Znanjem do posla

Srpska privreda još uvek oseća efekte globalne krize. Međutim, postoji jedan njen deo koji odoleva, i ne samo da opstaje nego i raste dvocifrenim postotkom iz godine u godinu. To je softverska industrija, najzdraviji deo srpske privrede koji uglavnom izvozi usluge i proizvode. VOICT smatra da je za unapređenje ICT‑ja u Srbiji najbitnije obrazovanje, pa je učinio važan korak u tom smeru.

-edu-04-ICT-Academy_Rollup-01Budućnost je svetla za one koji se bave IT uslugama i proizvodima. Ipak, postoji jedan ograničavajući činilac: nedostatak kvalifikovanog IT kadra sprečava srpske softverske kompanije i preduzetnike da preuzmu još veće poslove, ali i čini da je teško posvetiti deo postojećih resursa istraživanju i razvoju. Upravo ta delatnost je naročito važna jer vodi do stvaranja nove vrednosti, koja zauzvrat umnožava uložene resurse velikom brzinom, omogućavajući tako ogromne dobrobiti za kompanije i zajednicu.

Nedavno je sprovedeno istraživanje među IT kompanijama, konsultantima i drugim pojedincima i organizacijama o problemima i mogućim rešenjima u ovoj oblasti. Rezultati istraživanja, u kom je učestvovalo oko 1000 ispitanika, sadrže listu akcija koje treba preduzeti kao podršku sektoru. Ako ove akcije poređamo po prioritetu, počevši od najvišeg, prvih pet stavki izgleda ovako:

  1. Prilagoditi obrazovni sistem potrebama IT industrije.
  2. Modernizovati nastavne planove i programe te povećati ulazne kvote za IT studije
  3. Uvesti poreske olakšice za investicije u IT sektoru
  4. Podržati na razne načine izvoz softvera
  5. Dodeliti bespovratnu pomoć početnicima u IT biznisu.

Veoma je indikativno da se prva dva mesta odnose na obrazovanje i broj dostupnih kadrova – ispred finansijskih mera podrške! To je samo još jedna potvrda već ustanovljene činjenice da postoji ogromna tražnja za ljudskim resursima u ovom sektoru. Trenutno u Srbiji radi oko 6000 IT profesionalaca u nekoliko stotina softverskih kompanija. Istovremeno, postoji raskorak između potreba ove industrije i broja ljudi koji dolaze iz obrazovnog sistema.

Tokom poslednje dve godine primećen je napredak i povećanje broja studenata koji upisuju računarske studije. Međutim, čak i da Srbija udvostruči broj diplomaca sa ovih studija, to i dalje neće biti dovoljno. Povećanje broja studenata je dobra vest, ali sada treba čekati najmanje četiri godine da počne da se povećava broj diplomaca koji stižu sa fakulteta. Osim toga, tekući trend da je neophodno uložiti u dodatno obrazovanje diplomaca na prvom radnom mestu ukazuje na to da kvalitet nastavnih planova i programa treba unaprediti kako bi bili u skladu s potrebama u stvarnom svetu.

Projekat Akademije ima dva cilja. Prvi je neposredan: povećanje broja ljudi koji se zapošljavaju u IT sektoru i, na taj način, barem delimično ublažavanje nestašice kadrova. Drugi, u ovom trenutku mnogo važniji cilj jeste da se dokaže da ovakav koncept rešavanja problema s kadrovima može da pruži dobre rezultate. Ako se realizuje visok postotak zapošljavanja polaznika Akademije, to znači da imamo koncept koji u praksi daje rezultate, što ćemo potom koristiti kao kvalitetnu referencu za nastavak rada s više polaznika Akademije.

Predmeti su osmišljeni tako da omoguće unapređenje postojećih i sticanje novih znanja iz date oblasti, radi njihove praktične primene, u cilju lakšeg zapošljavanja u firmama – članicama Vojvođanskog IKT klastera i ostalim firmama iz oblasti IT‑ja.  Fokus akademije je na praktičnom znanju, pa je stoga i program nastave tako koncipiran. Nastavu čini set obaveznih predmeta, koji čine osnovu IT znanja i veština koju će polaznici dobiti. Drugi deo nastave je izborni i čine ga modulski predmeti – polaznici biraju jedan od četiri ponuđena modula. U okviru IKT klaster akademije postoje četiri modula: Web developer, Front‑end developer, Administrator baza podataka i Developer mobilnih aplikacija.

Obavezne predmete će svi polaznici zajedno slušati u jednoj većoj grupi, dok će se nastava za modulske predmete izvoditi u manjim grupama. Nastava je interaktivna i od polaznika se očekuje da prate kurs na svom prenosivom računaru i aktivno učestvuju u nastavi. Predavači će biti dostupni polaznicima putem elektronske pošte kako bi im u što kraćem roku odgovorili na pitanja u vezi sa kursom.

Nakon odslušanih i položenih svih predmeta koji čine kurs, polaznici će dobiti sertifikat IKT klaster akademije u kome će biti navedeno koje predmete su položili i ko su bili predavači. Termini predavanja su prilagođeni polaznicima koji imaju dodatne obaveze radnim danima i odvijaće se petkom u popodnevnim i subotom u prepodnevnim časovima, u dogovoru s predavačima. Nakon obrazovanja prve generacije, menadžment Akademije će analizirati rad i postignute rezultate, te u skladu sa njima napraviti potrebne izmene i pripremiti teren za narednu generaciju.

Akademija je namenjena kako početnicima u oblasti informacionih tehnologija, tako i onima koji imaju iskustva u nekoj drugoj oblasti i žele napredak u karijeri kroz rad u oblasti IT‑ja, ali i osobama sa određenim predznanjem u ovoj oblasti koje žele da steknu više prakse. Školarina u iznosu od 10.000 dinara (moguće je plaćanje u dve rate) iznosi nešto manje od 10% ukupnih troškova kursa po polazniku. Ostalih 90% je obezbeđeno iz sredstava donatora – USAID Projekta održivog lokalnog razvoja kao i u nefinansijskom doprinosu Vojvođanskog IKT klastera. Svi polaznici moraju da imaju sopstveni prenosivi računar odgovarajućih performansi.

Projekat je inicijalno podržao jedan glavni finansijer – USAID Projekat lokalnog održivog razvoja. U kasnijim fazama je moguće generisati više načina za finansiranje Akademije – sopstvena sredstva i poslovne aktivnosti (npr. školarina), javni izvori finansiranja (nacionalni i EU fondovi), privatna sponzorstva i partnerstva (korporativna članarina za partnere Akademije)… Institucionalna održivost će biti obezbeđena kroz saradnju s mrežom partnera na projektu, ali i šire od toga.

Vojvodina ICT Cluster – VOICT, www.vojvodinaictcluster.org

Milan Šolaja

(Objavljeno u časpšisu PC#209)