TCO analiza

Sasvim je jasno da je osnovna karakteristika računarskog oblaka ekonomičnost. Ova tehnologija javila se kao odgovor na rastuće potrebe za sve složenijim IT servisima, koji sa sobom donose i veće troškove, i to u atmosferi svetske ekonomske krize koja je zahvatila sve, od mikrokompanija do globalnih giganata, uzrokujući smanjenje kompanijskih budžeta za IT. No, sada se nećemo vraćati deceniju unazad i govoriti o nastanku cloud tehnologije, već ćemo se u nastavku fokusirati na njenu isplativost, poredeći troškove posedovanja sopstvene IT infrastrukture i iznajmljivanja iste u cloud‑u.

Automatizacija poslovnih procesa danas predstavlja imperativ za sve kompanije koje se bore za mesto na tržištu, bez obzira na to kojom delatnošću se bave. Lista servisa koji su im za to neophodni znatno je duža nego ranijih godina, što dovodi do porasta IT troškova. Samo neke od stavki na ovoj dugoj listi su: ERP (Enterprise Resource Planning), rešenje za razmenu mejlova, rešenje za upravljanje poslovnim sadržajem (Share Point), a tu su i brojni drugi servisi. No, ne povećava se samo potreba za servisima; isto se dešava i sa infrastrukturnim resursima: sa povećanjem broja i složenosti servisa raste i potreba za infrastrukturom koja u potpunosti može da podrži njihov rad. Uz to, jasno je da su i zaposleni u IT‑ju pod sve većim pritiskom, a njihov broj, nažalost, ostaje isti ili se, i to neretko, čak i smanjuje.

Svi servisi i sva neophodna infrastruktura, kao i posedovanje sopstvenog data‑centra, imaju određenu novčanu vrednost, koju nazivamo troškovi vlasništva (TCO – Total Cost of Ownership).

Kako izračunati TCO?

U prethodnim brojevima već smo govorili o tome da se troškovi vlasništva (TCO) sastoje od investicionih (CAPEX) i operativnih (OPEX) troškova.

Investicioni troškovi su troškovi kupovine opreme i opremanja data‑centra. U investicione troškove spadaju kupovina servera i storidža i ostali infrastrukturni troškovi (mreža, WAN, UPS, agregator, rek, kabliranje, opremanje serverske sobe…) i oni nesumnjivo čine najveći deo TCO‑a. U tabeli 1 prikazani su prosečni infrastrukturni troškovi.

Pored investicionih troškova, da bismo izračunali TCO neophodno je izvršiti i procenu operativnih troškova na mesečnom nivou. U operativne troškove spadaju: nadoknada za potrošnju električne energije, troškovi održavanja DC‑a, klimatizacije, održavanje sistema za nadzor i gašenje požara, održavanje DC infrastrukture i naravno nezaobilazni inženjerski resursi. Ovi troškovi prikazani su u tabeli 2.

Na osnovu podataka iz ove dve tabele možemo da zaključimo sledeće: ukoliko bismo želeli da izgradimo sopstveni DC koji je u potpunosti redundantan i bez ijedne kritične tačke, investicioni trošak iznosio bi 318.300 €, dok mesečni operativni troškovi iznose 3.390 €.

Kada smo izračunali troškove posedovanja sopstvene infrastrukture, dobili smo sumu koja nije zanemarljiva, a svakako nije ni konačna. Poredeći cene posedovanja sopstvene infrastrukture i iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u, u prvi mah bavili smo se samo brojkama, odnosno novcem. Međutim, došli smo do zaključka da ekonomičnost cloud tehnologije ne možemo na pravi način predstaviti isključivo poredeći jednokratnu kupovinu hardvera sa mesečnim plaćanjem cloud servisa. Zašto? Zato što je inicijalni trošak pri kupovini hardvera samo jedan manji deo TCO‑a. Za konkretno poređenje neophodno je da u analizu uključimo sve troškove (ne samo kupovinu) u jednom vremenskom periodu. Dakle, ključno je da investicioni troškovi zapravo nikada nisu konačni i da je nakon određenog perioda neophodno zanavljanje opreme. Grafikon ispod prikazuje TCO u petogodišnjem periodu.

Gde je tu cloud?

Primetićete da su u tabeli sa investicionim troškovima ostala nepopunjena polja koja se odnose na disaster recovery i security. Razlog je (između ostalog) to što gubitak podataka ili kompletan pad sistema za neke kompanije nema cenu, a često je nenadoknadiv. Zaštita podataka u svakom smislu trebalo bi da predstavlja imperativ za jednu kompaniju, jer njihov gubitak najčešće donosi sa sobom i kraj poslovanja.

Upravo tu na scenu stupa cloud tehnologija. Korišćenje infrastrukture u cloud‑u čini dostupnom najsavremeniju opremu visokih performansi, sa kompletnom mrežnom infrastrukturom. Infrastruktura pouzdanog cloud provajdera je u potpunosti redundantna i u njoj ne postoji nijedna kritična tačka. Pored toga, bezbednost podataka je na visokom nivou, što korisnicima omogućava da se fokusiraju na sopstveni posao, a brigu o infrastrukturi i zaštiti podataka prepuste profesionalcima.

Kada poredimo troškove posedovanja sopstvene infrastrukture i korišćenja istih servisa u cloud‑u, još jedno veliko „za“ na strani cloud‑a jeste to da ova tehnologija omogućava korišćenje, a samim tim i plaćanje samo neophodnih servisa, odnosno neophodne infrastrukture. Tu je i ključ njene ekonomičnosti. Zašto bismo plaćali nešto što ne koristimo, ako možemo, uslovno rečeno, podeliti troškove sa drugima i koristiti samo ono što nam je potrebno? U tabeli 3 prikazali smo troškove pomenute infrastrukture u cloud‑u.

Kao što se iz podataka prikazanih u tabeli može videti, mesečni troškovi iznajmljivanja resursa u cloud‑u su, otprilike, u rangu mesečnih operativnih troškova koje kompanija ima kada poseduje sopstvenu infrastrukturu. Ovo nas, dalje, dovodi do zaključka da korišćenjem cloud tehnologije izbegavamo sve one prethodno navedene investicione troškove, koji čine veliki deo samog TCO‑a. Naravno, sve izvedene kalkulacije su okvirne, da bismo što bolje prikazali koliko je cloud zapravo ekonomičan; precizne kalkulacije izvode se na osnovu potreba konkretnih kompanija. Naše iskustvo u pružanju usluga u cloud‑u i veliki broj izvedenih analiza govore nam da troškovi iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u ne prelaze vrednost mesečnih operativnih troškova kada kompanija poseduje sopstvenu infrastrukturu.

Pored ekonomičnosti, tu su i ostale prednosti korišćenja cloud tehnologije. Cloud usluge su prilagodljive i – što je izuzetno važno – ne zahtevaju kupovinu softvera, već omogućavaju korisnicima da pored infrastrukture iznajme i licence za korišćenje softvera. Ova tehnologija je skalabilna, pouzdana i efikasna, a zbog svega navedenog i sve popularnija, te se, prema nekim istraživanjima, očekuje veliki rast korišćenja javnog claud‑a do 2019. godine. Izraženo u procentima, to izgleda ovako:

  • IaaS – korišćenje infrastrukture kao usluge će porasti za 19,7%
  • PaaS – korišćenje platforme kao usluge će porasti za 15,5%
  • SaaS – korišćenje softvera kao usluge u cloud‑u će porasti za 64,8%.

Kako bismo što realnije prikazali cloud tehnologiju, moramo predstaviti i njene mane. Osnovna mana cloud tehnologije je njena zavisnost od internet konekcije. Ukoliko ste offline, nećete moći da pristupite svom parčetu računarskog oblaka. Naravno, sve što ima veze sa internetom istovremeno zavisi od njega, te se, ukoliko je konekcija loša, može javiti problem, tj. može se desiti da servis ne radi dobro i da je pristup podacima spor, pa nije moguće u potpunosti „uživati“ u visokim performansama koje cloud infrastruktura nudi.

Za kraj: sopstvena infrastruktura ili cloud?

Ako bismo ovo pitanje mogli zaista da postavimo ovako jednostavno, tj. da na njega damo jednostavan odgovor, on bi, zbog svega navedenog, zasigurno bio: cloud. U ovom „duelu“ cloud tehnologija pobeđuje, zbog toga što omogućava lakše planiranje rashoda; njenim korišćenjem investicioni troškovi prelaze u operativne (CAPEX to OPEX), što dalje omogućava da se novac koji je bio planiran za ulaganje u IT opremu sada iskoristi za strateški razvoj kompanije. Takođe, ova tehnologija obezbeđuje nezavisnost od proizvođača hardvera, štiti od zastarelih tehnologija ili onih koje su kompaniji‑korisniku nepotrebne. Uz sve to, omogućava da platite isključivo ono što ste u prethodnom periodu i koristili.

Međutim, nećemo se zavaravati i reći da je uopšte moguće postaviti pitanje na ovako jednostavan način i na njega dati ovako jednostavan odgovor. Na odlučivanje utiče mnogo faktora, potrebno je izvršiti brojne analize i procene trenutnog stanja postojeće IT opreme, pa tek onda doneti odluku o kompletnoj ili delimičnoj migraciji u cloud. Ipak, ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da će u budućnosti biti sve manje kupovine IT opreme, pa i licenci za softver, a sve više iznajmljivanja servisa u cloud‑u.

Vesna Redžić