Novi direktor finansija i COO Twitter-a

Twitter je objavio da će se bivši izvršni direktor Goldman Sachs-a, Ned Segal, priključiti Twitter-u krajem avgusta i preuzeće mesto od Anthony Noto-a  koji je trenutno direktor finansija i COO.

Izvršni direktor Twitter-a, Jack Dorsey, smatra da je iskustvo sa finansijama gospodina Segal-a idealno za Twitter. Gospodin Segal najskorije je radio kao viši potpredsednik za finansije u Inuit grupi, pre nego što je radio u Goldman Sachs šesnaest godina.

Njegovo imenovanje stiže za manje od tri meseca posle Twitter-ove objave o njihovom prvom padu prihoda u prvom kvartalu ove godine. Gubici su se smanjili i mesečni broj korisnika je rastao za šest odsto, što su neki videli kao tačku preokreta za Twitter-ove pokušaje da imitiraju rast viđen kod rivalskih kuća.

Twitter je imao 328 miliona korisnika mesečno u Aprilu, što je ispod Facebook-ovih 2 milijarde mesečnih korisnika i oko polovine mesečnih korisnika koje beleži Instagram.

Izvor: Telegraph

IMS postigao sporazum o kupovini većinskog udela Httpool-a

IMS Internet Media Services, jedna od najvećih kompanija za online prodaju oglasnog prostora i kupovinu medija, objavila je da je postigla sporazum o kupovini većinskog dela kompanije Httpool, međunarodne cross channel oglasne mreže koja posluje u zemljama centralne i istočne Evrope i Azije.

Gaston Taratuta

Ovaj sporazum će, kada prođe fazu regulatonog odobrenja stvoriti jednu od najvećih kompanija za digitalni marketing i reklamiranje u industriji. Pružaće podršku za više od 6000 agencija i brendova širom sveta, ekskluzivno predstavljati Twitter, LinkedIn, Spotify i više od 5000 globalnih i lokalnih oglasnih medija u 30 zemalja regiona Latinske Amerike, jugoistočne Evrope i Azije.

“Ova akvizicija će omogućiti IMS-u da utiče na razvoj nekih od najperspektivnijih tržišta širom Evrope i Azije, kao i da kreira istinski globalnu kompaniju. IMS i Httpool zajedno mogu ponuditi potpuna rešenja za digitalne marketinške kampanje, pomažući partnerima ekspertskim poznavanjem lokalnih tržišta kao i osnaživanjem lokalnih medija, oglašivača i hiljada digitalnih profesionalaca i preduzetnika”, izjavio je Gaston Taratuta, direktor i osnivač IMS-a.

Udruživanjem IMS-a i Httpool-a stvoriće se jedinstveno rešenje za oglašivače koji pokreću lokalne i internacionalne kampanje, kao i za mreže i medije koji žele da monetizuju svoj sadržaj na brojnim brzorastućim tržištima. Httpool i njegov tim su uspostavili jaku međunarodnu poziciju, razvili komplementarne tehnologije za digitalno oglašavanje, a povrh svega dele iste preduzetničke vrednosti kao i IMS. Udruživanjem snaga, dve grupe mogu trajno uticati na širi digitalni ekosistem kroz kontinuirane inovacije, otvorenost, kreativnost i partnerstva.

Koliko je realan kapital tehnoloških giganata?

U poslednjih nekoliko nedelja tržište deonica Amerike je pod velikim pritiskom, pre svega zbog neočekivanog pada vrednosti deonica tehnoloških giganata. Konkretno, najvrednija kompanija na svetu po tržišnom kapitalu – Apple je za nedelju dana izgubila preko 50 milijardi dolara, kada je vrednost njihovih deonica sa 155 pala na 142 dolara.

Sa druge strane Uber se polako oporavlja od nekoliko skandala koji doveli do odlaska njihovog CEO-a Trevisa Kalanika sa čela kompanije. Tu je i Yahoo, nekadašnji internet gigant, koji je sada zvanično deo Verizona, sa transferom vrednim 4,5 milijardi dolara.

Kolika je sadašnja vrednost tehnološkog tržišta?

Mereći tržišni kapital top pet tehnoloških kompanija – Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook vrede oko 2,9 biliona dolara (2.900.000.000.000), što je cifra koja je eksponencijalno rasla tokom ove i prethodnih godina. Ono što je interesantno je da je NCI (Nasdaq Composite Index), koji pokazuje odnos cene i zarade drastično rastao, što je pokazatelj da su vrednosti kompanija veće nego što bi realno trebale da budu. Ako se stvari postave u istorijsku perspektivu, najveći NCI je bio početkom 2000 godine, kada je počela nagla ekspanzija internet poslovanja, takozvani “dot-com balon sapunice“, kada je NCI pokazivao vrednost oko 80, što znači da je vrednost deonica bila 80 puta veća od zarada kompanija. Sada je NCI oko 30, što je i dalje vrlo visoka vrednost i trend koji bi mogao da dovede do jednog novog kolapsa tržišta.Za razliku od 2000. godine, trenutni problem “tehnološkog balona sapunice” koji bi mogao da pukne svakog časa je što nije ograničen samo na javno poznate kompanije, već je trend investicija u start-up projekte doveo do manjih kompanija koje imaju veliku vrednost koja se meri milijardama dolara. Ovih kompanija je sve više i one svojom vrednošću dominiraju na tržištima deonica, jer im vrednost prelazi BDP mnogih zemalja: Uber oko 70 milijardi dolara, Airbnb oko 32, Palantir oko 21, Pinterest oko 13, Space-X oko 12, Dropbox oko 10….

Čeka li nas još jedan kolaps tehnološkog i tržišta kapitala?

Jedan od najvećih problema koji je doveo do pucanja dot-com balona 2000. godine je što su investitori slepo kupovali deonice svih internet kompanija, uključujući one bez bilo kakvih prihoda i poslovnih modela, u nadi da će, kada te kompanije počnu da zarađuju ozbiljno – oni imati dobru zaradu. Nažalost, kupovinom deonica se povećavala njihova vrednost, pa su kompanije veštački dobijale na vrednosti.Na svu sreću, većina najvećih tehnoloških giganata u poslednjih nekoliko godina pokazuje zdravo poslovanje i realne profite, ali i gomilanje kapitala, ukoliko dođe do ozbiljnog kolapsa tržišta, ili napada hakera koji su sve popularniji.

Nažalost, ovih nekoliko najboljih ne reflektuju stanje industrije, pa ostatak kompanija pokazuje probleme u poslovanju, boreći se da drži nos iznad vode i ne posluje sa ozbiljnim minusom. Tako je sa Snap Inc, kompanijom koja stoji iza Snapchat-a, čija je vrednost deonica sa martovskih 24 dolara pala na 17 (danas). Tu je i Twitter, čije su vrednosti deonica prepolovljene u odnosu na najbolja vremena od pre četiri godine. Uber se, na primer i dalje lavovski bori, iako im vrednost i dalje pada, a tu je i švedski Spotify, kompanija za koju se očekuje da će vrednost deonica biti velika kada iste ponudi na prodaju javnosti.

Iako možda ovakav smer poslovanja ne dovede do kataklizme tržišta, sigurno je da će investicije morati polako ali sigurno da se usporavaju, jer će tržište kapitala presušiti. U tom slučaju će kompanije u koje je mnogo uloženo morati da opravdaju investicije inovacijama koje su konkretnije od obećanja i ideja na papiru.

izvor: Telegraph

Šta sve treba da znate o novoj Twitter politici privatnosti?

Twitter počinje da skladišti korisničke podatke o posetama van Twitter-a na nešto duži vremenski period, ali isto tako kompanija uvodi i novu kontrolu podataka i ukida podršku za „Do Not Track“.

Ovo faktički znači da kada posetite sajt koji ima ugrađen tvit ili tvit dugme, Twitter može da prepozna da ste posetili taj sajt i onda koristi tu informaciju da vas targetira oglasima. Sada će, pak, skladištiti te informacije nešto duže vremena, ali će vam pružiti više kontrole nad njima.

Twitter je nedavno ažurirao svoju politiku privatnosti tako da može da koristi informacije o pretraživanjima korisnika van Twitter-a i do 30 dana, za razliku od prethodnih maksimalnih 10 dana, prema ažuriranom dokumentu koji stupa na snagu 18. juna. Ovo produžavanje može da pomogne Twitter-u da osigura da se oglasi prikazuju ciljanim osobama što bi takođe pomoglo u borbi za privlačenje oglašivača sa direktnim odgovorom (direct-response advertisers) i tako poništi pad prihoda od oglašavanja.

Paralelno sa ovim ažuriranjem, Twitter je takođe dodao novu sekciju u svojim podešavanjima na meniju u svojim mobilnim aplikacijama u kojima se detaljno opisuju informacije koje Twitter koristi da targetira ljude oglasima. Ona takođe omogućava korisniku da ukloni pojedine kategorije individualnih interesovanja, kao i da zahteva listu kompanija koje koriste Twitter-ovu opciju prilagođavanja publike (Twitter’s Tailored Audience Option) kako bi ih targetirali oglasima baziranim na informacija kao što su e-mail adresa ili na osnovu toga da li su posetili sajt tog oglašivača, koristili aplikaciju i slično.

U isto vreme Twitter pruža korisnicima više kontrole nad time kako su targetirani. To podrazumeva uklanjanje podrške za „Do Not Track“, koji ljudi mogu da koriste na svakom sajtu koji posete ako ne žele da taj sajt prati njihovo ponašanje kako bi ih targetirao odgovarajućim oglasima. Twitter je napravio frku oko ove podrške maja 2012. tako da je sada ovaj preokret pravo iznenađenje – osim ako niste izabrali da budete deo talasa najvećih digitalnih platformi koje podržavaju oglase i odlučili se da ignorišete „Do Not Track“ zahteve.

Twitter je objasnio svoju promenu pozicije kroz ažuriranje „Do Not Track“ ulaska na svom sajtu za pomoć: „Iako smo se nadali da će naša podrška za „Do Not Track“ biti usvojena od strane industrije, ovaj pristup standardu u industriji se nije ostvario“ – rečeno je u kompaniji. To je otprilike isti razlog zbog koga su Hulu, Facebook, Google i drugi naveli da ne podržavaju „Do Not Track“, mada je ovaj standard najavljen da će postati zvanična preporuka od strane World Wide Web Consortium (W3C) avgusta 2017.

Iako Twitter više neće podržavati „Do Not Track“ kada njihova nova politika privatnosti stupi na snagu 18. juna, kompanija i dalje nudi opcije ljudima da onemoguće oglase bazirane na njihovim posetama van Twitter-a. Možete da otvorite meni za podešavanje  na Twitter-u, izaberete „Privacy and Safety“, onda „Personalization and data“ i onda isključite „Personalize ads“. Taj meni takođe uključuje i opciju onemogućavanja Twitter-a da vidi kada neko posećuje sajt koji ima ugrađen tvit ili tvit dugme, kao i opciju koja sprečava Twitter da deli korisničke podatke sa drugim kompanijama, koristeći podatke bazirane na lokaciji radi personalizacije sadržaja i povezivajući podatke kroz različite uređaje koji se mogu koristiti za prijavljivanje na Twitter.

Izvor: Marketingland

Twitter gasi Vine

Pre tačno deset godina osnovan je Twitter, posle šest godina poslovanja uzlaznom putanjom Twitter je za 30 miliona dolara kupio servis za repetitivne video servise od šest sekundi – Vine. Sinoć je na društvenim mrežama kao bomba odjeknula vest da Twitter gasi Vine.

02

U poslednjih godinu i po dana Twitter polako počinje da gubi bitku sa konkurencijom jer ne uspeva da pronađe adekvatan poslovni model. Vrabac sa svojih 140 karaktera po poruci postaje sve manje zanimljiv mlađim generacijama koje su se okrenule ka Facebooku i Instagramu, a što je vidljivo po prihodima Twittera u prošlih godinu dana.

01

Problem je nastao kada su vlasnici shvatili da poslovanje ide silaznom putanjom, a nijedna od ideja i investicija nije popravila situaciju, pa su odlučili da spreme “mladu za udaju”. Međutim, niko od udvarača nije bio previše zainteresovan, a govorkalo se da bi Apple mogao da zagrize udicu, ali na kraju su i oni odustali. Po poslednjim informacijama, Twitter će ostpustiti 9 odsto svojih kadrova, što je oko 350 ljudi, kako bi “smanjili troškove i fokusirali se na poslovanje”. Kako to obično ide, Twitter je najviše optuštanja sproveo u marketing i prodajnim odeljenjima. Gašenje Vine servisa je očigledno deo velike strategije, a otpuštanje je sprovedeno planski, zajedno sa restrukturiranjem, kako bi se prodaja fokusirala na kanale koji donose više novca.

Očekuje se da će se Vine kao servis ugasiti u narednih nekoliko meseci.vine

Online influenseri u Srbiji

Ako vam se nekad učinilo da na Internetu postoje viša bića, ljudi bitniji od drugih, čija se reč sluša više nego nečija druga, bili ste u pravu. A i niste. Reč „influenser“ danas se toliko koristi da mnogi i ne znaju njeno pravo značenje, a još manje razmišljaju o tome ko takav status zaista zaslužuje

influencer-marketing-table-new-blog-en

Termin influenser je kod nas počeo masovno da se koristi porastom popularnosti Twitter‑a i čitanošću blogova. Engleski jezik influensera definiše kao osobu koja ima moć uticaja na druge ljude (influence) putem društvenih ili tradicionalnih medija. Nešto proširenija i idealnija verzija ovoga je: osobe koje imaju tu moć da utiču na kupovne odluke drugih ljudi zbog njihovog (stvarnog ili pretpostavljenog) autoriteta, znanja ili položaja.

Kompanije i tviteraši

Svim kompanijama i brendovima važno je da ih spomene neki influenser, da napiše nešto lepo o njima u šta će drugi poverovati i postati njihovi korisnici/kupci. Ipak, pojedine agencije, kompanije i pojedinci koji čine njihove zaposlene, nedovoljno upućeni u društvenu online scenu u Srbiji, često biraju pojedince koje prati pozamašan broj ljudi, komentariše njihove statuse, slike i ostalo. Ako ste ikad koristili Twitter, sigurno vam je poznat termin #uticaj koji se koristi za svakog ko ima nekoliko hiljada pratilaca, što je potpuno pogrešna percepcija, pogotovo na ovoj društvenoj mreži.

Prilikom organizovanja raznih događaja za novinare, kompanije i agencije u Srbiji počele su da uključuju i „influensere“ i pozivaju ih na razne „fensi ivente“. Problem koji se često javlja sa odabirom „influensera“ jeste taj što je tamo neko izabrao da dođe osoba koju prati više od 5.000 ljudi i, eto, ako ima manje pratilaca, to nije relevantan gost. To je apsolutno pogrešan pristup. Ako neko ima više hiljada pratilaca ili prijatelja, ne znači da su oni potencijalni konzumenti proizvoda niti da će zaista verovati osobi koju možda prate samo zato jer im je smešna. Drugi problem jeste to što se pozivaju uvek iste osobe. To je sasvim u redu ako se radi o modnom brendu koji poziva modne blogerke, ali nije u redu ako je reč o nekom keksu, čaju ili kafi koji dovode sve one s povelikim brojem pratilaca na društvenim mrežama. Svi dobro znamo da broj nije isto što i kvalitet. Dolazak jednih te istih ljudi na događaje, takozvanih „posvuduša“ koji se smatraju influenserima, a to nisu, može samo da stvori nezainteresovanost njihovih pratilaca i prijatelja, ali i onih koji mogu potencijalno biti deo te priče, a nisu.

Svakako, treba pohvaliti to što mnogi prepoznaju snagu online prostora, iako je televizija u Srbiji medij s najviše uticaja. Srbija nije samo ono što vidite oko vas. Stvarni influenseri u Srbiji su oni čiji su blogovi redovno čitani (a nema ih mnogo), koji svoje zaključke i misli posvećuju svojoj online zajednici, s tim da se zajednica u tome pronalazi, što se vidi po lajkovima i komentarima. Na kraju dana pripadnici te zajednice će kupiti roze dušek kompanije X jer je ta osoba tvrdila da se na roze dušeku X kompanije najlepše spava. Takve osobe mogu da utiču na deo odluka onih ljudi koji im zaista veruju i koji njihove reči ne prate samo zato što se oni smatraju „bitnima“ i zato što imaju više od 2.000 prijatelja, 10.000 pratilaca i slično.

Za početak, proučite…

Nema bolje reference od word‑of‑mouth, ali ako želite da vaš brend dobije svoje mesto u online prostoru, morate bolje targetirati „influensere“ kako biste razumeli i saznali ko zaista njih prati. Za tako nešto potrebna je posvećenost koja uključuje mnogo više od „koliko on ima folovera?“. Počnite od toga što ćete zaista čitati ko šta ima da kaže i šta kažu oni koji to čitaju.

Jednog dana će možda reč nekog influensera dotaći više ljudi nego TV oglas. Do tog srećnog vremena dobro je naučiti kako da izaberete između onoga koga ljudi stvarno vole i poštuju, i onoga kome se samo kao komšiji rutinski jave s „Dobar dan, kako ste… evo ja dobro…. doviđenja“.

 

@JovanaVu

 

Objavljeno u časopisu PC#236

 

Kako su nekad izgledali popularni sajtovi? (INFOGRAFIK)

Da li se sećate kako je izgledao Internet i koje ste sajtove posećivali pre samo desetak godina (2005. godina). Išli ste na MySpace? Da li se dosta toga promenilo?SUHD (1)

Naravno da jeste!

Takođe pogledajte: WebTop50 – Najbolji sajtovi srpskog Web-a

Pre desetak godina, Internet je bio potpuno drugačije mesto. Facebook je upravo napravio svoj debi, a tvitovi su tek trbali da se rode. Od tada, ova ali i druga popularna mesta na Web-u su se dosta izmenila, poboljšala, “okrečila” i nadogradila kako bi zadovoljila potrebe Internet surfera – kako bi ih zadržala, ali i privukla neke nove korinike.

Napravili smo jedan manji Infografik za vas, čisto da vas podsetimo kako samo daleko deluje tih 10-20 godina na Internetu. Zamislite da su ovi sajtovi na 10 ili 20 godina mature i sve će vam biti jasno. (Da, i mi se osećamo matoro kada shavtimo koliko je vremena prošlo i kako je Internet evoluirao.)KAKO SU IZGLEDALI NAJPOPULARNIJI SAJTOVI-

Kao bonus predstavljamo vam i jedan zanimljiv VIDEO o istoriji WWW-a!