Triput meri, jednom seci!

Prilikom planiranja investicije u neki deo IT infrastrukture koji se tiče sigurnog napajanja, bilo da se radi o serverskoj sobi, data centru ili napajanju jednog uređaja, vredi posvetiti pažnju dimenzionisanju UPS‑a

998-4661_GMA-US.indd

Dimenzionisanje?! Treba znati šta će od opreme taj naš UPS štititi i napajati, kakav je kvalitet napajanja iz gradske mreže, ukupno opterećenje, koliku autonomiju želimo. Napomena – UPS nije agregat i ne treba očekivati vreme autonomije izraženo u višesatnom neprekidnom radu (postoje i takva rešenja, ali se zbog cene izbegavaju)

Televizore i audio‑opremu štitimo i napajamo uređajima sa tzv. Standby ili Line Interactive topologijom. Za aktivnu opremu, servere, rutere, storidže i sve ono što je bitno za posao jedne kompanije, preporuka je da se upotrebi topologija Double Conversion. Ovde UPS mora da ima trenutan odziv na izostanak napajanja i čist sinusoidalan signal na izlazu. Dva su osnovna pristupa kod same izrade UPS uređaja: čoperska i klasična tehnologija zasnovana na diskretnim elektronskim komponentama. Osnovna razlika između njih je u pouzdanosti, kvalitetu i mogućnostima.

UPS‑ove koji koriste čopersku tehnologiju karakteriše uži operativni opseg ulaznog napona, često nisu „otporni“ na više harmonike iz mreže, obično su manjih dimenzija i težine, i dovoljna su rešenja ukoliko se na mestu instalacije ne očekuju neke veće naponske anomalije (velike oscilacije napona, frekvencije, uticaj viših harmonika itd.). S druge strane, UPS‑ovi koji su napravljeni klasičnom tehnologijom odlikuju se većom pouzdanošću, širim opsegom ulaznog napona i osetno bolje filtriraju anomalije iz gradske mreže. Obično su nešto gabaritniji i srazmerno teži. Shodno tome postoji i velika razlika u cenama, jer su čoperske varijante primetno jeftinije. Pre nabavke, obratite se nekom stručnom licu za savet ili sami putem Interneta pokušajte da nađete varijantu koja bi zadovoljila vaše potrebe. Ali budite oprezni zato što mnogi proizvođači ne navode sve neophodne detalje, pa se često neke anomalije pokažu tek kada se UPS pusti u rad.

Runtime graph1

Na red dolazi određivanje ukupnog opterećenja. Prvi korak – jednostavno saberemo sva opterećenja koja želimo da štitimo, izraženo u vatima ili kilovatima. Snaga UPS‑ova najčešće je izražena u volt‑amperima ili kilovolt‑amperima, a mi moramo znati i snagu UPS‑a u W (kW). Odnos između stvarne i deklarisane snage kod monofaznih UPS‑ova najčešće je između 0,6 i 0,9 pa sve do odnosa 1 (VA=W). Npr, UPS snage 1000 VA uz odnos među snagama 0,7 daje realnu snagu napajanja od 700 W. Kada UPS‑om štitimo više različitih uređaja, najbolje je sabrati sve vrednosti u vatima, pa na osnovu tog podatka odrediti prvi najmanji UPS koji može doći u obzir po pitanju snage. UPS ne treba opteretiti do maksimalne snage, već između 70 i 90 procenata – ostalo je rezerva snage. Uz UPS uvek dolazi i komunikacioni kabl i softver za komunikaciju između računara i UPS‑a. Pored kontrole rada UPS‑a, on omogućava bezbedno isključivanje računara ukoliko nestane napajanje iz gradske mreže, pri čemu prethodno sačuva sve otvorene datoteke i sve to pre nego što se isprazni interna baterija.

Treći faktor veoma bitan za dimenzionisanje UPS‑a jeste željena autonomija. One obično nisu duge, najčešće ne duže od petnaestak minuta. A ako su potrebe veće, nekada je nemoguće željenu autonomiju dobiti samo UPS‑om, već moramo da priključimo i dodatne baterijske pakete.

Kao još jedan važan faktor prilikom izbora UPS‑a, treba uzeti kvalitet napajanja iz gradske mreže na lokaciji gde želite da instalirate budući UPS. Tako, na primer, u industrijskim okruženjima, područjima s nestabilnim napajanjem, prigradskim sredinama ili u blizinama trafo‑stanice sigurno nećete moći računati na neki osnovni StandBy model.

Prilikom izbora odgovarajućeg modela UPS‑a treba u obzir uzeti barem sledeće parametre: sve detalje oko ukupne snage uređaja koje treba napajati, stanje elektrodistributivne mreže na datoj lokaciji, željenu autonomija i stepen zaštite, da li je dovoljna komunikacija sa UPS‑om samo u lokalu ili postoji potreba za udaljenim nadzorom ili upravljanjem njegovim resursima.

www.schneider‑electric.com

Dušan Gojsović i Vasilije Kodžopeljić

 

Objavljeno u časopisu PC#233