Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.

Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Izvori: RTV , Večernje Novosti online

Internet plaćanje dozvoljeno i u tuđe ime

Narodna banka Srbije pojasnila je da se plaćanje preko interneta može nesmetano koristiti za plaćanja računa za domaćinstvo u kome žive, svojih članova porodice i slično, ali da se ne može koristiti za plaćanje računa radi naplate provizije za tu uslugu, odnosno kao poslovna delatnost, ukoliko za to nisu ovlašćeni.

Narodna banka Srbije je potvrdila da će građani nesmetano moći da nastave da plaćaju račune elektronskim putem. Međutim, pojavile su se nedoumice kada je NSB bankama poslat dopis da upozori građane koji sa svojih tekućih računa plaćaju račune za druge i za to naplaćuju – proviziju, što je nezakonito.

Narodna banka Srbije, je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima utvrdila da se značajan broj fizičkih lica, koja sa bankama imaju zaključene Ugovore o otvaranju, vođenju i gašenju tekućih računa i Ugovore o pružanju usluga elektronskog bankarstva, korišćenjem WEB E-bank i mBank servisa, bavi neovlašćenim pružanjem platnih usluga. Ta lica su vršila plaćanja za račun različitih i veći broj fizičkih lica, najčešće za registraciju motornih vozila i za mesečne obaveze po računima za struju. Neka lica su preko svog tekućeg računa izvršila preko 1.000 transakcija u iznosu preko osam miliona dinara“, navodi se u saopštenju NBS.

Dodaju da su, nakon što je takav način plaćanja postajao sve masovniji, uputili dopis bankama da bi se blagovremeno sprečilo kršenje Zakona o platnim uslugama.

Pogrešno je protumačeno da je dopis imao za cilj da onemogući klijente da vrše online plaćanja, pod kojima se podrazumeva plaćanje računa za potrebe, primera radi, svog domaćinstva, članova porodice, rodbine i slično, već je cilj da se takvo plaćanje ne vrši u komercijalne svrhe, odnosno kao poslovna delatnost“, ističu u NBS.

Prema njihovim rečima, namera tog dopisa bankama je da one blagovremeno opomenu osobe za koja primete da se bave neovlašćenim pružanjem platnih usluga jer su za to predviđene značajne novčane kazne.

Takođe, želimo da istaknemo da su neke banke razumele namenu i svrhu dopisa i u skladu sa njim postupile, dok je drugim bankama očigledno bilo jednostavnije da sa klijentima sa kojim imaju zaključene pomenute ugovore raskinu saradnju, što je dovelo i do ovih neželjenih reakcija“, naglašavaju u NBS.

Izvor: N1

Srpski Mainstream među 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi

Deloitte Technology Fast 50 za centralnu Evropu predstavlja program koji već 16 godina prepoznaje najbrže rastuće tehnološke kompanije. Rangiranje kompanija se vrši na bazi rasta prihoda u periodu između 2011. i 2014. godine. Ove godine su se na listi našle dve kompanije iz SrbijeMainstream d.o.o. i HTEC  iz Beograda.mainstream 50 najboljih deloitte pcpress

Mainstream pruža napredne hosting usluge, velikim klijentima sa visokim standardima, preuzimajući punu odgovornost za funkcionisanje hostovanih aplikacija, web sajtova, disaster recovery i cloud rešenja. Dnevno opslužujemo više od 10 miliona krajnjih korisnika, odnosno oko 50% domaćeg web sadržaja se isporučuje sa Mainstream infrastrukture.

„Rangiranje naše kompanije Mainstream na ovoj prestižnoj listi nam je jasna potvrda da je posvećenost beskompromisnom kvalitetu, koji pružamo našim klijentima, put kojim treba da nastavimo da idemo. Od samog početka, naša deviza je bila da želimo da pružamo usluge na koje, kao IT profesionalci, možemo da budemo ponosni. Uzimajući u obzir da su naša očekivanja u svemu što radimo veoma visoka, taj zadatak uopšte nije lak. Ovo priznanje nije samo priznanje nama kao rukovodstvu kompanije za dobre poslovne rezultate, već je to priznanje za ceo naš tim koji 24 sata dnevno, 365 dana u godini predano radi kako bi naši klijenti uspešno mogli da pružaju svoje usluge za desetine miliona korisnika širom sveta.“  poručuju braća Ljubiša i Boško Radivojević, suosnivači kompanije Mainstream.

Portfolio usluga kompanije Mainstream obuhvata fully managed hosting usluge sa visokim SLA za dostupnost servisa, kao i public cloud www.mcloud.rs sa 99.99% SLA za dostupnost infrastrukture:

Pet najboljih sajtova za vremensku prognozu

Ovih dana smo svedoci vrlo promenljivog vremena. Ne znate ni šta da obučete, da li da nosite kišobrane ili ipak lepezu. Gledali ste vremensku prognozu na vestima, ali i dalje želite preciznije informacije sa Interneta. Zato vam predlažemo nekoliko sajtova koji će vam dati tačnu vremensku prognozu.vremenska prognoza

Pa da počnemo:

5. Republički hidrometeorološki zavod

U Srbiji je bez sumnje najrelevantniji sajt za kratkoročne i dugoročne vremenske podatke sajt RHMZ. Veoma obiman i detaljan i na njemu možete naći aktuelne vremenske podatke za sve veće gradove u Srbiji. Tu su i trodnevna, petodnevna, mesečna i sezonska predviđanja. Osim vremenskih podatka tu je i prognoza UV indexa, biometeorološka prognoza, prognoza vodostaja.4

Jedna od zamerki je da postoji previše informacija za prosečnog korisnika. Sajt RHMZ je po našem mišljenju prilično konfuzan i nepregledan, podaci su korisniji za profesionalne meteorologe umesto za zainteresovane posetioce koje zanima vremenska prognoza.

Ono što ga izdvaja je da većina medija dobija zvanične informacije od RHMZ-a i što predstavlja zvaničnu meteo-statistiku u Srbiji.

4. AccuWeather.com

Sajt koji vam verovatno prvi izlazi na Google pretraživaču je AccuWeather.com. Odmah vas locira na mapi i prikazuje poprilično precizne podatke. Ono što vas najviše interesuje je odmah vidljivo, mada bi vizuelna rešenja mogla biti malo savremenija i “prijatnija za oko”. 5

Srodna tema: Testirali smo aplikacije za vremensku prognozu

3. Weather2Umbrella.com

Weather2Umbrella je takođe, kao i sajt RHMZ-a jedan od glavnih izvora informacija za domaće medije što se tiče vremenske prognoze. Sajt je lokalizovan na srpski, a ono što ga dodatno izdvaja su informacije o sportu, putovanjima, aerodromima itd. 3

Opet, jedina zamerka je grafički momenat. Za obične korisnike je (pogotovu danas) bitno da na prvi pogled mogu da dobiju i jasnu vizuelnu informaciju o vremenskim prilikama. Slično kao i kod sajta RHMZ-a.

2. Weather Underground

Na adresi wunderground.com možete pronaći veoma precizne i ažurne informacije i mogućnost biranja meteorološke stanice sa koje se “vuku” podaci. Nama se ovaj sajt dopao, jer je vizuelano atraktivan i pruža dosta dodtnih opcija – od biranja različitih mapa, prikazivanja izdvojenih podataka, čak poseduje i galeriju fotografija sa svih strana sveta koje svedoče o vremenskim prilikama.2

Poenta je što možete na njemu lako prilagoditi podatke i prikaze koji vas interesuju. Svaka pohvala!

1. Forecast.io

Forecast.io je relativno nov na metereološkoj mapi, pokrenut 2013. godine s minimalističkom, animiranom vremenskom prognozom za vaše mesto, koji prikazuje važne detalje odmah ispred vaših očiju. Temperatura, lokacija, trenutni uslovi i prognoza za narednih sat vremena, 24 sata i 7 dana ukratko su veoma pregledno prikazani.1

Ukoliko skrolujete na dole možete naći više detalja o tim predviđanjima, uključujući i dugoročne podatake. Ono što nam je posebno zapalo za oko je i prikaz vremenskih prilika u “vremenskoj mašini” , tako da lako možete saznati da li ste se rodili na sunčan i lep ili tmuran dan.

Na Forecast.io ne vrvi detaljnim informacijama koje će biti od interesa za meteorologa, pilota i druge lovce na oluje, ali to je izuzetan za ljude u potrazi za kvalitetnom prognozom sa optimalnim brojem podataka za obične ljude.

Autor: Damijan Jović

Kako su nekad izgledali popularni sajtovi? (INFOGRAFIK)

Da li se sećate kako je izgledao Internet i koje ste sajtove posećivali pre samo desetak godina (2005. godina). Išli ste na MySpace? Da li se dosta toga promenilo?SUHD (1)

Naravno da jeste!

Takođe pogledajte: WebTop50 – Najbolji sajtovi srpskog Web-a

Pre desetak godina, Internet je bio potpuno drugačije mesto. Facebook je upravo napravio svoj debi, a tvitovi su tek trbali da se rode. Od tada, ova ali i druga popularna mesta na Web-u su se dosta izmenila, poboljšala, “okrečila” i nadogradila kako bi zadovoljila potrebe Internet surfera – kako bi ih zadržala, ali i privukla neke nove korinike.

Napravili smo jedan manji Infografik za vas, čisto da vas podsetimo kako samo daleko deluje tih 10-20 godina na Internetu. Zamislite da su ovi sajtovi na 10 ili 20 godina mature i sve će vam biti jasno. (Da, i mi se osećamo matoro kada shavtimo koliko je vremena prošlo i kako je Internet evoluirao.)KAKO SU IZGLEDALI NAJPOPULARNIJI SAJTOVI-

Kao bonus predstavljamo vam i jedan zanimljiv VIDEO o istoriji WWW-a!

Da li je opravdano ulagati u antivirus?

Di­le­ma da li je o­prav­da­no ula­ga­ti u an­ti­vi­rus so­ftver pod­se­ća na ak­tu­el­nu de­ba­tu o oba­ve­znoj vak­ci­na­ci­ji pro­tiv bo­les­ti ko­je su „odav­no nes­ta­le“. Za­ko­ni trži­šta na­ve­li su be­zbe­dno­sne kom­pa­ni­je da u svo­je pro­i­zvo­de u­gra­de obi­lje do­da­tnih fun­kci­ja. G Da­ta To­tal Pro­te­cti­on 2015 je do­bar pri­mer te te­ze…

MAINSTREAMHOSTINGREVOLUCIJA (10)

No­vi G Data Total Protection do­no­si op­ti­mal­ni set fun­kci­ja ko­je će, zbog svo­je je­dnos­tav­nos­ti ko­ri­šće­nja, prven­stve­no za­in­te­re­so­va­ti ku­ćne ko­ri­sni­ke i a­dmi­nis­tra­to­re ma­njih (SO­HO) mre­ža. Sna­ga G Data re­še­nja i da­lje je u dvos­tru­kom AV je­zgru, tj. dva­ma ne­za­vi­snim AV mo­du­li­ma či­ji cilj je obe­zbe­đi­va­nje mak­si­mal­nog ni­voa za­šti­te, ali u pri­me­tno una­pre­đe­noj for­mi na­zva­noj CloseGap active hybrid protection. No­vom te­hno­lo­gi­jom „za­tvo­ren je pro­cep“ i­zme­đu dva ne­za­vi­sna sis­te­ma ske­ni­ra­nja, pa even­tu­al­ni ma­li­ci­o­zni kod ni­je u mo­gu­ćnos­ti da „pres­ko­či“ prvo je­zgro, što po­tvrđu­ju i re­zul­ta­ti ni­za ne­za­vi­snih AV tes­to­va.
Dru­gi ni­vo od­bra­ne pred­stav­lja­ju o­dli­čan firewall sis­tem, an­tis­pam mo­dul, kao i za­šti­ta naj­va­žni­jih In­ter­net ser­vi­sa (e‑mail i Web) ko­ja je obe­zbe­đe­na in­te­gra­ci­jom G Data kom­po­ne­na­ta u naj­po­pu­lar­ni­je kli­jen­te i browser‑e. U no­voj ver­zi­ji po­se­ban ak­ce­nat stav­ljen je na kon­tro­lu do­da­ta­ka i pro­ši­re­nja (toolbar‑ova i do­da­tnih fun­kci­ja) In­ter­net kli­je­na­ta ka­ko bi se je­dan od naj­brže ras­tu­ćih vek­to­ra na­pa­da da­na­šnji­ce us­pe­šno sta­vio pod kon­tro­lu. Za ro­di­te­lje, tu je i je­dnos­tav­ni Child Protection sis­tem, ali od ove op­ci­je ne tre­ba oče­ki­va­ti broj­ne mo­gu­ćnos­ti po­de­ša­va­nja.

 

MAINSTREAMHOSTINGREVOLUCIJA (11)
Ve­li­ka pa­žnja po­sve­će­na je i za­šti­ti od zlo­na­mer­nih sa­drža­ja na do­da­tnim ure­đa­ji­ma ko­ji se naj­če­šće po­ve­zu­ju na ra­ču­nar pu­tem USB por­ta, ali i ra­znim be­ži­čnim pro­to­ko­li­ma, DVD/Blu‑ray pi­sa­či­ma… Modul Device Control se pre­ci­zno kon­fi­gu­ri­še, pa se kon­tro­la pris­tu­pa mo­že pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti ne sa­mo na har­dver­skom već i na ko­ri­snič­kom ni­vou. U gru­pu ek­ster­nih en­ti­te­ta ra­ču­na­ju se i mo­bil­ni ure­đa­ji, či­me se po­da­ci šti­te od ne­ov­la­šće­nog oti­ca­nja (u oba sme­ra), a sis­tem od po­ten­ci­jal­ne dis­tri­bu­ci­je ma­li­ci­o­znog ko­da či­ja je po­ja­va na mo­bil­nim plat­for­ma­ma u po­ras­tu. No­va ver­zi­ja sa­drži bi­tno usav­ršen al­go­ri­tam za pre­po­zna­va­nje „la­žnih“ ure­đa­ja, pa je po­zna­ti pro­pust u USB pro­to­ko­lu ko­ji je omo­gu­ća­vao da se ek­ster­na me­mo­ri­ja „vi­di“ kao be­za­zle­ni ula­zni ure­đaj (npr. tas­ta­tu­ra) sa­da ne­mo­gu­će zlo­upo­tre­bi­ti.
Po­sle­dnju li­ni­ju od­bra­ne pred­stav­lja­ju mo­dul za en­krip­ci­ju i mo­dul za i­zra­du re­zer­vnih ko­pi­ja. Naj­va­žni­je po­dat­ke mo­gu­će je smes­ti­ti u za­šti­će­ni „kon­tej­ner“, o­dno­sno fajl ko­ji se po po­tre­bi mo­že ma­pi­ra­ti kao par­ti­ci­ja. Re­zer­vne ko­pi­je mo­gu se smes­ti­ti na lo­kal­ne me­di­ju­me (recimo DVD‑RW, USB drajv ili dru­gu par­ti­ci­ju), ali u tren­du cloud te­hno­lo­gi­ja prven­stvo se da­je on‑line ar­hi­va­ma (DropBox, Google Drive…) i da­ljin­skom u­prav­lja­nju sa­drža­jem ko­ri­sni­ka.
Glav­na una­pre­đe­nja Total Protection pa­ke­ta na­la­zi se van stav­ki me­ni­ja, pa iako je on vi­zu­el­no i po op­ci­ja­ma sli­čan pret­ho­dnim ver­zi­ja­ma, pred na­ma je po­u­zda­ni­ji sis­tem, bi­tno po­bolj­ša­nih per­for­man­si i sta­bil­nos­ti, ko­ji za vre­me vi­še­ne­delj­nog ko­ri­šće­nja ni­je na­pra­vio ni­je­dan pro­blem u ra­du… osim što je pro­ble­me pra­vio ra­znim na­pa­da­či­ma ko­je je us­pe­šno za­us­ta­vio. Uko­li­ko ste ko­ri­snik ko­ji ne do­vo­di u sum­nju po­tre­bu za AV so­ftve­rom, no­vi i una­pre­đe­ni G Data Total Security pa­ket pred­stav­lja po­u­zdan i­zbor ko­me mo­že­te pre­pus­ti­ti be­zbe­dnost va­šeg IT o­kru­že­nja.
www.singi.rs

Internet bonton: Nova pravila online ponašanja

Šta da radite kada vam šef pošalje zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku i da li je u redu da fotografišete i “šerujete” fotografije sa venčanja prijatelja? Pravila online ponašanja se menjaju razvojem novih tehnologija, stoga budite u toku i ovladajte Internet bontonom. 

ImageVaultHandler.aspx

Ovo su samo neka od pitanja koja se sve češće javljaju u digitalnom dobu. Pravila ponašanja u digitalnom dobu moraju se ponovo napisati kako bi se uzele u obzir nove tehnologije i brzi rast društvenih medija, smatra Stiven Petrov, kolumnista lista “JuEsEj Tudej” koji piše o digitalnoj “etiketi”.

U skorijim kolumnama, Petrov se bavio priblemom cirkularnog mejla u kome se mogu videti imena svih kojima taj mejl stiže (to nije u redu, kaže on), kao i kako se izboriti sa gostima koji na venčanju svojim smartfonima fotografišu ceremoniju i te fotografije postuju pre zvaničnih (on je pozvao parove da u pozivnicima jasno stave do znanja svoje želje).

Društveni mediji poput Fejsbuka predstavljaju naročiti problem – ako se na Fejsbuk okači obaveštenje o rođenju, smrti ili veridbi pre nego što je porodica obaveštena, to izaziva tenzije u familiji.

“Na Fejsbuku, čak i ako šititie privatne podatke, neko može da uhvati vašu poruku i podeli je sa drugima”, kaže Emili Jofi koja ima kolumnu na sajtu “Slejt”. “Kada postujete tako nešto, više ne možete da kontrolišete informaciju”, kaže ona i savetuje sve korisnike da društvene mreže tretiraju kao da su otvorene za javnost.

Lajkovanje tužne vesti na Fejsbuku 

Petrov ukazuje i na još jedan problem – “lajkovanje” tužne vesti na Fejsbuku. “Mislim da lajkovanje znači da ste videli post. Stoga, možete da lajkujete nešto tužno ali bi trebalo dodati i komentar u kome ćete razjasniti da vam se sam post ne dopada već da ste ga pročitali”.

Društvene mreže takođe se koriste za raskide, objavu nove veze i to su situacije koje često ljude hvataju nespremne. U tim slučajevima, Petrov savetuje da uvek porazgovarate sa drugom osobom. 

Kada je reč o zahtevu šefa za prijateljstvo, Petrov savetuje menadžere da se ovoga klone kako bi izbegli potencijalne konflikte. Zaposleni ne bi trebalo da ignorišu zahtev ali bi bilo bolje da ponude alternativu u vidu profesionalne mreže – LinkediIn-a, kaže on.

Vaša pažnja treba da bude usmerena na sagovornika, a ne na mobilni telefon.
Vaša pažnja treba da bude usmerena na sagovornika, a ne na mobilni telefon.

Jedno od zlatnih pravila digitalne etikete je isključivanje mobilnih telefona. “Najveći izazov sa ovim spravama je što nam odvlače pažnju”, kaže autor Denijel Post Sening. “Ako ste sa drugim ljudima, vaša pažnja treba da bude na njima, a ne na mobilnom telefonu”, kaže on i dodaje da “većina ovo zna intuitivno”.

Virtuelna privatnost je relativna 

Društvene mreže su sjajne i za podelu informacija ali nekad ljudi preteraju. Ispitivanje sprovedeno 2012. u nekoliko zemalja pokazalo je da se mnogima smučilo preterano deljenje fotografija i ličnih informacija. Na Tviteru, mogućnost brzog postavljanja poruka često dovodi do neprijatnih situacija. “Neki ljudi su izgubili svoje poslove zbog pogrešnih tvitova”, kaže Jofi. “U trenutku ljudi pomisle da vode konverzaciju jedan na jedan i zaborave da je ta mreža otvorena za sve”.

howtodigitalmarketing-900

Gafovi na Tviteru pokazali su se kao noćna mora za pojedine kompanije koje su ih koristile kako bi unapredili svoj imidž. Holandski avioprevoznik KLM i Er Frans-KLM grupa otkrili su ovo kada su tvitovali “adios amigos” posle dramatične pobede Holandije nad Meksikom na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Tvit je povučen brzo i kompanija se izvinila ali ne pošto je na hiljade besnih Meksikanaca osulo paljbu po njima.

internet-abuse-spam-stop

No, da biste izbegli ove i slične neprijatnosti u virtuelnom prostoru, pročitajte i zapamtite 5 smrtnih online grehova: 

 

Spamovanje

Postoje osobe koje imaju potrebu da svaku svoju dnevnu aktivnost podele sa svim svojim prijateljima na društvenim mrežama. Ako ste i vi jedan od tih prestanite odmah. Prečesti tweetovi ili izmene statusa strahovito su iritantni i nemojte se čuditi ako ste u zadnje vreme izgubili dobar broj followera ili prijatelja na Facebooku. Pokušajte deliti samo najduhovitije dosetke, najbolje spotove, najmudrije misli i odlične citate i pokušajte to svesti na minimum. 

Izbegavanje odgovora na poruku

Kada vam neko pošalje poruku ili vam komentariše nešto što ste napisali, internet bonton nalaže da toj osobi i odgovorite. Zamislite tu situaciju u stvarnom životu – neko vam nešto kaže ili vas upita, a vi ćutite i bledo gledate u njega. Nepristojno, zar ne? Zamislite da vi nekoga nešto upitate i čekate danima da vam odgovori.

Prekratki odgovori

Iako su kratke poruke jedne od glavnih karakteristika društvenih mreža, prekratke poruke mogle bi izbaciti vašeg sagovornika iz takta. Ako se neko već potrudio da vam napiše poruku od desetak rečenica, budite toliko ljubazni pa mu odgovorite s više od 3 reči. Prekratki odgovori ostavljaju utisak nezainteresovane osobe zato pre nego što pošaljete poruku, pročitajte je ponovo i razmislite o tome na koje bi sve načine ona mogla biti protumačena. 

Nepravilna interpunkcija

Znakovi interpunkcije mogu biti od velike važnosti za shvatanje poruke. Ne stavite li upitnik u rečenicu u kojoj niste iskoristili ni upitnu zamenicu, vašem sagovorniku neće biti jasno je li to upitna ili izjavna rečenica. No, ima tu još nekoliko problema. Odgovorite li nekome sa ‘OK!’, to odaje slaganje i oduševljenost s idejom vašeg sagovornika, a napišete li samo ‘OK’, to ostavlja sasvim drugačiji utisak. 

Odlazak offline

Ovaj se ‘greh’ odnosi na situaciju kada neko započne chat s vama, a vi odete offline. Većina ljudi automatski pomisli da ih mrzite i da zbog toga ne želite komunicirati s njima. Istina najčešće jeste da pokušavate ignorisati tu osobu, no zašto ih onda uopšte imate kao prijatelje na društvenoj mreži?
Umesto da odmah odete offline, razmenite nekoliko poruka s tom osobom i recite da žurite negde te da ne možete više razgovarati i onda kliknite ‘offline’. Kada malo bolje razmislite, istu stvar radite i u pravoj interakciji. Kada vam se s nekim ne razgovara, nakon nekoliko reči kažete da žurite i odete. Pokušajte iskoristiti neke od ovih saveta i na svoje ćete sagovornike ostavljati puno bolji utisak. 
Izvor: Tanjug