Iznenađenje od Windows-a 10 i druge vesti iz Microsoft-a

Microsoft Monday” je nedeljna kolumna magazine Forbes koja se fokusira na sve stvari koje dolaze od Microsoft-a. Ove nedelje su to teme poput ukidanja aplikacije Word Flow za iOS, besplatne alatke LinkedIn Website Demographics, roka do kojeg će Microsoft prestati da podržava Flash, neprijatnog iznenađenja koje nam stiže od Windows-a 10, novog ‘bug bounty programa’ (prilika koju nude mnogi web-sajtovi, te softver developeri, a koja individualnim korisnicima omogućava da dobiju novčanu nagradu ako primete i prijave nove viruse), update-a za Teams App (aplikacija iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365), te nove Fitbit opcije (koja prati aktivnost korisnika) za Cortana-u.

Ukidanje aplikacije Word Flow za iOS

U aprilu 2016. godine Microsoft je lansirao intuitivnu aplikaciju za tastaturu, pod imenom Word Flow. Danas aplikacija više nije dostupna za skidanje, a iz kompanije su izjavili da je Word Flow eksperiment završen. Korisnicima predlažu da umesto ove od sada koriste aplikaciju SwiftKey.

Besplatna alatka LinkedIn Website Demographics

Taylor Greason, menadžer proizvoda u LinkedIn-u, nedavno je objavio post u kojem je najavio novu besplatnu alatku – LinkedIn Website Demographics . Funkcija korisničke demografije nekog sajta je da pruži informaciju o tome da li se kreira pravi sadržaj za određene grupe.

LinkedIn Website Demographics je besplatna alatka koja će web-portalima omogućiti da znaju profesije korisnika koji najčešće posećuju sajt, što će im omogućiti da prave bolje ciljane sadržaje. Website Demographics će ove podatke obezbeđivati tako što će imati pristup bazi podataka mreže LinkedIn, koja broji više od 500 miliona korisnika.

Microsoft i Flash

Adobe je nedavno objavio da će prestati sa podržavanjem Flash softvera do 2020. godine, a Microsoft ima svoje planove o tome kako da postepeno ukine Flash.

Iz Microsoft-a planiraju da Flash prvo ukinu za svoje pretraživače – Microsoft Edge i Internet Explorer – da bi ga potpuno povukli iz Windows-a do kraja 2020. godine. Ovaj proces je već počeo za Microsoft Edge sa Click-to-Run opcijom za korisnike Windows-a 10.

Iznenađenje od Windows-a 10

Iz Microsoft-a su potvrdili da milioni Windows 10 korisnika neće dobiti novi update. Iako su obećali da će update-ova biti do 30. oktobra 2020. godine, sada će to zavisiti od toga da li korisnici imaju najnoviji hardver. Ako hardverski partner prestane da podržava određeni uređaj, ili neku od njegovih ključnih komponenti, te prestane da obezbeđuje update za drajvere i firmver, vrlo je verovatno da taj uređaj u budućnosti neće moći da update-uje svoj Windows 10.

Ono što će stvarati dodatno komplikacije je i to da će korisnik koji bude update-ovao svoj Windows 10, a nema adekvatan uređaj, samo dobiti poruku da ‘Windows 10 više nije podržan na njegovom uređaju’, a neće dobiti informaciju o tome koji deo hardvera onemogućava update.

Windows ‘bug bounty program’

Iz Microsofta su najavili Windows Bounty Program, a nagrade za ukazivanje na viruse će se kretati od 500 do 250.000 dolara.

Update za Teams App

Microsoft je lansirao novi update za Teams app (aplikacije iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365) za iOS sa HD audio i video podrškom, te mogućnošću da se vide sadržaji koje korisnici dele.

Nova Fitbit opcija za Cortana-u

Cortana, kako su izjavili iz Microsoft-a, od sada ima i Fitbit opciju. Fitbit je već dostupan na Windows-u 10, Android-u i iOS-u, a ova opcija za Cortan-u će uskoro biti dodata i u Harman Kardon Invoke zvučnik.

Sada ćete moći da izgovarate stvari poput “Hej, Cortana, pitaj Fitbit kako sam danas”, a moći ćete i da joj saopštavate šta ste doručkovali sa “Hej, Cortana, reci Fitbit-u da ubeleži da sam doručkovao omlet”.

Izvor: Forbes

WhatsApp i na vašem računaru

Mobilna aplikacija za razmenu poruka i medija WhatsApp, koju dnevno koristi milijardu ljudi, ima i opciju za korišćenje preko računara.

WhatsApp Web mogu da koriste vlasnici Android, iPhone, Windows, Nokia S60, Nokia S40 EVO, BlackBerry-a i BlackBerry 10 telefona, prenosi Mashable.

Ukoliko posedujete neki od nabrojanih telefona, pratite sledeće korake kako biste mogli da se dopisujete putem WhatsApp-a preko računara.

U internet pretraživaču idite na adresu web.whatsapp.com.

Na ekranu se tada pojavljuje QR kod za skeniranje. Zatim na telefonu uđite u podešavanja aplikacije. Naravno, posedovanje internet konekcije u tom trenutku na telefonu se podrazumeva.

Na Android i Nokia telefonima uđite u opciju Menu, a zatim WhatsApp Web. Kod iPhone-a, u pitanju je opcija Settings.

Telefon nakon toga automatski otvara kameru koja skenira kod i tada bi na ekranu računara trebalo da vam se prikaže celokupan istorijat dopisivanja putem ove popularne aplikacije.

Izvor: n1info.com

Windows i Android u tandemu

Android je ove godine za 1% „preskočio“ Windows kao dominantna platforma za povezivanje na Internet – Android se koristi u 38 odsto, a Windows u 37 odsto konekcija, dok ostali operativni sistemi dele preostalih 25 odsto! Impresivna je dominacija ova dva rivala – Android konstantno polako raste, a Windows konstantno (lagano) opada poslednjih desetak godina i ovaj spori trend nastaviće se i u budućnosti te na ove glavne takmace treba i dalje računati.

Mada bi ovi trendovi mogli da se protumače kao loši po Microsoft, baza korisnika još je ogromna jer Windows i dalje drži 84 odsto desktop tržišta, jedino što broj korisnika Android‑a i generalno svih pametnih telefona i tableta raste drastično brže. Situacija je vrlo interesantna jer postoji ogroman broj korisnika Interneta koji se paralelno koriste oba operativna sistema: Windows na desktop računarima, a Android na mobilnim telefonima i tabletima. Ova kombinacija u suštini je dobitna zbog fantastične programske podrške ove dve platforme, svake u svom segmentu tržišta.

Bez obzira na to što Microsoft i Google vode rovovsku borbu na planetarnom nivou, mi koristimo ono što je najrasprostranjenije i najbolje podržano u oba sveta. Zanimljivo je da ova dva operativna sistema, svaki u svom carstvu pokriva lavovski deo tržišta, tj. broja ukupnih instalacija: sve verzije Android‑a zauzimaju 86 odsto mobilnog, a sve verzije Windows‑a 84 odsto tržišta desktop i laptop računara. Dakle, velika grupa čitalaca koristi oba sistema, pa hajde da se pozabavimo najboljim načinima za međusobnu saradnju i deljenje podataka. Interesantno je i to što mnoštvo programa, mada uglavnom potiče s jedne platforme, ima i verzije za drugu platformu.

Kada koristimo dva računara, glavni problem je razmena, deljenje i sinhronizacija podataka među njima. Stvari su dovoljno komplikovane i kada koristimo dva PC‑ja: jedan na poslu, a drugi kod kuće. Situacija postaje još interesantnija kada ovom paru dodamo i laptop, a komplikacija naročito dolazi do izražaja kada imamo dva različita sveta: dva operativna sistema na dva potpuno različita komada hardvera, kao što su pametni telefon i računar. Kako da situaciju s razmenom fajlova raspetljamo na najbolji način?

Prvo, najstarije rešenje svakako je razmena podataka preko USB kabla. To smo primenjivali još u vreme dok je Nokia gospodarila mobilnim tržištem. Mobilni telefon veže se preko kabla na PC i osim što veza dozvoljava razmenu fajlova, možemo da uživamo i u blagodetima dopunjavanja uvek gladne baterije telefona. Ova veza je najbezbednija što se tiče tajnosti podataka, jer niko ne može da nam se umeša u vezu koja ima dva kraja i nikog da posreduje u sredini: podaci su kod nas i na jednoj i na drugoj strani. Dodatno, kabl možemo da koristimo i kao medijum za „prenos Interneta“ tj. za tethering. U poslednje vreme Android pokušava da nas odvikne od korišćenja kabla za prenos podataka, tako da u zavisnosti od verzije, možete da se suočite sa situacijom kad tu akciju nije moguće izvesti.

Drugo rešenje je korišćenje Bluetooth tehnologije koja u najnovijoj verziji dozvoljava brzine prenosa od 2,1 Mbit/s. Ovo je zgodno jer je jednostavno za ad‑hoc veze u kojima učestvuju samo dva uređaja koja su u fizički neposrednoj blizini od nekoliko metara.

Treće rešenje je Wi‑Fi konekcija koja može da se ostvari neposredno, tako što jedan uređaj predstavlja hot‑spot i dozvoljava povezivanje na sebe i deli Internet, a drugi uređaj ili više njih mogu da se povežu na njega i s njim razmenjuju podatke većom brzinom do 300 Mbit/s, odnosno do 600 Mbit/s u udvojeno povezanom režimu 802.11n. Ovo rešenje je superbrzo u odnosu na Internet, besplatno i prilično sigurno, ako se niko ne umeša u vašu Wi‑Fi mrežu. Veliko olakšanje u ostvarivanju ove veze može da vam bude besplatna Send Anywhere aplikacija koja postoji u dve verzije: za Android i Windows. Uslov ostvarivanja veze je da se oba uređaja priključe na istu Wi‑Fi mrežu, nakon povezivanja s jedne strane koristićete Send i prevlačiti fajlove ili foldere, a zatim preuzimati šestocifreni kod. Na drugom povezanom uređaju pokretaćete Receive i unositi preuzet sigurnosni kod. Vrlo jednostavno i brzo, a sve se odvija u lokalu: uređaji su međusobno nadohvat ruke i nema putovanja podataka preko pola sveta uz mnoštvo posrednika čiju bezbednost i dobre namere ne moramo da proveravamo.

Četvrto rešenje je komforno što se tiče korisnika i njegove lokacije, ali podrazumeva postojanje pouzdane Internet konekcije i njene dobre propusne moći – cloud kao medijum za skladištenje i sinhronizaciju podataka. Pionir skladištenja u oblaku za široke korisničke mase svakako je čuveni Dropbox, kojem su se kasnije pridružili Google Drive i Microsoft OneDrive. Svi oni nude besplatne osnovne servise koji su sjajni za pravljenje sigurnosnih kopija, kao i čuvanje i deljenje manjih količina podataka koji se mere do desetak gigabajta. Ovo „manjih količina“ pišemo jer je prostor dovoljan, npr. za sve naše bitne Office dokumente, ali svakako nedovoljan za potpuni backup s današnjim multimedijalnim video, foto i muzičkim sadržajima. Za ovakve namene postoje komercijalne doplate ovih servisa s darežljivijim prostorom reda veličine terabajta.

Kada se naviknete na fleksibilnost cloud modela, počećete kad‑tad da razmišljate o selidbi u oblak i prestanku nošenja prenosivih diskova. Postoji i servis koji je prilično darežljiv na startu, a zove se Mega i pripada kontroverznom Kim Dotcom‑u. Mega svakom korisniku daje besplatno 50 GB prostora, što predstavlja interesantnu alternativu konkurentima koji nude tri do deset puta manje. Svako od pobrojanih rešenja ima Android aplikaciju, kao i rad preko Web browser‑a i Windows klijenata koji u pozadini budno motre na sinhronizaciju zadatih foldera ili brinu o kopiranju i deljenju sadržaja s drugim korisnicima ili vašim poznanicima.

Fleksibilnost i lakoća korišćenja su tu, tako da ne morate da brinete ni o načinu ni o mestu pristupanja. Svaki od ovih servisa pretvoriće jedan Windows folder u mesto sinhronizacije – sve što ubacite u njega odlazi u oblak. Ako servis sa istim nalogom instalirate na neki drugi računar ili mobilni telefon, podaci će automatski biti iskopirani i na tu lokaciju. Što se tiče Android okruženja, fajlovi se ne sinhronizuju uvek automatski. Odgovarajući Android app koristite za pregled fajlova u oblaku, uz mogućnost njihovog preuzimanja i slanja nazad. Što se tiče automatskog snimanja u cloud, možete da koristite Microsoft Office aplikacije koje podržavaju sync‑and‑store servis koji brine o sinhronizaciji fajlova i nakon njihovih izmena. Kada radite backup veoma bitnih podataka, razmislite o tome da ih čuvate na više mesta: jednu kopiju na prenosivom disku, drugu u oblaku, a dovoljno dobro rešenje jeste i bekapovanje na dva konkurentska oblaka.

Peto rešenje brine o vašim beleškama i oslanja se na Microsoft OneNote koji dolazi uz Windows 10. OneNote možete da koristite za pravljenje brzih beleški i nacrta, kao i za organizovanje i sortiranje raznovrsnih podataka. Google Play nudi besplatnu Android verziju aplikacije koja će brinuti o razmeni s vašim Windows računarima. OneNote servis snima promene momentalno, tako da bilo šta snimljeno na jednom uređaju daje trenutne promene i na drugom. Sve ovo odvija se u pozadini preko Microsoft OneDrive servisa. Jedino ograničenje jeste to što preinstalirana Windows verzija OneNote‑a, kao i Android app mogu da kreiraju i otvaraju beležnice u vašem OneDrive oblaku. Ako želite ovo da radite i na lokalnom hard ili SSD disku, potrebno je da koristite napredniju verziju aplikacije koja stiže sa Microsoft Office paketom. Što se tiče deljenja fajlova, ono je i za Office verziju moguće samo preko OneDrive servisa.

Šesto rešenje vezano je za naše fotografije zbog kojih su memorijske kartice telefona najčešće zagušene. Štaviše, korisnici mobilnih telefona uglavnom najviše pate za izgubljenim ne‑backup‑ovanim fotografijama kada se dogodi neka havarija. Zbog toga vam predlažemo da koristite Google Photos koji na Google Drive servisu čuva neograničenu količinu vaših slika. Google vaše fotografije dodatno kompresuje ako želite neograničen prostor – ako želite originalne fajlove u cloud‑u, ostajete vezani za neprijatnu kvotu od 15 GB. Bez brige, Google komprimovane fotografije dovoljno dobro čuvaju kvalitet, tako da možete bez problema kasnije i da ih štampate.

Sedmo rešenje je Google Play Music. Google brine i o vašim kolekcijama MP3 audio‑snimaka koje možete da strimujete direktno iz oblaka, pod uslovom da ste na Wi‑Fi mreži ili imate komforan paket mobilnog Interneta. Pomoću Web browser‑a idite na play.google.com i upload‑ujte svoju muziku koja će vas čekati na Google Play Music. Kada ih pokrenete, svi vaši fajlovi biće emitovani za živo, jednokratno slušanje. Ukoliko nešto budete želeli da slušate često ili bez korišćenja Interneta, moraćete da to eksplicitno preuzmete komandom Download. I u ovom slučaju, Google insistira na uštedi prostora skladištenja, tako da će svi vaši sadržaji iz Wav ili Flac formata kompresije bez gubitaka biti konvertovani u Mp3 koji ima manji pad kvaliteta.

(Objavljeno u PC#244)

 

Creators Update

Windows 10 dobio je u aprilu Creators Update, treće unapređenje koje donosi nove i bitne funkcionalnosti. Promene su primetne, ali do korisnika one neće stizati istim tempom. Microsoft „gura“ Windows 10 update verzije automatski kada se pojave i kada proceni da je to potrebno i bezbedno. Ipak, ovaj Creators Update u nekim slučajevim onemogućava korišćenje pojedinih hardverskih komponenti. Takve situacije obično od korisnika zahtevaju ručne intervencije deinstaliranja i/ili reinstaliranja drajvera i dodatna podešavanja. Problemi se pojavljuju relativno retko, a uvek postoji i rollback kojim se Creators Update uklanja i Windows 10 vraća u prethodno stanje.

Problemi koji su se pojavili nakon uvođenja novog update‑a primećeni su na relativno starijim komponentama sistema, jer su često trpeli uređaji koje ređe menjamo, kao što su štampači i skeneri. Microsoft je automatsko instaliranje ponudio prvo korisnicima koji imaju najnovije komponente računarskih sistema, a postepeno će ga nuditi i novim grupama korisnika koji imaju i pojedine komponente za koje nije baš izvesno da u konkretnoj konfiguraciji neće praviti probleme. Microsoft svakako želi sebi da prištedi masovno angažovanje korisničke podrške, pa će ovu promenu odigrati „na sigurno“.

Korisnici koji ipak žele da instaliraju update na svoju ruku, mogu da zatraže manuelnu instalaciju, pri čemu moraju da budu svesni da će možda morati neke stvari naknadno da ručno podešavaju. Naravno, u tom zahvatu mogu da računaju na korisničku podršku, ali ne bi trebalo da se ljute ako izgube više vremena nego što je to uobičajeno za takve operacije. Naša topla preporuka je da ipak sačekate da Microsoft proceni da će kod vas upgrade proći glatko i bez intervencija.

(Objavljeno u PC#243)

Cortana i privatnost

Windows pretraživanje samog sistema i njegovog radnog okruženja postalo je toliko dobro da slobodno možete da prestanete da pamtite gde se u Windows prozorima i menijima nalaze određene komande i opcije. Još je Windows 7 umeo da na osnovu unetog početka reči koju zadajete u polje pretrage u donjem levom uglu predloži prečice do brojnih stavki i instaliranih programa. Windows 8 i 8.1 produžili su sa usavršavanjem da bi Windows 10 prosto briljirao sa Cortana podsistemom s kojim možete da razgovarate, ne samo preko tastature već i zadavanjem glasovnih komandi. Cortana je sjajna, ubrzava i olakšava rad u Windows okruženju, a ujedno i poboljšava krivu učenja, jer rezultate možete da dobijete i nakon intuitivnih upita. Pitanja mogu da budu i široko formulisana, a Cortana će već uspeti da se snađe. Kada unesete neku reč ili pitanje, Cortana će vam, ukoliko to ima smisla, ponuditi prečicu do tražene Windows funkcionalnosti ili instaliranog programa, a ukoliko ne uspe da pronađe, predložiće nekoliko Internet pretraga koje se rafiniraju i dopunjuju u realnom vremenu, dok formulišete pitanje. Jedan Enter i prelazite u browser, a Bing vam obično već u prvom linku, koji je uokviren i naglašen kao lična Microsoft Wizard pomoć odgovarajuće baze znanja, nudi iscrpno uputstvo ili odgovor.

Mnogi odmah postave pitanje šta sve Cortana zna i pamti o vama i da li baš želite sve svoje lične podatke da delite s Microsoft‑om. Ukoliko joj uskratite baš sve podatke koji se generišu i čuvaju na računaru, Cortana neće biti efikasna pri odgovaranju na vaše upite. Cortana se ponaša kao asistent u kojeg morate da imate poverenje i kojem delegirate neka prava, jer ne samo da ne možete stalno da ga nadzirete već biste tako izgubili svaku korist od prepuštanja jednostavnih i lakih zadataka koji oduzimaju dragoceno vreme. Glavna strepnja je da li će naši lični podaci dospeti marketinškim agencijama i ostalim trećim stranama kojih nismo ni svesni.

U Windows 10 taskbar‑u kliknite na Cortana mikrofon ili unutar polja za pretragu. Otvoriće se Cortana panel u kojem ćete kliknuti na Notebook ikonu (treća odozgo u panelu) i otvoriće se više različitih kategorija. Prva je About Me. Tu možete da definišete svoju kućnu i poslovnu adresu, kao i druge lokacije, tako da ih ubuduće lakše popunjavate kada vam zatrebaju, ne samo u raznim formularima nego i kada poželite da dobijete instrukcije za dolazak na neku nepoznatu lokaciju. Kliknite na Edit favorites, pa na znak + u donjem desnom uglu panela. Unesite adresu, dodajte ime lokacije i po želji uključite Home ili Work prekidač, pa završite snimanjem. Osim kućne i poslovne adrese, možete da dodajete i adrese na koje često odlazite ili koje su polazišna tačka kada krećete nekud, npr. adresa rođaka ili omiljeno mesto za izlaske.

Sada se vratite na Notebook i prođite kroz ostale kategorije počevši sa Academic, pa preko Eat & Drink, Events, Finance, Getting around, Health & fitness, Meetings & reminders, Movies & TV, News, On the go, Packages, Reservations, Shopping, Special days, Sports, Travel, pa sve do Weather. Pažljivo pregledajte svaku kategoriju i odlučite koliko podataka o sebi i svom ponašanju želite da podelite sa virtuelnom asistentkinjom i šta želite da uključite, a šta bi trebalo da bude isključeno. Neke kategorije, kao što su Movies & TV, Sports i Special days, svakako su bezazlene i mirne duše možete da ih potpuno prepustite asistentu. Druge informacije, kao što su Finance, Meetings & reminders i Travel, zaslužuju temeljniju procenu koristi i opasnosti od deljenja.

Konačno dolazimo do interesantne stranice koja se zove Cortana and privacy gde definišemo koliko podataka delimo, tako da to morate koncentrisano da pročitate. Kliknite na Notebook i odaberite Permissions setting. Ovde upravljate koje podatke Cortana može da prikuplja o vama, uključujući lokacije, kontakte i komunikaciju, kao i istoriju surfovanja.

Na kraju, kliknite na link na dnu Permissions panela Speech, inking & typing privacy settings. Pojaviće se podešavanje Getting to know you koji nudi linkove sa objašnjenjima o ovim podešavanjima. Pažljivo pročitajte izjavu o privatnosti koju primenjuje Microsoft. Ukoliko vam se čitav koncept virtuelnog asistenta koji preuzima neke lične poslove na sebe uopšte ne dopada i budi tihu jezu, možete da izdate nalog za uklanjanje svega što je prikupljeno o vama i prestanak bilo kakvog praćenja aktivnosti preko tastera Stop getting to know me!

Uređuje Ladislav Struharik

(Objavljeno u PC#242)

Windows – Sa „sedmice“ na „desetku“?

Windows 7 postao je javno dostupan pre više od sedam godina i od tada je najrasprostranjenija Windows platforma koja je uspela da potisne ranije omiljeni XP. Ali, vreme neumitno prolazi i nakon ne baš uspešnog Windows‑a 8 i nešto bolje verzije 8.1, došlo je vreme da svi razmisle o rastanku od stare dobre „sedmice“. Odlično nas je sve služila, ali podrška od Microsoft‑a i proizvođača opreme polako postaje prioritet nižeg reda, pa ćemo se sve češće susretati s nedostatkom drajvera za nove uređaje ili njihovim neoptimalnim radom koji ne koristi potpune mogućnosti novih uređaja. Windows 10 je već skoro dve godine sa nama i konačno znamo sve lepe i manje lepe detalje o njemu, pa ukoliko imamo neke rezerve, trebalo bi opet da razmotrimo razloge za Windows 10 i protiv njega.

Od januara 2017. počela je da teče produžena podrška koja će trajati tri godine, što u prevodu sa Microsoft‑ove terminologije znači da će proizvođač podržavati njegovo korišćenje samo do januara 2020, a nakon toga nam ne garantuju ispravnost i bezbednost rada. Svi koji su kupili nove računare u međuvremenu, najverovatnije su ih dobili s nekom od novijih verzija, pri čemu su najmirniji oni koji su prešli direktno na Windows 10, bez usputnog zadržavanja na 8.x međufazi. Kao što i dalje postoje mnogi funkcionalni računari koji moraju da ostanu na starom XP‑u zbog računarskih komponenti i komplikovanih softverskih rešenja, tako će se produžiti i korišćenje Windows 7 konfiguracija, ali hajde da razmotrimo zašto bi bilo dobro da svi kojima je to ikako moguće požure da se ne bi zatekli kako u slučaju havarije u očajanju traže računarske komponente stare 15 godina preko eBay‑a ili  KupujemProdajem.

Glavni (Mainstream) i produženi (Extended) periodi podrške drastično se razlikuju. Oba traju po pet godina. Tokom prvih pet godina Microsoft funkcionalno menja proizvod i on evoluira u nešto efikasnije i bolje. Tokom drugih pet godina proizvođač brine samo o bezbednosti i integritetu rada. Nakon tih deset godina svaka podrška se papreno plaća, što su konstatovali oni koji su ostali zarobljeni na nepodržanoj verziji i pokušali da postave bilo kakav egzotičan zahtev pred Microsoft. U to se vrlo bolno uverila i američka vojska prošle godine: platili su 9,1 milion dolara za sigurnosne patch‑eve za nepodržane Windows XP, Windows Server 2003, Microsoft Exchange 2003 i Office 2003, što je izuzetno skupa usluga.

Windows XP imao je specijalan tretman jer je njegova podrška istekla tek devet godina nakon uobičajenog perioda od deset godina. Windows 7 ima slavu koja pomalo liči na svog istorijski znamenitog pretka, ali ovog puta, mnogi upućeni u raspoloženje unutar Microsoft‑a tvrde da neće biti produženja.

Microsoft je istinski zainteresovan da svi pređu na Windows 10 kao univerzalno rešenje za različite uređaje, pa se trude da i poslovni i privatni korisnici budu zadovoljni. U sklopu ovih promena, dijagnostičko prikupljanje podataka biće pojednostavljeno s postojeća tri nivoa koja obuhvataju osnovno, potpuno i pojačano, tako što će ostati samo izbor između jednostavnijeg osnovnog i potpunog koji će biti dovoljni za rešavanje problema. Dolazimo do naznaka početka pozitivnog trenda, a to je da je mnogo zahteva vezanih za privatnost i bezbednost konačno uslišeno i sprovedeno. Nakon poljuljanog poverenja korisnika, koje je posledica nezgrapnog pristupa prilikom forsiranog upgrade‑a sa verzija 7 i 8.x prošle godine, Microsoft je nedavno imao još jedan gaf prinudnog restartovanja što je učinilo da se mnogi korisnici osećaju bespomoćno.

Microsoft je konačno prihvatio neke aktuelne sugestije koje odslikavaju rastuću svest o mogućnosti zloupotrebe masovno prikupljanih podataka o ličnostima i ponašanju korisnika. Od institucionalnih pritisaka značajno mesto zauzimaju konkretne akcije raznih organa Evropske unije, koji su uspeli da na ravnoj nozi pregovaraju s najvećim globalnim IT igračima, kao što su Google, Microsoft, Apple, Facebook i mnogi drugi. Nakon nekoliko slučajeva novčanog kažnjavanja, giganti su shvatili da Terms and Conditions ne mogu da suspenduju sve zakone na osnovu nekog iznuđenog digitalnog I agree s linkom ka nečitljivim uslovima. Vrlo racionalno počeli su da preventivno uzimaju u obzir radnje koje mogu drastično da poljuljaju javni ugled, poverenje i na kraju krajeva, ono što im je najvažnije – dugoročne prihode.

Velike kompanije počinju vrlo ozbiljno da granularno segmentiraju kontrolu privatnosti i da omogućavaju korisnicima uvid u ono što pružaoci usluga prikupljaju o njima, kao i da revidiraju ili odstrane podatke koji već postoje u centralnim bazama. Ono pomenuto zastrašujuće: I agree, Next, Next, Next… bez čitanja i upuštanja u karikaturalne beskrajne pravne konstrukcije nerazumljive običnom čoveku, prestaje da bude nepovratno i nepopravljivo. Svakim danom svima se u najznačajnijim okruženjima pojavljuju nove mogućnosti da naknadno provere šta se zaista dešava. Microsoft tu praksu uključuje u najnovije softverske proizvode, tako da su vam i ovde otvorena vrata za interesantne promene. Najnovija je obećanje kojim je Microsoft najavio unapređenje Microsoft Account sajta na kojem ćete moći da vidite i obrišete podatke koji se odnose na vas, kao i na vaše navike u Web surfovanju, pretraživanju, lokacijama i kretanju, kao i zdravstvenim aktivnostima i Cortana Notebook zapisu ako ga koristite. Najavljena je i veća kontrola podešavanja privatnosti, redukovanje telemetrije i namera za prikupljanjem još manje podataka i na najbezazlenijem osnovnom nivou. Nadamo se da će Microsoft primeniti najavljene promene da bi nadoknadio propušteno u dugom periodu nerazumevanja zahteva korisnika vezanih za privatnost.

Uređuje Ladislav Struharik

(Objavljeno u PC#240)

Windows – ZoomIt lupa

U svakodnevnom radu često se srećemo sa sitnim fontovima i minijaturnim detaljima koje teško možemo da razlučimo, naročito na malim ekranima prenosivih računara. Prezentacije s projektorima prava su bolna tačka svakog predavača i promotera, jer su pritužbe na vidljivost naročito od publike iz udaljenih redova ometajuće. Čitava prezentacija i njeni rezultati često padaju u vodu zbog loše vidljivosti, čime se gubi njihov smisao i postiže kontraefekat. Prezentacije s pretrpanim PowerPoint slajdovima, s mnogo teksta i sitnim detaljima najčešća su greška koja prati sve početnike u javnim nastupima. Ali, ruku na srce, svi sitni detalji ne mogu baš uvek i po svaku cenu da se izbegnu. Nekada ćemo morati da prikažemo i nešto što je vrlo kompleksno, a ima pojedinih krucijalnih detalja koje treba posebno istaći. Tada ćemo morati da se odlučimo hoćemo li prikaz razbiti u dve slike ili ćemo pribeći zumiranju. Dva slajda zahtevaju prethodnu pripremu, a zumiranje omogućava dinamičko klizanje i uveličavanje baš onoga što nam je potrebno.

windowszoomit1Zadatak može da obavi Magnifier (koji još od verzije Windows XP postoji kao Screen Magnifier) mada on često ima problema s kompatibilnošću i ne uspeva da savlada baš sve izazove. Postoje brojna rešenja ovog problema, ali mi ćemo se zadržati u okviru Microsoft‑ove proširene ponude i upotrebićemo programčić ZoomIt iz porodice Windows Sysinternals (Mark Russinovich). Mark je napravio ZoomIt jer mu se na jednoj od Microsoft konferencija desilo da standardno Windows uvećanje slike nije moglo da obavi svoju funkciju u njegovoj prezentaciji.

windowszoomit2ZoomIt je sjajan zato što je vrlo jednostavan za korišćenje i uspeva da se snađe u svim situacijama. Dovoljno je da pritisnete Ctrl+1 i pred vama će se pojaviti lupa umesto kursora i prikazaće dvostruko uvećan sadržaj onoga što je ispod nje. Obratite pažnju, broj 1 nije onaj sa numeričke tastature, već onaj iznad slova Q, tako da Ctrl+numeričko1 ne pokreće ništa. Naravno, ovu tastersku kombinaciju za poziv uvek možete da promenite preko Zoom tab‑a kontrolnog panela, u kojem se podešava i veličina zumiranja koja može da se kreće u rasponu faktora od 1,25 do 4.

Kada pokrenete ZoomIt, dovoljno je da lagano otklizate na nezgodno mesto i vratite osmeh na lice ekipi iz zadnjeg reda koja nije ponela naočare za daljinu. Preko celog ekrana, odnosno projektovane slike projektora, pojaviće se uvećan detalj. Prozor će klizati zajedno s vašim pokretanjem miša, a ukoliko koristite točkić miša ili kursorske strelice gore i dole na tastaturi, moći ćete da promenite i faktor uvećanja. Slika će postati zamrznuta i statična onog trena kada pokrenete ZoomIt mod rada. Zamislite to kao da ste napravili PrintScreen i klizno ga uvećali preko celog ekrana. Da biste se vratili u normalan režim rada i kretanja, dovoljno je da pritisnete taster Esc ili kliknete oba tastera miša istovremeno.

Program se ne instalira, treba samo da raspakujete .zip arhivu na neko zgodno mesto i odatle izvučete prečicu. Kada ga prvi put pokrenete, dobićete kontrolni meni u kojem možete da promenite tastersku kombinaciju za pokretanje, kao i faktor uvećanja. Ukoliko želite da vam taj program bude uvek na raspolaganju, možete da štriklirate opciju Run ZoomIt When Windows Start. ZoomIt će se automatski startovati i smestiti u SysTray pored sata.

ZoomIt posebnu pažnju obraća na potrebe prezentera, tako da osim što možete da povećate detalje slike, možete i da pribeležite napomene pored slika ili ilustracija. LiveZoom opcija omogućava jasnije zumiranje, ali po cenu brzine i iseckanog i isprekidanog prikaza koji povremeno podrhtava.

windowszoomit3U kontrolnom panelu možete da pokrenete i BreakTimer koji odbrojava vreme do početka prezentacije, što je zgodno da jasno pripremi prisutne da se primire i pripreme za početak. Draw služi za ad hoc pisanje i crtanje po ekranu radi snimanja pomoću PrintScreen. Kada se nalazite u Draw modu, po potrebi možete da pređete u Type mod pomoću tastera T i tada da otkucate napomenu koja će ručno, sa slikom ekrana, biti snimljena u fajl.

Microsoft je preuzeo program ZoomIt kada je kupljen Windows Sysinternals projekat, ali ZoomIt ipak nije postao deo standardnog Windows‑a, pa mora da se naknadno instalira. Upozoravamo vas da na Internetu postoje istoimeni opasni klonovi ovog programa pomoću kojih hakeri pokušavaju da zloupotrebe vaš računar, pa zato preskočite samostalno guglanje i sumnjive stranice za download. Najbolje je da odete direktno na technet.microsoft.com/en‑us/sysinternals/zoomit.aspx i iz proverenog izvora bezbedno preuzmete ovaj koristan program.

Uređuje Ladislav Struharik

(Objavljeno u časopisu PC#237)