Ušteda stiže iz oblaka

Već dugo govorimo o prednostima cloud computing‑a, ali izgleda da i dalje nismo uspeli da uverimo „neverne Tome“ koji ne shvataju konkretne prednosti i uštede dok im se ne prikažu na slučaju sličnom njihovom. Zato ćemo vam ovom prilikom na praktičnom primeru prikazati kako možete profitirati od prelaska na cloud infrastrukturu.

businessman thinking and watching the money mark of cloudNema boljeg načina da nekoga uverite u kvalitet i funkcionalnost nekog tehnološkog koncepta od toga da mu prikažete sve prednosti na primeru koji može da razume i sa kojim može da se poistoveti. Nažalost, velike IT kompanije pokušavaju da domaće korisnike uvere u svrsishodnost prelaska na novi koncept rada prikazujući im studije slučaja primene cloud computing‑a kod kompanija sa više hiljada zaposlenih, koje rade na daleko razvijenijim tržištima. Ili, rečima prosečnog vlasnika male domaće firme, „lepo je što je zapadna korporacija sa 10.000 zaposlenih uštedela tolike pare prelaskom u cloud, ali daleko je to od mene i Srbije“. I bio bi u pravu, naročito ako se u njegovoj firmi računari koriste kao malo kompleksnije pisaće i računske mašine. Ali, ako koristi najnovija IT rešenja i ima iole kompleksniju infrastrukturu, uštede su itekako moguće i nimalo zanemarljive.

Samo konkretno

Za primer smo uzeli imaginarnu firmu koja ima 30 zaposlenih i koristi računare na pravi način, dakle za upravljanje poslovanjem i njegovo konstantno unapređenje. Pored uobičajenih softverskih alata (vlasnički ili open‑source Office paketi), tu je obavezno i barem jedna line‑of‑business aplikacija, možda čak i celo ERP rešenje, ponegde CRM, a značajno mesto zauzimaju i rešenja za komunikaciju i kolaboraciju, pre svega email server i neko rešenje za objedinjene komunikacije, naročito ako kompanija ima više lokacija. Da bi to sve funkcionisalo iole pouzdano i bezbedno, ne treba zaboraviti i domensko okruženje i rešenja za zaštitu, a i poslovnu dokumentaciju treba smeštati na jedno mesto, najčešće neki fajl server. Ukratko, spisak zahteva nije naivan.

Prevedeno u malo konkretnije zahteve, ovoj firmi su potrebna barem dva solidna servera, jedan kao domenski kontroler i eventualno lokacija za smeštanje fajlova, dok se na drugom „vrti“ poslovna aplikacija, u rasponu od lokalnog knjigovodstvenog softvera do najmoćnijeg ERP‑a, „začinjena“ serverskim rešenjem za upravljanje bazama podataka. Situaciju dodatno komplikuju sistemi za kolaboraciju (email, instant messaging), koji mogu uvesti čak i treći server u kombinaciju, a velika količina podataka se ponekad mora smeštati na zasebne storage sisteme, sa izdvojenim backup sistemima. Suma sumarum, samo u hardveru smo dobili sasvim solidan zbir u evrima, a gde su tu troškovi licenci za servere, poslovni softver, korisničke licence, CAL‑ove…

Kad cifre (pro)govore

Kad se podvuče crta, situacija je sledeća: dva „prava“ servera, dakle ne malo jače PC konfiguracije već serverske mašine sa adekvatnim pločama, procesorima, ECC memorijom, hardverskim RAID kontrolerom i redundantnim napajanjem – ukupno oko 5.000 evra. Adekvatno rešenje za storage i backup, koje uključuje i hardver i licence – još oko 1.500 evra. Do softvera još nismo ni došli: za ova dva fizička servera potrebna su vam dva Windows Server‑a, pored njih i jedan SQL Server za poslovnu aplikaciju i sve ostale namene, a na to sve dodajte i 30 Windows i SQL CAL‑ova, i eto nas na skoro 9.000 evra samo za osnovnu softversku konfiguraciju. Kad smo već krenuli sa Windows platformom, da nastavimo u istom duhu: ovom spisku dodajte i Exchange email server, SharePoint za kolaboraciju i deljenje fajlova, Lync za objedinjene komunikacije, Project Server za upravljanje projektima, i na kraju svega – Dynamics NAV ERP. Cena svih navedenih licenci za 30 korisnika? Možda je bolje da i ne sabiramo.

Neko će prigovoriti „čemu vlasnički softver, zašto baš Windows a ne Linux?“. Opaska na mestu, da vidimo kako to izgleda u svetu slobodnog softvera: Red Hat Enterprise Linux Server, standardna jednogodišnja pretplata – 799 dolara, dakle samo 276 dolara manje od Windows Server‑a u verziji Standard 2012 R2. Naravno, mogu se koristiti i besplatna Open Source rešenja, kako za serversku platformu tako i za neke od aplikacija, ali bez obzira na trošak softverskih licenci i dalje ne možete pobeći od troška nabavke hardvera, koji nikako nije mali i u dobro planiranim okruženjima dolazi u trogodišnjim ciklusima, jer ne treba čekati da se server pokvari da počnete da razmišljate o njegovoj zameni. Ne treba zaboraviti da bez obzira na to koja je cena rešenja kojeg koristite, taj sistem neko mora i da održava, što je važan segment u svakoj računici.

Problemi ovakvog koncepta su dobro poznati: već samo uvođenje sistema je skupa rabota, a njegovo održavanje još skuplje i komplikovanije. A kada dođe do kvara ili pada sistema, ako vam je kompletno poslovanje oslonjeno na IT – sve stoji. Problem finansiranja ovakvog koncepta je naročito izražen kod manjih firmi, jer nema prevelike razlike u inicijalnom ulaganju u hardver za firmu od 30 zaposlenih, kao u našem primeru, i firmu od 150 zaposlenih. Povrh svega, oprema je najčešće koncentrisana na jednom mestu, pa ako imate više geografski udaljenih lokacija, u slučaju gubitka Internet veze sa centralnom lokacijom opet cela firma stoji. A svaki vlasnik firme zna koliko je to pogubno za posao.

Šta je rešenje?

Neki od elemenata infrastrukture, kao što je domenski kontroler, ne mogu se izmestiti sa lokacije korisnika u cloud, ma koliko brzu Internet konekciju imali. Ali sve ostalo može. Hibridno okruženje, u kojem se bazna infrastruktura nalazi na centralnoj lokaciji korisnika a kompletan poslovni softver na serverima cloud hosting provajdera, je lako ostvarivo čak i u domaćim uslovima. Prelaskom na cloud, standardne glavobolje kao što su održavanje servera, patch‑ovanje softvera ili backup mogu u potpunosti prebaciti na stranu provajdera. Ako znamo da oni standardno daju garanciju na pouzdanost rada sistema od 99,99 %, što prevedeno u konkretno vreme znači ne više od par minuta na godišnjem nivou kada sistem nije raspoloživ, jasno je da problema sa dostupnošću ključnih poslovnih aplikacija više neće biti. Pored toga, tim aplikacijama će se lakše i brže pristupati i sa bilo koje udaljene lokacije i sa mobilnih uređaja, što daje potpuno nov kvalitet ovakvoj postavci IT sistema.

Da probamo da to sve prevedemo i u neke cifre. Ako uzmemo onu našu zamišljenu firmu i konfigurator domaćeg hosting provajdera mCloud, dobijamo: godišnja cena iznajmljivanja prosečnog mCloud Windows servera je oko 500 evra. Dakle, za cenu kupovine „gvožđa“ u vidu dva servera, koje ćete sami morati da instalirate, održavate i zamenite posle tri‑četiri godine, dobićete pet godina iznajmljivanja servera kod kojih je rešen problem održavanja, dostupnosti i backup‑a. I iz ovako grube računice je jasno da prelazak na cloud donosi značajne uštede. Tu je i dodatna fleksibilnost, gde kapacitete cloud sistema korigujete u skladu s potrebama.

Kako to izgleda u praksi?

Da sve prethodno ne bi ostalo samo skup slova i brojki na papiru, efikasnost migracije resursa u cloud ćemo vam pokazati na konkretnim primerima iz domaće prakse. Beorol je uspešna domaća firma koja se bavi proizvodnjom ručnog molerskog alata, kao i uvozom i distribucijom ručnog alata i pribora za završne radove u građevinarstvu. Oni imaju zaposlene na više lokacija u skoro svim zemljama u regionu, koji pristupaju njihovom centralnom softveru, što je u čestim situacijama nestanka struje ili Internet veze na centralnoj lokaciji predstavljalo ozbiljan problem. Na predlog IT konsultantske kompanije IT4Biz, Linux e‑mail serverska infrastruktura i poslovna aplikacija sa bazom podataka su izmešteni na mCloud servere, uz podizanje VPN tunela koji ih povezuje sa ostatkom sistema na centralnoj lokaciji kompanije, i od tada nisu imali ni minut prekida.

Moguće su i drugačije kombinacije, pa tako kompanija Omnisoft, jedan od vodećih implementatora Pantheon ERP rešenja u našoj zemlji, koristi mCloud platformu da bi na njoj hostovala klijentske instalacije Pantheon ERP‑a. Tako krajnji korisnici, umesto investicije u lokalni hardver i softver, rešenje dobijaju praktično kao servis od Omnisoft‑a, uz razumnu nadoknadu na mesečnom nivou, čime se trošak implementacije i korišćenja ovog ERP rešenja automatski prevodi iz kapitalnog troška (CAPEX) u operativni (OPEX), uz visoku dostupnost, kompletnu podršku i ekspresno puštanje u rad. Kao što vidite, priča o cloud computing‑u i njegovim prednostima i uštedama koje donosi nije samo bajka iz udaljene galaksije poslovanja razvijenih zemalja, već realnost i to ovde, u Srbiji.

www.it4biz.rs, www.mcloud.rs,
www.mainstream.rs

Vladimir Cerić

(Objavljeno u časpšisu PC#209)