Flash plejeru je dato tri godine života

Adobe je objavio da će prestati da distribuira i ažurira Flash plejer do kraja 2020. i ohrabruje web developere da premeste svoje sadržaje. Chrome, Microsoft Edge i Safari blokiraju Flash već godinu dana, ali Adobe sada planira da ukine podršku u potpunosti.

Prvo što nam pada na pamet kada pomislimo na Flash jesu baneri, animirani sajtovi, i u skorije vreme online videi. Flash je već godinama prisutan kao standard za animaciju na Internetu, mali broj korisnika zaista je svestan mogućnosti koje on pruža za izradu web aplikacija. Prema rečima korisnika i ljubitelja prednosti Flash plejera su te da zauzima malo prostora, lak je za korišćenje, mogu da se prave razne multimedijalne animacije, igraju razne online igre, kao i da se gledaju video klipovi. Međutim, dobijao je i najviše kritika što se tiče mana u kodu, pa je postao lak ulaz kroz koji su hakeri mogli da ubace viruse i inficiraju vaš kompjuter.

Već nekoliko godina unazad većinu funkcionalnosti Flasha nudi rivalska HTML5 tehnologija. Jedna od pogodnosti HTML5 je ta da omogućava multimedijske sadržaje dostupnim unutar web stranica bez potrebe za instaliranjem i ažuriranjem dodatnog plugina.

Apple je bio jedan od najglasnijih kritičara Flash plejera, tako da ova kompanija nikada nije ni podržavala Flash na iOS mobinim uređajima. Adobeov potpredsednik proizvodnog razvoja, Govind Balakrishnan, je izjavio da je kompanija odlučila da ukine Flash upravo zbog tehnologija, kao što je HTML5, koje su dorasle da zamene Flash plejer.

Kada je Adobe kupio Macromediu zajedno sa Flashom 2005, plejer je bio na više od 98% kompjutera. Međutim, na Chromeu, sada jedan od najpopularnijih web browsera, korišćenje Flasha je drastično opalo. Prema Googleu, u 2014. koristilo ga je 80% korisnika svakodnevno, a danas samo 17%. Google dodaje da ovaj trend pokazuje da sajtovi migriraju na open web tehnologije koje su brže, energetski efikasnije, ali i sigurnije od Flasha. Krajem prošle godine Google je ukinuo punu podršku za Flash.

Međutim, Adobe ne smatra da će nestanak Flasha da utiče na profit kompanije, i ističu da su mogućnosti za Adobe veće u post Flash eri.

Izvor: BBC

Microsoft Stream – globalno dostupan profesionalni video servis

Godinu dana nakon što je Microsoft prvi put predstavio Stream, video servis namenjen poslovnim korisnicima, ova platforma postala je dostupna širom sveta – bilo u okviru Office 365 paketa, ili kao zasebna aplikacija.

Video ima ključnu ulogu u načinu na koji komuniciramo i razmenjujemo ideje. U poslovnom okruženju video sadržaj ima dodatnu težinu kada želimo da posebno istaknemo određene aspekte poslovanja, ili da poboljšamo proces saradnje na različitim geografskim područjima, čime stvaramo efikasniju i povezaniju poslovnu organizaciju.

Globalna dostupnost Microsoft Stream servisa, obogaćenog novim ugrađenim, pametnim, funkcijama, pružiće korisnicima jednostavno, efikasno i bezbedno kreiranje, korišćenje i deljenje video sadržaja.

Nove funkcije takođe poboljšavaju učenje i produktivnost:

  • Intuitivan dizajn pruža jednostavnost korišćenja i povećano učešće u stvaranju i deljenju video sadržaja;
  • personalizovane početne stranice sa aktuelnim video zapisima, prate kanale i sadržaj koji je korisnicima bitan;
  • besprekorno iskustvo gledanja na različitim uređajima uklanja brigu o pristupu sadržaju;
  • Microsoft Stream omogućava da kompletan audio sadržaj videa postane dostupan za pretragu, pa korisnici mogu pronaći video zapise čak i ako imaju malo ili nimalo meta-podataka ili opisa;
  • Za još veću interaktivnost, sva lica koja se pojavljuju u video zapisu se prikazuju na vremenskoj liniji ispod videa, što olakšava detekciju određenog izlagača i njegove prezentacije;
  • Dodavanje vremenskih kodova u odeljku za komentare, transkripte teksta ili sadržaje omogućava korisnicima da brzo stignu do određene tačke u video zapisu.

Stream pruža i više načina za upravljanje pristupom video sadržaju u okviru grupa, koje su bazirane na Office 365 grupama, što ujedno omogućava i bogatije korišćenje svakodnevnih Office aplikacija u okviru kojih Stream može biti integrisan.

Microsoft Stream koristi najsavremeniju, ugrađenu enkripciju i autentifikaciju pristupa, kako bi bezbedno deljenje videa bilo garantovano. Pored toga, administratori mogu dodati i personalizovane bezbednosne smernice.

Svi korisnici Office 365 paketa mogu lako pristupiti Microsoft Stream servisu preko menija za aplikacije, ili preko zvanične stranice servisa. Microsoft Stream dostupan je i kao zasebna platforma za sve koji nemaju Office 365 paket.

Za više informacija i interesantnih detalja, molimo pogledajte zvanični Microsoft blog, kao i  Office blog.

Zaštita na svim ekranima

Video‑sadržaje više ne gledate samo na televizoru, već i na telefonu, tabletu, PC-ju… Vlasnicima tih sadržaja to sasvim odgovara, sve dok plaćate njihove tarife. Pirateriju sprečavaju DRM‑om, ali te zaštite nije lako prilagoditi heterogenim okruženjima i brojnim operativnim sistemima koji se koriste u istoj kući. Upoznajmo moguće rešenje: multi-DRM.

Internet se sve više koristi kao medijum za prenos raznih vrsta video‑materijala, a istraživanja pokazuju da će se takav trend nastaviti i da će u budućnosti lavovski deo bandwidth‑a na svim mrežama i u svim pristupnim tehnologijama, kako fiksnim tako i mobilnim, otpadati isključivo na video. Prosečna fotografija ima par megabajta, što je skoro isto kao i pre desetak godina, ali je brzina broadband priključka prosečnog korisnika danas za jedan ili dva reda veličine veća nego pre desetak godina.

Na šta se troši toliki dodatan bandwidth? Pa, uglavnom na video‑striming. IP televizija koja je nekada kao servis bila ekskluzivna privilegija velikih operatora – vlasnika sopstvene mrežne infrastrukture na kojoj su mogli da kontrolišu parametre na koje su prve generacije ovih IP video‑servisa bile vrlo osetljive, danas je dopunjen, a često i u potpunosti zamenjen OTT video‑servisima. Ti servisi, zasnovani na adaptivnom strimingu i modernijim video‑kodecima koji kao medijum koriste javni Internet, čine deo ponude svakog ozbiljnijeg operatora – bio on kablovski, tradicionalni telko, pa čak i operator mreže mobilne telefonije.

Prvi, drugi i ostali ekrani

Kada sam prvi put čuo za multiscreen koncept, ideju da korisnici u svom domu koriste tablete i mobilne telefone da bi gledali televiziju, pomislio sam da je to budalaština! Ko bi i zašto želeo da izbliza zuri u neki ekrančić dijagonale par inča kada može da se izvali na kauč i gleda program na velikom ekranu? Meni u odbranu, bilo je to pre dosta godina, ali se ipak toga često setim kad s telefonom u rukama pobegnem iz dnevne sobe gde se na TV‑u besomučno vrte crtaći ili se uveče, kad osvoji tišina, primirim s jako utišanim tabletom da odgledam neku epizodu SF serije ili da ponovo kao nekad malo gledam Discovery ili National Geographic. Činjenica je da se navike korisnika menjaju i da, koliko god se to nekome dopadalo ili ne dopadalo, jedan ekran više nije dovoljan. Centralno mesto u većini domova i dalje zauzima veliki televizor, sve češće sa IP konekcijom, pa nisu retke ni aplikacije za SmartTV, počev od besplatnog i popularnog YouTube‑a, preko NetFlix‑a i njemu sličnih on‑demand video‑servisa, pa sve do klasičnih OTT aplikacija koje zamenjuju fizički SetTop Box.

Uobičajen naziv za taj centralni televizor danas je first screen, jer operatori svoje ponude dopunjuju multiscreen servisima koji podrazumevaju isporuku istih video‑sadržaja i do ekrana računara, smart telefona ili tableta. Takve uređaje nazivamo second screen, a komercijalni paketi obično korisniku stavljaju na raspolaganje licence za tri do pet uređaja po domaćinstvu, odnosno po jednom priključku. Multiscreen uređaji imaju odgovarajuće aplikacije preko kojih se konzumira video‑sadržaj, a budući da aplikacije ostavljaju dosta manevarskog prostora za dodavanje raznih funkcionalnosti, koriste se i mogućnost upravljanja glavnim TV ekranom s ručnog uređaja. On tako postaje zamena za daljinski upravljač, ali i sredstvo za dodatno upravljanje i razmenu informacija koja bi drugačije bile komplikovana – izbor sadržaja iz videoteke, prijem dodatnih informacija o filmu koji se gleda (preuzimaju se, recimo, sa IMDB‑a), vezu s društvenim mrežama (nek’ čitav Facebook zna šta gledaš i šta ti se sviđa)… Važan sledeći korak je kupovina kako video‑sadržaja, tako i stvari na neki način povezanih sa njima – gledaš, na primer, Star Wars i ne primetiš da si kupio repliku svetlosnog mača Darta Vejdera za samo 99.99!

Dodatni ekran obično se naziva companion screen jer predstavlja dopunu glavnom ekranu, a realnost u kojoj zurimo u dva ekrana istovremeno, čekajući da evoluiramo u nešto što ima više od dva oka. Sve to podseća na Matrix, nedostaje samo ona kada puna ljigave tečnosti.

Teoretski sve to lepo zvuči…

Da ne kvarimo raspoloženje slikama distopijske budućnosti – multiscreen televizija je naša realnost, koja i nije tako loša, zar ne? Uzmeš telefon, tablet, PC, Mac gde god da si, samo da imaš Internet konekciju i možeš da gledaš TV, poručuješ filmove, serije… Sjajno, zar ne? Pa, za korisnika može da bude malčice manje sjajno kad to sve proba, pa kad shvati da ima par začkoljica poput instaliranja kojekakvih plug‑in‑ova u browser‑e, nepodržanih verzija i tome slično, ali operatore vreba čitav niz neprijatnih iznenađenja.

Treba se pre svega dosetiti da sve to nije igrarija, nego vrlo ozbiljan biznis koji nekome treba da donese novac, a kako s novcem nema šale, nikome nije u interesu da usluge daje besplatno. Piraterija se nalazi na samom vrhu liste ružnih reči, a da bi se sprečilo neovlašćeno gledanje TV sadržaja, multiscreen servisi oslanjaju se na DRM (Digital Rights Management) sisteme. To nije ništa novo u pay‑TV svetu, ali dok su CAS/DRM sistemi služili zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine unutar malih i zatvorenih ekosistema koje su činili satelitski risiveri, kablovski ili IP boksovi, ovde se susrećemo sa šarolikim svetom najraznovrsnijih uređaja i operativnih sistema na njima, a tu počinju glavobolje.

Recimo da operator odabere neki DRM sistem. Sledeći korak je implementacija klijentskog modula baš tog DRM sistema u aplikaciju za određeni multiscreen uređaj, što zahteva određen trud. Budući da se iPad mnogo razlikuje od Android telefona ili od browser‑a na PC‑ju, implementacija DRM klijenta biće različita, a sva je prilika da će biti i nekih razlika u zavisnosti od verzija operativnog sistema, pa se tako i posao umnožava. I taman kad se sve to završi, izađe nova verzija iOS‑a, zatim i Android‑a, neki browser ukine podršku za potreban plug‑in, a korisnici počnu da zovu i da se žale što na njihovim najnovijim uređajima servis više neće da radi.

Kako s velikima?

Sa ulaskom video‑servisa na teren računara i njihovih naslednika, prenosivih tableta i smart telefona, počelo je i takmičenje za primat nad videom. Trenutno stanje je takvo da ovo tržište drže tri giganta – Microsoft, Apple i Google, pa je svako razvio i sopstveni DRM prilagođen svom operativnom sistemu, te tako danas imamo Microsoft PlayReady na Windows uređajima, FairPlay za iOS/MacOS i Widevine za Android. Ista DRM funkcionalnost ugrađena je i u njihove browser‑e, pa ćete logično na Microsoft Explorer‑u ili Edge‑u imati PlayReady, na Safari‑ju FairPlay a na Google Chrome‑u Widevine. Ukratko, ko je šta napravio, tu je odmah i ugradio svoj DRM, a ovi DRM sistemi nazivaju se nativnim za pomenute platforme i browser‑e.

Dakle, kakav god multiscreen uređaj da uzmete, DRM je već tu, pa nije li onda logično da multiscreen operatori koriste nativne DRM sisteme za svoje video‑servise? Logično je, ali teško izvodljivo, jer su glavni DRM provajderi, Microsoft, Apple i Google, međusobno žestoka konkurencija, koja jedna drugima podmeće nogu, praveći prepreke i sopstvene sisteme, pa je nemoguće dopreti do svih uređaja pomoću jednog DRM sistema. S druge strane, upravljanje različitim DRM sistemima je noćna mora za operatore, jer je za to potrebna izuzetno kompleksna infrastruktura. Pokušajte da zamislite srpske operatore kako počinju da sklapaju ugovore s Microsoft‑om, Apple‑om i Google‑om.

Tradicionalni provajderi CAS/DRM sistema, koji su se zaštitom video‑sadržaja kroz CAS bavili još u vreme dok su TV i kompjuteri bili dva zasebna vilajeta, a koji sada sebi traže mesto na tržištu ciljajući IP video‑servise, prepoznali su ovaj problem i umesto da „plivaju uzvodno“ pokušavajući da pobede velike na njihovom terenu, okreću se novom konceptu pod nazivom multi-DRM. Oni obično zadržavaju sopstveno CAS/DRM rešenje za isporuku sadržaja ka tradicionalnim klijentskim uređajima kao što su Set‑top box‑ovi, ali istovremeno sklapaju ugovore sa Microsoft‑om, Apple‑om i Google‑om da služe kao agregatori za nativna DRM rešenja za multiscreen uređaje. Kao rezultat dobija se multi-DRM sistem koji daje skremblovane video‑sadržaje koji se mogu otključati pomoću bilo kog od ključeva nativnih DRM sistema.

Operator dobija one‑stop‑shop model u kome od istog DRM provajdera dobija sve DRM sisteme i pojednostavljene klijentske aplikacije jer svaki multiscreen uređaj i browser koriste nativni DRM i o čijoj se ažurnosti i funkcionalnosti brine proizvođač. S druge strane su korisnici, koji dobijaju mogućnost da brzo i lako pristupaju video‑sadržajima na bilo kom multiscreen uređaju bez razmišljanja o verzijama, operativnim sistemima i browser‑ima. Pratićemo kako se stvari dalje razvijaju…

Mladen Mijatović

(Objavljeno u PC#241)

Data centar u lokalu ili cloud-u? (VIDEO)

Predavanja na BIZIT-u 2015 bila su organizovana po temama, i to logičnim redosledom: da biste mogli da koristite informacioni sistem u svojoj firmi najpre treba da ga oformite. Zato je prva tema prvog dana konferencije nazvana Informatička infrastruktura.bizit 2015 predavanja youtube

Prvo pitanje koje se postavlja pri formiranju data centra odnosi se na odluku da li podatke čuvati na sopstvenim serverima firmi ili ih poveriti cloud-u. Obe varijante imaju prednosti i mana, a predavači će izneti svoja predviđanja o budućnosti sistema zasnovanih na cloud-u i njihovom uticaju na donošenje odluka i procedura vezanih za IT rešenja.

Sve je to teorija, a šta je sa praksom?

Predstavnici kompanija Schneider Electric, VIP mobile i SBB Solutions govorili su o svojim iskustvima i rešenjima vezanim za projektovanje data centara. Pretpostavimo da s eodlučite za za cloud rešenje – cloud provajdera ima mnogo, pa se treba odlučiti za pouzdanog, ali i ekonomičnog. O tome kako da prepoznate pouzdane cloud provajdere, govorio je i Tobias Höllwarth, potpredsednik EuroCloud Europe, a saznaćete gde se hostuju najbolji srpski sajtovi.

Lice i naličje Clouda

Tema o informatičkoj infrrastrukturi završila se panel diskusijom o licu i naličju cloud-a: brzini pristupa, bezbednosti i tajnosti vaših podataka, u kojoj su učestvovali predstavnici velikih kompanija i institucija (Coming, Schneider Electric, Narodna banka Srbije, eUprava, EuroCloud Europe i Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja).

Sva predavanja sa konferencije BIZIT 2015 možete pogledati na zvaničnom YouTube kanalu.

 

 

Kako da napravite sopstveni PiPhone? Raspberry Pi smartfon (VIDEO)

Raspberry Pi je danas jedna od omiljenih razvojnih ploča i konstantno dobija tone simpatija od programera i DIY-era (sopstvenih majstora). Naišli smo na zanimljiv blog u kome autor David Hunt predstavlja sopstveni smartfon koji je napravio na Raspberry Pi ploči.

Raspberry Pi smartfon pcpress

Izrada ovog telefona je veoma jednostavna i sigurno ćete uživati u ovom zanimljivom gadžetu. Sam smartfon je baziran na Sim900 GSM/GPRS modulu i uz pomoć njega možete napraviti stvarne pozive preko TFT ekrana.

 

(Raspberry) PiPhone pokreće DC-DC konvertor i LiPo baterija koja je povezana na njega. Što se tiče troškova izrade i materijala, celokupan trošak izneo je autora 158 USD.

Ukoliko ste se zasitili iPhone-a i Android smartfona, a volite da budete sami svoj majstor, konstrukcija ovakvog telefona će vam doći kao odličan hobi!

Saznajte sve detalje i pročitajte instrukcije za samostalnu izradu PiPhone-a  Dave’s website.

Visoka cena neopreznosti za korisnike Selfie Stick-a (VIDEO)

Otkako je trend pravljenja “auto-portreta” pomoću smartfona globalno uzeo maha, javila se potreba za kreiranjem gedžeta koji će autorima selfija “produžiti” (nadamo se samo) ruke. Rođen je selfie-stick! Međutim on je sa sobom doneo mnoge opasnosti…

selfieabsuse

Ljudi koji su zavisni od pravljenja selfija i #haštagovanjem pokazali su se kao dosta neoprezniji u svakodnevnim životnim aktivnostima. Tako na primer, na prometnim mestima često možete nekoga zakačiti selfie štapom. Ukoliko na otvorenoj poljani po grmljavini izvučete svoj selfie štap, može vas pogoditi grom ili u poslovnoj zgradi možete polomiti prozor.

Pročitajte još: Zabrana selfie-štapa?

Svi ovi primeri su detaljno opisani u šaljivom videu koji je za sopstvene potrebe online promocije svoje nove, dve stope dugačke pice napravio “Pizza Hut”.

Pogledajte ovaj video i zapamtite “Please Selfie Responsibly”:

 

Ericsson rešenje za televiziju u oblaku

Istraživanje kompanije Ericsson „Media Vision 2020“ predviđa da će do 2020. godine vreme provedeno u gledanju odloženog video sadržaja (time-shift content) biti izjednačeno sa linearnom i televizijom uživo.

Photo: Ericsson
Photo: Ericsson

 

To znači da će emiteri i distributeri video sadržaja moraju da obezbede da njihov sadržaj korisnici mogu da snime i gledaju uživo, u bilo kom trenutku i na bilo kom uređaju. Kao odgovor na ove promene u ponašanju gledanja televizije, Ericsson je predstavio svoje cloud DVR rešenje, napredno korisničko rešenje koje pokreće Ericssonova platforma za skladištenje i obradu videa (Video Storage and Processing Platform).

Ericssonova nova platforma pruža jedinstvenu infrastrukturu, koja omogućava prelaz i zamenu starih TV rešenja novim uslugama baziranim na cloud servisima, navodi se u zvaničnom saopštenju ove kompanije.

Nova platforma omogućava smanjenje troškova i složenost sistema, koji se nalaze u domovima korisnika. Donosi znatno manje set-top-box uređaje, a istovremeno pruža korisnicima video sadržaj na zahtev i pristup TV sadržaju na bilo kom mestu.