koji može da bude bilo gde u svetu. Računar tada postaje samo sredstvo preko koga se dolazi do tih podataka. Iako to deluje kao gubitak kontrole nad podacima, u praksi je situacija sasvim suprotna. Podaci se nalaze u okruženju koje kontrolišu profesionalci, koji imaju daleko više znanja i iskustva kako da ih sačuvaju. Iako je to već prežvakana priča, deluje kao da je glavni zadatak cloud provajdera koji su se predstavili na CeBIT‑u (a pojavili su se praktično svi koji nešto znače na globalnom nivou), bio da pored predstavljanja najnovijih inovacija na tom polju, edukuju posetioce Sajma.

Bezbednost u punom sjaju

Sve češće se pojavljuju izrazi koji običnom poslovnom čoveku deluju zastrašujuće: sajberkriminal, dark Web, hakeri… Sajber napadi na korporacije rezultuju gubicima koji se mere milionima, pa čak i milijardama dolara. Zato su sistemi zaštite od takvih napada sve interesantniji poslovnim ljudima, što se potvrdilo i na CeBIT‑u. Deo Sajma posvećen sajberbezbednosti raste iz godine u godinu i sve je više kompanija koje nude kompletna ili specijalizovana security rešenja. Ona se kreću od hardverskih rešenja koja obezbeđuju poslovne mreže, preko aplikacija za mobilne telefone koje osiguravaju da telefonski razgovori neće biti prisluškivani, pa sve do softvera koji detektuje napade u realnom vremenu i novih sistema za šifrovanje podataka.

Ove godine posetioci CeBIT‑a imali su priliku i da se besplatno dodatno edukuju na tom polju. Švajcarska kompanija RUAG Cyber Security održavala je brze kurseve sajberzaštite na kojima su polaznici mogli da se upoznaju s najvažnijim kriterijumima za zaštitu komercijalnih informacija u svojim kompanijama. Kurs se održavao četiri puta dnevno tokom trajanja Sajma. Za 45 minuta, koliko je trajao, nije trošeno vreme na teoriju, već su pokazivane konkretne stvari, kao što realne simulacije i metode za uspešnu borbu protiv sajbernapada.

Kako poslovanje vinuti u nebo

Iz dana u dan pronalaze se novi načini kako da se uposle dronovi, a da to ne bude samo za zabavu. Osim što se koriste za pravljenje atraktivnih video‑kadrova, oni sada služe za prenos podataka u realnom vremenu koji mogu da se odmah analiziraju i vizuelizuju. Mogućnosti za upošljavanje ovih letelica skoro da su neograničene, a osim fizičkih ograničenja samih uređaja, jedino što ih još sputava da zaista postanu deo naše svakodnevice jesu neregulisane pravne restrikcije.

Do pre samo nekoliko godina dronovi su upotrebljavani samo u vojne svrhe. Danas predstavljaju masovni fenomen – uređaje koji su opremljeni kamerama visoke rezolucije a kontrolišu se putem mobilnog telefona. Na CeBIT‑u su predstavljena i rešenja za dronove koja se tiču logistike, kako u spoljnim uslovima tako i unutar zgrada. Jedno od interesantnijih odnosilo se na automatizaciju preuzimanja paketa koji se nalaze na visokim policama u skladištima, uz njihovo dostavljanje direktno na kućnu adresu kupca. O takvim stvarima već godinama razmišljaju Amazon, Alibaba, UPS, DHL, pa čak i Google ili Facebook.

Za sada najveću prepreku za tako nešto predstavljaju dimenzije, nosivost i domet dronova. Mini‑dronovi, kakvi su najčešće u upotrebi, sposobni su da nose pakete težine do 2,5 kg, a njihov radijus kretanja otprilike je 20 km. Kompanija Globe UAV GmbH predstavila je rešenje koje uklanja makar jedno od tih ograničenja. Kontrola njihovog drona, umesto na klasičnoj radio‑komunikaciji, zasniva se na 4G LTE mobilnom Internetu. Time je obezbeđena kontrola bilo gde u svetu, pod uslovom da postoji odgovarajuća mobilna Internet konekcija. Operater može da sedi u Beogradu, a dron da bude, recimo, u Novom Sadu. On je opremljen 4K kamerom, ali video‑striming obavlja u HD rezoluciji, sa ciljem da se prosečno kašnjenje slike smanji na minimum, koje u ovom slučaju iznosi samo 100 ms. Da bi se to ostvarilo u bilo kom trenutku, dron u zavisnosti od trenutne brzine Internet veze, automatski podešava i kvalitet video‑striminga.

Na Sajmu je predstavljeno još interesantnih načina za upošljavanje dronova. Nekoliko kompanija prikazalo je rešenja koja ove letelice upotrebljavaju za tzv. „preciznu poljoprivredu“. Ta rešenja omogućavaju generisanje preciznih topografskih mapa i stanja useva, čime se olakšava određivanje optimalnog vremena za žetvu ili neke druge poljoprivredne radove.

Još jedan zanimljiv dron, Yuneec Europe H520, osmišljen je za industrijsku upotrebu. Njegova specifičnost je što koristi Intel RealSense tehnologiju i R200 kameru zahvaljujući kojima ima sposobnost definisanja 3D slike i preciznog određivanja dubine u prostoru. Time je osposobljen da funkcioniše samostalno i izbegava prepreke u realnom vremenu. On je specijalno dizajniran za let na većim razdaljinama i predstavlja osnovu za buduće dronove koji će zajedno sa GPS sistemima za navigaciju moći da lete do odredišta samostalno određujući optimalnu putanju u odnosu na trenutne uslove u kojima se nalaze.

CeBIT je ove godine dobio i Drone Park, koji je bio postavljen ispred Hale 2. Tu su posetioci Sajma mogli da vide praktične demonstracije dronova, kao i rešenja koja su izlagači predstavljali na svojim štandovima.

Sve je povezano

Istraživanje koje je sproveo Gartner kaže da će do 2020. godine biti međusobno povezano više od 20 milijardi uređaja. Cisco predviđa čak dvostruko više povezanih uređaja u istom terminu. Koje god predviđanje da je tačno ili makar približnije stvarnom budućem stanju, jedna stvar je sigurna. To će dovesti do kreiranja ogromnog broja novih aplikacija, poslovnih ideja i mogućnosti. Mnoge od njih već su sada prezentovane na CeBIT‑u, počev od ultramodernog vinograda koji proverava zrelost grožđa, pa do biočipova koji direktno povezuju ljude na Internet. Ukratko, pred nama je zaista doba sveukupne povezanosti – Internet stvari (Internet of Things).

Rešenja koja su predstavljena na Sajmu čine kuću pametnom i energetski efikasnom. Prikazani su termostati koji „uče“ i samostalno se podešavaju prema navikama ukućana, svetla koja se gase sama kada se izađe iz sobe… Ali IoT ima nameru da promeni i život izvan naših domova. Dolazi vreme umreženih automobila koji će međusobno komunicirati i time smanjiti rizik od eventualnih udesa, obezbediti optimizovan tok vozila na saobraćajnicama…

A koliko je siguran Internet stvari? Iskustvo nas je naučilo da veća povezanost automatski znači i veći potencijal za eventualne napade hakera. Rešenje je u cloud‑u. Kompanija Soracom predstavila je platformu koja je, po njihovim rečima, tehnički sofisticirana i štedljiva po pitanju cene upotrebe. Osnovni problem IoT uređaja jeste to što koriste javne Internet mreže koje su izložene napadima hakera. Umesto toga, Soracom planira da širom sveta podigne sopstvene privatne mreže, preko kojih će se uređaji povezivati u cloud. Ideja plaćanja sigurnog i šifrovanog pristupa Internetu, recimo za frižider, nije nešto što bi privuklo kućne korisnike, ali ima potencijala da zaživi u poslovnom okruženju. Naravno, uspeh ove ideje zavisiće prvenstveno od rasprostranjenosti infrastrukture.

CeBIT 2017. je bio mesto na kome su se predstavili potencijali sveukupno povezanog sveta, ali s jasnim ciljem da se minimizuju rizici koje takvo povezivanje nosi sa sobom.

Brže, dalje, stabilnije…

Povezanost i komunikacija između uređaja zahtevaju stabilne i brze konekcije. LTE tehnologija tek što je omasovljena, a već za neke situacije predstavlja usko grlo. Njen naslednik, 5G tehnologija, trebalo bi da sve radi brže od LTE‑a, što će otvoriti potpuno nove mogućnosti za industriju. Koliko je 5G napredan u odnosu na LTE, govori i činjenica da ovaj standard dozvoljava 100 puta veće brzine i daleko veću pokrivenost, a sve to sa 1000 puta manjom potrošnjom energije po prenetom bajtu.

5G će stoga možda biti i najvažnija stvar koja će obezbediti razvoj i veću rasprostranjenost IoT uređaja. Jer, ako se sećate, procene kažu da će za samo tri godine biti između 20 i 40 milijardi povezanih uređaja koji će međusobno komunicirati. Možete li da zamislite koliki će protok podataka oni zahtevati? Nijedna današnja tehnologija razmene podataka neće biti u stanju da se nosi s tim. A rešenje se nazire u 5G tehnologiji.

Prema najavama datim na CeBIT‑u, Nemačka će biti prva država koja će sistemski instalirati 5G. Nemački ministar transporta Alexander Dobrindt objavio je da će test instalacije vrlo brzo početi da rade u jednom nemačkom gradu. Japanci su najavili da za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine spremaju pokrivenost 5G tehnologijom, dok je Koreja to najavila već za Zimske olimpijske igre 2018. godine. CeBIT je stoga bio prilika da se, za sada još uvek teoretski, predstave koncepti i scenariji primenjivosti 5G tehnologije.

Virtuelni svetovi, prave poslovne mogućnosti

Virtuelna i proširena realnost prošle godine prešle su iz faze interesantnih ali nepotrebnih „zanimacija“ u ozbiljne tehnologije koje pred sobom imaju ne samo zabavnu već i poslovnu perspektivu. Upravo taj poslovni aspekt VR‑a i AR‑a činio je okosnicu predstavljanja VR koncepta na CeBIT‑u. U Hali 17, koja je bila namenjena ljubiteljima virtuelne realnosti, prikazana su rešenja koja VR i AR pretvaraju u marketinške alate, sisteme za prikaz virtuelnih prototipa, ali i za ozbiljne medicinske primene, kao što je simulator kritičnih operacija na srcu, na primer.

Poslovni potencijal virtuelne realnosti naprosto je ogroman. Očekivanja su da će za 10 godina VR tržište vredeti koliko i PC tržište. Mnoge poznate IT kompanije, ali i start‑up firme već sada žele da se pripreme za to kako bi na vreme zauzele svoje mesto. Jedan od primera poslovne upotrebe VR tehnologije predstavila je kompanija eachTick GmbH. Njihov interaktivni virtual reality sistem za prezentacije nazvan je Virtofy. To je sistem koji pomoću kacige za virtuelnu realnost omogućava virtuelne ture. Sistem obezbeđuje kreiranje vođenih tura, ali dozvoljava korisnicima i da sami šetaju kroz virtuelne svetove. U okviru sistema implementirana je i demonstracija proizvoda na jedan potpuno drugačiji način, što je zgodno za prodavnice jer se time pospešuje prodaja. Ali glavna karakteristika ovog sistema jeste to što obezbeđuje grupno prezentovanje, pa svi koji su uključeni u prezentaciju mogu međusobno da se „vide“ u virtuelnom svetu, kao i da komuniciraju među sobom.

Država partner CeBIT‑a

Na osnovu prethodnih informacija nije teško zaključiti zašto je baš Japan odabran za ovogodišnju državu‑partnera CeBIT‑a. Kao jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, Japan investira milijarde dolara u istraživanja i razvoj i globalni je lider u digitalizaciji i inovaciji na polju humanoidnih robota, veštačke inteligencije, Interneta stvari, Big Data i mnogih drugih tehnologija koje su predstavljene na Sajmu.

Japan je učestvovao sa 118 kompanija koje su zauzele ogroman izložbeni prostor (7200 m2). Taj prostor obuhvatio je sve, od infrastrukturnih rešenja i fabrika zasnovanih na najnovijim tehnologijama, preko tehnoloških proizvoda namenjenih svakodnevnom životu, medicini, poljoprivredi i građevini, pa sve do proizvoda za zabavu, tj. sport, muziku i igre.

CeBIT je već godinama najznačajniji svetski sajam posvećen digitalizaciji društva i privrede. Više od 3000 izlagača iz preko 70 država učestvovalo je na Sajmu koji je, prema našim grubim procenama, za pet dana ugostio oko 200.000 posetilaca. Svoje inovativne proizvode i koncepte predstavilo je i oko 450 start‑up kompanija, od kojih su mnoge uspele da pronađu i zainteresuju investitore. Među izlagačima bile su i tri srpske kompanije: Geneco, FSD i start‑up kompanija ARS Embedded Systems.

Međutim, CeBIT nije samo sajam već i poslovna konferencija. CeBIT Global Conferences (CGC), koji je održan pod sloganom Explore the Digital World!, osmišljen je kao mesto na kome će se susresti poslovni ljudi i lideri u digitalnoj transformaciji. Na tradicionalnom mestu, u Hali 8 Hanoverskog sajma, ugošćeno je oko 2500 učesnika koji su na tri bine imali prilike da čuju predavanja više od 200 renomiranih govornika iz različitih oblasti digitalnog poslovanja i tehnoloških istraživanja. Teme o kojima se ovde diskutovalo bile su veštačka inteligencija, automotivne tehnologije, mobilnost, avijacija, svemirske tehnologije, kiborzi, biohakovanje, digitalne kancelarije, Internet stvari, robotika, virtuelna realnost, bezbednost u digitalnom poslovanju…

Od velikog broja eminentnih predavača izdvojili bismo jedno ime – Edward Snowden. Najpoznatiji svetski „uzbunjivač“ održao je svoje predavanje preko live stream‑a iz daleke Moskve, a govorio je o sigurnosti podataka i privatnosti u eri globalnog nadgledanja komunikacija.

CeBIT je još jednom dokazao da predstavlja sajam na kojem se uspostavljaju IT trendovi, ali istovremeno je i jedna od najvećih svetskih tehnoloških konferencija. Raznovrsnost sadržaja, predstavljanje novih trendova, kao i dobre prilike za uspostavljanje novih poslovnih kontakata, čine ga manifestacijom koja će i u godinama koje slede biti omiljena tačka susretanja poslovnog i tehnološkog sveta.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#242)

Pametan i lagan – Tesla Smartphone 6.2 Lite

Kompanija Comtrade predstavila je danas novi pametni telefon – Tesla Smartphone 6.2 Lite. Iz Comtrade su nam rekli da je uloženo mnogo truda da bi ovaj telefon odgovorio visokim standardima na koje su korisnici Tesla telefona navikli. Krajnji rezultat je izuzetno brz, kvalitetno izrađen i kompaktan pametan telefon sa ekranom koji prevazilazi cenovnu kategoriju, a tu su standardna podrška za dve SIM kartice i 4G vezu, te GPS i atraktivna cena.

Telefon se oslanja na snagu četvorojezgarnog MediaTek procesora i 2 GB radne memorije. Tu je prostrani HD ekran IPS tipa dijagonale 5 inča, dok se za autonomiju brine solidno velika baterija od 2200 mAh. Od bežičnih konekcija su tu WiFi, Bluetooth 4.0, GPS i FM risiveri, a dve SIM kartice čine ga odličnim rešenjem za kombinovanu poslovno/privatnu upotrebu. Kamere su osrednje – 8 i 5 MP, a internih 16 GB memorije moguće je proširiti memorijskim karticama do 64 GB, što podiže upotrebljivost ovog uređaja na viši nivo.

Očekivano, uz telefon dolaze preinstalirane aplikacije od kojih bismo izdvojili odlični SwiftKey, a operativni sistem je Android 6.0 – Marshmallow. Sa hardverske strane sve je to spakovano u metalno kućište, a ako ipak spadate u trapave korisnike, u paketu dolazi i silikonska futrola kojom dodatno štitite telefon od neželjenih padova, ogrebotina i oštećenja.

Vožnja bez dozvole

Autonomna vozila tj. automobili koji „sami“ voze su dostignuće decenije, koje će se naći na putevima širom sveta daleko ranije nego što su i najveći optimisti očekivali. Problema, naravno, ima, ali proizvođači ne dopuštaju da ih ti problemi zaustave. Kako voze današnji automobili i hoćemo li uskoro biti u prilici da vozačku dozvolu ostavimo kod kuće?

driverless-car-2

Oko čega se danas najviše nerviramo? Odgovor je svakako individualan, ali primećujemo da se mnogi veoma nerviraju zbog situacija u saobraćaju. Dopustimo sebi da malo maštamo u kakvom svetu bismo voleli da živimo u budućnosti. Automobili sa autonomnim upravljanjem bi rešili mnoge saobraćajne probleme. Recimo parkiranje – automobil bi nas dovezao ispred kuće, sačekao da izađemo iz njega i onda bi samostalno otišao i parkirao se na pogodnom parking mestu. Kada bi nam bio potreban sledeći put, mogli bismo da ga putem telefona pozovemo i on bi se pojavio ispred nas, a da nismo ni znali da li je bio parkiran u blizini ili nekoliko ulica dalje.

Ovakav koncept, šire gledano, ukida potrebu da imamo sopstveni auto. Zašto umesto svog ne bismo pozvali najbliži slobodan automobil i rentirali ga samo za vreme koje ga zaista koristimo? Najveći broj automobila danas stoji parkiran i čeka svoje vlasnike, dok se u aktivnoj vožnji provede manje od jednog sata dnevno. Iznajmljivanje automobila koji sami voze značajno bi smanjilo globalni vozni park, pretvorilo parkinge u parkove i učinilo da gledajući kroz prozor ne vidimo samo beskrajna polja puna „konzervi“.

Gde smo danas?

Ali, vratimo se u realnost. Ovakav scenario neće se desiti u bliskoj budućnosti. Međutim, prvi koraci u pravom pravcu već su učinjeni. Svi poznati proizvođači automobila (kao i mnoge nama nepoznate startup kompanije) već neko vreme aktivno rade na kreiranju pouzdanih autonomnih vozila, koji će put od tačke A do tačke B prevaliti na bezbedan način, poštujući saobraćajne propise i druge učesnike u saobraćaju.

Tehnologija postoji, testni modeli već se kreću ulicama mnogih gradova, a uveliko se radi i na razvoju softvera koji će na pravi način, putem informacionih tehnologija povezati automobile, odnosno senzore u njima, mobilne telefone, računare, GPS‑uređaje, a sve u cilju kreiranja bezbednog sistema vožnje bez vozača. A kada se to dovoljno usavrši da uđe u komercijalnu proizvodnju, bićemo svedoci drastičnije promene sveta nego što su to uradile informacione tehnologije.

Najdalje u tom pravcu najverovatnije je otišla kompanija Tesla Motors, proizvođač najpoznatijih električnih automobila. Ona već sada nudi softverski update u vidu autopilota koji obezbeđuje njihovim postojećim automobilima da postanu (makar u nekoj meri) autonomni. To znači da u njihovim kolima već postoji sva potrebna tehnologija, koju je potrebno samo aktivirati.

self-driving-car

Google već nekoliko godina eksperimentiše s tehnologijama koje obezbeđuju vožnju automobila bez vozača i njihovi test modeli dobili su dozvolu da se voze američkim putevima. Doduše, već su zabeleženi i prvi sudari koje su izazvali prototipi Google‑ovih autonomnih automobila, što dokazuje da ova tehnologija još nije savršena, ali treba imati na umu da ni ljudi nisu savršeni vozači. Uostalom, teško da ćete naći jednog vozača čiji auto nije ogreban, čuknut ili malo ulubljen – što sve ukazuje na „bliske susrete“ s drugim automobilima u vožnji, na parkingu ili sa stubićima koji su taman tolike visine da se ne vide kada idete u rikverc. A ako uzmemo u obzir da istraživanja pokazuju da se oko 94 odsto saobraćajnih nesreća danas dešava zbog greške ili nepažnje vozača, a samo šest odsto zbog neispravnosti vozila, autonomna vozila imaju ogroman potencijal za smanjenje saobraćajnih nezgoda.

Nivoi automatizacije

Pre tri godine američka Nacionalna agencija za bezbednost na putevima (National Highway Traffic Safety Administration – NHTSA) izdala je pravila i propise koji objašnjavaju kako napredne forme autonomnih vozila mogu da se uključe na javne puteve. U njima je definisano pet tipova automatizacije, počev od nivoa 0 (vozilo nije automatizovano), do nivoa 4 (potpuno autonomno, samovozeće vozilo). Mnogi današnji automobili pripadaju nivou 1 (automatizacija u zavisnosti od funkcija) koja obuhvata sisteme za elektronsku stabilnost vozila ili ABS sisteme kočenja, ili nivou 2 (kombinovana autonomija) u koju spadaju tempomati, automatizovano centriranje u kolovoznoj traci i slične funkcije

Već pomenuti Google ili Tesla automobili spadaju u nivo 3 (limitirana samovozeća automatizacija), koja predviđa da je čovek prisutan na vozačkom sedištu i da je spreman da u svakom trenutku preuzme kontrolu. Četvrti nivo predstavljao bi potpuno autonomno i automatizovano vozilo, kakvo smo zamislili na početku teksta. Dakle, vozilo koje će samostalno preuzeti sve potrebne radnje da bi izvršilo postavljeni zadatak.

sensors

Da bi to postala realnost, neophodno je da se razviju kvalitetniji i precizniji senzori, kao i softver, ili, preciznije rečeno, logika koja će znati da se snađe u nepredviđenim situacijama. Tu stupaju na snagu i moralne dileme pred koje može da se stavi veštačka inteligencija u automobilu – kakvu odluku doneti u slučaju da automobil bude doveden u bezizlaznu situaciju, u kome će morati da bira između dve loše varijante. Na primer, da li je važnije da se sačuva život jednog putnika u automobilu ili veće grupe ljudi na koje automobil može da naleti?

Različiti koncepti

Tesla, Toyota i Volvo obećali su da će već do kraja ove decenije imati potpuno autonomna vozila. Zato se više ne postavlja pitanje da li je to moguće, već koliko ćemo čekati da se ona pojave na ulicama. To ostavlja dosta prostora za spekulacije i različite scenarije. Po jednom viđenju budućnosti, takva vozila kretaće se po specijalizovanim putevima ili kolovoznim trakama kojima neće ići druga, standardna vozila, kao ni ostali učesnici u saobraćaju (pešaci, biciklisti, motociklisti…) i imaće definisana mesta za ulazak i izlazak (nešto kao autobuske stanice). Takav scenario je jednostavniji i može da se realizuje brzo.

Drugi scenario zasniva se takođe na tehnologijama koje danas već postoje, ali im je potrebno više vremena da dostignu nivo za masovnu upotrebu. Takve su, recimo, General Motors Super Cruise sistem ili Mercedes‑Benz asistent skretanja. Za razvoj i masovno prihvatanje tehnologija koje će omogućiti ravnopravnu i zajedničku vožnju automatizovanih i običnih vozila biće potrebno barem još 10 godina istraživanja.

Razvoj automobilske industrije neumoljivo se kreće u smeru automatizacije. Novi automobili već su umreženi, primaju podatke, pa čak i novi softver preko Interneta. Potrebno je još da se razvije tzv. V2V (Vehicle‑to‑vehicle) sistem komunikacije, koji će obezbediti da se razmenom informacija potencijalne mogućnosti za nezgodu smanje na minimum, ako ne i potpuno isključe. „Razgovor“ između dva susedna automobila, zajedno sa ugrađenim senzorima, omogućio bi automobilu da unapred predvidi moguće promene u ponašanju (ako automobil ispred sebe „vidi“ prepreku koju će morati da zaobiđe, mogao bi to saznanje da podeli sa automobilom koji ide iza njega i da ga na taj način pripremi za isti manevar).

Da je potrebna takva komunikacija između vozila, ukazuju i sudari koje su do sada imali autonomni automobili. Indikativno je da je većina takvih situacija bila izazvana iznenadnim i neočekivanim reakcijama vozača u klasičnim automobilima, ali to samo pokazuje da logika softvera u autonomnim vozilima još nije dostigla vrhunski nivo. Za sada je poznat samo jedan slučaj kada je automatika u automobilu bila krivac za sudar sa smrtnim ishodom. Bio je to slučaj kada softver u Tesla Model S automobilu nije uspeo da razazna razliku između svetlog horizonta i slične boje traktorske prikolice koja je presecala put. Svaka takva nesreća u javnom mnenju može da izazove reakcije koje će ovakva istraživanja povući korak unazad. Ali to će biti samo privremeno, jer se iz svake takve nesreće izvlače pouke koje dovode do bolje sigurnosti budućih modela i sigurni smo da to neće zaustaviti razvoj autonomnih vozila. Uostalom, ako bi se takva analogija primenila i na klasična vozila, gde je broj žrtava neuporedivo veći, danas bismo na putevima imali samo bicikle i konjske zaprege.

Najveće pretnje na putu

Nesreće na putevima dešavale su se u prošlosti, ima ih danas i, nažalost, biće ih u budućnosti. Ako pogledamo šta se krije iza tih nesreća, uočićemo jedno pravilo. Možda ste vi savestan vozač koji se pridržava saobraćajnih propisa, koji je propisno vezan pojasom, ne razgovarate telefonom dok vozite, ali nisu svi takvi. Dovoljno je da se nađe jedan vozač koji se bahato ponaša i smatra da je put napravljen samo za njega, i eto potencijalnog izazivača nesreće. Drugim rečima, ljudi su uzrok ogromne većine nesreća, za neki mnogo manji deo „zaslužna“ je neispravnost vozila u tehničkom (mehaničkom) smislu, a ne sećamo se da je neko doživeo sudar zbog toga što mu je u kolima otkazala elektronika, odnosno kompjuter koji upravlja njome.

uber

Može li tehnologija u kolima ipak da postane uzročnik saobraćajnih nezgoda, kada pređemo na potpunu automatiku? Ugrađeni softver mora da nadzire veliki broj senzora i da pravilno tumači signale koji dolaze od njih, ali mora da poseduje i određenu vrstu algoritama sposobnih da uče na osnovu ranijih situacija. Drugim rečima, autonomna vozila poseduju neku vrstu veštačke inteligencije koja će biti u stanju da na osnovu „iskustvenih“ podataka pravilno odreaguje i predvidi sve moguće, pa i neočekivane situacije na putu.

Eksperti na ovom polju složili su se da nijedan algoritam ili senzor u automobilu nije i ne može da bude višak, jer se sve svodi na jednostavno pravilo – što je veća količina podataka dostupna za obradu, to je rezultat obrade kvalitetniji. Jim McBride, vođa projekta autonomnih vozila u Ford‑u, rekao je da oni svaku informaciju koju dobiju od senzora obrade s više različitih algoritama kako bi se stvorila što preciznija percepcija sveta oko automobila. Ako se sve to izvede kako treba i ako svako vozilo bude opremljeno ovakvom veštačkom inteligencijom, jednostavno neće dolaziti do bezizlaznih situacija kao što je ona koju smo pomenuli ranije u tekstu. Kada se svaki automobil bude striktno pridržavao pravila, vožnja će postati potpuno uređen sistem u kome se neće dešavati nepredviđene situacije. A ako se i dese, neka vrsta kolektivne svesti vozila obezbediće njihovu jednostavnu sinhronizaciju i glatko prilagođavanje novonastaloj situaciji svakog vozila na koje ta situacija može da utiče.

Za razliku od čoveka koji ima relativno usko vidno polje, autonomno vozilo svesno je okruženja od 360 stepeni oko automobila. Dok se ne dostigne kritična masa autonomnih vozila, možemo da očekujemo kolizije s klasičnim automobilima, pa nam ostaje samo da se nadamo da će prolaziti bez ozbiljnijih posledica. To se može smanjiti upotrebom V2V i V2I (Vehicle‑to‑Infrastructure) komunikacije, koja u neku ruku može da se razvija i nezavisno od autonomnih vozila.

Osim tehnološkog aspekta, ljudska psiha predstavlja jedan od najvećih problema s kojima se suočavaju autonomna vozila. Sećate se kako su prošle parne mašine u prvoj industrijskoj revoluciji? Možda ne u toliko drastičnoj meri, ali sigurno se mogu očekivati protesti tipa: „Ne želim da me vozi robot“ (jer autonomni automobili u neku ruku i jesu roboti) ili „Kako mogu da verujem mašini?“ S druge strane, spremni ste da svojoj deci, tinejdžerima dozvolite da voze automobil, znajući da će tokom vožnje razgovarati telefonom ili još gore – kucati SMS poruke. Tehnologija neće pokušavati takve stvari. Senzorima u autonomnim vozilima neće početi da popušta pažnja nakon nekoliko časova noćne vožnje, neće pokušati da se opasnom vožnjom prave važni u društvu, jednako će dobro videti situaciju na putu i danju i noću, po kiši i po magli… To od čoveka ne možete da očekujete. Konačno, to će sve rezultovati sigurnijom vožnjom, sa znatno manjim brojem žrtava, ako ne i njihovim potpunim izbegavanjem.

Deljenje automobila

Uber, kompanija koja je napravila revoluciju u taksi prevozu, pokrenula je nedavno interesantno partnerstvo. Zajedno sa vlasnikom rezidencijalnih zgrada u delu San Franciska nazvanom Outer Sunset, ponudili su svim stanarima mesečnu naknadu 100 dolara, pod uslovom da se odreknu svojih automobila. Taj iznos dovoljan je za plaćanje mesečnih troškova za javni gradski prevoz, a Uber je obećao da će im omogućiti vožnje po fiksnom iznosu od pet dolara, u bilo koji drugi deo grada.

Na taj način, stanodavac i Uber očekuju postizanje nekoliko ciljeva – smanjenje broja vozila pa samim tim i parking‑mesta, umesto kojih će moći da se ponude neki drugi sadržaji. Smanjiće gužve na ulicama ovog dela grada, kao i zagađenje, a Uber će uvećati svoje prihode tako što će više iznajmljivati sopstvena vozila. Iako se ova akcija ne odnosi na autonomna vozila, ipak predstavlja početak drugačijeg načina razmišljanja na temu posedovanja (tj. neposedovanja) sopstvenog automobila.

Uber‑ov direktor Travis Kalanick kaže da oni od 2015. godine izdvajaju značajna finansijska sredstva u razvoj robotaksija, tj. taksija bez vozača, i da su u tom cilju zaposlili više od 50 istraživača s raznih američkih univerziteta. Uber‑ova rivalska kompanija Lyft takođe ulaže ogroman novac u razvoj autonomne flote automobila. U partnerstvu s General Motors‑om oni su već uložili više od 500 miliona dolara u istraživanja koja bi trebalo da dovedu do tog cilja. Elon Musk, direktor kompanije Tesla Motors, objavio je ovog leta planove za narednu deceniju, koji se svode na to da će privatni automobili zarađivati novac za svoje vlasnike, koristeći se kao autonomni taksiji u vreme kada nisu potrebni vlasnicima.

Pozadinu svih ovih istraživanja čini profit. Danas od svakog zarađenog dolara, Uber 75 centi prosleđuje vozačima (vlasnicima automobila). Zamislite sad situaciju kada bi vozači bili izbačeni iz igre i kada bi njihovo mesto preuzeli autonomni automobili – to je za Uber potencijalno povećanje profita od 75 odsto. A to je, priznaćete, sjajan motiv za razvoj autonomnih vozila.

Attendees sit in the self-driving Mercedes-Benz F 015 concept car at the Mercedes-Benz booth at the International CES Tuesday, Jan. 6, 2015, in Las Vegas. (AP Photo/Jae C. Hong)
Attendees sit in the self-driving Mercedes-Benz F 015 concept car at the Mercedes-Benz booth at the International CES Tuesday, Jan. 6, 2015, in Las Vegas. (AP Photo/Jae C. Hong)

Sve se u konačnoj liniji svodi na to da vam za vožnju automobila u budućnosti neće biti potrebna vozačka dozvola, već samo mobilni telefon da biste pozvali najbliži slobodan automobil koji će doći da vas pokupi. Na taj način, jedan suštinski industrijski proizvod, postaće servis koji ćete moći da koristite isto kao što danas naručujete VOD filmove.

Poslovna prilika

Autonomna vozila nivoa 4 transformisaće ne samo način putovanja već i celokupno društvo. Na primer, siromašni ljudi koji nisu imali finansijske mogućnosti da sebi priušte automobil, dobiće priliku da ih koriste za vrlo malo novca. To će se možda reflektovati na smanjenje potrebe za javnim transportom. Otvoriće se i sasvim nov svet za mlade koji još nisu stasali za dobijanje vozačke dozvole, ili stare kojima dozvolja nije produžena, a licima sa invaliditetom biće mnogo lakše da odlaze u grad ili kod prijatelja.

Veza vozila sa Internetom može da dovede do otvaranja svojevrsne Pandorine kutije u kojoj je, recimo, reklamiranja tokom vožnje. Zamislite situaciju da unutrašnji senzori detektuju da ste pospani. Autopilot bi mogao da vam predloži da skrene s puta i svrati do obližnjeg kafića (koji je platio reklamu) kako biste popili kafu. Ili još gore, da sam odluči da skrene s puta do tog kafića bez konsultacije s vama, jer servis za oglašavanje garantuje da će nakon objave reklame dovesti određen broj ljudi u kafić.

Tehnologija koja stoji iza ovakvih ideja već postoji i svakodnevno je viđamo dok surfujemo Mrežom, servirajući nam reklame iz domena koji nas interesuje. To ukazuje da u nekoj, bližoj ili daljoj budućnosti, ulazak u automobil može da, sa stanovišta informacija, bude isto kao kada ste otišli online i posetili neku stranicu. I tu se opet otvara poslovna šansa, recimo, za kupovinu premijum servisa prilikom upotrebe vozila, koji vam neće servirati reklame tokom vožnje.

Kristalna kugla

U ovom tekstu bilo je mnogo predviđanja budućnosti, nagađanja šta bi bilo ako bi bilo… Ipak, dve stvari potpuno su jasne – auto‑industrija kreće se polako ali sigurno u tom smeru i verovatno ćemo se voziti u autonomnim automobilima mnogo ranije nego što mnogi očekuju. A sigurni smo i da će oni dovesti do svojevrsne revolucije u poimanju načina privatnog i javnog prevoza. Uostalom, da vam je neko pre 20 godina, u doba začetaka Interneta u Srbiji, rekao da će svi računari, telefoni, tableti, pa čak i televizori biti u jednoj velikoj mreži, da ćete Internet koristiti da kupite robu iz lokalne bakalnice, da ćete besplatno razgovarati s prijateljima širom sveta… samo biste se nasmejali i produžili dalje. U bliskoj budućnosti to će se ponovo desiti. Samo, kada vam budu pričali o teleportima, putovanju kroz vreme i sličnim stvarima, nasmejaćete se, sešćete u automobil, reći ćete mu gde želite da vas odveze i otići dalje.

Branislav Bubanja

Objavljeno u časopisu PC#236

Tesla pametni telefon ulazi u visoku klasu

Juče je u muzeju Nikola Tesla u svečanoj atmosferi kompanija Comtrade predstavila najnoviji model iz svoje serije pametnih telefona. Reč je o modelu Tesla Smartphone 9, koji svojim dizajnom i mogućnostima krči put ka visokoj klasi.

tesla-9

Posle modela Tesla Smartphone 3 i 6 pametnih telefona, na red je došao i najpametniji među njima – ultratanki Tesla Smartphone 9 odličnog dizajna, (ne previše glomaznog) koji teži svega 129 grama. Kućište telefona je metalno, izgrađeno od aluminijumsko-titanijumske legure.

Novina u odnosu na svoje prethodnike je da Tesla Smartphone 9 poseduje čitač otiska prsta sa visokim procentom tačnosti. Senzor registruje otisak u opsegu dodira od 360 stepeni, što u prevodu znači da nije bitno kako držite telefon da biste ga otključali.

Mozak ovog pametnog telefona je osmojezgarni 64-bitni MediaTek 6753 procesor na 1,3 GHz, a za dobre performanse brine se i prostranih 3GB RAM-a, dok za skladištenje fotografija, video materijala i svega ostalog što vam padne na pamet imate 32 GB ugrađene memorije. Operativni sistem se bazira na Android 5.1 osnovi, bez previše preinstaliranih aplikacija.

0MMM6139Za one koji planiraju letovanje na destinaciji van Srbije, značiće dva slota za SIM kartice, te podrška za 4G. Naravno GPS se podrazumeva, a za dobre fotografije brine se Sony senzor u kameri od 13 MP. Veliki ekran dijagonale 5,2 inča dovoljan je za čitanje knjiga, pregledanje web stranica, ali i za gledanje filmova i serija. Rezolucija je fullHD, a za vas trapave, tu je i Gorilla Glass 3 zaštita od grebanja, kamenčića, peska ili ključeva.