Roboti novinari savršeni za srpske medijske konferencije

Možda pratite neki sport, ili vas interesuje kako je određena firma poslovala u poslednjem kvartalu, moguće da ste zavisnik od vesti iz politike, pa vas interesuju rezultati nekih lokalnih izbora – koji god podaci bili vaša strast, možda ne znate da neke od vesti koje ste nedavno pročitali nije sastavilo ljudsko biće.

Automatsko novinarstvo, u kojem programi sa sposobnostima veštačke inteligencije koriste algoritme da naprave priče od sirovih podataka, kao što su oni o konačnom rezultatu na nekom sportskom događaju, ili oni o zaradama određene firme, je najnoviji trend u svetu medija. Oni koji se zalažu za ovakav način izveštavanja kažu da robotizovani novinari mogu da pomognu agencijama da bolje pokrivaju vesti koje se zasnivaju na brojevima, te da ljudske novinare oslobode i ostave im više vremena da se bave pričama koje su komplikovanije, te posvete istraživačkom novinarstvu.

Associated Press (AP) je pomogao u postavljanju ovog trenda još 2014. godine kad je počeo da koristi softver za generisanje članaka startup kompanije Automated Insights, da bi ubrzao proizvodnju vesti o zaradama američkih kompanija. Softver je toliko dobro radio da su iz Associated Press-a 2016. godine počeli da ga koriste i za izveštavanje sa utakmica male bejzbol lige. Ovako proizvedene vesti sigurno nećete pomešati sa pisanjem nekog sportskog analitičara, budući da ne prenose atmosferu tokom utakmice, niti ono što su igrači o utakmici imali da kažu.

Trend se proširio i na druge medije, pa je Washington Post počeo da koristi Heliograph, program koji im je pomagao da brže izveštavaju o događajima sa Olimpijade u Riu 2016. godine.

Ovi roboti-novinari bi mogli da naprave ozbiljnu konkurenciju na poljima kao što su finansijsko izveštavanje, gde brzo generisanje informacija može da utiče na vrednost akcija, a iz branše brinu da bi ova praksa mogla da utiče na smanjenje broja radnih mesta za novinare.

Bilo bi zanimljivo posmatrati kako bi ovi roboti uticali na srpsko novinarstvo, budući da verovatno ne bi bilo teško da se u softver ubaci opcija copy-paste, te uputstva za navođenje robota ka dve i po srpske agencije za proizvodnju vesti, sa kojih bi robot-novinar preuzimao sadržaje bez ikakvih ispravki.

Još bi zanimljivije bilo posmatrati kako ovaj robot radi na nekoj od konferencija za novinare koje organizuju srpski političari. Teško da bi neki političar, na primer Predsednik Srbije, jednom robotu mogao da kaže: “Vi ste ovde došli kao političar, da mi držite političku tirade, i ja nemam problem sa tim. Vi donosite zaključke, a ne postavljate pitanja (…) I nemojte da me prekidate.” Ako bi robotu i bile upućene ovakve zamerke, ništa se ne bi promenilo – robot bi nastavio da prikuplja podatke koje, na osnovu algoritama, prepoznaje kao važne, te ne bi osećao strah da ono što je pronašao i objavi, budući da u robotskom kodu objašnjenja za reč ‘strah’ i nema.

Izvor: howstuffworks.com

Kina koristi veštačku inteligenciju kako bi predvidela buduće zločine

Kina se koristi tehnologijom i veštačkom inteligencijom kako bi pomogla vlastima da spreči zločin pre nego što je počinjen. Prema Financial Times-u, vlasti koriste tehnologiju za prepoznavanje lica i tako istražuju šablone kretanja mogućih počinilaca zločina. Svi podaci koje sakupe, koriste se kako bi dali policiji određene podatke o osobi koja je sumnjiva. Firma iz Guangzhou-a, Cloud Walk testirala je prepoznavanje lica koja beleži kretanje osobe. Zasniva se na tome gde neko ide, kada, i tako se izračunava potencijalni rizik.

Softver ove kompanije povezan je sa preko pedeset gradova i prefektura, i može pratiti sve osobe koje izgledaju sumnjivo. Kina nije prva koja koristi ovu tehnologiju, takva tehnologija za predviđanje zločina godinama postoji u Los Angeles-u i Milan-u. Ali, ovaj razvoj događaja u Kini je zanimljiv zato što vlada koristi arhive podataka svojih građana kako bi predvidela ko bi mogao počiniti zločin.

U Kini postoji 176 nadzornih kamera i očekuje se da se taj broj poveća. Cloud Walk će isto tako obeležiti ljude koji su imali prethodne sukobe s vlastima. Tehnologija će pratiti pojedince visokog rizika i obavestiće policiju kad se pojave na ključnim mestima. Ova tehnologija uveliko zavisi od veštačke inteligencije koja se koristi kako bi se prepoznali šabloni i izdvojili sumnjivi ljudi iz grupe. Druga kineska kompanija UniView tvrdi da može da izdvoji sumnjiva lica na osnovu bihevioralne analize i alarmira policiju ukoliko se pojavi osoba sa crne liste. Kina uveliko koristi tehnologiju prepoznavanja, da identifikuje pešake koji prelaze kada je crveno svetlo. Ovo nas podseća na Minority Report.

Izvor: Mashable

Od igre do veštačke inteligencije

Kina je u četvrtak predstavila plan da do 2030. godine postane lider u razvitku veštačke inteligencije, sa ciljem da potisne svoje tehnološke rivale i izgradi domaću industriju vrednu 150 milijardi dolara. Prema državnom savetu, ova politika je izjava namere iz visokih redova kineske vlade da pospeši ekonomiju, koja je druga najveća ekonomija na svetu. Plan dolazi od toga da Kina priprema multimilijardersku nacionalnu investiciju pod nazivom “moonshot” projekat.

Dok administracija Donalda Trampa smanjuje ulaganja u veštačku inteligenciju u Kini veštačka inteligencija je u povoju. Dva profesora koja su se konsultovala sa vladom u vezi veštačke inteligencije su rekli da poraz Lee Se-dol 2016. godine, mastera igre Go, od Google-ove igre koja se bazira na veštačkoj inteligenciji AlfaGo je dao podstrek Kini da krene u tom smeru. Onda je u maju Google ponovo doneo igru u Kinu gde je najbolji igrač Ke Jie izgubio. Ovo je jedan od momenata kada je Kina shvatila značaj veštačke inteligencije. Njihovo razumevanje samog pojma ide do distopijskog, tj. distopijske budućnosti. Kina hoće da integriše veštačku inteligenciju ne samo u medicinu, agrokulturu već i u naoružanje, cenzurisanje Interneta i predviđanje zločina. Peking polako ulaže novac u neke od  firmi SAD-a koje se bave veštačkom inteligencijom.

Kina veruje da će u finalnom momentu ona biti svetski inovator, kada se radi o veštačkoj inteligenciji. U junu vlada Tianjina, koji se nalazi istočno od Pekinga, planira da uloži pet milijardi dolara u industriju veštačke inteligencije. Tako je kineski pretraživački džin Baidu najavio da će otvoriti novu laboratoriju u saradnji sa vladom u cilju razvoja veštačke inteligencije.

Izvor: The New York Times

Radna mesta za veštačku inteligenciju

Dobar deo onih u kojima kuca živo srce brine kako bi jednog dana roboti mogli da izazovu masovno ukidanje radnih mesta za ljude.

Neka radna mesta su bezbedna, budući da se misli kako nije lako zameniti ljudski um u svim kreativnim poslovima, jer je umetnost krajnji proizvod kreativnog procesa koji se dešava u nekom jedinstvenom umu. Veštačkoj inteligenciji možda ne bi bilo lako da pronikne u tajne tog dela ljudskog duha. Ali to možda više i nije slučaj, zahvaljujući Google-ovim naporima.

Kompanija je nedavno izvela eksperiment koji je za cilj imao da istraži da li bi mašina mogla da nauči subjektivne koncepte poput umetničkog, pa su kreirali sistem u kojem veštačka inteligencija podražava način rada profesionalnog fotografa, te koristi pejzaže i panorame sa Google Street Viewa i obrađuje ih da izgledaju kao da su delo nekog profesionalca.

Kada se pogleda konačni rezultat editovanja, teško je zaključiti da je to delo kompjutera, a ne umetnika od krvi i mesa. To znači da je Google naučio mašinu da napravi ono što se prema ljudskim standardima smatra „dobrim umetničkim delom“. Kada su zamolili profesionalne fotografe da ocene rad, 40% njih je procenilo da se radi o profesionalcu ili talentovanom amateru.

Izvor: ubergizmo.com

DIGITALNA transformacija poslovanja

Još 1900. godine A. N. Whitehead uočio je da se stepen razvijenosti nekog društva (civilizacije) može odrediti srazmerno broju operacija koje ono može da obavi bez razmišljanja (automatski!). Danas, ako zaostajete više od par godina – niste relevantni…

Nalazimo se usred treće industrijske revolucije. Suština transformacije koju ona donosi je da svetom upravlja softver; ili, što bi rekao M. Anderseen: „Softver će ‘pojesti‘ svet.“ Drugim rečima, za sve što radimo, ma koliko jednostavno ili komplikovano bilo, neophodan nam je softver, a softver sve više upravlja automatima oko nas (od kafemata do aviona) a da mi toga nismo ni svesni.

Da bi softver mogao da obavi ovu transformativnu funkciju, slika sveta u kome živimo mora biti stvorena u digitalnom domenu. Sve (od interesa za nas, da ne kažemo posao) mora dobiti svoju digitalnu sliku – ne samo dokumenti, koji su danas pretežno već digitalni, već i predmeti koji sami po sebi nisu nosioci informacija. Na primer: svaki putnički avion danas ima svoju digitalnu sliku i kompletnu istoriju od samog nastanka, skoro svi među nama imaju i svoj digitalni (virtuelni) identitet, itd.

Neminovna posledica je eksponencijalni rast volumena podataka o svim transakcijama/promenama u okruženju i odgovarajućoj digitalnoj slici (da ne kažemo senci!). Druga posledica: bilo kakva manuelna analiza ovih podataka je nemoguća – neophodno je automatizovati analitičke/statističke/prediktivne postupke. Odavde sledi: upravljanje „velikim podacima“ (big data) i mašinsko učenje (machine learning) dominiraju današnjim razvojem ICT‑a.

Da bi pojedinci ili organizacije (ustanove, preduzeća, grupe ljudi) mogli da iskoriste prednosti koje ove tehnologije donose moraju se povezati – danas ako nisi na web‑u, ne postojiš. Više od toga: gore opisane procedure dostupne su, zbog svoje složenosti i resursa koji su im potrebni za rad („obradu“), gotovo isključivo u javnom oblaku (deljive, zajedničke usluge, slično kao električna energija).

Četvrta industrijska revolucija

Opšta povezanost, obilan dotok novih relevantnih podataka, procedure za statističku analizu/obradu i dr. Izgleda da nešto ipak nedostaje? U prašumama digitalnog sveta može se snaći samo veštačka inteligencija (VI). VI opšteg tipa, uporediva sa ljudskom, još uvek je daleko od realizacije, ali VI procedure koje bolje od čoveka obavljaju specifične zadatke, npr. prepoznavanje sadržaja slika i dr., već koristimo, a da ih nismo ni svesni (Google pretraživanje slika).

Pred našim očima rađa se četvrta industrijska revolucija: svet inteligentnih autonomnih sistema (uređaji kao što je vozilo bez vozača, kućni roboti i pomoćnici koji razumeju prirodan govor/jezik i ko zna šta još).

Implikacije:

  • Morate biti neprekidno povezani (sa svima – hteli ne hteli!).
  • Morate preuzeti rizik, ali se i zaštititi (digitalni svet je nebezbedniji od realnog!).
  • Vaša zarada direktno je srazmerna vašem direktnom učešću u stvaranju proizvoda i usluga 4. IR.
  • Vaš poslovni rezultat (ako ste preduzeće – a svako od nas je „malo preduzeće“) direktno je proporcionalan meri vaše integrisanosti u novi digitalni svet.
  • Morate neprekidno vežbati vaš najvažniji alat za 4. IR – mozak. „Učiti, učiti i samo učiti!“ – ovo je jedini način da sačuvate ili steknete radno mesto na kome vas VI roboti neće zameniti.
  • Stvari se ne mogu preokrenuti u suprotnom smeru – duh tehnološkog razvoja neće se vratiti nazad u bocu!

Transformacija i automatizacija poslovnih procesa

Digitalna transformacija (zapravo nove mogućnosti koje ona stvara) dovela je do redefinisanja pojma poslovnog procesa: nekad je on počinjao i završavao se u okvirima jednog preduzeća/organizacije, a sada postaje neuporedivo duži – počinje od potrošača i završava se (protežući se kroz čitav lanac vrednosti) sa potrošačem. Navešćemo (prema modelu MIT centra za digitalni biznis) ključne promene do kojih dovodi digitalna transformacija čiji smo svedoci:

  • Potrošačko iskustvo: Tehnike tradicionalnog marketinga su dramatično proširene radi boljeg razumevanja ponašanja i potreba potrošača: segmentacija kupaca korišćenjem naprednih alata i informacija dostupnih na internetu, sticanje znanja o ponašanju, ukusima, potrebama potrošača analizom „tragova“ na društvenim mrežama, razvoj prediktivnog marketinga, pojednostavljenje procesa kroz primenu aplikacija potpuno prilagođenih potrošaču (programi lojalnosti za mobilne uređaje) – do stvaranja globalne digitalne samoposluge (nestajanje posrednika!).
  • Poslovni procesi: Integracija s‑kraja‑na‑kraj, poboljšanje performansi/agilnosti, umrežavanje zaposlenih i mobilnost radnih mesta (obavljanje operacija u bilo koje vreme sa bilo kog mesta – od kuće i dr., sa brojnim implikacijama za privatnost), donošenje odluka na osnovu napredne analitike i podataka. Sve više potrošač/zaposleni komunicira sa algoritmima, a ne sa drugim zaposlenima u preduzeću/ustanovi.
  • Poslovni model: Poslovni modeli menjaju se pod uticajem digitalnih tehnologija – od transformacije fizičkog u digitalno, sve većeg broja potpuno digitalnih proizvoda i usluga, do potpune transformacije organizacionog modela (od proste preraspodele odgovornosti do lean menadžmenta) i, konačno, redefinisanja granica biznisa.

Implikacije su značajne: kao rezultat nećemo dobiti samo nove proizvode i usluge već i sasvim drugačija preduzeća/organizacije koje ih pružaju. Preduzeća se istovremeno smanjuju (nestaju brojna radna mesta koja zamenjuju automati/algoritmi) i proširuju se jer nastoje da u svoju mrežu direktno uključe i potrošače. Potrošač, na izvestan način, postaje „zaposlen“ u preduzeću kojem on plaća, a ne obrnuto! Pri tome on se obraća mašinama i algoritmima, a ne zaposlenima (kojih i onako ima sve manje). Da se malo našalimo: možda ćemo uskoro postati svedoci ispunjenja sna prosečnog kapitaliste – preduzeće bez zaposlenih koje ubira profit samo za svog vlasnika.

Povezanost, mobilnost i bezbednost – prilike i izazovi

Pojedinac (počev od dečijeg uzrasta!) danas u rukama drži uređaj koji je moćniji od personalnih računara koji su se koristili pre samo nekoliko godina. Na stolu pojedinac danas drži uređaje koji su se pre samo desetak godina smatrali superračunarima. S druge strane, on je sa internetom povezan vezama čija je brzina veća od one kojom su do pre desetak godina bila povezana preduzeća. Sa novom generacijom mobilnih mreža (5G) dolaze i desetostruko veće brzine prenosa i neprekidna povezanost (hteli mi to ili ne!). Ova nova hipermreža stvoriće osnovu za nove primene, kao što su virtuelna i dopunjena realnost, interaktivna distribucija i konzumiranje medijskih sadržaja na zahtev, pojavu milijardi na internet povezanih uređaja – od pametnih telefona, frižidera, termostata, automobila, do praktično svega ostalog. Ono što danas nazivamo „velikim podacima“ za par godina smatraće se mikroskopskom veličinom. Iz izvora informacija takvog obima i složenosti nijedan ljudski um neće moći da izvuče korisne i pouzdane zaključke. Jedini spas nam je da u pomoć pozovemo tehnike veštačke inteligencije i mašinskog učenja…

S druge strane, kako to uvek biva, ne otvaraju se samo mogućnosti koje donose dobro, već i one sa tamne strane upotrebe tehnologije: bezbednosne pretnje dramatično se uvećavaju i prisutne su svuda, uključujući naše mobilne telefone, televizore, automobile… Zlonameran pojedinac, koji u fizičkom svetu ima veliku ali ipak ograničenu moć, u digitalnom svetu stiče moć da se suprotstavi čitavim organizacijama, čak i državama. Pri tome je njegova moć globalna – sve što želi na bilo kom kraju sveta može da uradi iz fotelje. Nije čudno što nemačka ministarka odbrane ovih dana najavljuje formiranje jedinice za kiber‑bezbednost koja će brojati oko 19.000 pripadnika! Možda ni ovo neće biti dovoljno, a možda će se budući ratovi najpre započinjati u digitalnom domenu (ako to već nije slučaj)?

Dakle, postajemo istovremeno i moćniji i ranjiviji. Ostaje nam da se nadamo da će ova novostvorena moć biti (pretežno) iskorišćena za dobrobit društva.

Infrastruktura i oblak

Usluge iz oblaka računara (cloud computing) danas se već mogu smatrati sasvim zrelim. Posle desetak godina inkubacije i razvoja, danas su ove usluge u svim svojim različitim vidovima, od infrastrukture do isporuke aplikacija/softvera, postale ekonomski neodoljiva alternativa tradicionalnim načinima izgradnje i održavanja IT podrške poslovanju preduzeća, ustanova, organizacija bilo koje veličine i složenosti. Opštepoznata osobina ovih usluga jeste da se pružaju i koriste na zahtev, da se obim korišćenih resursa može povećavati i smanjivati dinamički i da se plaćaju prema obimu korišćenja resursa. Pri tome korisnik nema nikakvih investicionih troškova, tj. pretvara ih u operativne troškove, koji su, zbog ekonomije obima, znatno niži nego da ih gradi i održava sam. Pojava oblaka u IT domenu je samo još jedna manifestacija dobro poznatog modela „komoditizacije“ proizvoda/usluga bilo koje vrste u zreloj fazi razvoja. Vrlo sličan put prošla je, na primer, isporuka električne energije – danas je niko ne proizvodi sam za sebe, već koristi usluge iz javno dostupnih izvora.

Digitalna transformacija poslovanja, koja se nameće kao imperativ, bez tehnologija oblaka bila bi danas nemoguća. Dakle, oblak i digitalizacija biznisa idu „ruku pod ruku“. Preduzećima preostaje samo da prihvate ključnu promenu (alternativa nije vredna spomena): granice preduzeća više ne postoje, nekadašnje fizičke ograde pretvorile su se u virtuelne, a i ove se sve više rastvaraju i nestaju. Nekad je bio vrlo popularan aforizam: „Budi otvoren da ne bi bio zatvoren!“ Danas se on može doslovno primeniti na model poslovanja bilo kog preduzeća.

IT outsourcing

Savremeno preduzeće (ustanova) nema vremena ni resursa da se bavi bilo kojim drugim delatnostima sem onima koje mu direktno donose profit. Dakle, mora da se fokusira na svoje primarne poslovne procese („core“ aktivnosti), a sekundarne prepusti isporučiocima koji su za njih specijalizovani. IT tu nije nikakav izuzetak, a poslednjih godina ovaj proces, nazvan outsourcing, znatno je intenzivniji. Obim i forme prenošenja IT operacija na spoljne isporučioce variraju od najjednostavnijih do najsloženijih. Pri tome funkciju strateškog razvoja i upravljanja preduzeće po pravilu zadržava za sebe.

Prema stepenu složenosti – od jednostavnih ka komplikovanim, od kratkoročnih ka dugoročnim – outsourcing srećemo u sledećim formama:

  • IT i komunikaciona infrastruktura;
  • administracija i podrška;
  • infrastruktura za bezbednost;
  • razvoj aplikacija i podrška;
  • konsalting u domenu implementacije složenih standardnih rešenja;
  • integracija aplikacija i automatizacija procesa;
  • planiranje i budžetiranje – arhitektura i evolucija IT sistema;
  • provera procesa upravljanja IT‑jem, bezbednosti i usklađenosti sa licencnim pravima;
  • edukacija/trening zaposlenih i menadžmenta za primenu IT rešenja;
  • transformacija poslovanja uz primenu savremenih IT rešenja.

Napredni isporučioci usluga koji su ovladali konceptima i tehnikama digitalne transformacije, kao što je COMING, na primer, omogućavaju preduzećima da postupno prenesu sve veći broj funkcija IT‑ja na isporučioca, a da pri tome zadrže kontrolu nad primenom, razvojem i ekonomičnošću neophodnih funkcija. S druge strane, isporučioci ne mogu zadovoljiti rastuće potrebe korisnika isporukom delimičnih, po pravilu kratkoročnih rešenja. Idealno: veza korisnika i isporučioca mora biti zasnovana na poverenju i uzajamnoj koristi na dugi rok. Drugim rečima: za uspeh digitalne transformacije preduzeća neophodan je pouzdan i sposoban partner, koji pri tom ima jasnu viziju kako se savremene informacione tehnologije mogu iskoristiti za unapređenje poslovanja uz razumne troškove.

Napredni alati – cloud native aplikacije

Infrastruktura oblaka pojavila se najpre kao jeftina zamena za sopstvenu infrastrukturu. Ono što ste ranije sami morali da izgradite i održavate (data‑centri, serveri, mreže…) odjednom ste mogli da kupite (iznajmite) i dobijete odmah. Međutim, to je bio samo prvi talas tehnologija oblaka. Ono što je došlo zatim znatno je važnije i dramatično menja okruženje u kom preduzeća i pojedinci žive i rade: oblak je omogućio stvaranje radikalno drugačijih rešenja i aplikacija. Na scenu su stupile tzv. cloud native aplikacije ‑ aplikacije rođene u oblaku. Takvih aplikacija danas ima nebrojeno mnogo, ali ćemo se ovde fokusirati samo na dva posebno važna tipa: masivne aplikacije za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, mikroservisi kao API infrastruktura (koju je IBM nazvao API ekonomijom).

Prvi tip aplikacija zbog složenosti i masivnosti (u njihovoj realizaciji učestvuju hiljade ili desetine hiljada servera) ne mogu u sopstvenom okruženju sebi da priušte čak ni najveća preduzeća i organizacije današnjice. Stoga se moraju okrenuti upotrebi javno dostupnih usluga. Drugim rečima, sve veći broj aplikativnih rešenja, a pogotovo onih najnaprednijih, moći će ekonomično da se konzumiraju samo iz oblaka. Čemu ove aplikacije služe? Pre svega za predviđanje (na osnovu masivne istorije događaja koji nisu isključivo vezani za preduzeće‑korisnika) i prepoznavanje oblika (slika, govora, obrazaca ponašanja). Integrisanje navedenih funkcija u tradicionalno aplikativno okruženje čini stare aplikacije „pametnijim“.

Drugi tip aplikacija je zapravo mreža mikroservisa koji se u oblaku isporučuju i sa drugim aplikacijama integrišu preko svojih dobro definisanih interfejsa – API‑ja. Brojni servisi ovog tipa omogućavaju da se njihovom orkestracijom/integracijom grade složenije aplikacije i sistemi za podršku poslovanju. Korisnik ih pri tom konzumira iz oblaka i nije vlasnik niti jednog elementa infrastrukture potrebne za njihov rad.

Ono što smo nekad nazivali informacionim sistemom koji ima ograničen perimetar potpuno se rastvorilo u oblaku. Gde su onda granice savremenog preduzeća? Nema ih!

Umesto zaključka…

Okruženje u kom danas živimo sve je više mešavina digitalnog i realnog sveta. Upotrebom tehnologija koje proširuju realan svet (tzv. augmented reality) čoveku se olakšava snalaženje u njemu. Primeri su brojni: od jednostavnih operacija u prodavnicama (virtuelni izlozi) i skladištima do vrlo kompleksnih, kao što su vožnja automobila, pilotiranje avionima i bespilotnim letelicama. Okruženje u kom živi i radi pojedinac sve više podseća na video‑igre. Otuda se, ne slučajno, ova transformacija u pravcu interaktivnih igara u svim domenima primene IT tehnologija naziva gejmifikacija (gamification). Vrlo je verovatno da će uskoro sredstva za tzv. virtuelnu stvarnost biti neophodna za obavljanje čak i najjednostavnijih poslova.

Procesi transformacije započinju i teku na, starim aršinima mereno, obrnut način: najpre se inovacija pojavljuje u masovnoj primeni među pojedincima (potrošačima), da bi se na kraju pojavila u sličnom obliku kao rešenje koje se koristi unutar poslovnih subjekata (preduzeća, ustanova, organizacija bilo kog tipa). Biznis, zapravo, kasni sa digitalnom transformacijom!

Drugim rečima, naša deca i unuci bolje od nas znaju šta dolazi sutra. Rekao bih i da su bolje od nas za to pripremljeni. Savremena preduzeća moraće da im se prilagode, ako žele da ih zaposle i zadrže. Dobro došli (ponovo) u vrli novi svet!

MiroslavKržić

Da li biste ugradili veštačku inteligenciju u Vaš mozak?

Elon Musk ima još jednu sjajnu ideju! Koliko smo već puta ovo čuli? Iskreno, niko ne može da optuži gospodina Muska da je jednoličan u svojim nastojanjima; njegova interesovanja se kreću od solarnih ploča, brzih automobila kao iz crtanih filmova, domaće energetske infrastrukture, pa sve do kolonizacije drugih planeta. On igra igru na duge staze i razmišlja u budućem vremenu. I on jasno veruje da je veštačka inteligencija budućnost.

Kako veštačka inteligencija bude napredovala, ljudi će morati da nauče da udobno koegzistiraju sa mašinama koje uče, u suprotnom rizikovaće da završe kao kućni ljubimci inteligencijama mnogo većim od naše. U tom cilju, Elon Musk je finansirao kompaniju Neuralink koja želi da ugradi interfejs za veštačku inteligenciju u vašim mozgovima, a koja će uz to pružiti i određene terapijske koristi za poremećaje na mozgu. Elon Musk je verovatno genije, ali izgleda kao da on ima svog klona koji trči okolo i radi stvari sa liste obaveza čime udvostručuje svoju moć kao čoveka. Kakve li to eksperte i savetnike ima ovaj čovek za administrativne pomoćnike?Kompanja trenutno radi sa fleksibilnim, submikronskim podlogama koje mogu da se ubrizgavaju špricem (obratite pažnju na mrežu na sliku ispod) koja može da funkcioniše kao komponenta implantirane elektronike. Mrežica je toliko fina i tanana da uopšte ne iritira neverovatno delikatnu ćelijsku sredinu u mozgu, a njena električna svojstva omogućavaju da samo ciljani delovi mozga primaju električne stimulacije. Nedavni razvoj na polju fleksibilne elektronike i bio-inertnih materijala omogućio je da implantabilni interfejs kompjuterskog mozga bude sve bliži našoj svakodnevnoj realnosti. Takođe, mora se naglasiti da ovi implanti u mozgu nisu napravljeni za povremeni poduhvat. Ljudi koji pribegavaju ugrađivanju ovih elektroda su ljudi koji nemaju nijednu drugu opciju. To su ljudi koji boluju od degenerativnih bolesti mozga, ljudi sa nepremostivim problemima koji se ne mogu rešiti na bilo koji drugi način osim otvaranja rupe u glavi koja daje spoljašnjim mikrobiomima direktan pristup mozgu.

Neuralna mreža

Neuralink je registrovana u Kaliforniji od jula prošle godine, kao kompanija koja se bavi medicinskim istraživanjima, iako do danas nije imala nikakvu prisutnost u javnosti. Ubrizgavajući implanti su njihova platforma, a rade na terapeutskoj primeni za osobe koje imaju oboljenja na mozgu. Međutim, ovi implanti nisu ograničeni samo na lečenje takvih problema. Na prošlogodišnjoj Vox Media Code konferenciji, Musk je držao govor o njegovim idejama za budućnost kompanije koje se tiču interfejsa veštačke inteligencije u kompjuterskom mozgu. Njemu je od suštinske važnosti da inteligencija mašina ostane pod našom kontrolom i u skadu sa našim ciljevima i da osigura takav ishod. Musk želi da ugradi sloj veštačke inteligencije u ljudske mozgove: “Ako možemo da kreiramo visoko-propusni opseg nervnog interfejsa sa vašom digitalnom ličnošću, onda više niste kućni ljubimac”.

Neuralink ne počinje od nule u svom poduhvatu – počeće sa utvrđenim interfejsima kompjuterskog mozga (brain-computer interfaces, BCI). Već smo dovoljno napredovali u tehnologiji do te mere da možemo na daljinu da kontrolišemo pokrete pacova, omogućavamo „glas“ pacijentima koji boluju od amiotrofične lateralne skleroze (u prvim ispitivanjima), testirali smo proteze koje se kontrolišu putem mozga, postavili proteze na donjim ekstremitetima koje takođe mogu da se kontrolišu putem mozga. Sve ove tehnologije su, u najboljem slučaju, u ranim fazama komercijalizacije i istraživanja, ali Neuralink se nada da će ih podići na viši nivo kroz nekoliko godina. Musk je već izjavio “da smo mi već kiborzi” i da on veruje da je smisleni interfejs u mozgu samo 4-5 godina daleko od nas.

Možete li zamisliti solarno napajajuće kiborge koji odomaćuju Mars? Tamo bi bili električni Tesla automobili koji rade na baterije, a koje možete voziti po površini Marsa koristeći svoj um. Ili na daljinu upravljati svojim nadograđenim supružnikom? Ili, recimo, situaciju u kojoj nadograđujete svoj kognitivni interfejs samo da biste saznali da postoji neka greška u kodu koja blokira normalno funkcionisanje vaše dece? Ah, ta moderna vremena.

Izvor: www.extremetech.com

Inteligentne mašine i redefinisanje pojma informatike

U senci turbulentnih događaja u svetu, odvija se manje primetna revolucija takozvanih inteligentnih mašina. Radi se o računarski kontrolisanim robotima koji su svesni svog okruženja i mogu samostalno da donose odluke o aktivnostima. Kako ih programirati i kako se zaštititi od njihovih eventualnih grešaka?

robotMARKO.jun2016

Naučni razvoj nikada nije izolovan od društva u kom se odvija, pa i ovaj proces treba posmatrati u širem društvenom kontekstu. Velika popularnost veštačke inteligencije znači da savremeno društvo gaji izvesna ekonomska očekivanja. Tako se, na primer, od inteligentnih robota očekuje da zamene ljude u obavljanju niza servisnih poslova u oblastima logistike, transporta, medicine – i drugih poslova za koje možda verujete da mogu da ih obavljaju samo ljudi. Kao i ranije u istoriji, ovaj tehnološki napredak dolazi po određenoj ceni, a nju će platiti oni koji ne budu mogli da mu se prilagode. Već je široko prihvaćeno stanovište da će doći do velikih strukturnih promena u zapošljavanju. Da bi sačuvali poslove, ljudi će morati da usvoje nova znanja. Adaptiranje na ove promene nije lako, posebno imajući u vidu dominantni udeo netehničkih zanimanja i sve stariju radnu populaciju.

Kakve sve to veze ima s nama? Inteligentne mašine sutrašnjice kreiraće programeri koje obrazujemo danas. U uslovima slabe finansijske podrške razvoju novih tehnologija, jedini odgovor na ove promene jeste adekvatno obrazovanje.

Nije neopravdano reći da obrazovni sistem trenutno praktikuje zanatski pristup informatici. Ta nauka neopravdano se sve češće svodi na programiranje, a studenti se uče da u moru dostupnih gotovih rešenja pronađu ona koja otprilike odgovaraju potrebama zadataka. Pošto je programiranje veština čije je osnove relativno lako savladati, oni stiču varljiv utisak da su brzo ovladali suštinskim znanjem. I tako dobijamo studente koji umeju da programiraju, ali ne i da kritički promišljaju širi kontekst svog stručnog angažovanja.

Informatika kao nauka i ranije je prolazila kroz temeljne promene. Ono što danas učimo u školama i na fakultetima jesu odgovori na probleme iz prošlosti. Pritom, naš obrazovni sistem propušta veliko redefinisanje informatike koje je na pomolu. To se najbolje vidi na primeru veštačke inteligencije. Postoji slogan koji dobro opisuje moderni pristup veštačkoj inteligenciji – mnogo podataka i malo teorije. Veštačka inteligencija je, slično kao i psihologija u prvoj polovini 20. veka, bihevioristička nauka. Informatički biheviorizam ogleda se u dominantnom, gotovo dogmatski prihvaćenom, statističkom pristupu.

Pristup se zasniva na računarskoj simulaciji inteligentnog ponašanja bez suštinskog razumevanja fenomena inteligencije. Na primer, možemo napraviti softver koji prepoznaje govor na nekom jeziku, a da ne moramo sami da znamo taj jezik. Poslednje dve decenije pokazale su da bihevioristički pristup, i pored svih svojih prednosti, ne može da se primeni na opštija istraživačka pitanja veštačke inteligencije, poput kontekstne analize i interpretacije. Da bi ispunila očekivanja s početka ovog teksta, informatika kao nauka moraće da se redefiniše i opet integriše napuštene reprezentacione pristupe obogaćene novim uvidima iz kognitivnih nauka.

Pored redefinisanja informatike, razvoj inteligentnih mašina otvara i mnoga pitanja od šireg društvenog značaja. Razmislite o sledećem: ko je odgovoran ako robot koji samostalno donosi odluke o svojim akcijama nekog povredi? Da li inteligentne mašine narušavaju našu privatnost? Da li je etički prihvatljivo da mašine samostalno donose odluke u vojnim akcijama i pravnim postupcima? Da li biste pristali da vas operiše robot? Koja je vaša odgovornost kao budućih dizajnera inteligentnih mašina? Naš obrazovni sistem ne ohrabruje nas da postavljamo ovakva pitanja. Vreme je da to promenimo i postanemo aktivni učesnici u promenama koje slede. Ili će nas promene zateći nespremne.

dr Milan Gnjatović

 

Doktor Milan Gnjatović je docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Ovaj tekst realizovan je u saradnji s British Council‑om.

 

Objavljeno u časopisu PC#234