Zoran Marinković (Bjesovi) o muzici i računarima

Foto: Michael Bowring

Bjesovi su jedan od najvećih srpskih rok bendova koji pod ovim imenom postoji od 16. jula1990. to jest, od prve večeri prve čačanske gitarijade, kada su pobedili i od novca od nagrade snimili svoj prvi album. Grupa je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima Grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i srpski Bjesovi.

Slika 02Čitavu karijeru Bjesova karakteriše svesnost u odnosu na sebe same, i u odnosu na umetnički, politički i svaki drugi kontekst zadatog im vremena i prostora, a koja se posle početnih lutanja jedno vreme ustalila u okvirima religioznog koncepta, koji se na svom ishodištu maestralno pretvorio u najjednostavniju, ali suštinsku priču o ljubavi i empatiji. Trenutno, Bjesovi su i dalje aktivni, imaju poštovanje muzičke kritike, verno jezgro publike koja ih sve ove godine prati. Novi album obrada rok pesama iz “regiona” i SFRJ postavljen  je na “Nocturne” sajt gde se može besplatno skinuti. Članovi benda su: Zoran Marinković – vokal, Marko Marković – bas, Ivan Kovačević – gitara, Slobodan Vuković – gitara, Ramon Hamel – bubanj i Miroslav Marjanović – bubanj.

Do sada su izdali sledeće albume:

1993,  U OSVIT ZADNJEG DANA   (audio / kaseta)   PGP ”Sound Galaxy”, Čačak

1994,  bezimeni album   (audio / CD i kaseta)   ITV-MELOMARKET, Beograd

1997,  SVE ŠTO VIDIM i SVE ŠTO ZNAM   (audio / CD i kaseta)   “Metropolis Records”, Beograd

2003,  NA ŽIVO  (audio / CD i kaseta)   “Metropolis Records”, Beograd

2004,  KST, Beograd, 31. V 2003   (video + multimedia / CD)   samostalno izdanje

2009,  BOLJE TI   (audio + video / CD+DVD)   PGP RTS, Beograd

2015,  SVETLA, SVETLOSTI (audio / Free download) Nocturne – muzički Internet portal

2015,  BJESOVI Live @ Nikšić, Lake Fest 2012 (audio / Free download) Nocturne – muzički Internet portal

O rok bendu Bjesovi više možete saznati na sajtu www.bjesovi.rs, a o Zoranu Marinkoviću na sajtu www.zoranmarinkovic.rs

Slika 01a

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Kompjuter predstavlja moderno oruđe za umetničku kreaciju koje može biti “upotrebljeno” i “zloupotrebljeno”. Živi instrumenti, bend, analogni studio ne garantuje obavezno dobru muziku. Posle svega, mislim da se, ipak, sve svodi na čoveka, na njegov talenat, pamet i vrednoću.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šunda je oduvek bilo i biće ga, ali mogu da se složim sa Vama da ga danas ima više nego ranije. No, krivca za to ne treba tražiti u ekspanziji kompjuterske tehnologije, jer ona je, kao što sam već rekao, samo oruđe. Da li će se proizvod napravljen tim oruđem naći na tržištu ili ne; na koji način će biti predstavljen javnosti, zavisi od političkih i ekonomskih struktura kojima, očigledno, u ovom aktuelnom trenutku odgovaraju zastrašeni i zaglupljeni ja i ti, mi i vi, ali ne i ONI…

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Realno, ako se u toku usnimavanja i dalje obrade signala sve pravilno odradi, digitalni zvuk je superiorniji od analognog jer reprodukcija ima manja izobličenja i mnogo bolji odnos signala i šuma. Takođe, prilikom presnimavanja “manje se gubi” itd. Ako mene neko pita, ja sam, ipak, pre za gramofonske ploče. Zvuk sa ploče ima u sebi neku magiju. Teško je to definisati račima, ali se oseća. Mali format CD-a (12x12cm) ti ne dozvoljava da se udubiš u vizuelni deo identiteta tog nosača zvuka, dok kod gramofonske ploče veličina omota je taman tolika da privuče i zadrži pažnju i da te zajedno sa muzikom odvede na mesta koja nikada do tad nisi video. Gramofonsku ploču si morao da kupiš, pa si zbog toga unapred morao nešto da naučiš o toj muzičkoj grupi, da se obavestiš… Ceo taj proces je zahtevao neku vrstu posvećenja i ljude je činio širim i plemenitijim. Danas možeš besplatno skinuti ili online pregledati bilo koji film, bilo koji album, i to te košta malo, skoro pa ništa, pa zato i ne ceniš. Obezvređivanje intelektualne svojine u punom je jeku i niko me ne može ubediti da to nije namerno. Sve ti je „na izvolte“ – i lepo i ružno i pametno i glupo, toliko se to izmešalo da prosečnom čoveku sve to izgleda slično, isto,uglavnom “sivo”. Istina se guši i zatrpava lažima. Forma se postavlja ispred suštine.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

U prethodnom odgovoru sam već rekao nešto o tome. Digitalan zvuk može biti izuzetno veran, ali se vrlo lako može doterati do apotekarski jalove čistoće. Lako se pretera sa efektima, “prebudži se”. Ali, ako se pažljivo radi sve mane digitalnog zvuka mogu se svesti na minimum, a njegove vrline izvući i potencirati.

Slika 03

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Rokenrolom se bavim već dugi niz godina, radio sam sa svakakvim muzičarima, i znam da razlikujem bolje od lošijeg sviranja. Da bi bend bio dobar mora da ima: dobrog bubnjara, dobrog basistu, dobrog gitaristu, dobrog pevača, dobre pesme. Sve je to bitno za dobar bend. To je važilo ranije, to važi i dan-danas. U nekim modernim muzičkim žanrovima u pesmama nema ni jednog posebno za tu pesmu odsviranog tona, ali to ništa naročito ne znači. Dobra muzika, uz prave semplove, na pravi način aranžirane, tvori kvalitetnu umetnost u kojoj se itekako može uživati, ali je za ulazak u nju potreban ključ, ključić koga se trenutno nema.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ja se kod kuće, mimo Bjesova, pod pseudonimom Bjesomar, bavim snimanjem muzike i filmova i za to koristim kompjuter i par dobrih programa. Ranije bi za takve akcije morao imati gomilu preskupe opreme. U tim mojim muzičkim usnimavanjima, osim semplova, koristim i žive instrumente, tj. sarađujem sa  drugim muzičarima. Pokušavam da, u istu ravan i sa istim ciljem, postavim neživo i živo, – kompjuter i čoveka. Trudim se da ti snimci zvuče što bolje, čistije, dinamičnije, vernije, ali suština je da ipak nije najbitnije to koliko je snimak “dobar”, već da pesma bude dobra.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Problem kod moderne elektronske muzike nije u njoj samoj, nego u cilju kome služi, a taj cilj predstavlja istinsko pacifiziranje, skoro pa alhemijsko pretvaranje prirodnog tinejdžerskog bunta u suštinsko ništavilo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Skoro sam čuo kompjuterski generisan bubanj za neku pesmu i da mi čovek koji je to napravio nije objasnio da je sve to urađeno u “Logic Pro” muzičkom programu, ja bih mislio da je u pitanju pravi bubnjar. Postoje i izvanredne simulacije raznih gitarskih pedala i pojačala. Vokal se može peglati do savršenstva. Muzički i ostali moderni softveri su sve intuitivniji i skoro vas pa saosećajno prate i pomažu u procesu stvaranja. Budućnost je definitivno došla, a kamo će nas odvesti to sam Bog zna.

Slika 04

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Za pretposlednji album Bjesova “Svetla, Svetlosti” sam skoro dve godine tražio izdavača koji bi ga objavio kao CD ili LP. Na kraju, objavio sam album za izdavačku sekciju Nocturne online muzičkog magazina. “Svetla, Svetlosti” se može besplatno skinuti na download particiji Nocturne sajta. Sve te ponude za izdavanje do Nocturne-a su podrazumevale daleko manje novca od onog koji je uložen samo u snimanje, da ne pričam o potrošenom vremenu, talentu, tako da sam se na kraju odlučio da novi album poklonimo slušaocima. Razumem ja i naše izdavače. Njima se zaista ne isplati da iole ambicioznije ulaze u nova izdanja, jer je prodaja mizerna, muzika se uglavnom sluša na YouTube ili besplatno skida sa Torrent sajtova, tako da bendovima ostaju koncerti kojih je zbog već hronične “krize” sve manje i manje.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Doživljaj muzike na koncertu je neuporediv u odnosu na kućno gledaanje muzičkih YouTube postavki, ali broj i posećenost koncerata nekog benda sigurno da zavisi od količine YouTube pregleda.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Znam neke klubove koji uspešno funkcionišu bez plakata i štampanih medija koristeći samo Facebook. Za veće “stvari” plakati, novine i TV su obavezni.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Približno! To sam lično čuo od vlasnika jednog od tih klubova koji svoj marketing ostvaruju isključivo na internetu.

Slika 06

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bjesovi su ovog leta svirali 25-og jula u vršačkom Domu omladine; 01-og avgusta na PARK Festu u Užicu; 8-og avgusta na devetom Pivski1989Ladovica festivalu u selu Ladovica u blizini Leskovca; 14-og avgusta na petom Lake Fest-u na krupačkom jezeru kod Nikšića… Planiram takodje, da ja, kao Bjesomar, s jeseni 2015. objavim prvi solo album koji će, kao album obrada, dopuniti i potpuno zaokružiti tu “cover priču” koju sam započeo sa “Svetla, Svetlosti” Bjesova…

Poslušajte Bjesove:

https://www.youtube.com/watch?v=mketsQBPtr8&feature=youtu.be

Predrag Jovanović 

Računajte na računare

 

Author: Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"