Dinkić: Fabrika čipova ukoliko bude bilo dovoljno stručnjaka

Ministar finansija i privrede Srbije, Mlađan Dinkić rekao je danas na konferenciji za novinare da će centar za istraživanje i razvoj koji će izgraditi kompanija Mubadala uposliti pedest ljudi.

Photo: lamdogjunkie/Flickr
Photo: lamdogjunkie/Flickr

To će biti “vrhunski naučnici sa doktoratima, ljudi koji ne mogu tek tako lako da se nađu”, prenosi agencija Beta.

Nakon prve faze, faze izgradnja centra za istraživanje i razvoj, ukoliko se budu uverili da Srbija ima dovoljno stručnjaka ili ako može iz regiona da ih povuče, onda bi se gradila u drugoj fazi i fabrika čipova, rekao je Dinkić.

Procenjena investicija u fabriku čipova Mubadale u Srbiji je, prema ranijim informacijama, oko četiri milijarde dolara.

Dinkić je napomenuo da je Mubadala kompanija koja ima promet od 55 milijardi dolara godišnje, te da ta kompanija iz UAE “poseduje tehnologije o kojima mi trenutno, nažalost, samo možemo da sanjamo”, rekao je on.

Mubadala u prvoj fazi gradi razvojni centar

Predstavnici Mubadale, kompanije koja, kako piše Politika, važi za glavnog investicionog pokretača Ujedinjenih Arapskih Emirata sastali su se u Beogradu sa predstavnicima Vlade.

2785105Na sastanku kome su prisustvovali prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i predstavnici kompanije Mubadala razgovarano je o saradnji u oblasti informacionih tehnologija i konkretnim projektima koji prethode izgradnji fabrike čipova u Beogradu.

Prva faza je izgradnja centra za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija, gde bi se zaposlili naši vrhunski naučnici i inženjeri, a investicija u projekat istraživanja i razvoja iznosila bi više stotina miliona dolara, prenosi agencija Tanjug.

Pored fabrike čipova, tema sastanka bile su i investicije u domenu telekomunikacija, obnovljivih izvora energije, izgradnje gasnih elektrana, kao i u oblasti građevinarstva (hoteli, poslovni prostori i drugi rezidencijalni objekti), a iznet je i konkretan predlog kompanije Mubadala o izgradnji fabrike za proizvodnju sofisticarnih komponenti za avio industriju.

„Mubadala će doneti visoke tehnologije i investicije kakve do sada Srbija nije imala. Oni će obezbediti da se uposle naši vrhunski naučnici i da industrija znanja u budućnosti po izvoznim prihodima postigne uspeh kao što danas imamo u auto industriji. To je tehnologija kakvu imaju samo vodeće svetske sile, što će od Srbije napraviti lidera u regionu u industriji znanja“, izjavio je Dinkić.

“Ovo je od strateškog značaja za našu zemlju. Vlada Srbije će dati punu podršku i prihvatiti sve uslove sa namerom da ubrzamo proces saradnje u oblasti informacionih tehnonologija”, naglasio je Vučić.

Kako saznaje Politika, Mubadali su već ponuđene lokacije za izgradnju fabrike, a jedna od njih nalazi se u blizini aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.

Delegacija Srbije posetila kompaniju IBM

Kompanija IBM održala je danas u IBM Institutu za elektronsku vladu u Vašingtonu prezentaciju rešenja za delegaciju srpske Vlade.

Na sastanku u IBM-u (Photo: Veselin Jevrosimović/Twitter)
Na sastanku u IBM-u (Photo: Veselin Jevrosimović/Twitter)

Predstavnici Vlade u čijem sastavu su bili: Ivica Dačić, premijer Republike Srbije, Zoran Đorđević, državni sekretar, Ministarstvo odbrane, Stefan Lazarević, državni sekretar, Ministarstvo spoljne / unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Dejan Šmigić, direktor, Javno preduzeće “Emisiona tehnika i mreže”, Predrag Petronijević, zamenik direktora, Javno preduzeće “Emisiona tehnika i mreže”, Jasna Matić, specijalni savetnik u Ministarstvu finansija i ekonomije, Ivan Simić, Poreska uprava – Ministarstvo finansija i ekonomije, Desko Nikitović, generalni konzul, Generalni konzulat Republike Srbije, Čikago, IL, Milomir Ognjanović, ekonomski ataše, Generalni konzulat Republike Srbije, Chicago, IL, Vladimir Petrović, ambasador Srbije u SAD, Milorad Ivsan, zamenik direktora, Ministarstvo finansija i trezora, Vanja Vukić, državni, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Aleksandar Vidojević, službenik, Ambasada Srbije u SAD. Saša Boljanović, izaslanik, Ambasade Srbije u SAD i predstavnici američke Ambasade i Privredne komore iz Srbije.

Sa stane IBM-a sastanak su vodili Željko Vujinović, direktor, IBM-a Srbija, Crne Gora, Makedonija i Albanija, Dion Rudnicki, potpredsednik za poslovni razvoj, globalni javni sektor, prodaje i distribucije, Chris Padilja, potpredsednik, vladini programi i David White, globalni direktor, IEG i globalne vlade.

Na sastanku se diskutovalo o tome kako vlade mogu biti transparentne i kako mogu da omoguće slobodan protok informacija, da omoguće i podstaknu brži razvoj i ekonomski rast zemlje, koje su to najbolje prakse u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija u vladi.

Govorilo se i o kolaboraciji, novim poslovnim modelima i partnerstvu, a tema je bila i IBM partnerstvo sa USTTI i drugim akademskim i vladinim institucijama, politika vlade u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija, investicije i poslovne politike koje podržavaju ove sektore, kao i perspektive za smanjenje i minimiziranje prepreka koje koče trgovinu i investicije u ovim sektorima

Željko Vujinović, direktor IBM-a za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, u svom uvodnom obraćanju istakao je: „Ideja posete je predstavljanje iskustava u radu sa vladama širom sveta i približavanje IBM rešenja koja omogućavaju pružanje boljih usluga građanima od strane vlade, podizanje bezbednosti građana i smanjenje troškova državne administracije“.

Vlada Srbije i Microsoft potpisali ugovor

U sedištu kompanije Microsoft, u Redmondu, predstavnici Vlade Srbije potpisali su centralni ugovor o licenciranju i servisiranju računarskog softvera koji će biti korišćen u svakodnevnom radu državne administracije.

Microsoft_Sign_on_German_campus.jpgKako prenosi agencija Tanjug, Dačić je rekao da je potpisivanje ovog ugovoroa korak napred u prepoznavanju informacija kreiranih od strane države kao javno dobro.

“Saradnjom sa kompanijom Microsoft obezbeđena je potpuna i brza implementacija softverske tehnologije poslednje generacije u javnom sektoru, kao i servisa namenjenih građanima”, rekao je premijer Ivica Dačić.

“Čvrsto verujemo da ovim sporazumom, osim što postižemo višestruke pozitivne efekte, ujedno i gradimo dobar put ka ostvarenju ciljeva definisanih od strane Vlade Srbije i otvaramo zajednički prostor za buduće uspešne projekte”, istakao je Dačić.

Generalni direktor Multi country regije Centralne i Istočne Evrope u kompaniji Microsoft, Takuja Hirano, istakao je da je ta kompanija čvrsto posvećena privrednom razvoju Srbije i implementaciji najnovijih tehnologija koje omogućavaju jačanje njene konkurentske pozicije na regionalnom i globalnom tržištu.

“Zato, verujemo da ovim sporazumom uspostavljamo kamen temeljac dugoročne strateške saradnje između kompanije Microsoft i Vlade Srbije”, rekao je Hirano.

U saopštenju se ističe da je vlada, nakon obavljenih analiza, ocenila da takav pristup obezbeđuje ostvarivanje dodatnih ušteda u budžetu, dalju optimizaciju infrastrukturnih kapaciteta, podizanje tehnološkog nivoa informacionih sistema i stvaranje neophodnih uslova za razvoj modernih elektronskih servisa namenjenih građanima i privredi, ali i da će partnerski odnos sa jednim od svetskih IT lidera imari brojne pozitivne efekte na razvoj lokalne ekonomije i domaće softverske industrije, kao i na stvaranje pozitivnih uslova za ulaganja stranih investitora.

Izvor: Tanjug

 

Softveraši “oči u oči” sa Vladom Srbije

Danas je u Palati Srbija održan prvi sastanak Vlade i predstavnika srpskog IT sektora, kojim je otvorena javna debata o Predlogu programa državne podrške IT sektoru. “Država nikada ranije nije bila ovako odlučna da razvije IT sektor”, rekao je ministar Dinkić upoznajući nas sa nacrtom Predloga.

Photo: PC Press
Photo: Vesna Čarknajev

Prepoznajući informacione tehnologije kao delatnost sa najvećom stopom privrednog rasta u svetu, Vlada Republike Srbije na čelu sa Ministarstvom finansija i privrede, odlučila je da podstakne razvoj IT sektora u Srbiji u četiri segmenta: startap, autsorsing, razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda i podrška razvojim centrima multinacionalnih kompanija. Podsticajne mere, po predlogu Vlade su poreske olakšice za softverske kompanije, podrška izvoznicima softvera, unapređenje zakonskih okvira i obrazovanja kao i promocija domaće IT industrije u svetu.

Saznali smo da će se bespovratna sredstva za startap projekte malim preduzećima dodeljivati putem javnog konkursa i jedini uslov za njihovo dobjanje biće kvalitetan biznis plan. U okviru ovog segmenta planirana je i podrška poslovnim inkubatorima kako bi se povećala njihova sposobnost da podrže osnivanje većeg broja IT preduzeća.

Poreske olakšiće predviđaju smanjenje fiskalnog opterećenja na neto zaradu za jednu trećinu (sa 67% na 43%) a uslov za njihovo dobijanje je da firma 70% svojih prihoda ostvaruje prodajom softvera. Poreska ušteda će se ostvariti tako što će na plate programera biti ukinuta obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja i doprinosa za slučaj nezaposlenosti. To, naravno, ne znači da će programeri biti van sistema zdravstvene zaštite jer će troškove njihovog lečenja u potpunosti preuzeti država.

Podrška izvoznicima softvera podrazumeva bespovratna sredstva za pokrivanje dela troškova nastupa na inostranim tržištima. Ova sredstva će se dodeljivati putem javnog konkursa koji će raspisivati SIEPA.

U delu unapređenja zakonskih okvira ubrzano se radi na donošenju niza zakona koji treba da regulišu e-novac kao sredstvo plaćanja, elektronske računovodstvene isprave i razmenu elektronskih dokumenata (poreske prijave i sl), a uvešće se i obaveza da se završni računi dostavljaju isključivo u elektronskom obliku. Ministarstvo će pokrenuti pregovore sa nizom država o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U delu unapređenja obrazovanja, Ministarstvo će pokrenuti inicijative za upis većeg broja studenata na IT fakultete.

U diskusiji koja se razvila na današnjoj debati, srpski softveraši su izneli niz problema ali i predloga za poboljšanje predloženog dokumenta. Tako smo čuli od gospodina Vladana Atanasijevića (Asseco) i Bate Đurića (ComTrade) da predloženi model poreskih olakšica nije dobro odmeren. Oni predlažu da se poreske olakšice na plate programera dobijaju na osnovu nominalne vrednosti prodatog softvera, bez obzira na to koliko ta prodaja učestvuje u ukupnom prihodu preduzeća, jer velike kompanije kao što su Asseco i ComTrade ostvaruju realno veliki promet softvera, ali imaju i velike prihode od drugih poslova koje obavljaju, pa softver u njihovim kompanijama ne čini 70% prometa, što je uslov za dobijanje olakšica.

Zatim, kompanije koje posluju na internetu (Infostud, Limundo i druge) po ovom predlogu, bi bile van okvira za olakšice, jer suštinski ne prodaju softver, a ipak zapošljavaju veliki broj programera pa je njihov zahtev da Vlada omogući zapošljavanje programera pod istim uslovima u svim IT kompanijama, ne samo onim koje prodaju softver.

Gospođa Branka Radovanović (PS Tech) je ukazala na probleme koje softveraši imaju kada moraju da, po zahtevu ino kupaca, osiguraju svoje poslove, jer osiguravajuće kuće u Srbiji nemaju u ponudi osiguranje softverskih proizvoda.

Dok većina malih IT kompanija smatra da je ulaganje u startap projekte ono što zavređuje najveću pažnju, velike kompanije očekuju veću pažnju u delu razvoja i izvoza softvera. Posebno zanimljivo o današnjoj diskusiji je bilo u delu o podršci obrazovanju. Dragan Tomić (Microsoft razvojni centar) je izneo podatak da samo 5% onih koji apliciraju za posao u Microsoftu polože test. I to ne zato što je test pretežak već zato što u Srbiji nema dovoljno programera i što je obrazovanje u toj oblasti neadekvatno. Gospodin Vojin Živojinović, koji već par godina podstiče razvoj IT inkubatora kaže da je za ozbiljan nastup u svetu neophodno da se radi na ukrupnjavanju proizvodnih kapaciteta jer za izlazak na ozbiljna svetska tržišta male kompanije same za sebe nemaju baš mnogo šanse.

Većina prisutnih se složila u mišljenju da država treba snažno da pomogne promocije našeg IT-a u svetu, a od ministra Dinkića smo čuli da su Rusija, Alžir, Azerbejdžan i zemlje Persijskog zaliva destinacije gde je država u stanju da pruži ovu vrstu podrške.

Ministar Dinkić je, u zaključku, zatražio od prisutnih da u narednih nekoliko nedelja intenzivno šalju predloge i sugestije za unapređenje predloženog Programa koji će se već krajem februara naći na dnevnom redu Vlade i koji bi trebalo prvu snažnu promociju da doživi na predstojećem Cebit-u.

Program državne podrške IT sektoru će se uskoro naći na sajtu Ministarstva finansije i privrede, pa se i mi pridružujemo pozivu da konkretnim predlozima poboljšate predloženi dokument kako bi 2013. zaista bila godina razvoja IT-ja u Srbiji.

Auto: Vesna Čarknajev

Srbija i SAD potpisale memorandum u oblasti ICT

U prostorijama kompanije Microsoft Srbija danas je potpisan memorandum o razumevanju u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Memorandum su potpisali ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić i ambasador SAD-a Majkl Kirbi.

Potpisivanju je prisustvovao i premijer Srbije, Ivica Dačić, koji je rekao da je ovaj događaj značajan za Srbiju jer su američke kompanije svetski lideri u IT industriji.
Naš strateški interes, rekao je Dačić, je da sa kompanijama koje već posluju u Srbiji, kao i sa onima koje se tek probijaju ostvarimo novu saradnju.

On je dodao i da Srbija već dugo sarađuje sa kompanijama kao što je IBM, ali i da postoji saradnja sa Motorolom, kompanijama Cisco, Oracle, HP i Microsoft.

Domaćin događaja, direktor kompanije Microsoft, Jugoslav Pirić, rekao je da mu je čast što se ovakav sporazum potpisuje u prostorijama Microsofta i istakao da ICT grana ima veliki značaj za razvoj ekonomije i društva.

Vlada će tražiti dodatne garancije za Telekom Srbija

bozidar_djelic_150909Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da će Vlada Srbije prilikom prodaje "Telekoma Srbije" tražiti dodatne garancije i "da se neće voditi samo ekonomskom logikom".

Prema njegovim rečima, verovatno će se tražiti od novog vlasnika da svim građanima Srbije garantuje određeni nivo usluga, a "broj jedan" svih uslova je da će fiksna telefonija biti dostupna svim građanima Srbije.

Kada je reč o trošenju novca od prodaje tog preduzeća, Đelić je odbacio kritike da ga ne bi trebalo utrošiti za izgradnju puteva. On je naglasio da je upravo izgradnja putne infrastrukture preduslov povećanja produktivnosti preduzeća i ekonomskog razvoja.

Đelić je istakao i da nema nikakve opasnosti da "Telekom Srbija" bude u sastavu veće firme.

– Neće biti nikakva opasnost da "Telekom" bude u sklopu veće firme, uz strateškog partnera imaćemo jaču poziciju u regionu – naglasio je Đelić.

On je, između ostalog pohvalio i napore menadžmenta "Telekoma" koje je uspelo da se u poslednjih deset godina uspešno nosi sa konkurencijom drugih operatera, izražavajući očekivanje da će srpski tim ostati u kompaniji i nakon dolaska novog vlasnika.

Ekapija